Sunce izaziva rak kože, kreme za sunčanje su uglavnom bezbedne, kažu stručnjaci
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 18. jula 2023. u 15.07
- Za čitanje potrebno 13 minuta
- Od: Katarina SUBASIC, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
U videu postavljenom na Instagramu i Fejsbuku i podeljenom više od 1.500 puta od 29. juna, dr Branimir Nestorović, penzionisani pulmolog i bivši profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tvrdi da "rak kože nije u porastu" i da se "rak kože najčešće pojavljuje na leđima i na zadnjici, s oproštenjem". On je rekao i da "ako postoji porast učestalosti karcinoma kože to je zbog upotrebe takozvanih 'sun screens'" jer "preparati za sunce sadrže titanijum dioksid, to je kancerogen".
Nestorović je poznat po svojoj izjavi da je novi korona virus "najsmešniji virus u istoriji čovečanstva koji samo postoji na Fejsbuku". AFP je već razobličio jednu od njegovih netačnih izjava o kovidu-19, koji je do 5. jula 2023. odneo gotovo sedam miliona života.
AFP je proverio svaku od njegovih tvrdnji u video klipu postavljenom na društvenim mrežama i ustanovio da su ili netačne ili obmanjujuće.
Sunce je jedan od glavnih faktora rizika za rak kože
Preveliko izlaganje zračenju sunčevih UV zraka je zapravo jedan od ključnih faktora rizika za rak kože, navode američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention -CDC) u tekstu arhiviranom ovde: "Većina slučajeva raka kože izazvana je prevelikim izlaganjem ultravioletnom (UV) zračenju. UV zraci su nevidljiva vrsta zračenja koja dolazi od sunca, solarijuma i lampi za sunčanje. UV zraci mogu oštetiti ćelije kože."
"Faktori nasleđa (genetska sklonost) i ultravioletno zračenje su najznačajniji faktori za nastanak melanoma", najozbiljnije vrste raka kože, napisala je (arhivirani link ovde) na platformi Onkonet dr Lidija Kandolf-Sekulović profesorka na VMA i načelnica Klinike za dermatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.
"Ono na šta možemo da utičemo je izlaganje suncu. Preterano izlaganje suncu, pogotovo opekotine u ranom detinjstvu, favorizuju nastanak melanoma kasnije u životu", rekla je ona. "Zbog toga je zaštita od ultravioletnog zračenja osnov prevencije raka kože", dodala je Kandolf-Sekulović.
Beogradski zavod za javno zdravlje takođe je naveo na svojoj internet stranici (arhivirani link ovde) da "iako povremeno i umereno izlaganje UV zračenju može biti od koristi za naš organizam jer pospešuje stvaranje vitamina D, zbog dužeg i nekontrolisanog izlaganja mogu nastati različite posledice po zdravlje", uključujući i "različiti oblici raka kože".
"Dobijanje opekotina od sunca samo jednom svake dve godine može tri puta uvećati vaš rizik od raka kože melanoma, u poređenju sa situacijom ako nikad niste izgoreli", navodi britanska humanitarna organizacija Istraživanje raka (Cancer Research) na svojoj internet stranici (arhivirani link ovde).
Učestalost raka kože je u porastu
"Da li je rak kože u porastu? Nije," rekao je Nestorović u videu. To je, međutim, netačno, kažu stručnjaci u ovoj oblasti.
"Učestalost i tzv. ne-melanomskih karcinoma kože, kao i melanoma je u porastu i u Srbiji i u svetu", rekao je u mejlu AFP-u 11. jula 2023. godine profesor Miloš Nikolić, šef katedre za dermatologiju i venerologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Postoji nekoliko tipova raka kože, koji je jedan od najčešćih kancera u svetu. Ne-melanomski rak kože smatra se "manje opasnim" jer je stopa preživljavanja visoka, za razliku od melanoma koji je najopasniji i najsmrtonosniji tip raka kože. Oni se razlikuju u izgledu i načinima na koje se šire u telu, ali izlaganje suncu povećava rizik i od melanoma i od ne-melanomskih tipova.
