Video koji prikazuje izraelske vojnike kako uništavaju crkvu u južnom Libanu napravljen je pomoću veštačke inteligencije
- Objavljeno 12. juna 2026. u 12.18
- Za čitanje potrebno 8 minuta
- Od: Rabih YOUNES, AFP Bliski istok i Severna Afrika
- Prevod i prilagođavanje Mina PEJAKOVIC, AFP Beograd
U proleće 2026. godine izraelska vojska se našla na meti kritika zbog postupanja njenih vojnika prema hrišćanskim simbolima u Libanu, uključujući i uništavanje statue Hrista u gradu Debel na jugu zemlje. U tom kontekstu, korisnici društvenih mreža su masovno delili video uz tvrdnje da prikazuje dva izraelska vojnika kako vandalizuju crkvu u istom hrišćanskom gradu blizu granice sa Izraelom. Međutim, lokalne vlasti su za AFP potvrdile da u tom mestu ne postoji takva crkva, a utvrđeno je i da je video generisan pomoću veštačke inteligencije.
Post sa obmanjujućom tvrdnjom da su video "vandalizma nad pravoslavnom crkvom" objavili "Izraelski cionistički vojnici" uz netačnu konstataciju da nije bilo globalne reakcije na stvarne činove uništavanja koje je Izrael počinio u Libanu, objavljen je na Fejsbuku 4. juna 2026. godine.
"Zamislite da neko u Beogradu ili Moskvi oskrnavi jednu sinagogu? Kako bi reagovala javnost?", navodi se dalje u objavi.
U postu se nalazi i video od 25 sekundi u kojem se vide dva izraelska vojnika kako plešu u prostoriji koja izgleda kao crkva, dok oštećuju inventar.
Isti video uz identičnu tvrdnju proširio se i u regionu, na primer na hrvatskom i bosanskom jeziku, a pronašli smo ga u objavama sa sličnim tvrdnjama i na arapskom, slovačkom, španskom i francuskom jeziku.
Izraelska vojska se od aprila 2026. suočava sa kritikama političara i crkvenih predstavnika zbog ponašanja vojnika prema hrišćanskim statuama u južnom Libanu, te je u tom kontekstu deljen i ovaj snimak.
Napad na statuu Hrista
Nekoliko hrišćanskih sela duž libansko-izraelske granice našlo se u unakrsnoj vatri između Izraela i Hezbolaha, poput Ain Ebel, Rmejš (Rmeish) i Debel (arhivirano ovde, ovde i ovde), gde je 19. aprila 2026. godine izraelski vojnik čekićem razbio glavu statue Hrista, nakon čega ga je izraelska vojska pritvorila 30 dana i uklonila iz vojne službe.
Uništavanje samostana časnih sestara
Početkom maja 2026. godine izraelska vojska je saopštila da su njene snage oštetile "verski objekat" u gradu Jarun (Yaroun) na jugu Libana (arhivirano ovde).
Francuska katolička organizacija "L’Œuvre d’Orient" je saopštila da su izraelske snage "uništile" samostan sestara salvatorijanki. Organizacija je u saopštenju oštro osudila "ovaj namerni čin uništavanja mesta bogosluženja, kao i sistematsko rušenje kuća na jugu Libana."
Istraga koju je AFP sproveo na francuskom jeziku potvrdila je da je manastir u Jarunu srušen do temelja.
Skrnavljenje statue Device Marije
U drugom incidentu u maju 2026. godine na jugu Libana proširila se fotografija izraelskog vojnika koji stavlja cigaretu u usta statue Device Marije u južnom Libanu. Izraelska vojska je kasnije saopštila da je vojnik kažnjen 21 danom vojnog zatvora.
שערורייה חדשה בלבנון: חייל צה"ל תועד מכניס סיגריה לפי פסל של מריהhttps://t.co/GIwuLy3xtFpic.twitter.com/nc5GKm064c
— ynet עדכוני (@ynetalerts) May 6, 2026
Od marta 2026. godine nekoliko crkava je takođe oštećeno tokom izraelskog granatiranja juga Libana.
Video je generisan pomoću veštačke inteligencije
U ovom kontekstu, na društvenim mrežama se pojavio snimak koji navodno prikazuje dva izraelska vojnika kako plešu unutar crkve nakon što su je vandalizovali u gradu Debel na jugu Libana.
Međutim, snimak koji kruži internetom napravljen je pomoću veštačke inteligencije.
Prvi pokazatelj za to je razlika u izgledu crkvenog zida, koji se može uočiti u različitim kadrovima.
Na 0:09 sekundi videa, metalna figura se pomera iako je vojnik nije udario nogom.
Na 0:10 sekundi videa takođe se može primetiti da vojnikovo stopalo nestaje i ponovo se pojavljuje.
Novinari AFP-a koji govore hebrejski potvrdili su da glasovi vojnika zvuče čudno i njihove reči nemaju nikakvo značenje.
Ne postoji slična crkva u Debelu
Gradonačelnik Debela, Akl Naddaf, negirao je u telefonskom razgovoru za AFP 3. juna 2026. godine da u gradu postoji takva crkva.
Mukhtar (izabrani lokalni zvaničnik koji deluje pod Ministarstvom unutrašnjih poslova Libana, prim.ur.), Butros Al-Rai (Boutros Al-Rai), potvrdio je ovo, objašnjavajući za AFP 3. juna 2026. godine da "Debel ima dve crkve koje su dobro poznate lokalnim stanovnicima: jedna je drevna crkva, a druga nova crkva Mar Gerges, i dizajn nijedne od njih ne odgovara onome što se vidi u spornom video snimku".
Mukhtar je AFP-u dostavio i unutrašnje fotografije dve crkve koje pokazuju da se razlikuju od snimka koji se širi u javnosti.
Mukhtar Al-Rai je istakao da znamenitosti vidljive u snimku koji se deli više liče na pravoslavne crkve, dok stanovnici grada pripadaju maronitskoj (katoličkoj) zajednici.
Druge fotografije stare crkve i nove crkve mogu se videti putem Gugl mapa (arhivirano ovde i ovde).
Razlike u unutrašnjem dizajnu između maronitskih i pravoslavnih crkava mogu se videti na AFP-ovim fotografijama dve različite crkve u Libanu.
U tom kontekstu, Hani Kahvagi-Janho, profesor arhitekture i arheologije na Univerzitetu Svetog Duha u Kasliku u Libanu, rekao je za AFP 5. juna 2026. godine da viralni video predstavlja "neobičnu mešavinu" elemenata, od kojih su neki vizantijskog karaktera, a drugi katolički (arhivirano ovde).
On je objasnio da su ikone vizantijske, ali da ne prate liturgijski raspored koji se koristi u pravoslavnim crkvama.
Pored toga što su nasumično raspoređeni, na zidovima se mogu videti i crteži katoličke tematike pored njih, elementi koji se u crkvama inače ne pojavljuju zajedno.
Kahvagi-Janho, arhitekta koji je radio na nekoliko projekata restauracije crkava u Libanu, ističe da ono što se vidi u videu ne liči ni na jednu crkvu u Libanu, dodajući: "Poznajem crkve u gradu Debel i uopšte ne liče na onu iz videa."
On govori i o još jednom elementu koji nije karakterističan za libanske crkve: granitnom stubu koji se pojavljuje u prvih nekoliko sekundi videa, a koji se tipično koristi u evropskim crkvama, posebno tokom renesansnog perioda.
Copyright © AFP 2017-2026. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
