Stručnjaci kažu da ekstremne vremenske prilike u Dubaiju nije izazvalo sejanje oblaka
- Objavljeno 9. maja 2024. u 17:49
- Za čitanje potrebno 18 minuta
- Od: Charlotte STEENACKERS, Marion DAUTRY, AFP Holandija, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) 16. aprila 2024. pogodile su rekordne padavine koje su poplavile puteve, kuće i tržne centre (arhivirano ovde). Širom zemlje bile su zatvorene škole, a aerodrom u Dubaiju, jedan od najprometnijih na svetu, nakratko je obustavio rad, dok se i nekoliko narednih dana suočavao sa velikim teškoćama u funkcionisanju, izvestio je AFP (arhivirano ovde).
U Emiratima su zbog lošeg vremena poginule četiri osobe, nakon oluja koje su pored ove zemlje pogodile Bahrein i oblasti Katara, prethodno prešavši preko Omana, gde su odnele živote još najmanje 22 osobe.
Istog dana internetom su počele su da se šire tvrdnje da je događaj veštački izazvan tehnikama promene vremena.
"Ovo što vidite je HARP veštačka kiša," piše u postu na srpskom objavljenom na Fejsbuku 18. aprila 2024. uz znatno ubrzani snimak oluje koja se razvija iznad solitera i terena za golf u Dubaiju. Opis posta se nastavlja tvrdnjom da su UAE "preterali" sa upotrebom sejanja oblaka, tehnike dizajnirane da poboljša padavine i o kojoj -- kako se netačno tvrdi -- "nećete videti niti pročitati u medijima".
Drugi post je objavljen na Fejsbuku 17. aprila 2024. uz nekoliko snimaka poplava i oluja u različitim mestima u svetu iz ove i prošlih godina. Opis posta je delimično preuzet iz članka objavljenog istog dana na sajtu Biznis insajder (Business Insider). U postu na Fejsbuku obmanjujuće se implicira da su oluje i druge ekstremne vremenske prilike u proteklih par godina rezultat sejanja oblaka i veštačke "kontrole vremena". Podeljen je 130 puta.
Još jedan post sa istim tekstom i sa linkom do članka Blumberga objavljen je 17. aprila 2024, zajedno sa četiri video snimka, uključujući ubrzani snimak oluje iznad Dubaija i nepovezani video klip koji prikazuje poplave u Južnoj Africi.
Emirati koriste sejanje oblaka od 2002. godine. Međutim, Nacionalni meteorološki centar te zemlje (NCM) demantovao je da je to sprovedeno neposredno pre ove oluje. Vremenske prognoze u danima pre oluje pokazuju da je događaj bio očekivan u takvom obimu, a naučnici su rekli za AFP da sejanje oblaka ne može proizvesti toliku količinu kiše i da nema ni smisla da se koristi u tim uslovima. Članci na sajtovima Biznis Insajdera i Blumberga su brzo ažurirani kako bi se dodale izjave naučnika da sejanje oblaka nije moglo da izazove jake kiše. HAARP nema veze sa sejanjem oblaka.
Prva verzija članaka Biznis insajdera i Blumberga je podeljena u postovima i na drugim jezicima uz iste obmanjujuće tvrdnje, na primer na holandskom. Objave na francuskom, španskom, grčkom i korejskom su podeljene na društvenim mrežama uz netačnu tvrdnju da je sejanje oblaka uzrok ove aprilske ekstremne oluje.
Konfuzne izjave i izveštaji
U članku objavljenom 16. aprila sa naslovom: "Dubai potpuno zaustavljen dok sejanje oblaka pogoršava poplave", Blumberg citira stručnjaka Nacionalnog meteorološkog centra (NCM) Ahmeda Habiba da je sejanje oblaka sprovedeno u ponedeljak i utorak (15. i 16. aprila kada su se padavine dogodile) da bi se iskoristila prilika za formiranje oblaka. Međutim, sutradan je istog Ahmeda Habiba citirao Gulf Njuz kako tvrdi potpuno suprotno - da "u periodu nestabilne vremenske situacije u zemlji nije obavljen ni jedan let za sejanje oblaka."
