Snimci van konteksta elektrana na brodu i oblačnog neba ne dokazuju da je HAARP izazvao poplavu u Španiji
- Objavljeno 21. novembra 2024. u 16:45
- Za čitanje potrebno 13 minuta
- Od: Théophile BLOUDANIS, Rossen BOSSEV, Sophia XU
- Prevod i prilagođavanje Marion DAUTRY , AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Očigledno je ovo rezultat 'klimatskih promena' ... ili bolje rečeno 'klimatski inženjering'," navodi se u opisu četvorominutnog video snimka postavljenog na Fejsbuk 9. novembra 2024. godine, deset dana nakon što su razorne poplave u Španiji odnele više od 220 života (arhivirano ovde). U postu je uključena kompilacija kratkih snimaka brodova, scena sa ulice i stvarnih snimaka poplave koja je pogodila Valensiju krajem oktobra 2024. Kraća verzija ove kompilacije objavljena je na Fejsbuku 13. novembra 2024. godine sa sličnom tvrdnjom i podeljena više od 200 puta.
Video broda snimljenog izdaleka, na kojem se čuje ženski glas na španskom, podeljen je na Telegramu i u postu na Fejsbuku na hrvatskom jeziku, uz tvrdnju da prikazuje "elektranu" uočenu neposredno pre poplava u blizini Valensije. U postovima na srpskom jeziku, objavljenim na Fejsbuku, na snimku je dodat tekst: "HAARP brod uočen na obali Španije." Slika jednog broda takođe kruži Fejsbukom uz tvrdnju da prikazuje "Crnomorski energetski brod Osman Knan u službi hA.RpA skoro izazvao poplave u Valensiji i zemljotres u Turskoj prije 2 god."
Snimci scena sa ulica su takođe deljeni bez snimaka brodova, na primer ovde, uz tvrdnju da je "nebo nad Valensijom u Španiji nekoliko dana pre katastrofalnih poplava izgledalo ovako".
Iste kompilacije i tvrdnje da je projekat HAARP izazvao poplave u Španiji podeljene su i u postovima na drugim jezicima, poput grčkog, francuskog, nemačkog i španskog.
Nijedan od snimaka brodova nije snimljen u blizini Valensije neposredno pre poplava. Prvi brod je već godinama u vodama Gane, dok je drugi primećen sa ostrva Gran Kanarije (Gran Canaria), oko 2.000 kilometara udaljenog od Valensije. Videi koji navodno prikazuju sumnjive tragove na nebu zapravo su snimljeni u Čileu i Kini. HAARP često je meta teorija zavere, koje se ponekad mešaju sa tvrdnjama o takozvanim "kemtrejlsima", nakon prirodnih katastrofa. Naučnici su više puta izjavili za AFP da tehnologija koju koristi ovaj istraživački projekat ne može izazvati poplave, kišu, zemljotrese ili bilo koju drugu prirodnu katastrofu.
Obilne kiše 29. oktobra uništile su infrastrukturu i zgrade, potopile polja i pričinile štetu od desetine milijardi evra (arhivirano ovde). Katastrofa je odnela 224 života širom zemlje, od čega 216 u istočnom regionu Valensije (arhivirano ovde). Španska vlada najavila je paket pomoći u iznosu od 10,6 milijardi evra.
Prema naučnoj grupi World Weather Attribution (WWA), koja proučava razloge vremenskih nepogoda, pljuskovi koji su izazvali razorne poplave u Valensiji 29. oktobra bili su 12 odsto intezivniji i dvostruko verovatniji nego u svetu pre klimatskih promena (arhivirano ovde). WWA je na osnovu brze studije podataka zaključio da su klimatske promene "veoma verovatno" uzrok ekstremnih padavina.
Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene(IPCC), ekstremni vremenski događaji koji izazivaju poplave i suše sa dalekosežnim posledicama postali su verovatniji i intenzivniji kao rezultat klimatskih promena koje je prouzrokovao čovek.
Stručnjaci su rekli AFP-u da su najsmrtonosnije poplave u Španiji u poslednjih nekoliko decenija bile rezultat kombinacije snažnih oluja podstaknutih globalnim zagrevanjem, lošeg urbanističkog planiranja i zanemarivanja.
