Video snimci životinja koje se kreću u krug ne dokazuju štetan efekat 5G ili 'kemtrejlsa'
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 21. februar 2023. u 16.18
- Za čitanje potrebno 17 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Ptice, ribe, insekti, kao i druge životinje kreću se u krug bez 'ikakvog' razloga!", piše u tekstu na srpskom na video snimku objavljenom na Fejsbuku 26. novembra 2022. Snimak prikazuje nekoliko kratkih video klipova različitih životinja koje se, kako izgleda, kreću u krug. "Objašnjenje tog 'čudnog' ponašanja je jednostavno... kemtrejlsi i 5G zračenje!" piše nešto kasnije na video snimku koji sadrži i nekoliko scena iz filma "Ćelija", adaptacije naučnofantastičnog romana Stivena Kinga u kojem se ljudi pretvaraju u zombije putem impulsa koji im šalje mobilni telefon. Snimak je podeljen preko 550 puta i pregledan preko 80.000 puta.
Ista kompilacija je objavljena na Telegramu 25. novembra 2022. godine, povezujući ovaj fenomen sa 5G – najnovijom tehnologijom mobilnog interneta koja je postala magnet za dezinformacije, iako do danas, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država, nijedan štetan uticaj na zdravlje nije povezan sa nivoima izloženosti ovoj tehnologiji, koji su u skladu sa međunarodnim smernicama.
Još jedna kompilacija koja prikazuje isti snimak konja, kao i video snimke irvasa i ovaca kako hodaju u krugu, takođe je podeljena, na primer ovde, uz tvrdnju da je njihovo ponašanje uzrokovano "elektromagnetnim talasima". Drugi korisnici društvenih mreža podelili su samo snimak mrava koji kruže oko Ajfona (iPhone) dok zvoni, uz tvrdnju da je ponašanje životinja uzrokovano "promenom u magnetnom polju".
Međutim, stručnjaci sa kojima je AFP razgovarao nisu došli do zaključka da snimci prikazuju neobično ponašanje. U nastavku objašnjavamo kontekst dešavanja u svakom video klipu. U nekim slučajevima je jasno da životinje vode ljudi i da ne reaguju na nevidljivi uticaj. Osim toga, nekoliko video klipova je snimljeno pre nego što je 5G ušao u širu upotrebu 2019. godine, kada je postavljen u Južnoj Koreji i postepeno pušten u rad u drugim zemljama, nakon nekoliko godina testiranja.
Najpre, međutim, objasnimo šta se zna o "kemtrejlsima", 5G tehnologiji i elektromagnetnim talasima, za koje se u postovima neosnovano tvrdi da su uzrok ponašanja životinja.
Kemtrejlsi ne postoje
Pre svega, takozvani kemtrejlsi ne postoje; termin se odnosi na teoriju zavere koja tvrdi da vlade širom sveta naređuju avionima da prskaju nebo opasnim hemikalijama kako bi promenili vremenske prilike, kontrolisali stanovništvo, izvršili psihološku manipulaciju ili čak zarazili ljude kovidom-19.
Kao dokaz, pobornici ove teorije zavere ukazuju na bele tragove koje su na nebu ostavili avioni. Ove linije su, međutim, kondenzacioni tragovi ili "kontrejlsi" ("condensation trails" na engleskom).
Kondenzacioni tragovi se stvaraju kada "toplota motora aviona izaziva kondenzaciju vodene pare u atmosferi u vodu, a zatim se smrzava u kristale leda, koji se spajaju u dugačke tanke oblake koji prate putanju aviona," rekla je u mejlu za AFP 30. novembra 2022. Ela Gilbert (Ella Gilbert), meteorološkinja u britanskom timu za istraživanje Antarktika pri Nacionalnom institutu za polarna istraživanja Ujedinjenog Kraljevstva.
"Njihovi motori takođe oslobađaju sitne čestice čađi i drugih zagađivača koji mogu delovati kao osnova za formiranje oblaka," dodala je ona.
I bivši pilot Dušan Birmanac je u intervjuu za RTS u martu 2021. objasnio da postojanje kondenzacionih tragova datira još iz vremena Drugog svetskog rata "kada su počeli avioni da lete na veoma velikim visinama" i da ih danas ima više jednostavno zato što leti više aviona.
