5G mreža nije kriva za uginuće vrabaca u Kruševcu

Video koji se deli na društvenim mrežama prikazuje zgradu na čijem su vrhu antene i potom uginule vrapce na ulici u blizini. Jedna žena kaže: "Znači eno je 5G mreža, ovo je Kruševac, gde su nakačili, a moram da vam pokažem mrtve vrapce. Evo, to je neverovatno koliko ih ima, blizu mreže... I posle neko neka samo kaže da 5G mreža ne ubija."

Snimak je od 8. jula 2023. podeljen gotovo 2.000 puta na TikToku i više od 1.500 puta na Fejsbuku.

Isti video deljen je i u julu 2020: u tadašnjoj istrazi saznali smo da je oluja pogodila Kruševac noć pre nego što se video pojavio na društvenim mrežama. Ona je verovatno uzrok što su ptice uginule.

Mreža nove generacije 5G radi na radiofrekvencijama višim nego 4G i 3G mreže koje su trenutno postavljene u Srbiji, ali vlasti i institucije kažu da je to i dalje mnogo niža frekvencija od one koja bi mogla da nanese štetu ljudima i životinjama.

Image

Skrinšot netačne TikTok objave napravljen 18. jula 2023.

U Srbiji nema 5G mreže

U svetu je 5G počela da radi od aprila 2019 godine. Kako pokazuje mapa francuske internet stranice nperf.com (arhivirani link ovde), koja prati telekomunikacione mreže, u julu 2023. godine 5G već radi u većini zemalja zapadne i centralne evrope, Sjedinjenim Državama, Latinskoj Americi, južnoj Aziji i Australiji.

Isti sajt pokazuje da najbliže Srbiji 5G mreža postoji u Hrvatskoj, Mađarskoj i Bugarskoj. U julu 2023. godine, međutim, ona još nije aktivna u Srbiji, kako se vidi na mapi francuskog sajta, a što su AFP-u rekli i RATEL i mobilni operateri.

"U Srbiji ne postoji aktivna komercijalna 5G mreža", rekli su za AFP u Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) u mejlu 13. jula 2023.

Mobilni operateri kontinuirano testiraju 5G tehnologiju sa privremenim dozvolama koje izdaje RATEL za korišćenje radiofrekvencijskog spektra za bazne radio stanice (u opsegu 700 MHz i 3400-3800 MHz), odnosno 0.7 GHz i 3.4-3.8 GHz, navode iz Agencije. To se uklapa u frekvencijski raspon 1 koji se obično koristi u Evropi, kao što je objašnjeno u ovoj interaktivnoj mapi (arhivirani link ovde) o 5G tehnologiji koju je napravio Evropski naučno-medijski centar (European Science-Media Hub).

Podaci o privremenim dozvolama su javno dostupni uvidom u bazu podataka na internet stranici RATEL-a. AFP je pretražio bazu podataka i nije pronašao nijednu dozvolu za baznu stanicu 5G u Kruševcu izdatu do jula 2023.

Sva tri srpska mobilna operatera rekla su za AFP da u julu 2023. nemaju baznu stanicu 5G u Kruševcu.

"Na području Kruševca Telekom Srbija nikada nije imao, niti sada ima 5G baznu stanicu u radu. Takođe, nigde u Srbiji nemamo u radu 5G bazne stanice", rekli su 14. jula 2023. u službi za odnose sa javnošću državnog mobilnog operatera.

Istog dana su u A1 Srbija AFP-u rekli da ova kompanija "nije imala testne 5G bazne stanice u Kruševcu. Takođe, trenutno nemamo aktivne testne 5G bazne stanice."

Iz Yettel-a su odgovorili da on "nikada nije imao 5G baznu stanicu u Kruševcu". Ova kompanija imala je testno 5G okruženje u Naučno tehnološkim parkovima u Beogradu i Čačku, saopštili su.

"Cilj ovog koraka bio je da se domaćim i međunarodnim kompanijama, start-up zajednici i studentima tehničkih fakulteta omogući da razviju napredna rešenja zasnovana na 5G", napisala je predstavnica za komunikacije Yettela u mejlu AFP-u 17. jula 2023.

Stranica nperf.com prikazuje na svojoj 5G mapi (arhivirani link ovde) da je u Srbiji jedino mesto sa baznim stanicama 5G tehnologije u Beogradu.

Image

Skrinšot mape nperf.com koja prikazuje 5G mrežu u Evropi (levo) i da nema 5G mreže u Kruševcu (desno), napravljen 19. jula 2023.

'Užasna oluja'

Kada se video sa mrtvim pticama pojavio u julu 2020, udruženje za zaštitu ptica "Zlatno pero" u Kruševcu saopštilo je na svojoj Fejsbuk stranici (arhivirani link ovde) da su njihovi članovi odmah otišli na lice mesta da istraže slučaj. Članovi su uzeli uzorke na licu mesta i poslali ih republičkoj veterinarskoj inspekciji na analizu.

"Mišljenje članova 'Avi-patrole' sa lica mesta je da za uginuće jata vrabaca nije odgovorna 5G mreža (koja inače još uvek ne postoji u Kruševcu) već strahovita oluja koja je zadesila Kruševac veče pre objavljivanja snimka kada je za samo 45min. na teritoriju ovog grada palo preko 50l kiše po m²," navodi se u tadašnjem saopštenju Udruženja.

"Dakle za ovaj 'pomor' vrabaca odgovorna je sila prirode a ne 5G mreža kako se u javnosti špekulisalo. Po informacijama iz Zoo-higijenske službe JKP Kruševac ovo nije jedina lokacija u gradu gde je nakon oluje pronađen veći broj nastradalih ptica", dodaje se u saopštenju.