Brodovi uočeni daleko od obale Valensije
Obrnuta pretraga sa skrinšotovima kompilacije dovela je do objave na Jutjubu iz 2016. godine (arhivirano ovde). Taj video je podeljen na nekoliko delova, a pet različitih je korišćeno u obmanjujućoj kompilaciji. Prema opisu na Jutjubu, brod je tada bio u "Tuzlanskom brodogradilištu", u Turskoj. Nekoliko malih čamaca oko Osman-kana pokazuje turske zastave, a na jednom od njih je natpis "Tuzla". Na trupu Osman Kana vidljive su i zastave Turske i Gane.
Dalja pretraga je dovela do izveštaja turske novinske agencije Anadolu o ceremoniji održanoj u tuzlanskom brodogradilištu sa predsednikom Erdoganom povodom ispraćaja "najvećih svetskih plutajućih elektrana", Osman Kana i Onur Sultana, koji plove za Ganu i Mjanmar (arhivirano ovde). Druge dve manje elektrane na brodovima poslate su u Indoneziju.
Pretraživanje imena plovila na sajtu za praćenje brodova Marin Trafik (Marine Traffic) pokazuje da je plutajuća elektrana Osman Kan usidrena u Gani više od pet godina. O njenom prisustvu je takođe izvestio specijalizovani sajt Power Technology, na kom se navodi, na stranici ažuriranoj 14. oktobra 2024. da je stacionirana u luci Takoradi u Gani od 2019. Plutajuća elektrana se takođe može videti na Gugl mapama (arhivirano ovde).
Drugi zamućeni, vertikalni video, prikazuje još jednu plutajuću elektranu iste kompanije. Druga obrnuta pretraga skrinšotova dovela je do originalnog video snimka postavljenog na TikToku 25. septembra 2024. godine, nekoliko nedelja pre poplava u Valensiji. Video je postavio nalog pod nazivom "restorantepuntomarino" (arhivirano ovde i ovde). Na snimku se može čuti žena koja na španskom govori: "Elektrana na moru. Ovaj brod je stigao u sredu, pun antena". Ni u jednom trenutku ne pominje HAARP ili bilo šta vezano za vremenske pojave.
Drugi snimak sa ovog naloga prikazuje restoran pod imenom "Punto Marino". Pretraga na Gugl mapama dovela je do lokacije ovog restorana na ostrvu Gran Kanariji u Atlantskom okeanu, koje je preko 2.000 kilometara udaljen od Valensije (arhivirano ovde).
U članku na španskom jeziku, objavljenom 26. septembra 2024. godine na sajtu La Provincia, navodi se da je "Karadeniz plutajuća elektrana Onur Sultan" stigla u Las Palmas na Gran Kanarijama (arhivirano ovde). Slike i snimci iz ovog članka podudaraju se sa kratkim snimkom koji se deli u obmanjujućim postovima na društvenim mrežama.
Prema podacima sa sajta Marin Trafik, poslednje putovanje broda bilo je od Maputa u Mozambiku do Tuzle u Turskoj, gde je brod usidren od 16. oktobra 2024. Prema drugoj javnoj bazi podataka, tačke plovidbe Onur Sultana uključuju Kejptaun 4. septembra 2024., Kanarska ostrva 3. oktobra 2024., Gibraltarski moreuz 6. oktobra, El Džaziru 7. oktobra i Siciliju 9. oktobra:
Plutajuća elektrana je poznati metod proizvodnje struja
Oba plovila koja se vide na snimcima podeljenim uz netačne tvrdnje pripadaju kompaniji Karpowership. Prema podacima sa sajta kompanije, ona poseduje 40 elektrana na brodu koje proizvode struju u nekoliko afričkih i južnoameričkih zemalja (arhivirano ovde). Plovila klase "Khan" su u stanju da proizvode između 415 i 470 megavata električne energije (arhivirano ovde).
AFP je kontaktirao ovu kompaniju za komentar ali nije dobio odgovor do dana objavljivanja ovog teksta.
Lamis Alžunajdi (Lamis Aljounaidi) energetska ekonomistkinja i inženjerka koja vodi savetodavnu firmu za infrastrukturu "Paris Infrastructure Advisory", objasnila je u mejlu za AFP 5. novembra 2024. da je"elektrana na brodu" mobilna elektrana spremna za upotrebu instalirana na brodu, koja je priključena na lokalnu električnu mrežu i snabdevena gorivom.
