Kako radimo
Istraživanje viralnih i štetnih netačnih informacija
AFP-ovi novinari za proveru činjenica nastoje da istraže sumnjive tvrdnje koje kruže internetom a koje su puno puta podeljene, utiču na javnost i mogu biti štetne za nju. Tvrdnje koje proveravamo objavljuju se na različite načine, kao na primer na društvenim mrežama, blogovima i sajtovima, aplikacijama za komunikaciju i drugim forumima u javnoj sferi.
Tvrdnje koje želimo da istražimo pronalazimo tako što procenjujemo da li bi provera činjenica bila u javnom interesu i da li bismo mogli da prikupimo jasne i dovoljne dokaze da opovrgnemo konkretnu tvrdnju ili tvrdnje koje se iznose. AFP timovi za proveru činjenica proveravaju činjenice, a ne mišljenja ili uverenja. Ako nismo u mogućnosti da pronađemo jake i unakrsno proverene dokaze, nećemo objaviti članak provere činjenica.
Posebnu pažnju posvećujemo dezinformacijama koje mogu ugroziti zdravlje ili živote ljudi, naneti štetu demokratskim procesima ili promovisati govor mržnje i rasizam.
Primenjujemo isti pristup istrazi i standarde dokazivanja bez obzira na to ko je izneo tvrdnju i ne usredsređujemo se ni na jednog kandidata, stranku ili sajt. Može se desiti, međutim, da objavimo više članaka o proveri činjenica o istim izvorima koji dosledno šire potencijalno štetne dezinformacije. Više o etičkim standardima na kojima počiva AFP-ova posvećenost nepristrasnosti i nezavisnosti možete pročitati ovde.
Otvoreni izvori
Naši članci provere činjenica su zasnovani na nepristrasnom materijalu iz primarnih izvora koji su prikupili naši novinari za proveru činjenica, uključujući materijal verifikovan preko sopstvenih arhiva AFP-a i saradnju sa reporterima agencije na terenu širom sveta. Pored toga u našim člancima provere činjenica razgovaramo i sa stručnjacima i citiramo ih, navodeći za koga rade, koja je njihova oblast stručnosti i eventualni sukobi interesa koje bi mogli imati. Potrebna su nam najmanje dva nezavisna izvora informacija da bismo potvrdili centralnu tvrdnju u članku provere činjenica.
Cilj nam je da transparentno prikažemo korake koje preduzimamo tokom procesa razotkrivanja netačnih informacija uključujući linkove, embedove (sadržaje integrisane u članak kodom u originalnom obliku), skrinšotove, fotografije i arhivirane dokaze koje smo koristili da bismo došli do zaključka. Naš cilj je da čitaoci razumeju kako je istraga sprovedena i da sami mogu da prate iste korake.
AFP po pravilu ne koristi anonimne izvore u svojim proverama činjenica. Mogu, međutim, postojati izuzetni slučajevi u kojima je bezbednost izvora ugrožena, a informacije koje je dao su neophodne za razotkrivanje tačnosti i potvrđene od strane drugih otvorenih izvora.
Ukoliko je neki element tvrdnje koju istražujemo tačan, mi to potvrđujemo u našim proverama činjenica i potkrepljujemo dokazima.
Alati i pristupi
Koristimo tradicionalne novinarske veštine i niz jednostavnih alata, malo zdravog razuma i dosta opreza.
Na primer, ako verujemo da je slika izmanipulisana ili predstavljena van konteksta, tražimo originalnu sliku i pokušavamo da razgovaramo sa fotografom ili osobom sa fotografije kako bismo saznali više o njoj. Ako istražujemo tvrdnju u kojoj se iznose podaci koji podržavaju određeni argument, potražićemo njihov originalni izvor i razgovarati sa stručnjacima kako bismo čuli njihove informisane stavove o statistici navedenoj u tvrdnji.
Koristimo alate za arhiviranje kao što su Vejbek mašin (Wayback Machine) i Perma.cc, kako bismo izbegli povećanje broja klikova na netačne informacije i vodili evidenciju u slučaju da se objava kasnije promeni ili nestane.