AFP je kontaktirao Ahmeda Habiba za komentar ali do objavljivanja članka nije dobio odgovor.
NCM je ispravio informaciju 17. aprila, rekavši Si-En-Bi-Si-ju da "nije slao pilote na operacije sejanja pre ili tokom oluje koja je u utorak pogodila UAE" i da su "avioni poleteli u nedelju i ponedeljak, ali nisu radili nikakvo sejanje".
Blumberg je ažurirao članak 18. aprila i u ispravci pojasnio da "[...] nema dokaza da je sejanje oblaka imalo značajan uticaj na poplave". Ova agencija je 17. aprila objavila i komentar u kojem kolumnistkinja objašnjava da su klimatske promene, a ne sejanje oblaka, krive za obilne padavine.
NCM je u saopštenju poslatom AFP-u 22. aprila rekao da "nisu sproveli nikakve operacije sejanja tokom ovog događaja". Iz Meteorološkog centra su rekli da su u danima pre oluje slali avione da polete, ali da je to bilo u istraživačke svrhe. Oni su u izjavi za AFP objasnili da "istraživanje uključuje merenja i uzimanje uzoraka oblaka kako bi bolje razumeli dinamiku i mikrofizičke procese koji se dešavaju u oblacima".
Biznis insajder je takođe ažurirao svoj članak. Arhive pokazuju da je 17. aprila u uvodu bilo napisano da su "poplave pogoršane praksom sejanja oblaka u UAE kako bi se rešila nestašica vode". Ta tvrdnja je izbrisana u verziji od 18. aprila i u uvodu umesto nje piše: "Istorijske poplave u Dubaiju nisu nastale zbog sejanja oblaka, ali klimatske promene koje uzrokuju ljudi igraju ulogu."
Vremenska prognoza je predviđala nevreme
Meteorološke prognoze objavljene u danima koji su prethodili oluji pokazuju da su nevreme i ovakve promene vremena bili očekivani.
"Nakon poplava bez presedena od 12. februara (37 mm), sever Ujedinjenih Arapskih Emirata bi ponovo trebalo da doživi izuzetne olujne kiše, koncentrisane uglavnom u utorak, 16. aprila," napisao je MeteoNjuz (MeteoNews) 14. aprila.
U početku je kiša čak bila dobrodošla u regionu nakon prethodnih toplijih dana, kako je 13. aprila izvestio Halij Tajms (Khaleej Times), ali izveštaji su uključivali i upozorenje NCM-a o predstojećoj oluji. Gulf Njuz preporučio je vozačima da budu oprezni na putu zbog kišnog vremena koje se očekuje 15. i 16. aprila.
NCM je upozorio na "mogućnost povremenog grada u nekim oblastima, koji bi mogao prouzrokovati poplave i jake vetrove koji smanjuju horizontalnu vidljivost" i poslao upozorenja i bezbednosne mere (arhivirano ovde) na društvenim mrežama pre poplava koje su pogodile UAE. U video snimku objavljenom na Eksu (arhivirano ovde) dva dana kasnije, 16. aprila, pozvao je "stanovnike da preduzmu sve mere predostrožnosti... i da se drže dalje od oblasti poplava i akumulacije vode".
Nacionalna uprava za vanredne situacije i katastrofe UAE je takođe pozvala ljude 15. aprila, pre oluje, "da se pridržavaju uputstava i smernica koje su izdale zvanične vlasti kako bi zaštitili živote i imovinu". Sledećeg dana su naveli niz bezbednosnih smernica.
Šta je sejanje oblaka?
U ranijem članku za proveru činjenica AFP je objasnio da sejanje oblaka uvodi jedinjenja u postojeće oblake da bi se formirale superhladne kapljice vode i povećala mogućnost za kišu ili sneg (arhivirano ovde). Tehnika, koja se obično primenjuje putem aviona, je fizička reakcija - ne hemijska.
