Lekari upozoravaju da je recept deljen na internetu kao lek protiv raka lažan i opasan

"RECEPT ZA LIJEČENJE AGRESIVNOG RAKA DOJKE," piše u opisu posta obljavljenog na Fejsbuku 8. novembra 2024. i podeljenog skoro 800 puta za manje od mesec dana. U postu se nalazi skrinšot poruke poslate na Viberu, u kojoj piše "Recept agresivni rak dojke". Dalje piše kako bi trebalo pomešati smesu od mlevenih koštica kajsije i drugih semenki sa limunovim sokom i piti svakodnevno, a završava se sa: "PROVERENO! Srećno!!"

Skrinšot je podeljen u drugim postovima na Fejsbuku, Instagramu i Tiktoku.

Internet obiluje navodnim čudesnim biljnim ili "prirodnim" lekovima za rak i druge bolesti, često povezanim sa prodajom čajeva, dijetetskih suplemenata i drugih nedokazanih tretmana. Misteriozne stranice obećavaju čudesno izlečenje, ponekad uz ukradene snimke poznatih ličnosti, lekara i političara koje menjaju veštačkom inteligencijom da bi prodale pilule i dijete. Takve tvrdnje mogu obmanuti pacijente i usmeriti ih ka nedokazanim, pa čak i opasnim tretmanima. Lekari i institucije za bezbednost hrane upozorili su, na primer, da koštice kajsije, koje se na internetu bez dokaza promovišu kao "lek protiv raka", sadrže jedinjenje koje može izazvati trovanje cijanidom.

Image

Skrinšotovi netačnih postova, napravljeni 22. novembra 2024.

Dezinformacije o raku se brzo šire na društvenim mrežama, a istraživanja su pokazala da su mnoge od najpopularnijih tvrdnji štetne, posebno za pacijente sa rakom (arhivirano ovde, ovde i ovde). AFP je razobličio mnoge netačne tvrdnje o prirodnim lekovima za rak. Naučnica čije je istraživanje o svojstvima maslačka zloupotrebljeno upozorila je da su tvrdnje da je čaj od maslačka "efikasniji od hemoterapije" opasne i neosnovane. Onkolozi su takođe rekli za AFP da špargle ili limunov sok u vrućoj vodi ne mogu da izleče rak.

Ishrana i njen uticaj na razvoj bolesti ili na lečenje pacijenata decenijama je predmet naučnih istraživanja. Podaci dobijeni putem velikog istraživanja EPIC (arhivirano ovde), koje od 90-ih godina prošlog veka prati uticaj ishrane na hronične bolesti, uključujući rak, na preko 500.000 Evropljana, doveli su do nekoliko preporuka o ishrani za sprečavanje razvoja hroničnih bolesti, ali studija do sada nije pokazala da bi bilo koja specifična hrana ili dijeta mogli izlečiti rak.

Jezgra kajsije mogu dovesti do trovanja cijanidom

Društvo Srbije za borbu protiv raka na svom sajtu upozorava da se "putem dijete ne može uticati na već manifestnu malignu bolest, a to je upravo ono što većina alternativnih 'dijetetičara' tvrdi. Najčešće se ističe da je telo neophodno osloboditi tumorskih otrova uz potpuno uskraćivanje šećera, soli i životinjske masti. Na ovaj način se međutim često dodatno pogoršava već postojeći energetski disbalans organizma, što dovodi do pothranjenosti i lošeg opšteg stanja" (arhivirano ovde).

AFP Činjenice je poslao lekarima primer viralnih postova sa navodnim receptom protiv raka.

"Ovakav recept je izrazito opasan jer semenke kajsije sadrže jedinjenja koja mogu da se pretvore u organski cijanid tako da konzumacija većih količina može biti štetna, pa čak i smrtonosna," rekla je u mejlu 26. novembra 2024. klinički nutricionista dr Olga Ličina.

Evropska agencija za bezbednost hrane izdala je 2016. upozorenje o rizicima koje predstavljaju koštice kajsije nakon nekoliko prijavljenih slučajeva trovanja cijanidom. "Jedenje više od tri male sirove koštice kajsije ili manje od polovine jedne velike u jednoj porciji može premašiti bezbedne nivoe. Mala deca koja konzumiraju čak i jednu malu košticu kajsije rizikuju da budu iznad bezbednog nivoa," upozorava se u saopštenju (arhivirano ovde).

"Ne postoje naučni dokazi o njihovoj vrednosti u kurativnom ili preventivnom lečenju raka," upozorila je takođe 2018. Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (arhivirano ovde).

Ishrana je deo lečenja pacijenata obolelih od raka, ali ne i zamena za medikamentno lečenje. "Tokom lečenja raka, važno je unositi dovoljno proteina, tečnosti i kalorija kako bi se održala telesna masa i podržao imunitet, a preporučuje se i konzumacija manjih a češćih obroka zbog čestih mučnina i smanjenog apetita," objasnila je AFP-u dr Ličina.

