Najezda krpelja 'usamljena zvezda' u Severnoj Americi podstiče teorije zavere o 'klimatskoj agendi'

"Bill Gates financirao je istraživanje genetski modificiranih stočnih krpelja - sada 450 000 Amerikanaca ima alergije na crveno meso zbog 'Alfa-Gal sindroma' uzrokovanog ubodima krpelja. Kako alfa-gal sindrom (AGS), bolest koju prenose krpelji i koja izaziva alergijsku reakciju na crveno meso, bilježi nagli porast slučajeva, sve je veća zabrinutost zbog slučajnog podudaranja s istraživanjem koje je financirala Zaklada Bill & Melinda Gates", piše u opisu posta objavljenog na Fejsbuku na bosanskom 19. maja 2026. godine.

Slične tvrdnje počele su da kruže na engleskom tokom vrhunca sezone krpelja u SAD-u, koja traje od aprila do oktobra, a zatim su se proširile i na društvene mreže u Evropi. U objavama su korisnici izražavali zabrinutost na različitim platformama na više jezika, uključujući španski, holandski, francuski i slovački.

Image

Skrinšotovi netačnih postova sa Fejsbuka (levo) i Telegrama napravljeni 24.6. Oznake crvenom bojom je dodao AFP

Korisnici u objavama pominju alfa-gal sindrom (AGS), potencijalno smrtonosnu alergiju na proizvode od sisara. Kod pacijenata se može razviti imuni odgovor na alfa-gal, molekul koji se nalazi u pljuvački nekih krpelja, nakon njihovog uboda. Pošto se alfa-gal nalazi u većini sisara (ali ne i kod ljudi), konzumacija proizvoda poput crvenog mesa potom izaziva imunski sistem da stvara antitela na tu supstancu.

U Severnoj Americi, ovo stanje se uglavnom povezuje sa ubodima krpelja vrste usamljena zvezda (lone star), čiji je taksonomski naziv Amblyomma americanum, prepoznatljivog po beloj tački na leđima odraslih ženki.

Krpelj usamljena zvezda se već nekoliko godina širi Severnom Amerikom. Između 2010. i 2022. godine u Sjedinjenim Državama prijavljeno je više od 110.000 sumnjivih slučajeva alfa-gal sindroma. Zbog nepostojanja obaveznog prijavljivanja, tačan broj obolelih nije poznat, ali Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da bi mogao dostići i do 450.000 slučajeva.

U maju 2026. godine kanadske vlasti su prvi put potvrdile njegovo prisustvo u Kvebeku (Quebec).

U Sjedinjenim Državama, krajem aprila, CDC je zabeležio najveći broj poseta hitnim službama zbog uboda krpelja u poslednjoj deceniji.

CDC opisuje krpelja usamljenu zvezdu kao "veoma agresivnog" i teškog za suzbijanje. Oni se ponašaju drugačije od drugih vrsta, jer prelaze velike udaljenosti u potrazi za domaćinom, najčešće većim sisarom.

Krpelj usamljena zvezda nije zabeležen kao vrsta prisutna u Evropi, rekla je 15. juna 2026. profesorka odeljenja za zdravlje životinja i proučavanje krpelja sa Univerziteta  Komplutense (Complutense) u Madridu, Anheles Sonja Olmeda Garsija (Ángeles Sonia Olmeda García).

Iako se AGS uglavnom prijavljuje u SAD-u, prvi slučaj je u avgustu 2025. godine zabeležen i u Srbiji, što je objavilo udruženje "Alergija i ja". Tada je započeto i ispitivanje ovog sindroma u zemlji. AFP nije pronašao javnu bazu o AGS slučajevima u Srbiji.

Tvrdnje da Bil Gejts (Bill Gates) i njegove kompanije šire krpelje koji izazivaju izbijanje ove alergije takođe su neutemeljene.

'Nema dokaza da je nastala biološkim inženjeringom'

"U Sjedinjenim Državama, ujedi krpelja vrste usamljena zvezda su najčešći okidač za AGS", izjavila je za AFP 30. maja Oninji Ivala (Onyinye Iweala) vanredna profesorka medicine na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu (Chapel Hill).

Međutim, Ivala je naglasila da osobe sa AGS-om "mogu da jedu sve vrste živinskog mesa, ribu i druge morske plodove (školjke itd.) koliko god žele. Pored toga, mnogi ljudi sa alfa-gal sindromom mogu da konzumiraju mlečne proizvode. Dakle, imati alfa-gal ne znači da osoba mora da pređe na vegansku ishranu."

Image

Krava na pašnjaku u Glos-sur-Rilu, u Normandiji, 1. maja 2026. godine (AFP / Žoel Saže)

Trenutno ne postoji lek za AGS, ali veliki procenat obolelih može vremenom postepeno ponovo da uvede meso sisara u ishranu, uz izbegavanje novih uboda.

Holi Gaf (Holly Gaff) profesorka bioloških nauka i stručnjakinja za krpelja usamljena zvezda na Univerzitetu Old Dominion, izjavila je za AFP da "apsolutno ne postoje dokazi da je bilo kakav bioinženjering stvorio ovu alergiju na alfa-gal".

"Kada se osvrnemo unazad kroz vreme ova alergija ima dugu istoriju", rekla je 2. juna 2026, dodajući da je bilo potrebno vreme da se prepozna zbog svoje specifičnosti.