Prema navodima ovog istraživanja objavljenog 2021. godine (arhivirani link ovde) o globalnom opterećenju raka kože, podaci o incidenciji raka kože od 1990. do 2017. pokazuju da je učestalost raka kože kontinuirano u porastu. Na primer, učestalost "Spinocelularnog ćelija karcinoma povećana je u tom periodu za 310%, što je najviša stopa među svim neoplazmama (tumorima) koje je zabeležilo GBD" - Istraživanje o globalnom opterećenju bolesti (Global Burden of Disease Study). Druga vrsta raka kože, Bazocelularni karcinom, povećan je za 77,4%, dok je učestalost melanoma povećana za 161,3%, pokazuju podaci.
GBD je najveći i najdetaljniji naučni pokušaj da se kvantifikuju nivoi i trendovi u zdravstvu, a istraživanje vodi Institut za merenje i evaluaciju zdravlja na Univerzitetu Vašington (Institute for Health Metrics and Evaluation - IHME).
"Učestalost melanoma je u porastu širom sveta kod osoba svetle kože, posebno na geografskim lokacijama gde je ovaj deo populacije prekomerno izložen suncu", navodi Euro Melanoma 11. maja 2023. u saopštenju (arhivirani link ovde). Euro Melanoma je platforma koju vode evropski dermatolozi sa namerom promocije i deljenja informacija o prevenciji raka kože, ranom dijagnostikovanju i lečenju.
"U Evropi, stopa incidencije je 10-25 novih slučajeva melanoma na 100.000 stanovnika; u SAD od 20-30 na 100.000; u Australiji čak, 50-60 na 100.000".
"U Srbiji se godišnje otkrije oko 600 novih slučajeva melanoma, 10 puta više drugih oblika raka kože, a od melanoma umre gotovo 200 osoba", ističe Euro Melanoma.
Prema podacima Evropskog informacionog sistema za rak (European Cancer Information System - ECIS), između 1999. i 2007. učestalost pojave melanoma u Srbiji je uglavnom bila u porastu, posebno među populacijom starijom od 60 godina.
Podaci registra za rak za centralnu Srbiju pokazuju da od 2005. do 2015. postoji porast melanoma od 25 procenata, rekla je dr Kandolf-Sekulović u videu na platformi Onkonet (arhivirani link ovde).
Zvanični Registar za rak centralne Srbije Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović-Batut" pokazuje da su 2005. u zemlji dijagnostikovana 364 nova slučaja melanoma, kao i 2.639 slučajeva drugih tipova raka kože. Deset godina kasnije zabeleženo je 456 melanoma i 3.223 drugih tipova raka kože.
Podaci koje je 14. jula 2023. AFP-u poslala služba za medije Instituta Batut pokazuju da stopa registrovanog oboljevanja od raka kože između 2015. i 2020. varira, pri čemu je najviši broj obolelih od melanoma - 790 - zabeležen 2018. godine, a najmanji 570, registrovan tokom 2020. godine. U Batutu to objašnjavaju "kasnim javljanjem lekaru i izostankom prevencije, odnosno i dalje prisutnoj navici u izlaganju UV zracima, veštačkog i prirodnog porekla" bez odgovarajuće zaštite.
Prema izveštaju za 2020. (arhivirani link ovde) te godine registrovano je 570 novih slučajeva melanoma i 2.532 slučaja drugih vrsta raka kože, dok su 202 osobe preminule od melanomma, a 205 od ostalih tipova. Podatke iz 2020. godine, međutim, treba uzeti sa rezervom jer je zbog pandemije korona virusa manje ljudi imalo pristup lekarima, pa su mnogi slučajevi nedijagnostikovani.