Miroslav Stojanović iz Udruženja potvrdio je tada autentičnost saopštenja u telefonskom razgovoru sa AFP-om.

Stojanović je 14. jula 2023. AFP-u mejlom rekao da u skorije vreme nije bilo sličnih incidenata.

Zamolili smo ga da nam pomogne da lociramo incident iz 2020: "Mesto incidenta se nalazilo u Dušanovoj ulici kod broja 46, a zgrada sa antenama je dijagonalno na raskrsnici Vidovdanske i Dušanove ulice, stara zgrada PP zaštite, Progres".

Kako bismo videli da li je zgrada koja se pojavljuje u videu snimljenom pre tri godine još tamo u julu 2023, zamolili smo jednu stanovnicu Kruševca da proveri. Poslala nam je fotografiju na kojoj se vidi da je i dalje tamo sa istim antenama na vrhu.

Image

Skrinšot iz netačne TikTok objave (levo) i fotografija zgrade sa antenama u Kruševcu (desno) koju je za AFP 15. jula 2023. snimila meštanka Mirjana Ilić

Tehnologija 5G se smatra bezbednom

Mreže 5G tehnologije koriste radio talase više frekvencije nego 4G, kako bi se povećala brzina prenosa podataka. Mreže 4G su uglavnom ograničene na frekvencije ispod šest gigaherca (GHz), kao što je objasnio TechTarget (arhivirani link ovde).

Čak iako je reč o višoj frekvenciji, ti elektromagnetni talasi se smatraju bezbednim, navodi Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection - ICNIRP), svetska organizacija zadužena za zaštitu javnosti i životne sredine od radijacije.

Pre puštanja u rad 5G mreže, čitav spektar organizacija za zaštitu od radijacije procenio je naučna saznanja u vezi sa tom frekvencijom i uticaj na ljude, uključujući i ICNIRP, "gde se došlo do zaključka da 5G ne predstavlja nikakav zdravstveni rizik," rekao je AFP-u Rodni Kroft (Rodney Croft), profesor na australijskom Univerzitetu Volongong (Wollongong) i predsedavajući ICNIRP-a.

"Od tada se pojavljuje ograničeni broj dodatnih zdravstvenih istraživanja ali opet bez indikacije o štetnim zdravstvenim efektima", rekao je on u mejlu 19. jula 2023.

Kroft je objasnio da su značajna istraživanja urađena "u smislu nivoa izlaganja koje ljudi prime od 5G mreže u odnosu na prethodne tehnologije i iz njih je pokazano da 5G ne povećava izloženost ljudi radiofrekvencijama."

Prema njegovim rečima, 5G koristi manju snagu što za posledicu ima manju izloženost po jedinici podataka koja se prenosi telekomunikacionim sistemima i efikasnija je nego prethodne tehnologije.

"U smislu bezbednosti, snaga izloženosti radiofrekvenciji je ključni element i ona će biti bezbedna sve dok je u okviru ograničenja propisanih Smernicama za radiofrekvenciju ICNIRP-a," rekao je Kroft.

Na svojoj internet stranici (arhivirani link ovde) ICNIRP kaže da smernice ograničavaju frekvenciju na 300GHz. Ovo su smernice (arhivirani link ovde).

Kroft je rekao da su smernice određene preračunavanjem najnižeg nivoa izlaganja koje bi moglo izazvati štetu i onda njegovim smanjenjem nekoliko puta kako bi se omogućila bezbedna margina.

"Na primer, relevantni limit za bazne stanice 5G ima faktor smanjenja 50 za širu javnost, što znači da je maksimalni nivo na kom je dozvoljeno izlaganje ljudi u zajednici 50 puta manji od najmanjeg nivoa za koji je nauka utvrdila da uzrokuje štetu."

"U smislu sadašnjeg izlaganja baznim stanicama 5G-a, nedavno istraživanje je ustanovilo da su oni daleko niži čak i od limita - obično između 100 i hiljadu puta niži", dodao je Kroft.

U kratkom objašnjenju smernica, ICNIRP navodi (arhivirani link ovde) da one postavljaju ograničenja za izlaganje i prosečno vreme bezbednog izlaganja određenih delova ili celog tela. ICNIRP navodi da pažljivo prati istraživanje u ovoj oblasti i da će "smernice biti unapređene sa svakim novim ishodom relevantnim za zdravlje".

Smernice "ne prave pretpostavke o biofizičkim mehanizmima (drugim rečima zagrevanju, nervnoj stimulaciji) koji vode do oštećenja; ICNIRP određuje najniži nivo izlaganja koji nanosi štetu 'bez obzira kako izlaganje radiofrekvenciji proizvodi tu štetu'," rekao je Kroft.

U poslednjoj ažuriranoj verziji (iz februara 2020) svoje internet stranice posvećene 5G tehnologiji, Svetska zdravstvena organizacija navodi (arhivirani link ovde): "Do danas i nakon mnogo istraživanja nikakvi štetni efekti po zdravlje nisu uzročno povezani sa izlaganjem bežičnim tehnologijama."

U članku iz juna 2023, magazin Forbs zdravlje (Forbes Health) citira Kristofera Kolinsa, profesora radiologije na Univerzitetu Njujork, (arhivirani link ovde) koji je rekao da je frekvencija na kojoj elektromagnetna radijacija počinje da jonizuje i postaje opasna po zdravlje oko tri miliona gigaherca, što nije ni približno nivoima koje koristi 5G.

AFP je nekoliko puta razobličio netačne tvrdnje u vezi sa 5G mrežom, kao na primer ovde i ovde. Svi članci koje je AFP Činjenice objavio u vezi sa tvrdnjama o 5G tehnologiji možete pročitati ovde.