"Nema dokaza nauke ili vlasti, ni švedskih ni stranih" o postojanju kemtrejlsa, navodi Švedski meteorološki institut na svojoj stranici o ovoj teoriji zavere.
Fenomen kondenzacionih tragova je dobro poznat naučnicima i stručnjacima za meteorologiju. AFP Činjenice je objasnio ovde, ovde i ovde da teorija zavere o kemtrejlsima nema realnih osnova.
Nema dokaza da 5G i EMF utiču na životinje kao što je prikazano u video snimcima
Pristalice teorija zavere takođe često plasiraju netačne teorije o 5G tehnologiji. AFP Činjenice je razobličio brojne teorije zavere o uticaju 5G-a, uključujući netačnu tvrdnju da je 5G odgovoran za uginuće ptica u Kragujevcu, da su antene za ovu tehnologiju postavljene u tajnosti u Bosni tokom zatvaranja zbog pandemije korona virusa i da 5G izaziva kovid-19.
Uvođenje 5G mreže je, međutim, izazivalo pitanja o potencijalnom uticaju povećane izloženosti elektromagnetnim poljima (EMF - "Electromagnetic Fields" na engleskom) na ljude i životinje.
Elektromagnetna polja generišu prirodni fenomeni poput Zemljinog magnetnog polja, ali i ljudske aktivnosti koje koriste električnu energiju, kao što su stanice mobilnih telefona ili TV antene, objašnjava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
"Do danas nema dokaza koji bi zaključili da je izlaganje elektromagnetnim poljima niskog nivoa štetno po ljudsko zdravlje," navodi SZO.
Kao i prethodne mreže kao što su 4G, 3G itd. elektromagnetno polje 5G mreže je ispod granice za koju je naučno dokazano da je štetna za ljude, prema Smernicama koje je uspostavila Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP). Smernice su ažurirane 2020. kako bi odražavale nova naučna saznanja o 5G-u i "osigurale da nove tehnologije kao što je 5G ne mogu da nanesu štetu."
Poznato je da su neke životinje, poput ptica i slepih miševa, prirodno osetljive na elektromagnetno polje, te da ono utiče na njihovu, na primer, orijentaciju. Postoje i tvrdnje da je stoka oštećena prisustvom telekomunikacione opreme. Ali, kako je objašnjeno na stranici nemačke Savezne vlade o uticaju 5G na životnu sredinu, istraživanja ovog fenomena nisu dokazala da su telekomunikacione antene uzrok problema.
Nemačka Savezna kancelarija za zaštitu od zračenja vodi evidenciju o dostupnim studijama o uticaju na različite životinjske vrste, kao što su pčele. Primećeno je da do sada nijedna studija ne dokazuje da telekomunikaciona oprema nanosi štetu pčelama, uz napomenu da se "u velikim gradovima, koji su posebno dobro pokriveni mobilnim komunikacijama, pčele sve više šire i napreduju bolje nego u oblastima koje se intenzivno koriste za poljoprivredu." Na okruglom stolu koji je francuski parlament organizovao 2021. o uticaju EMF-a (ne ograničavajući se na 5G) na stoku došlo se do istog zaključka - da do sada nije bilo dokaza o šteti koju su prouzrokovale antene za telekomunikacije.
Međutim, smatra se da još uvek nema dovoljno istraživanja o uticaju EMF-a na ljude i životinje. Izveštaji za Evropski parlament objavljeni u julu 2021. i junu 2021, na primer, ukazuju na nedostatak kvalitetnih studija i potrebu za dodatnim istraživanjima.
Ipak, AFP do sada nije pronašao nijedno naučno istraživanje koje bi pokazalo da je izloženost EMF-u dovela do toga da životinje promene svoje grupno ponašanje na način sličan onome prikazanom u video snimcima. Štaviše, razgovarali smo sa stručnjacima koji su nam pomogli da objasnimo kontekst u kome se životinje ponašaju u svakom klipu, kao što je objašnjeno u nastavku.
"Postoje dokazi da elektromagnetna polja utiču na organizme, sigurno, i to ni na koji način nije neočekivano," rekao je za AFP Činjenice u mejlu od 7. decembra 2022. godine Endrju Farnsvort (Andrew Farnsworth), viši naučni saradnik u Centru za proučavanje populacije ptica u ornitološkoj laboratoriji Kornel.