U priručniku iz 2015. koji je izdala zagrebačka Klinička bolnica Dubrava, na primer, savetuje se konzumiranje hrane koja sadrži vlakna kako bi se pacijenti lakše nosili sa problemima sa stolicom (arhivirano ovde). Preporučeno je, međutim, da se hrana ne melje ili pasira, jer to "može značajno smanjiti sadržaj vlakana u hrani". Semenke, uključujući laneno seme i seme bundeve, mogu se jesti kao grickalica ili dodati doručku od žitarica, na primer, da bi se pomoglo u unosu kalorija (stranica 21). Seme lana i đumbir su preporučeni sastojci sa blagotvornim dejstvom, ali se ne predlažu kao alternative medicinskim tretmanima (strana 24).

"Ono što svakako treba da se izbegava su mesne prerađevine, previše začinjena hrana, rafinisani šećeri, alkohol…", rekla je dr Ličina.

Uzimanje vitamina i minerala kao dijetetski suplement takođe može predstavljati rizik.

"Dijetetski suplementi se ne preporučuju pacijentima sa rakom i svaka promena u ishrani treba da se uradi u konsultaciji sa njihovim medicinskim timom," rekla je za AFP Činjenice u mejlu 22. novembra 2024. dr Lor Dosus (Laure Dossus) iz Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i Francuske mreže za istraživanje ishrane i raka. Ona predsedava i grupom za istraživanje raka dojke u projektu EPIC.

Sa tim se slaže i dr Ličina. "Što se tiče uzimanja suplementacije na svoju ruku, pogotovu tokom perioda lečenja je apsolutno zabranjeno bez konsultacije sa onkologom. O tipu i količini supplementa treba da savetuje onkolog koji je uveo protokol lečenja kako bi se sprečila mogućnost predoziranja, kao i interakcije sa nekim od lekova u protokolu lečenja," rekla je AFP-u.

Zdrava ishrana može smanjiti rizik od razvoja raka

Dok se stručnjaci slažu da nijedna hrana ne može sama da izleči ili spreči rak, neke studije su pokazale da ishrana, zajedno sa drugim zdravim navikama, može igrati ulogu u smanjenju rizika od razvoja raka.

"Postoje mnogi uzroci nastanka kancera, ali istraživanja govore u prilog (tome) da biranje zdrave hrane, više povrća, manje unosa hrane bogate zasićenim masnoćama, više kretanja, redovan san, smanjen unos alkohola, prestanak pušenja, mogu smanjiti rizik od dobijanja raka, ali ne možete sa apsolutnom sigurnošću reći da je jedna određena hrana takozvana 'super-hrana' koja može sprečiti nastanak raka," objasnila je dr Ličina.

Podaci dobijeni iz studija u okviru EPIC-a "ukazali su, na primer, da pacijenti sa rakom dojke koji su se hranili mediteranskom ishranom pre dijagnoze imaju bolju dugoročnu prognozu," rekla je dr Dosus za AFP Činjenice.

Opservacije na osnovu podataka prikupljenih u okviru istraživanja EPIC-a dovele su do 12 preporuka IARC-a za smanjenje rizika od raka, koje uključuju zdravu ishranu sa "mnogo žitarica od celog zrna, mahunarki, povrća i voća", ograničavanje hrane sa visokim sadržajem šećera ili masti i izbegavanje prerađene hrane, crvenog mesa i hrane sa puno soli (arhivirano ovde).

Svetski fond za istraživanje raka daje slične savete na svojoj stranici o preporukama za ishranu za smanjenje rizika od razvoja raka (arhivirano ovde). "Naši dokazi – iz masovnih studija stanovništva i istraživanja koja posmatraju ćelije u laboratoriji – sugerišu da bi se oko 40% slučajeva raka moglo sprečiti da ljudi poštuju naše preporuke, a vlade stvaraju okruženje u kojem je lakše živeti zdravo," navedeno je.

Međutim, još uvek nedostaju jasni naučni dokazi o uticaju ishrane na pacijente koji su već oboleli od raka, rekla je dr Dosus za AFP Činjenice. "Pacijentima se preporučuje da poštuju iste preporuke kao i one gore navedene za prevenciju raka," rekla je ona.

U ovom pregledu nekoliko dostupnih studija iz 2022. godine, u kojima je dr Dosus koautorka (arhivirano ovde), ističe se da je "ishrana sa niskim sadržajem masti bila povezana sa smanjenjem ukupne smrtnosti i rizikom od recidiva kod pacijenata sa rakom dojke" i da je "konzumacija hrane koja sadrži vlakna nakon dijagnoze raka dojke bila povezana sa smanjenom ukupnom smrtnošću (verovatni nivo dokaza)". Potrebno je, međutim, više istraživanja.

Sve članke AFP-a o proveri tvrdnji o zdravlju možete naći ovde.