U ovom izveštaju iz maja 2022. (arhivirani ovde), navodi se da je na osnovu istraživanja tri klinička centra u Srbiji (Niš, VMA i Kragujevac) 2020. godine registrovano manje slučajeva melanoma zbog pandemije kovida-19, što pokazuje da je pandemija usporila i odložila dijagnostikovanje bolesti, sa većim procentom kancera dijagnostikovanog u kasnijem stadijumu. Kao što pokazuje ovaj izveštaj Bi-Bi-Si-ja iz 2021. godine (arhivirani link ovde), pandemija korona virusa uticala je na dijagnostikovanje i lečenje mnogih hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući rak.
Euro Melanoma Srbija postavila je u februaru 2021. na svojoj Fejsbuk stranici podatak da na globalnom nivou 33% melanoma nije dijagnostikovano u ranoj fazi zbog pandemije kovida-19.
Rak kože se najčešće pojavljuje na delovima tela izloženim suncu
"Gde se najčešće javlja rak kože? Na leđima i na zadnjici, s oproštenjem. Kako nije na licu, kako nije na podlakticama, na delovima koji su izloženi suncu nego je baš na tim delovima?", rekao je Nestorović u videu. Međutim i ova tvrdnja je netačna.
"Nemelanomski karcinomi se najčešće javljaju na licu i fotoeksponiranim zonama, a melanom najčešće na trupu i ekstremitetima," kaže profesor Nikolić, takođe i direktor Klinike za dermatologiju i venerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Među glavnim uzrocima raka kože, uopšteno govoreći, su "preterana izloženost UV zracima, opekotine od sunca u detinjstvu i mladosti, korišćenje solarijuma, genetska predispozicija, uključujući i tip kože - osobe svetlog tena, svetlih očiju, svetle kose, osobe koje imaju pege na licu, osobe sa riđom kosom", rekao je dr Nikolić.
Kako navodi Klinika Mejo (Mayo Clinic), jedna od vrhunskih američkih neprofitnih klinika i centara za istraživanje zdravlja, (arhivirani link ovde), "rak kože se razvija prvenstveno na delovima kože koji su izloženi suncu, uključujući i kožu glave, lice, usne, uši, vrat, grudi, ruke i šake, kao i noge kod žena".
Rak kože, posebno solarne keratoze, "najčešće su lokalizovane na delovima tela izloženim suncu (po čemu su i dobile naziv): lice, poglavina, vrat, ušne školjke ili nadlanice", napisala je dermatološkinja dr Ivana Dunić na portalu "Biramo život" namenjenom podršci pacijentima obolelim od raka (arhivirani link ovde).
Nema dokaza da su preparati za sunčanje nebezbedni
"Ako postoji porast učestalosti karcinoma kože to je zbog upotrebe takozvanih 'sun screens'," tvrdi Nestorović u videu, dodajući: "ovi preparati za zaštitu od sunca sadrže titanijum dioksid, to je kancerogen". Stručnjaci, međutim, kažu da nema dokaza da preparati za sunčanje nisu bezbedni za upotrebu, naročito titanijum dioksid.
Titanijum dioksid (TiO2) (arhivirani link ovde) je mineralni UV-BB filter (filter širokog spektra) koji štiti kožu i od UV-B i od UV-A zračenja i može da upije UV radijaciju. Sumnja se da je u formi nanočestice (nano) karcinogen za respiratorne (disajne) i oralne puteve i Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je u maju 2021. (arhivirani link ovde) zaključila da se ovaj sastojak više ne smatra bezbednim kao aditiv za hranu, s obzirom na činjenicu da se smatra potencijalno karcinogenim prilikom oralnog unošenja. U januaru 2022. EU je zabranila TiO2 u hrani (arhivirani link ovde).