"Za razliku od konvencionalnih elektrana koje zahtevaju nekoliko meseci za izgradnju i koje se ne mogu lako demontirati, električni brod omogućava raspoređivanje kapaciteta za hitnu proizvodnju električne energije, prilagođavajući se trenutnim potrebama za snabdevanjem," objasnila je.
Alžunajdi je dalje objasnila da ove "elektrane na brodovima" uglavnom rade na dizel, iako se neke jedinice mogu prilagoditi za korišćenje prirodnog gasa. "Ove elektrane se često koriste u situacijama gde su institucionalni i finansijski kapaciteti ograničeni, što otežava razvoj održivijih rešenja," rekla je, navodeći primer kada prirodne katastrofe oštete postojeću elektroenergetsku infrastrukturu.
"Postrojenja za proizvodnju u hitnim slučajevima, kao što su električni brodovi, generalno su skuplja i stoga manje rasprostranjena od konvencionalne proizvodne infrastrukture. Ona se nalaze posebno u zemljama sa krhkim upravljanjem ili finansijskim poteškoćama, kojima nedostaju resursi ili garancije za finansiranje konvencionalnih infrastrukturnih projekata," dodala je.
Lamis Alžunajdi je takođe potvrdila da je kompanija Karpowership jedan od vodećih igrača u postavljanju ove vrste elektrana za hitne slučajeve i da je aktivna u nekoliko afričkih zemalja.
O tim specifičnim brodovima su pisali i mediji, na primer ovde 2020. godine.
Jos nekoliko snimaka van konteksta: scene sa ulica Čilea i Kine
Kompilacija koja kruži društvenim mrežama uključuje i dve sekvence snimljene na ulici. Podeljeni su odvojeno u drugim objavama i na drugim jezicima poput hrvatskog, italijanskog, grčkog i bugarskog, uz tvrdnju da pokazuju kako je "izgledalo nebo nad Valensijom u Španiji nekoliko dana pre katastrofalnih poplava". Čini se da se postovi pozivaju na teoriju zavere o "kemtrejlsima" prema kojoj avioni koje kontrolišu nedefinisani zli akteri prskaju hemikalije po nebu u različite svrhe, od kontrole uma do izazivanja prirodnih katastrofa.
AFP je već nekoliko puta proverio tvrdnje koje su neuspešno pokušavale da dokažu postojanje "kemtrejlsova", na primer u ovom i ovom članku. Beli tragovi na nebu su oblaci ili kondenzacioni tragovi koje ostavljaju avioni.
Urbane scene koje se dele u obmanjujućoj kompilaciji nemaju veze sa poplavama u Španiji. Snimljeni su daleko od devastiranog područja.
Obrnuta pretraga skrinšota dovela je do jednog posta objavljenog na Fejsbuku, o pijaci Persi Teniente Kruz u Pudahuelu blizu Santiaga u Čileu. Pretragom "Persa Teniente Cruz" na Gugl mapama, AFP je došao do satelistog prikaza te pijace, na kojem se vide slične šalteri kao na snimku (arhivirano ovde). AFP je utvrdio da je snimak snimljen na ulici Kebek u Santiagu u Čileu (arhivirano ovde).
Obrnuta pretraga na kineskom pretraživaču Bajdu sa skrinšotom iz drugog snimka, dovela je do originalnog videa objavljenog na kineskoj verziji Tiktoka, Dujin, 4. oktobra 2024. nekoliko nedelja pre poplave u Španiji. Korisnik je istog dana objavio i drugi snimak uživo sa iste lokacije, na kojem se vidi neobičan oblak, nakon što je prvi snimak pridobio mnogo pažnje na Dujinu. AFP je kontaktirao korisnika 12. novembra 2024. godine. On je objasnio da je snimio scenu blizu hotela Ksijuan u Jičun Sitiju, u gradu Đangsi.
AFP je uporedio snimak sa panoramom na 360 stepeni iz 2023. dostupnom na mapama pretraživača Bajdu (arhivirano ovde), kao i sa snimcima koje su korisnici Dujina objavili, a na kojima se vidi hotel (ovde i ovde).