Promene ekosistema i prelazak na nove domaćine

Ambloyomma americanum navodno se pojavio u 18. veku, oko 1750-ih, i proširio se širom istočnih delova SAD-a. Kasnije se njegova rasprostranjenost umanjila kako se smanjila površina šumskog zemljišta i opala brojnost određenih populacija sisara.

Stručnjaci su za AFP izjavili da se krpelji vrste usamljena zvezda poslednjih godina sve više razmnožavaju i šire na severoistoku SAD-a.

Najvažniji faktor, kako je rekla Gaf sa Univerziteta Old Dominion, jeste preveliki broj belorepih jelena.

"To je kao švedski sto za krpelja usamljena zvezda u svim njegovim životnim fazama, i sa eksplozijom broja jelena u poslednjih nekoliko decenija, krpelji su se razvili zajedno sa njima", objasnila je ona.

Image

Belorepi jelen jede lišće ispred porodične kuće, 27. maja 2020. godine, na stazi Kapital Kresent (Capital Crescent Trail) u Sjedinjenim Državama (AFP / Danijel Slim)

"Pored toga, sve više ljudi se preselilo u predgrađa i prigradske zone", rekla je ona.

"Klimatske promene takođe u određenoj meri omogućavaju populacijama krpelja usamljena zvezda da se kreću ka severu", potvrdila je, "ali nagli porast je više povezan sa promenama u staništima i populacijom jelena". 

Megan Linske, ekološkinja i naučnica asistentkinja na Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Konektikatu (Connecticut ), rekla je za AFP 2. juna: "Većina ovih vrsta ima višegodišnji životni ciklus, pa je njihova sposobnost da prežive zimu ključna".

Kada je reč o Evropi, "preuveličano je" tvrditi da dolazi do porasta svih vrsta krpelja, iako se njihova rasprostranjenost menja i "neke vrste sve više dolaze u kontakt sa ljudskim aktivnostima", objasnila je Olmeda Garsija 15. juna 2026.

Olmeda Garsija je kao uzroke navela klimatske promene, promene u korišćenju zemljišta, kretanje životinja i povećanje prisustva određenih vrsta u urbanim područjima ili blizini ljudskih aktivnosti.

Genetski modifikovani krpelji za kontrolu štetočina

Pretraga na sajtu Fondacije Gejts (Gates Foundation) pokazuje da je kompanija Oksitek (Oxitec), biotehnološka firma koja se pominje u objavama na drugim jezicima, dobila finansiranje za projekat vezan za krpelje 2021. godine i ponovo 2023. godine. Oksitek, koja je nedavno promenila ime u Flitr (Flyttr), istražuje "rešenja zasnovana na insektima", poput genetski modifikovanih insekata, kako bi se suzbilo širenje štetočina i bolesti.

Uz finansiranje Fondacije Gejts, kompanija je razvila genetski modifikovanu verziju azijskog plavog krpelja (Rhipicephalus microplus). Azijski plavi krpelji uglavnom se nalaze u suptropskim regionima Azije, Amerike i Afrike i hrane se stokom. Poznato je da prenose štetne bolesti i parazite govedima, poput babezioze, parazitske bolesti slične malariji. Takođe je zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima su ujedi ovog krpelja izazvali alfa-gal sindrom kod ljudi.

Prema navodima Oksiteka, njihovi genetski modifikovani krpelji nose gen koji sprečava njihovo potomstvo da preživi i da se razmnožava. Zbog toga, kada se mužjaci modifikovanih krpelja pare sa zaraženim ženkama, populacija koja širi bolesti se smanjuje.

Kompanija, koja je uglavnom poznata po radu na komarcima, ranije je bila meta brojnih teorija zavere koje je AFP razobličio u više navrata na primer ovde i ovde.

Fondacija Gejts je 2. juna 2026. saopštila da su tvrdnje koje kruže internetom netačne. "Fondacija nije uključena ni u kakav rad vezan za alfa-gal sindrom", naveo je portparol.

Bil Gejts je ranije javno podržao zamene za meso biljnog porekla, ukazujući na uticaj emisija metana iz stočarstva na klimatske promene. Takođe podržava više inicijativa koje razvijaju biljne alternative i uzgajano meso u laboratorijama.

Etički rad

U nekim postovima korisnici pominju i etički rad Univerziteta Vestern Mičigen iz jula 2025. godine kao "dokaz" kojim pokušavaju da legitimišu svoje tvrdnje. Članak koji se veoma delio pod naslovom "Koristan krvopija" (Beneficial Bloodsucking) razmatra etičke implikacije obaveze smanjenja konzumacije mesa kroz vrste poput krpelja usamljena zvezda.

Portparol Univerziteta izjavio je za AFP 29. maja da je "reč o radu iz akademske filozofije objavljenom u časopisu Bioetika (Bioethics)" i da se radi o "misaonom eksperimentu".

Navodi se da rad nije predlog politike. "Nikakva istraživanja ove vrste se ne sprovode, niti išta u članku opisuje bilo kakvu aktivnost koja se sprovodi ili planira" na medicinskom fakultetu Univerziteta.

Jedan od autora rada, Parker Kračfild (Parker Crutchfield), takođe je izjavio da rad "nije finansiran i da nemamo nikakve sukobe interesa" (arhivirano ovde).

Kračfild je 29. maja rekao da su nakon objavljivanja ovog rada on i njegov tim "imali veliki broj napada, uznemiravanja i pretnji", pri čemu je primetan porast "tokom poslednje dve nedelje" zbog medijskog izveštavanja o vrhuncu sezone krpelja.

Pročitajte više AFP-ovih tekstova o dezinformacijama vezanim za zdravlje i klimu.