"Tokom značajnih perioda istorije svoje evolucije, životinje su koristile sunce, zvezde, Zemljino magnetno polje, itd, kao i otelovljena ili proizvedena elektromagnetna polja povezana sa njima. Zatim, izmene ovih prirodnih polja i informacija od strane ljudi utiču na njihovu efikasnost, bilo putem smetnji ili tako što ih pojačavaju", rekao je on. Međutim, bilo bi „netačno i verovatno opasno, huškački i prilično strašno“ reći da kruženje u snimku ima bilo kakve veze sa teorijom zavere o kemtrejlsima ili 5G-om, rekao je Farnsvort nakon pregleda video snimaka podeljenih na Fejsbuku.
Ćurke na snimcima iz 2017. ne pokazuju neobično ponašanje
Prvi snimak u kompilaciji prikazuje čini se divlje ćurke koje šetaju u krug u jednoj ulici. Obrnuta pretraga slika na Jandeksu (Yandex) dovela je do članka na nemačkom u kojem se nalazi isti video u boljem kvalitetu i objašnjava da ptice šetaju oko mrtve mačke.
Pretraga na Guglu za reči "ćurke koje kruže oko mrtve mačke" ("turkeys circling a dead cat" na engleskom) dovela je do nekoliko članaka u kojem su intervjuisani stručnjaci da bi rekli šta misle o tom ponašanju. Snimak je postao vrlo popularan na internetu nakon što ga je jedan korisnik objavio na Tviteru 2. marta 2017. godine. Stručnjaci koje su američki mediji intervjuisali o neobičnoj sceni objasnili su da su ptice verovatno samo posmatrale mačku i pratile jedna drugu (ovde, ovde i ovde).
"Ponašanje koje ptice pokazuju je jednostavno odgovor na nešto u šta nisu sigurne, pa ga okružuju sa oprezom. Nije neobično da ptice to rade, bilo da su same ili u jatima," rekao je za AFP Činjenice u mejlu 6. decembra 2022. dr Majkl Čemberlen (Dr. Michael J. Chamberlain), profesor ekologije divljih životinja i upravljanja na Univerzitetu Džordžija.
Čemberlen kaže da nije "upoznat sa bilo kakvim podacima ili pouzdanim informacijama koje sugerišu da je ovo ponašanje čak i iz daleka povezano sa 'chemtrailsom i 5G'."
Drugi video u kompilaciji, u kome se vide tri ćurke koje prate jedna drugu oko drveta na parkingu, takođe je star najmanje pet godina. Pretraga po ključnim rečima dovela je do ovog videa objavljenog na Jutjubu 24. januara 2017.
Nakon što je pregledao snimak, profesor Čemberlen je objasnio da su "te tri ptice mladi mužjaci, jednostavno se prse jedan pred drugim, a dve prate treću."
"Oni jednostavno sređuju svoje hijerarhije dominacije, zbog čega ta druga ptica pokušava da zamahne ka toj prvoj ptici pred kraj (snimka). To što hodaju oko drveta nije relevantno za ponašanje koje pokazuju," rekao je.
Zaista, u 00:28 u videu, jedna od ptica skače i kao da pokušava da se približi onoj ispred sebe.
Čovek vodi patke koje hodaju oko vozila
Treći video prikazuje veliko jato pataka koje blokiraju saobraćaj na jednom putu i okružuju automobil. Pretraga sa ključnim rečima dovela je do ovog dužeg videa objavljenog na Tiktoku u oktobru 2022. Video u obmanjujućem postu na Fejsbuku je čini se uvećan i slika je obrnuta.
Na snimku objavljenom na TikToku može se videti kako je prisutan i jedan čovek koji hoda iza jata držeći štap. Patke čini se nisu "divlje ptice" kako se tvrdi u objavama na Fejsbuku, nego jato pripitomljenih pataka koje se guraju na putu.
Pretraga video snimaka ljudi koji čuvaju patke na Jutjubu pokazala je slične scene. "Patke imaju izuzetno jak instinkt okupljanja u jatu, što znači da ne vole da budu razdvojene (...) žele da ostanu zajedno i mogu da budu oterane otpozadi," objašnjava Morgan Gold, američki farmer, u ovom videu o uzgoju pataka objavljenom 2019. na popularnom Jutjub kanalu njegove farme.
U snimku na TikToku, čovek koji hoda iza pataka koristi štap sličan onom koji je Morgan Gold pokazao u svom videu (od 2:51), ili koji se vidi u ovom videu sa Tajlanda o upotrebi pataka za smanjenje štetočina u poljima pirinča .