U nastavku možete pročitati pregled metoda koje redovno koristimo u našim razotkrivanjima:
Traženje slika
Veliki deo netačnih informacija uključuje stare slike izvučene iz konteksta.
Kako bismo pronašli izvor određene slike, počinjemo sa obrnutom pretragom slike, unoseći fotografiju u jedan ili nekoliko pretraživača kako bismo proverili da li se ranije pojavljivala na internetu.
Desni klik na sliku u pretraživaču Gugl Hrom (Google Chrome) daje opciju “potražiti sliku na Google-u”. Pretraživač će pretražiti svoju bazu podataka da proveri da li ima sličnih slika u njegovom indeksu.
Redovno koristimo i preporučujemo korišćenje dodatka InVID/ViVerifaj (InVID/WeVerify) koji, nakon što ga instalirate, jednostavnim desnim klikom na vašu sliku pruža izbor pretraživača slika uključujući Gugl (Google), Bing, Jandeks (Yandex), Tinaj (TinEye) i Baidu.
Obrnuta pretraga ne daje uvek rezultate, bilo zato što slika nikada nije objavljena na internetu ili zato što još uvek nije indeksirana. Ponekad programe za obrnutu pretragu slika može zbuniti fotografija koja je preokrenuta, poput one sa kojom smo se susreli u ovoj priči o bivšem japanskom premijeru.
Zato posmatramo i vizuelne tragove (kao što su table na prodavnicama, saobraćajni znaci, arhitektura, vegetacija, registarske tablice) kako bismo pronašli lokaciju ili datum slike.
Na primer, kao što se vidi u nastavku, potvrdili smo lokaciju fotografije snimljene u Engleskoj za ovu istragu tako što smo uporedili arhitektonske detalje i znake na fotografijama (levo) sa uličnim pogledom na Gugl mapama (Google Maps Street View) (desno).
Slike ili video snimci sami po sebi obično nisu dovoljan dokaz tvrdnje. Takođe moramo da proverimo koherentnost slike sa određenim informacijama kao što je datum kada je objavljena, ali i sa detaljima na njoj, kao što su vremenski uslovi.
Kada naiđemo na sumnjive slike, trudimo se da dođemo do originalnih fajlova kako bismo utvrdili da li su izmenjene.
Istraga video snimaka
Za analizu video snimka koristimo i dodatak InVID/ViVerifaj (InVID/WeVerify), među čijim autorima je i AFP. Ovaj alat nam omogućava da podelimo video snimak na slike, a zatim izvršimo nekoliko obrnutih pretraga na tim slikama.
Ovaj dodatak takođe može biti od velike pomoći ukoliko posumnjate da je slika preokrenuta, jer omogućava da je vratite u izvorni oblik.
Potraga za komentarima i provera komentara i podataka
Jednostavno kopiranje i lepljenje pasusa teksta u pretraživač često može otkriti da li je već kružio na internetu.
Ako se komentar pripisuje nekoj osobi, tražimo pouzdan izvor (audio ili video snimak, zvaničan transkript), i pregledamo internet naloge te osobe radi dalje provere. Takođe ćemo tu osobu direktno kontaktirati i zatražiti potvrdu njene izjave.
Kada se bavimo kvantitativnim podacima, tražimo originalnu studiju i njenu metodologiju i razgovaramo sa stručnjacima koji su ili autori originalne studije ili stručnjaci sa iskustvom istraživanja u istoj oblasti kako bismo proverili da li su podaci pogrešno predstavljeni u tvrdnjama pod istragom.
Redovno se bavimo temama o kojima imamo veoma malo predznanja. U tim slučajevima sarađujemo sa novinarima AFP-a koji su stručni za određene teme, region ili jezik. Blisko sarađujemo sa AFP-ovim timovim za proveru činjenica širom sveta kako bismo proverili aspekte tvrdnji koje se mogu odnositi na druge regione.
Unakrsna provera informacija
Ako se tvrdnja koja kruži internetom čini sumnjivom – posebno ako ne citira izvor – jedna od naših prvih reakcija je da proučimo komentare. Neki od njih mogu pružiti kontradiktorne informacije ili postaviti pitanja o istinitosti posta.