Međutim, prema Mišljenju Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Evropske komisije iz 2020. godine (arhivirani link ovde), titanijum dioksid se smatra bezbednim u dozvoljenim koncentracijama za upotrebu u kozmetičkim proizvodima namenjenim primeni na koži; smatra se da je potencijalno kancerogen za ljude ukoliko se udiše kroz puder (u određenoj količini).
"Prema sada raspoloživim podacima, kremovi za zaštitu kože od UV zraka / sunca su bezbedni za kožu i, generalno, za zdravlje ljudi", kaže dr Nikolić. "Nema u sadašnjem trenutku dokaza da komponente koje se koriste u antisolarnim kremovima predstavljaju rizik za zdravlje ljudi", dodaje.
Dermatoškinja Elizabet Bazni (Elizabeth Buzney), vanredna profesorka dermatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, rekla je u junu 2023. (arhivirani link ovde) da su preparati za zaštitu od sunca uopšteno govoreći bezbedni za upotrebu. Ona ljudima koji imaju alergiju ili osetljivost kože preporučuje preparate koji sadrže cink oksid i titanijum dioksid.
"Možemo da govorimo o navodnim rizicima preparata za zaštitu od sunca koliko god hoćete, istina je da oni pomažu da vas zaštite od potencijalno smrtonosnih rizika od sunca", rekla je ona.
Upotrebu preparata za zaštitu od sunca preporučuje (arhivirani link ovde) i Međunarodna agencija za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer), telo Svetske zdravstvene organizacije koje istražuje i izdaje preporuke za prevenciju raka. Srpski nacionalni vodič za prevenciju, dijagnostiku i lečenje melanoma takođe preporučuje upotrebu preparata za zaštitu od sunca kao važnu preventivnu meru protiv raka kože (arhivirani link ovde).
AFP je već razobličio (na holandskom) izveštaje u kojima se sugeriše da su preparati za zaštitu od sunca uzročnici raka kože.
Dezinformacije o preparatima za sunčanje često dele iste osobe koje šire netačne informacije o vakcinama, napisala je naučna novinarka Jelena Kalinić u članku iz 2022. (arhivirani link ovde), u kome objašnjava neke brige i mitove o bezbednosti tih preparata.
Bezbednost i efikasnost preparata za zaštitu od sunca u SAD-u reguliše FDA - Agencija za hranu i lekove (arhivirani link ovde) a u Evropskoj uniji se prate i odobravaju u okviru kozmetičkih propisa EU (arhivirani link ovde). Srbija od 2019. harmonizuje svoje propise u ovoj oblasti sa Evropskom unijom i od aprila 2023. ima obavezu da ih u potpunosti primenjuje (arhivirani link ovde).
Međutim, dr Jelena Stojković-Filipović, docentkinja na Klinici za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, za AFP kaže da zaštita od sunca ne treba da se svodi samo na primenu krema za sunčanje.
"Pre svega, savet je boravak u senci na otvorenom kada god je to moguće, ali i korišćenje zaštitne garderobe. U tom slučaju, nanošenje zaštitne kreme od sunca može da se svede samo na delove kože koja je izložena suncu, a koju nije moguće zaštititi garderobom," napisala je ona u mejlu 17. jula 2023.
Ona ukazuje na studiju (arhivirani link ovde) u kojoj se navodi da je kombinacija fotozaštitne odeće i upotrebe preparata za sunčanje optimalan način za zaštitu od sunca sa minimalnim rizikom. Prema navodima studije, neka istraživanja pokazuju da je mana zaštitnih preparata nedostatak redovne primene kod korisnika.
Mada su neka istraživanja na životinjama pokazala moguće štetne efekte dugoročnog korišćenja zaštitnih krema, još uvek nedostaju validne studije kod ljudi, rekla je dr Stojković-Filipović.
"Ipak, u tom smislu, izbegavanje direktnog izlaganja suncu tokom sunčanih dana, posebno u doba godine i na geografskim lokacijama gde je njegovo zračenje intenzivnije, kao i nošenje odeće sa zaštitnim faktorom predstavlja takođe važan način zaštite od UV zračenja", dodala je.