Parada konja tokom godišnjih proslava u Španiji
Četvrti video je snimljen iz vazduha ili sa visine i prikazuje konje okupljene u krug ispred zgrade koja liči na crkvu i puno ljudi. U tekstu na snimku se navodi da se "čitavo krdo konja naizgled bez ikakvog razloga vrti u krug". Međutim, uprkos niskom kvalitetu, moguće je videti da ima ljudi koji jašu neke od konja i drže ostatak stada u krugu.
Obrnuta pretraga slike dovela je do niza objavljenog na Tviteru na francuskom jeziku u kojem autor posta tvrdi da je događaj godišnja proslava u Španiji u gradu Mondonjedo. Snimak sa Jutjuba postavljen u nizu prikazuje sličnu scenu iz drugog ugla. "Spuštanje konja – As San Lukas 2022 – Mondonjedo (Lugo)," piše na španskom u naslovu snimka. Na njemu se vidi kako jahači dovode konje u grupama i predstavljaju ih publici ispred katedrale, a zatim ih odvode.
Pretraga na Guglu pokazuje da se u galicijskom gradu Mondonjedo svake godine u oktobru održava sajam za Svetog Luku. Fotografije i video snimci objavljeni na Fejsbuku 17. oktobra 2022. prikazuju sličnu scenu sa konjima vođenim ispred katedrale i gurnutim u krug, pre nego što su odvedeni.
Festival se održava svake godine od 1156. godine, kaže Migel Paz Sišto (Miguel Paz Sixto), predsednik Kulturnog Udruženja San Lukasa. Prema njegovim rečima, video koji se koristi u obmanjujućoj objavi na Fejsbuku snimljen je ove godine.
"Svakog 17. oktobra divlje konje spuštaju iz šume u grad Mondonjedo, a predvode ih jahači/uzgajivači na konjima. Spuštaju se na mesto gde se održava vašar i prolaze ispred katedrale, gde ljudi čekaju da ih vide kako prolaze. Kada stignu do katedrale, zastaju na tri minuta da ih ljudi vide, i to kada hodaju u krug, divljaju, ne staju i zato se kreću tako, od 1156. godine," rekao je on za AFP 13. decembra 2022.
Na snimku objavljenom na Fejsbuk stranici Udruženja 31. decembra 2022. vidi se kako vode konje sa polja kroz grad i na vašar.
Plivanje u krugovima jata riba je prirodno i normalno
Na drugom snimku se vidi jato riba uz komentar: "riba u ribarnjaku?!". Kvalitet video snimka je veoma loš, ali obrnuta pretraga dovela je do videa koji bi mogao biti originalni snimak morskih krava pored jata riba, objavljenog ovde u martu 2020. i pripisanog "Majklu Mekartiju iz Si Tru kanu" (Michael McCarthy, See Through canoe), kompaniji za proizvodnju kanua sa sedištem na Floridi. Kompanija je takođe objavila video na svojoj Fejsbuk stranici koja sadrži mnoge video snimke morskih divljih životinja viđenih na Floridi i tokom izleta kanuom.
"To je normalno ponašanje koje koriste desetine različitih vrsta riba. U stvari, upravo sam jutros snimio jato crvenog okuna kako tako kruži," rekao je u mejlu za AFP Činjenice 2. decembra 2022. Mekarti, vlasnik kompanije Si tru kanu.
"Snimam video snimke i pravim detaljne beleške o svojim zapažanjima morskog života nešto više od 40 godina. Sa apsolutnom sigurnošću mogu da kažem da ovo ponašanje viđam duže nego što vodim evidenciju, dakle najmanje 40 godina. Nisam primetio povećanje učestalosti ovakvog ponašanja tokom godina," rekao je on.
Pretraga po ključnim rečima dovela je do brojnih video snimaka i fotografija riba koje plivaju u krugovima, kao ovde i ovde.
Pomorska biološkinja Marija Tešejra Pinto (Maria Teixeira Pinto) objasnila je takvo ponašanje u videu na Jutjubu 2017. Prema njenim rečima, ribe plivaju u krugu iz različitih razloga, na primer, da bi ostale na istom mestu ili da bi odgovorile na pretnju. Isti razlozi su navedeni u ovom radu Norveškog instituta za istraživanje mora, objavljenom 2007. godine.
