Godina dezinformacija u vezi sa ratom u Ukrajini

Sve je gluma?

Same ruske vlasti su propagirale ideju da su neki od najtežih zločina -- kao što je masakr civila u Buči nedaleko od Kijeva otkriven u aprilu 2022. -- inscenirani. U ovom slučaju, dva video snimka lošeg kvaliteta upotrebljena su da se implicira da su se ljudi samo pretvarali da su mrtvi, što je AFP razobličio zahvaljujući svojim timovima na licu mesta.

Mnogi drugi video snimci sa sličnim navodima da su neki užasni zločini inscenirani naširoko su deljeni na društvenim mrežama.

Međutim, ispostavilo se da sami snimci nemaju nikakve veze sa ratom u Ukrajini već da je reč o, na primer, videu sa protesta u Beču, reperskom spotu, filmu naučne fantastike ili ruskoj TV seriji.

Mediji na liniji vatre

Mnoge optužbe bile su uperene ka nekim od najvećih svetskih medijskih kuća. Nebrojeno falsifikovanih skrinšotova podeljeno je na ovu temu uz tvrdnju, na primer, da prikazuju da je CNN tokom izveštavanja upotrebio stare snimke potpuno nevezane za rat ili da je nemački Bild objavio slike iz 2018. kao da su iz Ukrajine.

Meta drugih korisnika interneta bili su televizijski kanali koje su optužili da emituju snimke iz drugih krajeva sveta kao da su iz Ukrajine ili video okrvavljenih i previjenih ljudi koji se samo pretvaraju da su povređeni. Činjenica je, međutim, da oni jesu bili stvarne žrtve ruskih napada.

Optužbe da je Ukrajina nacistička država

Poplava netačnih tvrdnji odražavala je narativ Moskve da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na čelu bande "nacista" ili "narkomana".

Tako su na društvenim mrežama širom sveta deljene objave sa tvrdnjama da je čovek prekriven nacističkim tetovažama zamenik šefa policije u Kijevu ili da je Zelenski fotografisan sa fudbalskim dresom sa kukastim krstom.

Optužbe o zloupotrebi droga kružile su uz izmenjeni video snimak upitnog kvaliteta praćen tvrdnjom da dokazuje kokainsku zavisnost Zelenskog.

Image

Selo Bohorodične u ukrajinskom regionu Donjeck 21. februara 2023, mesecima nakon početka napada ruskih snaga ( AFP / Ihor Tkačov)

Narativ protiv izbeglica

I ukrajinske izbeglice našle su se na meti dezinformacija, posebno u susednim zemljama Poljskoj i Slovačkoj, ali i na primer Hrvatskoj.

Izmenjene ili obmanjujuće fotografije i video snimci množili su se na internetu uz navode da prikazuju izbeglice kao neonaciste, kriminalce ili izvor gomile đubreta u javnom prevozu.

U drugim obmanjujućim porukama, podeljenim među stanovnicima različitih evropskih zemalja, tvrdi se da ukrajinske izbeglice imaju veća socijalna primanja nego penzioneri ili ratni veterani u zemlji domaćina.

Izdali ih saveznici?

Jedna od tema koja se često ponavlja je navodna izdaja Ukrajine od strane suseda i saveznika Poljske.

Tako su mape vremenske prognoze izmenjene da sugerišu kako Poljska želi da anektira ukrajinsku teritoriju, zatim je predlog ruskog lidera ekstremne desnice iz 2014. o podeli Ukrajine predstavljen kao ideja poljske televizije, a neki dokumenti su falsifikovani da bi se pokazalo da Varšava planira da uspostavi protektorat u zapadnoj Ukrajini.

Druge objave na društvenim mrežama sugerišu da podrška Kijevu nije tako čvrsta kao što bi Zapad želeo da veruje.

Postoje fotošopirane slike postera protiv izbeglica u Pragu ili Varšavi, montirane fotografije navodnih uličnih grafita protiv predsednika Zelenskog širom sveta ili lažne naslovne strane francuskog satiričnog nedeljnika Šarli ebdo (Charlie Hebdo) koje ismevaju Zelenskog.

Sankcije i energetska kriza

Dezinformacije su bile usmerene i na pitanja energetike u svetlu zapadnih sankcija protiv Rusije i vrtoglavog porasta cena nafte i struje.

Pored nebrojenih netačnih tvrdnji o cenama ili snabdevanju, u objavama se tvrdilo i da šef diplomatije EU Žozep Borel želi da zabrani grejanje domova iznad 17 stepeni Celzijusa ili da je francuska ministarka predložila da se građani njene zemlje tuširaju jednom nedeljno hladnom vodom kako bi se smanjila energetska zavisnost od Rusije.

U Evropi je otkrivena velika kampanja u kojoj su kopirani vodeći informativni sajtovi -- uglavnom u Nemačkoj ali i drugim evropskim zemljama -- kako bi u javnost bile plasirane proruske poruke.

Tako je izgledalo da je na internet stranici vodećeg nemačkog tabloida Bild, na primer, objavljen članak o dečaku koji je poginuo u biciklističkoj nesreći u Berlinu jer su ulična svetla isključena noću zato što se vodeća evropska ekonomija suočava sa energetskim slomom. Međutim, i članak i internet stranica su bili lažni.

Svi članci koje je AFP objavio o ukrajinsko-ruskom konfliktu na srpskom mogu se videti ovde, a na engleskom ovde.

AFP je uložio resurse bez presedana kako bi izveštavao o ratu i njegovim posledicama na svakodnevni život Ukrajinaca, Rusa i ljudi širom sveta.