"Sejanje oblaka pokušava da poveća količinu padavina poboljšavajući procese u oblacima koji stvaraju padavine," rekao je u mejlu za AFP 23. aprila 2024. profesor Rulof Burger (Roelof Burger), stručnjak za nauku o atmosferi sa Univerziteta Nortvestern (NWU) u Južnoj Africi.
Kondenzaciona jezgra su čestice u atmosferi na kojima se kondenzuje vodena para. Sejanje oblaka pokušava da pojača ovaj proces postavljanjem većih čestica na dno oblaka, objasnio je Burger.
Herman Rašenberg (Herman Russchenberg), profesor klimatskog inženjerstva na Tehnološkom univerzitetu u Delftu, detaljno je objasnio za AFP kako funkcioniše sejanje oblaka.
"Čestice soli se ubrizgavaju u sistem oblaka, barem to rade u Emiratima, u Dubaiju. Čestice soli deluju kao jezgra za formiranje novih čestica oblaka. Time stimulišete rast kapi kiše unutar oblaka. Ono što se događa je da će se oni sudariti sa drugim česticama u oblaku i onda će narasti unutra i pašće kiša, to je princip," rekao je on u telefonskom razgovoru 19. aprila 2024.
Suprotno onome što se tvrdi u nekim postovima na društvenim mrežama, mediji su mnogo puta izvestili o sejanju oblaka (arhivirano ovde), uklujučući u UAE, na primer ovde i ovde. UAE su počeli da sprovode operacije sejanja oblaka 2002. godine, kako je Gulf tudej izvestio u ovom članku od 1. januara 2022. Organizacija odgovorna za taj postupak je NCM, objašnjeno je. NCM na svom sajtu navodi da je sejanje oblaka jedno od polja za koje je ovaj entitet specijalizovan.
Mediji su takođe izvestili o sejanju oblaka u drugim zemljama, na primer kako se koristi u Indoneziji i Rusiji radi suzbijanja požara, u Sjedinjenim Državama radi poboljšanja kišnih i snežnih padavina, u Kini i Pakistanu za borbu protiv smoga, u Mađarskoj i Srbiji za suzbijanje grada...
"Veštački uticaji na klimu nisu bez kontroverzi. Nema naučnih dokaza da to zaista funkcioniše, posebno u sušnim regionima gde kiša ispari pre nego što stigne do zemlje," objasnio je AFP 2018. godine u video objašnjenju ove tehnike zasnovanom na informacijama francuskog meteorologa Fransoa Butijea (François Bouttier).
Za sada nema dokaza o toksičnosti kiše pune srebro jodida.
"Te tehnologije su testirane više od 60 godina, a studije uticaja na životnu sredinu su rađene decenijama," rekao je Burger.
Međutim, efikasnost sejanja oblaka je još nejasna. "Postavlja se pitanje kako ova tehnologija još nije naučno potvrđena. Odgovor je jednostavan - zato što je komplikovano. Pre svega neophodno je da se ubaci odgovarajuća količina supstance na vrlo mali deo oblaka u vrlo specifičnom trenutku i na vrlo specifičnom mestu," rekao je Blicu klimatolog Dr Vladimir Đurđević komentarišući poplave u Dubaiju (članak je arhiviran ovde). To je, međutim, teško izvodljivo zato što je oblak "najturbulentnija sredina u atmosferi" i kreće se velikom brzinom, citira Blic njegove reči.
'Fokusiranje na zasejavanje oblaka je pogrešno'
Klimatološkinja Frederike Oto (Friederike Otto), specijalistkinja za procenu uloge klimatskih promena u ekstremnim vremenskim prilikama, rekla je za AFP 17. aprila 2024. da je "obmanjujuće" fokusirati se na sejanje oblaka.
"Kada govorimo o obilnim padavinama moramo da govorimo o klimatskim promenama. Fokusiranje na sejanje oblaka je pogrešno," rekla je Oto. "Veoma je verovatno" da je globalno zagrevanje pogoršalo oluje, dodala je.