"Mravlji krug smrti" je poznat već decenijama
Druga dva video snimka pokazuju insekte koji izgledaju kao mravi. Obrnuta pretraga slike sa prvim snimkom dovela je do istog videa objavljenog u oktobru 2022. na Fejsbuku i pripisanog "Havijeru Davidu Uzkategiju Gonzalesu" (Javier David Uzcategui Gonzalez). Pretraga je dovela i do Tviter naloga Uzkategija Gonzalesa na kome je postavio snimak u avgustu 2020. AFP Činjenice ga je kontaktirao i dobio originalni fajl video snimka. Metapodaci pokazuju da je snimljen u decembru 2018.
Uzkategi Gonzales, biolog koji za sebe kaže da je "ljubitelj buba", objasnio je u Tviter poruci za AFP Činjenice 20. januara 2022. da video prikazuje fenomen koji se zove "mlin mrava".
"Kada putuju kroz tlo, mravi oslobađaju feromon, otisak koji označava put za sledećeg mrava. Ali kada je ovaj put kružni, mravi oslobađaju više feromona koji pozivaju više mrava. Na kraju, krug je petlja smrti, jer mravi hodaju do iznemoglosti i ne znaju kako da to okončaju," objasnio je Uzkategi Gonzales. Feromoni su organska jedinjenja koja životinje izlučuju radi izazivanja reakcije jedinke iste vrste.
Gonzales je opovrgao i ideju da je ponašanje mrava u snimku povezano sa "5G" ili "kemtrejlsima".
Fenomen "mravljeg kruga smrti" ("ant mill" na engleskom) je dobro poznat i nije nov. Opisan je u ovom radu iz 1944. koji je objavio Američki prirodnjački muzej. Pretraga Jutjuba na engleskom za termin "mlin mrava" dovodi do brojnih snimaka koji datiraju iz godina pre uvođenja 5G tehnologije.
Video u kome mravi kruže oko Ajfona takođe je snimljen nekoliko godina pre nego što je 5G postao široko rasprostranjen. Postavljen je na Jutjub 2015. godine na nalogu na kome se objavljuju video snimci naslovljeni "previše nemoguće da bi bilo stvarno". "Video snimci prikazani na kanalu mogu da sadrže CGI (od engleskog Computer Generated Imagery, prim. ur) efekte i stoga se može desiti da sadržaj nekih video snimaka ne odgovara stvarnosti," navodi se u opisu kanala.
Snimak od tada kruži internetom, a neki naučnici su istakli da bi vibracija telefona mogla biti uzrok ponašanja mrava i da su se neki od mrava već vrteli u krug pre nego što je telefon počeo da zvoni.
Krugovi gusenica nisu neobični
Na početku drugog minuta (1:05) video koji je podeljen na Fejsbuku pokazuje nešto što liči na desetine gusenica koje leže u krug. "Čak i gusenice koje mile jedna do druge u savršenom krugu?!" piše u tekstu ispod slike veoma lošeg kvaliteta. Obrnuta pretraga dovela je do veće slike istih insekata, ali ne i do porekla slike ili videa.
Međutim, pronalaženje gusenica povorki koje formiraju krug nije retka pojava, što pokazuje potraga za fotografijama i video zapisima objavljenim na društvenim mrežama.
"Usamljena gusenica povorka (ochrogaster lunifer) pokušava da se vrati u petlju koju su njeni prijatelji napravili na jednom od svetlosnih stubova," stoji u opisu fotografije koju je 2015. godine objavila australijska botanička bašta Maunt Anan (Mount Annan). Još jedan takav krug gusenica primećen je 2013. godine u Kini, prema ovoj fotografiji objavljenoj na sajtu za fotografiju Fliker (Flickr).
Gusenice povorke su takođe primećene kako se u širokim kolonama kreću u krugovima u Južnoj Africi 2016. i 2020. godine u Sariju, u Ujedinjenom Kraljevstvu.
"Na fotografiji nije moguće identifikovati vrstu gusenice, ali je najverovatnije da je reč o povorci, kao što je povorka borova ili hrasta, iz Evrope, ili povorka Orchrogaster iz Australije," rekao je za AFP Činjenice u mejlu od 1. decembra 2022. profesor biologije i ponašanja životinja na državnom univerzitetu Sani Kortland u Njujorku (SUNY Cortland state university) Terens Ficdžerald (Terrence Fitzgerald).