Snimci u kompilaciji su izvučeni iz konteksta i pomešani sa pravim snimcima poplava u Valensiji, što netačno sugeriše da su oblaci na nebu ili plutajuće elektrane povezane s katastrofom. Scene sa vodom koja teče kroz urbana područja objavljene su 29. oktobra 2024. na zvaničnom TikTok kanalu španske javne televizije RTVE (arhivirano ovde). Prema opisu, snimci su nastali u Leturu, u regionu Kastilja-La Manča i u Utielu, u Valensiji (arhivirano ovde i ovde). AFP je potvrdio lokaciju svake od scena u ovom članku na bugarskom jeziku.
Još jedna scena iz video kompilacije prikazuje most u Pikanji (arhivirano ovde).
Istraživački projekat HAARP ne utiče na vremenske prilike
Visoko frekventni aktivni istraživački program polarne svetlosti (HAARP), pokrenut 1990. godine, je "najmoćniji radio-frekventni predajnik velike snage za proučavanje jonosfere," navodi se na zvaničnom sajtu programa. Do 2015. godine, njime su zajednički upravljale američke vazduhoplovne snage i mornarica. Od tada njime upravlja Univerzitet Aljaske u Ferbanksu. HAARP emituje radio talase u jonosferu, viši deo atmosfere koji počinje na visini od oko 50 do 80 kilometara i prostire se do 950 kilometara iznad površine Zemlje.
HAARP je već dugo predmet brojnih teorija zavere i spekulacija. AFP je izveštavao o mnogim netačnim tvrdnjama koje ga povezuju sa prirodnim katastrofama, poput poplava u Dubaiju 2024. i zemljotresa u Turskoj i Siriji 2023. Ovaj istraživački projekat takođe nema nikakve veze sa 5G tehnologijom ili pandemijom Kovida-19, kako je potvrdio Milan Gordić, naučni saradnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča u Beogradu, u razgovoru sa AFP-om u oktobru 2020. godine.
Elen Galieg (Hélène Galiègue), profesorka i istraživačica elektromagnetizma i antena na francuskoj Nacionalnoj školi civilnog vazduhoplovstva (ENAC), objasnila je AFP-u za članak na grčkom da troposfera, u kojoj se dešavaju klimatski i vremenski događaji, ni na koji način nije pod uticajem visokih frekvencijskih talasa sa kojima projekat HAARP radi, te da "dakle, ne postoji rizik da ovi talasi na bilo koji način promene klimu".
"HAARP-indukovano zagrevanje čestica u jonosferi je izuzetno lokalizovano i izuzetno malo u poređenju sa svim drugim fenomenima koji utiču na kretanje čestica u jonosferi, kao što je Zemljino magnetno polje. Kao bacanje zrna peska u reku, mali efekat zrna na vodu biće nevidljiv za samo nekoliko sekundi," napisala je ona u mejlu za AFP 2. maja 2024.
Moris B. Koen (Morris B. Cohen) sa Škole za elektrotehniku i računarstvo na Tehnološkom institutu Džordžije objasnio je AFP-u da "HAARP nije sposoban da kontroliše vremenske prilike ni iz daleka".
"U najboljem slučaju, HAARP je kao da zabijete prst u veliku reku da biste proučavali vodu i kako ona teče. Ove teorije zavere su jednake tvrdnjama da zabijanje prsta u reku izaziva ogromnu poplavu, što je očigledno smešno," napisao je Koen u mejlu 24. aprila 2024.
Fokusiranje na teorije zavere kako bi se objasnilo zagađenje, bolesti ili katastrofe povezane sa klimatskim promenama, negativno utiče na politike i znanje javnosti o ovim temama (arhivirano ovde).
Govoreći o popularnoj teoriji zavere o trejlsima, Prim. Dr Elizabet Paunović, nezavisna ekspertkinja za uticaje životne i radne sredine na zdravlje i članica srpske organizacije Nacionalna ekološka asocijacija, rekla je za AFP Činjenice da fokusiranje na ove neutemeljene tvrdnje vodi ka nedostatku politike protiv zagađenja. "Pravi se pogrešna slika u javnosti, onda nemate pritisak javnosti i tako se opravdava nepreuzimanje mera. To ide u korist lobija, naftnih kompanija, zagađivača. Nije u korist rešenja," rekla je AFP-u.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