"Najveće padavine u Dubaiju u poslednjih 75 godina nisu se desile zbog sejanja oblaka," kaže Oto. Mediji navode da je to bila najveća količina padavina od kada su počele da se evidentiraju 1949. godine, pre formiranja UAE 1971. (arhivirano ovde).
Klimatske promene će učiniti ekstremne vremenske događaje češćima, upozorio je Karim Elgendi (Karim Elgendy), pomoćnik direktora u inženjerskoj konsultantskoj kući Buro Hapold. On je za AFP 19. aprila 2024. rekao da je oluja -- koja je prouzrokovala padavine u Emiratima na nivou dvogodišnjeg obima -- u skladu sa efektima globalnog zagrevanja.
U studiji, koju je 25. aprila 2024. objavila grupa koja proučava razloge vremenskih nepogoda, World Weather Attribution (WWA), navodi se da iako se ne može "sa sigurnošću" zaključiti da su "klimatske promene koje su izazvali ljudi glavni pokretač" padavina, istraživači procenjuju da su u ovom slučaju u Emiratima i Omanu one bile "10-40% intenzivnije nego što bi bile da su se desile u godini El Ninja u klimatskim uslovima hladnijim za 1,2°C".
Naučnici kažu da su klimatske promene izazvane ponašanjem ljudi do sada dovele do globalnog zagrevanja za 1,2° C u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Ova 2024. godina je jedna od tih na koje utiče vremenski obrazac El Ninjo, koji uzrokuje porast globalnih temperatura. Vratio se sredinom 2023. i očekuje se da će trajati do kraja maja 2024.
"Zasigurno znamo da zasejavanje oblaka nije izazvalo to [ekstremne vremenske uslove u UAE 16. aprila, prim. ur.]," rekao je AFP-u profesor Rulof Burger.
"Ako pogledate sam sistem [vremenskih prilika], to je bio veoma veliki sistem kiše, veoma velika zona niskog pritiska sa ekstremima ne samo u Dubaiju, već i u Omanu i Iranu, kao i u Saudijskoj Arabiji, znači u mnogo većem regionu. Malo je verovatno da je to moglo da bude izazvano samim sejanjem oblaka malim letelicama," objasnio je on, dodajući da u takvim uslovima uopšte i nije bilo potrebe za sejanjem oblaka.
Rašenberg se slaže. On je AFP-u rekao da je "takođe malo verovatno da bi poslali male letelice u takav sistem. Previše je opasno. Ne mislim da je sejanje oblaka igralo ulogu ovde."
NCM je dao sličan komentar u svojoj izjavi AFP-u 22. aprila: "Jedan od osnovnih principa sejanja oblaka je da morate ciljati oblake u ranoj fazi pre nego što padne kiša. Ako imate ozbiljnu situaciju sa grmljavinom, onda je previše kasno da se izvrši bilo kakva operacija sejanja."
"Štaviše, veoma ozbiljno shvatamo bezbednost naših ljudi, pilota i aviona. NCM ne sprovodi operacije sejanja oblaka tokom ekstremnih vremenskih događaja," dodali su.
"[...] poplave koje su prethodnih dana pogodile Dubai zapravo su prirodna pojava, s time što se ta odrednica 'prirodnog' iz godine u godinu menja sa klimatskim promenama", napisao je 30. aprila meteorolog Darko Savić u članku objavljenom na specializovanom portalu Klima 101 koji se bavi životnom sredinom (arhivirano ovde), a u kom komentariše netačne tvrdnje koje kruže društvenim mrežama.
Vladimir Đurđević je takođe rekao da je mogućnost da je sejanje oblaka uticalo na obilne padavine "ekstremno mala".
"To što oni rade, to su sve lokalni efekti i ne mogu oni na taj način da menjaju neke klimatske uslove na širem području imajući u vidu da se nevreme proširilo na okolne zemlje," rekao je on za Blic.