Gusenice povorke su nazvane tako zbog svoje navike da se kreću u dugačkom redu, pri čemu svaka životinja sledi onu ispred.
"Osnova ovog ponašanja je tipično odgovor na feromon koji gusenice polažu dok se kreću i nema nikakve veze sa elektromagnetnim talasima," rekao je profesor Ficdžerald za AFP Činjenice. One "povremeno mogu biti na kratko zarobljene u kružnoj formaciji," dodao je on.
Druga mogućnost je da se, zapravo, ne kreću. "Na snimku izgleda da se gusenice odmaraju zajedno, što je uobičajeno kod gusenica povorki, a kružna formacija bi se verovatno raspala kada počnu da se kreću," rekao je Ficdžerald, šaljući link do fotografije koja prikazuje sličnu situaciju. Još jedna fotografija iz Ujedinjenog Kraljevstva može se naći u objavi na Fejsbuku iz 2019. godine koja upozorava na prisustvo ovih gusenica, koje su opasne za ljude i neke životinje poput pasa.
Kompilacija sadrži i kratak snimak veoma lošeg kvaliteta koji prikazuje štene kako hoda po pločicama. AFP Činjenice nije mogao da pronađe izvor ovog snimka.
Irvasi pokazuju ponašanje "staro koliko i sam uzgoj irvasa"
Druga kompilacija podeljena na internetu sadrži isti snimak konja u Španiji, ali i video stada irvasa koje hoda u krugu. Ovo je normalno ponašanje, suprotno onome što se tvrdi na društvenim mrežama. "Fenomen je poznat u celom području uzgoja irvasa i star je koliko i sam uzgoj irvasa," rekla je za AFP u mejlu 21. decembra 2022. Maren Angeli (Maaren Angeli), savetnica u Finskoj asocijaciji uzgajivača irvasa.
"Ima dosta irvasa s obzirom na veličinu ograđenog prostora, tako da je u toj situaciji normalno da irvasi hodaju u krug prateći ivicu ograđenog prostora i da ne trče u ogradu," objasnila je ona. "Pojava životinja koje se kreću u ograđenim prostorima je mnogo starija od 2G, 3G, 4G ili 5G (tehnologije, prim. ur) i to nema nikakve veze sa ovim stvarima," dodala je ona, potvrđujući da ne zna za bilo koje naučne studije koje pokazuju da 5G tehnologija ili veća izloženost EMF-u ima takav uticaj na irvase.
Ana Skarin (Anna Skarin), profesorka uzgoja irvasa na Švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka, takođe je pogledala video za AFP Činjenice. "Ovo nema veze sa elektromagnetnim poljima," rekla je ona u mejlu 7. februara 2023.
"Irvasi koji se drže u torovima ili na drugi način i koji su primorani da se grupišu obično se razmile kao odgovor na stresne događaje. Generalno se smatra da ovo ponašanje ima antipredatorski efekat," objašnjava ova studija iz 2002. godine na koju je ukazala profesorka Skarin.
Dobro je poznato da irvasi trče u krug i bez ograde. Pretraga na Jutjubu pokazuje mnogo primera ovakvog ponašanja, za koje se veruje da je odbrambeni mehanizam.
Konačno, snimci stada ovaca koje hodaju u krugu u svom toru u Kini postali su popularni u novembru 2022. Vlasnik je tvrdio, prema navodima državnih kineskih medija koji su podelili snimak, da hodaju "više od deset dana". Iako snimci sami po sebi ne mogu biti dovoljni da se izvuče bilo kakav zaključak, naučnici su postavili hipotezu (ovde i ovde) da životinje možda reaguju na predugo držanje u toru.
Da zaključimo: video snimci ne daju nikakvu osnovu tvrdnji da 5G ili promene u izloženosti elektromagnetnim poljima uzrokuju da se životinje nenormalno kreću u krug. Naučnici i drugi stručnjaci za životinje koje je intervjuisao AFP objasnili su da snimci pokazuju normalno ponašanje i opovrgavaju bilo kakvu vezu sa komunikacionim tehnologijama. Mnogi od zapisa su prestari da bi se mogli pripisati uticaju 5G tehnologije, dok drugi prikazuju ljude koji kontrolišu kretanje životinja, a ne divlje životinje čije prirodno ponašanje je promenjeno ljudskom tehnologijom.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
