Slike fotografa u blizini oštećenog manastirskog kompleksa u Kijevu generisane su veštačkom inteligencijom

"Kijev, nedelja 14.6. 18:20. Kijev, ponedeljak 15.6. odmah po udaru, oko 4 noću!!! Isto mesto, isti ljudi, isti ugao!!! Čekali... Hvala na pažnji. 'Šah mat'. 'Kajzer Soze'", piše u opisu posta objavljenog 15. juna 2026. na Fejsbuku.

U objavi se nalaze i dve slike, jedna koja prikazuje fotografe kako su se tokom dana "smestili" na krov pre napada, i druga navodno slikana uveče nakon udara.

Iste slike ali i nekoliko sličnih uz identičnu tvrdnju objavljene su i na drugim jezicima, na prmer na češkom, engleskom i nemačkom. 

Image

Skrinšotovi netačnih postova sa Fejsbuka napravljeni 23.6.2026. AI logo i oznake crvenom bojom je dodao AFP

Rusko bombardovanje

Povodom napada, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelensky) rekao je da su dve ruske bespilotne letelice "namerno" gađale jedan od najznačajnijih manastirskih verskih kompleksa u celoj Ukrajini.

Moskva je negirala da je gađala katedralu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je štetu izazvao "kvar sistema" zastarele američke protivvazdušne rakete Patriot, koju su Kijevu isporučili zapadni saveznici, ali nisu pružili dodatne detalje. Ista tvrdnja pojavila se i delila i u brojnim objavama na društvenim mrežama.

Ruska vojska je potvrdila da je izvela "masovan" vazdušni napad na ukrajinsku prestonicu. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 70 raketa i 611 dronova, pri čemu je glavna meta bio Kijev.

Služba bezbednosti Ukrajine saopštila je da je analizirala pronađene delove drona Geran-2, koji su izvučeni iz kompleksa manastira i objavila fotografije na svom zvaničnom Telegram nalogu.

Geran-2 je ruska verzija iranskog drona Shahed-136. Rusija je prvi put upotrebila Geran-2 protiv ciljeva u Ukrajini još 2022. godine.

Krajem maja 2026. godine, još jedan dron Geran-2 srušio se na stambenu zgradu u Rumuniji. I u tom slučaju Moskva je za incident okrivila Ukrajinu.

Image

Skrinšotovi objava ukrajinske Službe bezbednosti na Telegramu i Fejsbuku, koji sadrže fotografije ostataka drona Geran-2, napravljeni 18. juna 2026.

Kako je izvestila ukrajinska organizacija za proveru činjenica "Stop Fake", ukrajinski novinar Serhij Okunjev (Serhiy Okunev) iz medija The New Voice of Ukraine svedočio je da je bio očevidac "direktnog pogotka drona" u kompleks manastira (arhivirano ovde). "Nisam čuo nijedan pucanj, ni iz lakog naoružanja, a kamoli iz bilo kog protivvazdušnog raketnog sistema", rekao je u četvrtom minutu snimka (3:57). "Svi manje-više znaju kako zvuči eksplozija rakete Patriot ili sličnih projektila, tako da je gotovo nemoguće pomešati je s nečim drugim ili je ne primetiti."

Novinar je tvrdnju da je manastir pogođen američkom raketom Patriot nazvao "apsurdnom teorijom zavere" koju je, kako je rekao, "iskreno teško čak i ozbiljno komentarisati".

U trenutku objavljivanja ovog teksta, AFP nije mogao nezavisno da potvrdi koja je vrsta letelice ili projektila pogodila manastir.

Slike napravljene uz pomoć veštačke inteligencije

AFP je analizirao fotografije koje navodno dokazuju da su pojedini fotografi bili unapred spremni da isprate napad.

Na slici za koju je utvrđeno da je generisana veštačkom inteligencijom uočene su arhitektonske razlike u odnosu na fotografije stvarnog manastirskog kompleksa. Posebno su primećene razlike u boji krova i obliku kupola odnosno tornja na zgradi.

Image

Poređenje AI slike i autentične fotografije, na kojoj je AFP 16. juna 2026. plavom bojom označio nedoslednosti u arhitektonskim elementima (Handout / Služba za vanredne situacije Ukrajine)

Na AI slikama stambene zgrade nalaze se znatno bliže katedrali nego što je to slučaj u stvarnosti, što se može videti, između ostalog, na panoramskom prikazu lokacije na Gugl mapama.

AFP je analizirao sve slike iz objave koristeći alat za detekciju nevidljivog vodenog žiga OpenAI SynthID.

U tri slučaja, upravo na fotografijama koje je navodno trebalo da dokažu da su fotografi bili unapred spremni da isprate napad, analiza je pokazala da su slike napravljene uz pomoć OpenAI alata za veštačku inteligenciju, najverovatnije ChatGPT-a.

Image

Skrinšotovi rezultata analize slika iz viralnih objava korišćenjem OpenAI alata, napravljeni 16. juna 2026. godine

Obnova bi mogla da traje godinama

Kijevsko-pečerska lavra, manastir iz 11. veka sa prepoznatljivim zlatnim kupolama, predstavlja jedno od najvažnijih duhovnih centara kako za rusku, tako i za ukrajinsku struju Pravoslavne crkve. AFP novinari koji su dobili redak pristup unutrašnjosti zatekli su ikone koje vise na zidovima ukrašenim zlatnim detaljima i koje, na prvi pogled, nisu bile oštećene. Međutim, kroz rupe na teško oštećenom krovu, koji je nakon udara bio zahvaćen požarom, slivala se voda.

"Prema našim stručnim procenama, ako sve bude teklo bez problema, radovi na obnovi i renoviranju mogli bi da traju oko dve godine", rekao je Maksim Ostapenko (Maksym Ostapenko), direktor kompleksa Kijevsko-pečerske lavre, na konferenciji za novinare na licu mesta. On je dodao da je preliminarna procena štete na manastiru oko 500 miliona grivni (oko 9,6 miliona evra).

Image

Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice u pravoslavnom kompleksu Kijevsko-pečerske lavre nakon ruskog raketnog udara na ukrajinsku prestonicu Kijev 15. juna 2026. godine (AFP / Genja Savilov)

Ministarka kulture Tetijana Berežna (Tetiana Berezhna) izjavila je da su ruski udari bili "jedan od najvećih napada na ukrajinsku kulturu i ukrajinsko kulturno nasleđe" tokom četvorogodišnje invazije, navodeći da je pogođeno 13 spomenika i kulturnih lokaliteta širom zemlje.

UNESKO je takođe osudio napad na Kijevsko-pečersku lavru, koja je na listi svetske baštine, u saopštenju objavljenom 15. juna 2026. godine. Centar za suzbijanje dezinformacija Ukrajine takođe je upozorio na širenje neautentičnih slika povezanih sa ovim događajem.