Marten Ambom (Maarten Ambaum), profesor atmosferske fizike i dinamike na Univerzitetu Riding, objasnio je u komentarima stručnjaka koje je objavio Univerzitet (arhivirano ovde) da "ne postoji tehnologija koja može da stvori ili čak ozbiljno modifikuje takvu vrstu padavina".
"Ove vrste intenzivnih padavina mogu biti ekstremnije zbog klimatskih promena, jer će toplija atmosfera zadržati više vodene pare. Naučnici za klimu upozoravaju dugi niz godina da će takvi ekstremni događaji postati verovatniji u toplijoj klimi i, zaista, vidimo da se ovo sada dešava oko nas," napisao je profesor Ambaum.
"U 50-im i 60-im godinama [prošlog veka, prim.ur], ljudi su i dalje razmišljali o korišćenju sejanja oblaka da bi proizveli ili modifikovali ove velike vremenske događaje. Ovo [je] odavno prepoznato kao jednostavno nerealna mogućnost," rekao je Ambom za britanski list Gardijan (arhivirano ovde).
Profesor atmosferske fizike na Univerzitetu Riding Džajls Harison (Giles Harrison) takođe je izjavio da "postoji ogromna razlika između onoga što [sejanje oblaka, prim ur.] može da postigne – ciljanje pojedinačnih oblaka koji se razvijaju materijalom za sejanje ispuštenim iz aviona – i padavina u Dubaiju, povezanim sa velikim vremenskim sistemom koji se širio kroz regione."
Brojni drugi stručnjaci su rekli za različite medije da su na meteorološki događaj u Emiratima najverovatnije uticale klimatske promene, a ne sejanje oblaka (na primer ovde, ovde i ovde).
HAARP nema veze sa sejanjem oblaka
Visoko frekventni aktivni istraživački program polarne svetlosti (High-frequency Active Auroral Research Program - HAARP) je predajnik visoke snage i visoke frekvencije za istraživanje jonosfere i nalazi se na Aljasci (arhivirano ovde). HAARP emituje radio talase u jonosferu, viši deo atmosfere koji počinje na oko 50 do 80 kilometara visine i prostire se do 950 kilometara iznad površine Zemlje, objasnio je ranije AFP.
Sagrađen sredinom devedesetih godina prošlog veka, HAARP je bio projekat na kome su sarađivali američka vojska i Univerzitet Aljaske (University of Alaska Fairbanks - UAF) sve do avgusta 2015. kada je "odgovornost za objekte i opremu HAARP-a formalno preneta sa vojske na UAF," navodi se na sajtu.
Sejanje oblaka nije zasnovano na slanju radio talasa. HAARP-ovo proučavanje jonosfere nije zasnovano na ispuštanju srebro joda u oblake da bi se povećala količina padavina.
Mate Jagnjić, viši istraživač u Zavodu za komunikacijske i svemirske tehnologije na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, objasnio je u postu na svom sajtu 2014. kako HAARP funkcioniše (arhivirano ovde). Ažurirao je članak 2023. da bi demantovao netačne tvrdnje da je HAARP izazvao superćelijsku oluju koja je pogodila Hrvatsku i susedne zemlje (arhivirano ovde).
Zamenik ravnateljice hrvatskog Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ) Ivan Güttler takođe je izjavio u postu na LinkedIn-u da HAARP ne kontroliše vreme i nije izazvao oluju.
Prirodne katastrofe i ekstremni vremenski događaji često su praćeni netačnim tvrdnjama da ih je izazvao HAARP, na primer nakon zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju 2023. godine ili tokom pandemije kovida-19.
Umran S. Inan, profesor elektrotehnike na Univerzitetu Stanford napisao je u mejlu za AFP 24. aprila 2024. da je zagrevanje koje generiše HAARP u jonosferi veoma nisko, "skoro milion puta manje od onog izazvanog munjom".
"S obzirom na to da na našoj planeti u svakom trenutku postoji oko 2.000 aktivnih oluja sa grmljavinom i da se u proseku svake sekunde dogodi 50 do 60 udara groma na Zemlji, potpuno je smešno govoriti o bilo kakvom uticaju HAARP-a na vremenske uslove ili zemljotrese," objasnio je Inan.