Ako se pominje neka osoba ili organizacija, kontaktiramo ih kako bismo čuli njihovu verziju događaja. Kada je to prikladno i moguće, kontaktiramo izvor tvrdnje koju istražujemo kako bismo zatražili dodatne informacije.
Ako je sumnjiva publikacija zasnovana na slici ili video snimku, tražićemo druge slike sa istog događaja radi upoređivanja. Takođe pokušavamo da kontaktiramo autora slike.
Ne samo na Internetu
Za provere nekih činjenica nisu dovoljni internet i telefon. Ponekad – kao u svakoj vrsti novinarstva – treba izaći na teren. Kada se nešto može lično proveriti, šaljemo naše reportere da svojim očima i ušima istraže. Takođe blisko sarađujemo sa novinarima AFP-a koji pokrivaju vesti širom sveta.
Na primer, kada su ruske vlasti u aprilu 2022. tvrdile da je montiran video snimak koji prikazuje ulicu na kojoj leži više od desetine leševa u ukrajinskom gradu Buči, novinari AFP-a koji su sami izveštavali sa lica mesta potvrdili su timu za proveru činjenica da se tela nisu pomerala – kako se navodi u netačnim tvrdnjama – i da su na njima postojali vidljivi znaci da je reč o osobama koje su bile mrtve već nekoliko dana.
Uređivanje i ocenjivanje
Tokom procesa izrade članka provere činjenica, naši novinari su u kontaktu sa regionalnim urednicima. Urednici sa njima razgovaraju o tvrdnjama i predloženim proverama činjenica, procenjuju i objašnjavaju koji će dokazi biti potrebni i uređuju članak pre objavljivanja.
Provere činjenica objavljene na blogovima AFP-a nose ocenu koja čitaocima ukazuje na zaključak svake istrage. Ocena se nalazi ili u delu naslovne slike, kao što je prikazano ispod ovog pasusa, ili je data u uvodu provere činjenica.
Termini koje koristimo su:
- Netačno – navodimo da je stavka netačna kada je višestruki i pouzdani izvori opovrgnu
- Tačno – navodimo da je stavka istinita kada višestruki i pouzdani izvori potvrde da su informacije autentične.
- Obmanjujuće – navodimo da je stavka obmanjujuća kada sadrži prave informacije. (tekst, fotografiju ili video) koje su izvučene iz konteksta ili pomešane sa netačnim kontekstom.
- Izmenjena slika – Kada je slika izmanipulisana u cilju obmane.
- Izmenjen snimak – Kada je video snimak izmanipulisan u cilju obmane.
- Nedostaje kontekst – Kada tvrdnja ima neke elemente istine ali može biti obmanjujuća bez dodatnih informacija.
- Satira – Kada je tvrdnja lažna i može da zavara ali njena prvobitna namera možda nije bilo obmanjivanje (npr. humor, parodija).
- Obmana – Kada je slika ili događaj izmišljen.
- Dipfejk (deepfake) – Kada je video ili audio snimak izmanipulisan korišćenjem veštačke inteligencije da bi se stvorile obmane koje izgledaju stvarno.
Više detalja o našem procesu provere činjenica i uredničkim smernicama možete pronaći u AFP-ovom priručniku (FactChecking Stylebook).
Partnerstva sa onlajn platformama
Program Meta
Kao deo Metinog programa provere činjenica u saradnji sa trećim licima, smatramo postove označene na Fejsbuku i na Instagramu delom materijala koji istražujemo, a naše provere činjenica se pojavljuju na objavama koje smo ocenili kao netačne, delimično netačne ili kao objave kojima nedostaje kontekst.
Naši timovi za proveru činjenica u Brazilu, Meksiku, Sjedinjenim Američkim Dražavama (na španskom), Indiji, Nemačkoj i Francuskoj koriste WhatsApp "tipline", brojevi preko kojih svako može poslati tvrdnje koje je možda potrebno istražiti.
Alat za pregled tvrdnje
U svojim člancima provere činjenica, AFP koristi alat za pregled tvrdnje (Claim Review tool). On omogućava pretraživačima kao što su Gugl i Bing da lako navede članke provere činjenica kao rezultat pretrage određenih tvrdnji.
Više detalja o našim partnerstvima i finansiranju možete pronaći ovde.