Poplave u Valensiji nisu izazvane rušenjem male vodovodne infrastrukture na španskim rekama

"EU, u svojoj neumornoj misiji 'spasavanja prirode', upravo je izravno doprinijela smrti 211 Španjolaca," piše u postu na hrvatskom objavljenom na Eksu 14. novembra 2024. u kojem autor tvrdi da je projekat Evropkse unije za "Renaturalizaciju" isplatio "premije" za rušenje "čak 256 brana i akumulacijskih bazena" u Španiji. Dalje se tvrdi da je Španija uklonila "više od 256 brana" između 2021. i 2022. godine kako bi se uskladila "s UN-ovom Agendom 2030."

U postu se nalazi snimak u kojem čovek, na nemačkom jeziku, tvrdi da su "27 akumulacijskih bazena itd." srušeni u regionu oko Valensije zbog regulacija Evropske unije, što je izazvalo razorne poplave krajem oktobra 2024. (arhivirano ovde). Korisnik Fejsbuka sa istim imenom kao na Eksu je podelio isti post i snimak u nekoliko grupa. 

U drugim postovima na srpskom poput ovog objavljenog na Telegramu 5. novembra 2024. podeljen je snimak na španskom jeziku na kojem se vidi kako su neke brane srušene. Tvrdi se da poplave nisu izazvane klimatskim promenama, već uništenjem "više od 256 brana između 2021. i 2022." Na ovom nalogu je već više puta objavljeno netačne informacije. Tekst posta je kopiran i objavljen na Fejsbuku uz video.

Stotine rečnih barijera uklonjeno je širom zemlje, ali su bile male i neiskorišćene, rekli su stručnjaci za AFP. Samo nekoliko neaktivnih objekata, koji nisu imali nikakvu ulogu u zaštiti od poplava, uklonjeno je u blizini Valensije 2006. i 2017. Stručnjaci kažu da su ekstremni vremenski uslovi i razmere katastrofe verovatno pogoršani klimatskim promenama u kombinaciji sa lošim urbanističkim planiranjem i kasnim upozorenjima stanovništvu.

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova na Eksu i na Telegramu, napravljeni 11. decembra 2024.

Obilne kiše 29. oktobra uništile su infrastrukturu i zgrade, potopile polja i prouzrokovale štetu od desetine milijardi evra. Katastrofa je odnela najmanje 230 života i ostavila region razorenim (arhivirano ovde i ovde). Suprotno tvrdnjama na društvenim mrežama, neposredno pre poplave je padala neobična količina kiše koju isušeno tlo nije moglo da apsorbuje. Nacionalna meteorološka služba AEMET izvestila je da su obilne kiše natopile područja istočnog regiona Valensije sa padavinama vrednim celu godišnju količinu u samo nekoliko sati, preneo je AFP.

Poplave koje su usledile povezane su sa olujnim fenomenom tipičnim za ovo doba godine, vrlo verovatno i pojačanim klimatskim promenama koje je prouzrokovao čovek, kažu stručnjaci. Prema podacima naučne grupe World Weather Attribution (WWA), koja proučava razloge vremenskih nepogoda, pljuskovi koji su izazvali razorne poplave u Valensiji 29. oktobra bili su 12 odsto intezivniji i dvostruko verovatniji nego u svetu pre klimatskih promena (arhivirano ovde).

Stručnjaci su rekli AFP-u da su poplave krajem oktobra 2024. godine, najsmrtonosnije poplave u Španiji u poslednjih nekoliko decenija, a takođe su bile razorne zbog lošeg planiranja i pogrešnih procena. Loše urbanističko planiranje dovelo je do mnogih zapečaćenih površina, što je značilo da voda nije mogla dovoljno brzo da oteče. Pored toga, nerazumevanje vremenskih uslova i neadekvatna upozorenja nadležnih dodatno su pogoršali situaciju.

Prirodne katastrofe obično prate dezinformacije, uključujući teorije zavere ili pokušaje da se negira naučni konsenzus o klimatskim promenama, o čemu je AFP pisao ovde i ovde.

Snimci pokazuju neiskorišćene male brane uklonjene daleko od Valensije

U videu na nemačkom je prikazana kompilacija snimaka brana, nekoliko od njih u procesu rušenja, zajedno sa snimcima ulica potopljenih vodom i skrinšotovima medijskih izveštaja o poplavama i uklanjanju brana u Španiji. Takva kompilacija daje obmanjujući utisak da je uništavanje starih malih brana u raznim delovima Španije povezano sa poplavama koje su pogodile region Valensije.

AFP je proverio da li su neki od snimaka poplava u ulicama i vozila odnetih brzom vodom, poput ovog, ovog i ovog, zaista snimljeni u Sedaviju, Masanasi i u tržnom centru Boneru, odnosno na mestima oko Valensije pogođenim poplavama krajem oktobra.

Uz pomoć obrnute pretrage snimka AFP je utvrdio da su male brane, prikazane u video kompilaciji, uklonjene pre nekoliko godina, i to daleko od Valensije. Takve male strukture ("weirs" na engleskom) su male barijere (arhivirano ovde) izgrađene u rekama da kontrolišu nivo vode ili preusmere deo rečne vode za navodnjavanje i druge svrhe.

Jedna je bila neaktivna barijera na reci Bernesga koja je srušena 2012. godine, kao što je prikazano u video izveštaju koji je objavilo Hidrografsko udruženje za reku Duero (Confederación Hidrográfica del Duero) na Jutjubu na španskom i engleskom (arhivirano ovde i ovde). U izveštaju je objašnjeno da je brana izgrađena za malu hidroelektranu i da je srušena nakon isteka perioda koncesije. Više nije bila u upotrebi i bila je u zapuštenom stanju, što je prouzrokovalo nagomilavanje mulja i peska koji su blokirali tok reke.

Još jedna mala brana je srušena 2018. na reci Huebra, u zapadnoj Španiji (arhivirano ovde), kao što je objašnjeno u ovom snimku koji je 2020. objavio Projekat Sipriber (Proiecto Cipriber), koji sponzoriše EU i pomoću kojeg je izvršeno uklanjanje te stare brane (arhivirano ovde). Projekat ima za cilj obnavljanje i zaštitu populacija autohtonih ciprinida endemskih za jugozapadno područje provincije Salamanka. Na snimku se objašnjava da se brana izgrađena 1958. više nije koristila i da je odluka o njenom uklanjanju doneta 2018. godine nakon što je prestala njena koncesija.

Skrinšot prikazan na snimku je preuzet iz članka iz 2022. objavljenog na sajtu špankog RTVE o naporima Španije da obnovi prirodu i reke slobodnog toka uklanjanjem neiskorišćenih brana, uglavnom malih brana, i njenom blagotvornom uticaju na prirodu i ekosisteme (arhivirano ovde).

Snimci rušenja malih brana su ranije podeljeni u Španiji uz tvrdnju da uklanjanje ovih brana povećava sušu u zemlji, što je nekoliko stručnjaka opovrgnulo u intervjuima za AFP 2022. godine.

Španija ruši male, neiskorišćene brane i barijere

Snimak na nemačkom takođe prikazuje delove video snimka na španskom koji su na društvenim mrežama podelili i srpski korisnici. Isećen je iz epizode "El gato al agua" iz maja 2023. na španskom TV kanalu El Toro TV. U njemu se tvrdi da je "2021. Španija bila vodeća zemlja u Evropi u uklanjanju ili demontaži rečnih brana", sa "108" objekata srušenih te godine. 

Raul Sančez Kalvo (Raúl Sánchez Calvo), profesor na Odseku za agrošumarstvo Više tehničke škole za inženjerstvo poljoprivrede, hrane i biosistema (ETSIAAB), Politehničkog univerziteta u Madridu, rekao je za AFP još 2022. da su uklonjene pregrade "male prepreke koje nisu bile u upotrebi, ruševine koje su napuštene u rekama". Ove male barijere mogu izazvati ili pogoršati poplave, pa stoga i potreba za njihovim uklanjanjem, objasnio je on.

Prema podacima organizacije "Uklanjenje brana Evrope" (Dam Removal Europe - DRE), grupa aktivista i ekoloških nevladinih organizacija koje rade na uklanjanju veštačkih brana iz reka, (arhivarano ovde) samo u Španiji je demontirano 108 brana u 2021. godini, skoro polovina od 239 brana uklonjenih u Evropi te godine. Izveštaji o uklanjanju brana DRE-a navode da su 133 brane uklonjene 2022. i 95 2023. (arhivirano ovde i ovde). Ovo dovodi do ukupno 336 uklonjenih struktura između 2021. i 2023. godine.

Da bi brane bile efikasne protiv poplava, moraju biti u stanju da skladište veliku količinu vode, rekao je za AFP 5. novembra 2024. Ignasio Eskuder Bueno (Ignacio Escuder-Bueno), profesor hidrauličkog inženjerstva na Politehničkom univerzitetu u Valensiji. Međutim, to nije bilo slučaj sa srušenom infrastrukturom u Španiji: "Neke brane ili male brane koje se više ne koriste mogu predstavljati opasnost za ljude ili imaju negativne efekte na životnu sredinu," objasnio je Eskuder Bueno.

Sezar Rodrigez (César Rodríguez), generalni sekretar španskog udruženja za zaštitu reka AEMS-Rios con Vida, rekao je za AFP 4. novembra 2024. da srušene brane nemaju nikakvu ulogu u zaštiti od poplava. Rodrigez je objasnio da ako se brana ne koristi ili se ne održava, to može "prouzrokovati nakupljanje materijala i, posledično, porast nivoa vode". U najgorem slučaju, to može dovesti do poplave ili kvara brana.

Isto se može reći i za veće objekte. Rodrigez je podsetio na katastrofu u blizini Valensije 1982. godine kada su obilne kiše preletele i probile branu Tus u basenu Hukar. Brana, koja je nedovršena od 1978. godine, se srušila, i poplave su odnele nekoliko života u ovoj oblasti južno od Valensije.

Iz pres službe španskog Ministarstva za ekološku tranziciju (MITECO) rečeno je za AFP u mejlu od 4. novembra 2024. da u celoj Španiji od 2000. godine nisu rušene brane ili rezervoari koji se koriste za zaštitu od poplava. Samo su uklonjene "male brane ili pregrade od nekoliko metara koje se više ne koriste". U blizini Valensije, samo barijera Korindon na reci Turija i male brane Algoder 1-4 na reci Rambla de L'Algoder su srušene od 2000. godine, odnosno 2017. i 2006. godine.

Mapa dostupna na sajtu španske vlade Geoportal navodi sve brane, barijere i baraže u zemlji. Podaci na mapi pokrivaju period od 2000. do 2021. U celom basenu Hukar, gde se nalazi Valensija, srušeno je ukupno 28 brana između 2000. i 2021. (arhivirano ovde i ovde). Blizu Valensije, na rekama Rambla de L'Algoder i Turija uklonjene su samo strukture koje je pominjao MITECO:

Image

Skrinšot mape uklonjenih brana u Španiji napravljen 11. decembra 2024. AFP je označio područje oko Valensije

Mapa DRE-a sa podacima do 2023. takođe potvrđuje te informacije (arhivirano ovde).

EU zakon o restauraciji pogrešno na meti dezinformacija

U videu na španskom se netačno tvrdi da španska vlada ispunjava ciljeve Agende 2030 Ujedinjenih nacija, odnosno "tačku 6.6".

Agenda 2030 je okvirni program UN-a za ciljeve održivog razvoja (arhivirano ovde). Tačka 6 se odnosi na vodu i otpadne vode, a potpoglavlje 6.6 poziva na zaštitu i obnovu močvarnih ekosistema, koji "obezbeđuju čistu vodu, ublažavaju poplave i suše i podržavaju biodiverzitet" (arhivirano ovde). U dokumentu se ne pominje posebno rušenje brana.

Rušenje napuštenih brana i barijera je deo španske nacionalne strategije obnove reka za period od 2022. do 2030. Prema podacima iz izveštaja španskog Ministarstva za ekološku tranziciju, 737 zastarelih brana i rečnih barijera je srušeno u zemlji do 2021. (arhivirano ovde).

EU takođe ima nekoliko propisa za upravljanje i zaštitu voda. Direktiva EU o vodama, koja je stupila na snagu u državama članicama decembra 2003. godine, obavezuje članice EU da obnove ekosisteme podzemnih voda, reka, jezera i okolnih područja (arhivirano ovde). Evropska unija je postavila slične ciljeve u svojoj strategiji za biodiverzitet, posebno uklanjanjem zastarelih ili napuštenih brana (arhivirani link).

Evropska komisija je 22. juna 2022. predložila Uredbu o obnavljanju prirode kako bi doprinela dugoročnoj obnovi degradiranih kopnenih i morskih područja EU. Jedan od ciljeva je "identifikovanje i uklanjanje barijera koje sprečavaju povezanost površinskih voda kako bi se najmanje 25.000 km reka vratilo u slobodno tekuće stanje do 2030. godine", objašnjava Evropska komisija na svom sajtu. Od država članica se "očekuje da podnesu nacionalne planove obnove Komisiji" do sredine 2026. godine.

Dok EU može da finansira projekte poput Sipribera (Cipriber), na primer kroz Lajf Program (arhivirano ovde i ovde), AFP nije pronašao direktno finansiranje od EU za špansku vladu posebno za uklanjanje brana, a kamoli za strukture koje su trenutno u upotrebi.

Evropski zeleni plan i evropske ekološke politike su često mete dezinformacije.

AFP-ovi članci o klimi mogu se pronaći ovde.