Moris B. Koen (Morris B. Cohen) sa Škole za elektrotehniku i računarstvo na Tehnološkom institutu Džordžije složio se u mejlu za AFP poslatom istog dana da "HAARP nije ni iz daleka sposoban da kontroliše vremenske prilike".
"U najboljem slučaju, HAARP je kao da zabijete prst u veliku reku da biste proučavali vodu i kako ona teče. Ove teorije zavere su jednake tvrdnjama da zabijanje prsta u reku izaziva ogromnu poplavu, što je očigledno smešno," napisao je Koen.
Snimci van konteksta
Nekoliko snimaka koji su postavljeni zajedno sa obmanjujućom tvrdnjom o poplavi u Dubaiju zapravo ne prikazuje taj događaj.
Obrnute pretrage skrinšotova tih snimaka dokazuju da je video sastavljen od dva klipa koji prikazuju jake padavine u Južnoj Africi. Pretraga je dovela do snimka postavljenog na Jutjubu (arhivirano ovde) i do postova na Eksu poput ovog (arhivirano ovde) objavljenih u aprilu 2024. uz opis da prikazuju grad Margejt (Margate) u Južnoj Africi. Prema izveštajima u medijima, petoro ljudi je stradalo tokom naglih poplava koje su pogodile taj kraj 14. aprila 2024, nekoliko dana pre oluje u Dubaiju (arhivirano ovde i ovde).
Uz pomoć uličnog prikaza na Gugl mapi AFP je potvrdio lokaciju na kojoj su ta dva snimka napravljena, iz ove i ove ulice u Margejtu, primorskom gradu u Južnoj Africi (arhivirano ovde i ovde).
Još jedna kompilacija koja se nalazi u obmanjujućim objavama preuzeta je sa Tiktoka na kojem je objavljena 17. aprila 2024. Nekoliko elemenata u nekim od video snimaka, kao što su tip kuća i drveće, ukazuje na mogućnost da svi snimci u kompilaciji ne prikazuju nedavne poplave u Dubaiju. Obrnuta pretraga dovela je do istrage na sajtu Lid storis (Lead Stories -- arhivirano ovde) koja pokazuje da je vrlo mali broj video snimaka poplave iz aprila 2024.
Dalja pretraga skrinšotova snimka dokazala je da je prvi iz Bahreina i prikazuje marinu i kule Katamaran u pozadini (arhivirano ovde).
Napredna pretraga po ključnim rečima je takođe pokazala da je snimak udara groma u soliter Burdž Kalifa u Dubaiju podeljen pre aprilskih poplava, na primer ovde. Objave na društvenim mrežama prikazale su impresivan događaj iz različitih uglova početkom marta 2024. godine kada je prva oluja ove sezone zamračila nebo (arhivirano ovde).
Snimak pada drveta na put objavljen je 2023. godine (arhivirano ovde) uz opis da je zabeležen u Bikasu u Brazilu. AFP je potvrdio lokaciju pomoću uličnog prikaza na Gugl mapi (arhivirano ovde).
Kako je Lid storis dokazao, snimak palmi koje stoje na jakom vetru može se naći na sajtu Šaterstok (Shutterstock -- arhivirano ovde), a video tornada koji besni iza zgrade dok drveće okolo ostaje nepokretno, postavljen je još 2023. na Tiktoku, na nalogu koji tvrdi da objavljuje "stvarne i montirane snimke".
Nekoliko snimaka, poput palmi na vetru i automobila koji vozi kroz oluju, pojavljuje se u drugim Tiktok objavama sa naloga sa vrlo sličnim imenima (ovde, ovde i ovde), uz opise da su snimljeni na različitim mestima u SAD-u. AFP nije mogao da potvrdi lokaciju.
Drugi snimci prikazuju poplave u Dubaiju, na primer u stanici metroa "Onpasiv" i u radnji "Flajing tajger" (Flying Tiger) u tržnom centru. O tome su izvestili lokalni mediji (arhivirano ovde).
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
