Autori studije o stopi povećanja temperature kažu da rad potvrđuje globalno zagrevanje

"Naučnici otkrili da nema promene u stopi globalnog zagrevanja još od 1970: Sve je laž i manipulacija," piše u naslovu članka na srpskom objavljenog 19. oktobra 2024. i podeljenog na Telegram kanalu istog dana. "Senzacionalni naučni rad doveo je u pitanje alarmističke tvrdnje o rastu globalnih temperatura," piše dalje u tekstu.

Na ovom sajtu su ranije objavljivane netačne informacije o raznim temama koje je AFP razobličio, na primer ovde, ovde i ovde.

Slična tvrdnja da citirana studija "pravi rupe u alarmističkim tvrdnjama da globalne temperature rastu" je kružila u postovima na engleskom, francuskom, holandskom, grčkom, italijanskom  i nemačkom. Tekst na srpskom je prevod teksta na engleskom objavljenog 18. oktobra 2024.

Citirana studija je objavljena 14. oktobra 2024. na sajtu "Communications Earth & Environment" ("Komunikacije Zemlja i priroda") grupe naučnih časopisa Nature Portfolio (arhivirano ovde). To istraživanje, međutim, ne dokazuje da ne raste temperatura na Zemlji niti da ne postoji globalno zagrevanje. Naučnici su, uključujući i autore studije, objasnili AFP-u da modeli korišćeni u ovom naučnom istraživanju zapravo pokazuju konzistentan porast tokom vremena.

Image

Skrinšotovi članka i posta na Telegramu, napravljeni 23. oktobra 2024.

'Stalno povećanje površinskih temperatura'

AFP je kontaktirao autore istraživanja. "Naša studija potvrđuje stalno povećanje površinskih temperatura od 1970-ih," rekla je za AFP 17. oktobra Klodi Bolie (Claudie Beaulieu), vanredna profesorka na Odeljenju za okeanske nauke na Univerzitetu Kalifornija u Santa Kruzu i glavna autorka rada.

"Veoma je zabrinjavajuće čuti da oni koji negiraju klimatske promene koriste naš članak da bi iznosili netačne tvrdnje," dodala je.

Studija koristi globalnu srednju temperaturu površine, meru koja se redovno ispituje za praćenje klimatskih promena, kako bi se fokusirala na analizu trendova zagrevanja u poslednjih 50 godina. Istraživanje koristi seriju modela u pokušaju da odgovori na pitanje da li je došlo do ubrzanja ili usporavanja tempa zagrevanja i otkriva da se promena nakon 1970-ih još ne može statistički detektovati .

"Naši rezultati sugerišu da ako se dešava nedavno ubrzanje globalnog zagrevanja, veličina tog ubrzanja je ili premala ili previše skora da bi se to robusno pokazalo u zapisima globalno prosečne temperature površine," objasnila je Klodi Bolie.

Koautor studije Kolin Galager (Colin Gallagher), vanredni profesor na Odseku za matematičke nauke na Univerzitetu Klemson, takođe je rekao da studija pokazuje da se zagrejavanja nastavlja.

"Nismo pronašli nikakve statističke dokaze o usporavanju globalnog zagrevanja, već smo statistički potvrdili da se globalno zagrevanje dešava konstantnom brzinom od 1970-ih," rekao je on AFP-u 18. oktobra 2024.

Klimatolog Zik Hausfazer (Zeke Hausfather), iz nezavisne neprofitne organizacije za nauku o klimi Berkelej Ert (Berkeley Earth), rekao je da ovaj rad "zaista ne bi trebalo da pruži nikakvu utehu onima koji su skeptični u pogledu klimatskih promena koje izaziva čovečanstvo".

Četiri skupa podataka o globalnim temperaturama uključena u studiju jasno pokazuju brz porast emisija CO2 i drugih gasova staklene bašte izazvanih ljudskom aktivnošću tokom godina, rekao je on.

Image

Skrinšot grafikona koji prikazuje globalne anomalije srednje površinske temperature u četiri skupa podataka, objavljenog u studiji Beaulieu et al, napravljen 17. oktobra 2024.

Takođe je istakao da metode primenjene u studiji ne bi efikasno otkrile ništa osim povećanja (ili smanjenja) stope zagrevanja od približno 55 odsto - što su autori studije potvrdili.

"Debata o tome da li se zagrevanje ubrzalo je važna, ali zapravo ne utiče na naše šire razumevanje ljudske uloge u brzom zagrevanju koje je Zemlja doživela u poslednjih 50 godina," zaključio je Hausfazer.

'Nedvosmislen' uticaj

Koncentracije CO2 – glavnog pokretača antropogenog zagrevanja – porasle su do nivoa koji nisu zabeleženi na Zemlji u poslednjih 14-16 miliona godina (arhivirano ovde).

Šest skupova podataka iz obrazovnih i vladinih agencija (arhivirano ovde) pratilo je porast globalne prosečne temperature (arhivirano ovde).

"Danas povećavamo CO2 brzinom koja bi mogla biti brža nego ikada ranije u geološkim zapisima," rekla je AFP-u u septembru 2024. Berbel Honiš (Bärbel Hönisch), profesorka u Opservatoriji Zemlje Lamont-Doerti (Lamont-Doherty Earth Observatory) Univerziteta Kolumbija. "Taj CO2 doprinosi efektu staklene bašte i zagreva našu planetu," rekla je.

Međuvladin panel za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) Ujedinjenih Nacija saopštio je da je "nedvomisleno da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okean i kopno" -- i da je CO2 glavni krivac za to (arhivirano ovde i ovde).

Stotine nezavisnih naučnika koji doprinose izveštajima IPCC-a o nauci o klimi slažu se da trenutne globalne projekcije emisije gasova staklene bašte za 2030. ukazuju na to da će zagrevanje verovatno premašiti prag od 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku koji je postavljen tokom Pariskog sporazuma i da će biti teže ograničiti zagrevanje na ispod 2 stepena (arhivirano ovde).

Trenutni klimatski modeli predviđaju značajne uticaje takvog povećanja na temperaturu kopna i okeana kao i da će to dovesti do ekstremnih vrućina u većini naseljenih regiona (arhivirano ovde).

Sve AFP-ove članke za proveru činjenica o klimi i okolini možete naći ovde.