Osim toga, neki preparati za zaštitu od sunca izazivaju zabrinutost zbog štete koju nanose životnoj sredini putem nekih hemijskih sastojaka kao što je oktokrilen (arhivirani link ovde). Francuska agencija za bezbednost hrane, životne sredine i zdravlje na radu (ANSES) zatražila je zabranu oktokrilena u proizvodima za zaštitu od sunca, kao što je AFP izvestio 7. jula 2023. godine.
Hemijski filteri koje preparati za sunčanje koriste da blokiraju UV zrake, nanose štetu ekosistemu mora a posebno koralnim grebenima, navodi Nacionalna okeanska služba SAD-a (US National Ocean Service).
Vitamin D se može sintetisati tokom zdravog izlaganja suncu
Na kraju video klipa Nestorović implicira da tvrdnjom da je sunce štetno "oni" sprečavaju ljude da dobiju vitamin D kako bi kupili suplemente ovog vitamina. To je, međutim, obmanjujuće.
Dermatolozi upozoravaju na štetnost dužeg izlaganja suncu, ne protiv sunca uopšte. Oni kažu da je bezbedno i važno biti izložen suncu ranije ujutru i kasnije popodne kako bi se sintetizovao vitamin D, ključan za ljudsko zdravlje, posebno za kosti, srce, mišiće i nerve.
"Niko ne mora da se sunča zbog vitamina D. Normalan boravak napolju, sa 10 do 15 minuta izlaganja ruku, lica ili potkolenice je dovoljno. Normalan boravak napolju i bavljenje fizičkom aktivnošću u jutarnjim i kasno popodnevnim satima je sasvim dovoljan da se sintetiše dovoljno vitamina D", rekla je RTS-u 2020. godine dr Kandolf-Sekulović (arhivirani link ovde).
"Za one koji moraju dodatno da se štite (od sunca) predlog je i korišćenje suplemenata i to ukoliko su ti nivoi vitamina D niski u krvi", rekla je ona.
U informaciji o Vitaminu D, ažuriranoj u novembru 2022, Nacionalni instituti za zdravlje SAD-a (NIH) upozoravaju (arhivirani link ovde) da "ultravioletno zračenje od sunca može izazvati rak kože, tako da je važno da se ograniči vreme koje provodite na suncu. Iako preparati za zaštitu od sunca limitiraju proizvodnju vitamina D, zdravstveni stručnjaci preporučuju upotrebu tih preparata sa faktorom zaštite od sunca (SPF) 15 ili više kada ste napolju na suncu više od par minuta".
Vitamin D se može uneti i hranom. "Masne ribe (poput pastrmke, lososa, tunjevine i skupe) kao i ulja riblje jetre su jedni od najboljih prirodnih izvora vitamina D", navodi NIH i dodaje da manje količine mogu da se nađu u goveđoj jetri, žumancu od jaja i siru.
"Zapravo nam je potrebna samo mala do umerena doza vitamina D, ne mega-doze", citira portal "Zdravstvene vesti" NIH-a dr Džoan Menson (dr JoAnn Manson), ekspertkinju za vitamin D u bostonskoj Brigam i ženskoj bolnici i na Univerzitetu Harvard, u članku objavljenom u aprilu 2023. (archivirani link ovde).
Nivoi vitamina D mogu se izmeriti testom krvi. Suplementi vitamina D ponekad se preporučuju onima koji imaju vrlo nizak nivo.
Međutim, većina ljudi zabrinuta za vitamin D najviše će koristi imati od zdravog načina života, objašnjava dr Menson. To uključuje izlazak napolje, fizičku aktivnost, izostanak pušenja i konzumiranje raznovrsne zdrave hrane bogate vitaminom D.
"Suplement nikada neće biti zamena za zdravu ishranu i zdrav način života", rekla je ona.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas