Lažne reklame sa Danicom Grujičić generisane veštačkom inteligencijom ponovo kruže internetom

"Pretučena Danica Grujičić. Napad na ministarku zdravlja Danicu Grujičić desio se uživo u sudnici," kaže glas na snimku podeljenom na Fejsbuku 9. maja 2024. i sponzorisanom kao reklama. Post je podeljen preko 1.800 puta za manje od mesec dana. Drugi takvi snimci koji izgledaju kao medijski izveštaji sa intervjuima bivše ministarke zdravlja Danice Grujičić su postavljeni i sponzorisani na Fejsbuku u maju 2024. godine i vode do sajtova za prodaju biljnih dodatka ishrani.

"Udarne vesti - Danica Grujičić pod pritiskom zbog novog leka za dijabetes," piše na jednom od tih snimaka. U svim se navodi da je Grujičić "pretučena" ili "uhapšena" zato što je otkrila novi čudesni i jeftin biljni dodatak ishrani. "Jedna kapsula dnevno i zaboravićete na visok krvni pritisak zauvek i eliminisati ćete rizik od srčanog i moždanog udara bez ikakvih nuspojava," navodno kaže Grujičić u jednoj reklami.

Međutim, mnogo je znakova koji ukazuju da su ti snimci montirani i da je audio lažan, poput akcenta doktorke, glasa koji ne prati pokret usana, kao i to što su snimci u izveštajima preuzeti iz raznih medija, čak i iz ruskih emisija od pre nekoliko godina. Grujičić je za AFP potvrdila da nikada nije reklamirala suplemente ishrani. 

Image

Skrinšotovi reklama na Fejsbuku sa lažnim medijskim izveštajima, napravljeni 5. juna 2024.

AFP Činjenice je u decembru 2023. već istraživao kako su imena tadašnje ministarke zdravlja i drugih popularnih ili poznatih osoba korišćena u reklamama generisanim pomoću veštačke inteligencije. 

"Sve reklame koje vidite sa mojim likom su laž. Nikada ništa nisam reklamirala, niti ću. Medicina zasnovana na dokazima je moje opredeljenje. Nikada nisam hapšena niti pretučena," rekla je 6. juna 2024. u telefonskom razgovoru za AFP Danica Grujičić, koja je funkciju ministarke zdravlja u Vladi Srbije obavljala od oktobra 2022. do maja 2024. godine. Ona je dodala i da je te reklame "više puta prijavljivala službi za visokoorganizovani kriminal".

Montirani medijski izveštaji

Pregled sekvenci u sva tri videa pokazuje da su sastavljeni od različitih nepovezanih snimaka koji nemaju nikakve veze sa dodacima ishrani.

U jednom snimku, u trenutku kada je rečeno "pretučena Danica Grujičić", vide se ljudi koji se svađaju u nekoj sali. Obrnuta pretraga videa pokazuje da je to tuča u kosovskoj skupštini u Prištini u julu 2023. (arhivirano ovde). O tome je izveštavalo mnogo inostranih medija, uključujući i AFP (arhivirano ovde), koji je objavio i video sa tog događaja:

Na jednom snimku piše da je izveštaj sa televizije N1. Međutim, na internetu nema traga da je N1 ikada objavio takav izveštaj.

Intervjui sa doskorašnjom ministarkom takođe su preuzeti iz različitih izvora: intervju na Pinku u aprilu 2024. a ne na N1; za Insajder TV u martu 2024. (arhivirano ovde) a ne za Kurir, kako se navodi u jednom snimku; za Euronews Srbija u aprilu 2023. (arhivirano ovde). U intervju na Pinku Danica Grujičić nema povredu na licu kao u lažnim izveštajima koji kruže Fejsbukom.

Image

Skrinšotovi lažne reklame na Fejsbuku (levo) i sa sajta televizije Pink, napravljeni 7. juna 2024.

Novinarke koje navodno saopštavaju vest o njoj takođe su zapravo sa drugih televizija, a snimci su preuzeti iz programa emitovanih između 2019. i 2024. godine. Tako je u snimku pripisanom televiziji N1 deo sa novinarkom zapravo preuzet iz ruskih medija: objavljen je, na primer, pre četiri godine na Jutjubu.

Image

Skrinšotovi montiranog snimka na Fejsbuku (levo) i starog izveštaja na ruskom na Jutjubu, napravljeni 5. juna 2024.

Jedna novinarka koja se pojavljuje u snimku pripisanom Kuriru je sa televizije Happy iz emisije emitovane 2019. godine, dok je druga stvarno sa Kurir televizije - emisija iz koje je njen snimak preuzet najverovatnije je ona prikazana u aprilu 2024. godine (arhivirano ovde) i u njoj se ne pojavljuje Danica Grujičić, niti se govori o zdravlju, lekovima ili suplementima.

Takvo mešanje izvora ukazuje na manipulaciju. Takođe, ni u jednoj od tih emisija i intervjua sa Danicom Grujičić nije pominjan nikakav "revolucionarni lek" ili "čudesan suplement".

Slika na kojoj izgleda da policajac vodi Danicu Grujičić u lisicama je takođe montaža. Obrnuta pretraga slike nije dovela do iste fotografije objavljene na internetu. Pokazala je, međutim, da je fotografija ministarke isečena sa Tanjugove slike objavljene ovde 2023. godine (arhivirano ovde).

Image

Skrinšot fotomontaže iz lažnog izveštaja na Fejsbuku (levo) i članka na sajtu Politika, napravljeno 6. juna 2024.

AFP je proverio i audio iz sva tri snimka u bazi podataka kompanije "ElevenLabs", onlajn alata za kreiranje glasova veštačkom inteligencijom. Prema rezulatima ovog alata, "veoma je verovatno" da su sva tri audio zapisa generisana pomoću ElevenLabs-a (verovatnoća od 98%).

Suplementi nisu lekovi

"Što se tiče navedenih efekata, ne postoji jedan lek koji bi mogao da se izbori sa svim napisanim, a kamoli suplement," rekla je u mejlu za AFP Činjenice 6. juna 2024. dr Svetlana Stanišić, redovna profesorka na Univerzitetu Singidunum koja se, između ostalog, bavi edukacijom o ishrani i faktorima životne sredine koji utiču na ljudsko zdravlje. "Rok od 14 dana je nemoguć za otklanjanje rizika koji je posledica celoživotne nebrige, pušenja, nespavanja i nezdrave ishrane."

Osim toga, dodaci ishrani nisu lekovi. "Deklaracijom, označavanjem i reklamiranjem dodataka ishrani ne mogu se pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva," piše u Pravilniku o dodacima ishrani Republike Srbije iz 2023. godine.

"Tvrdnje o podršci normalnim funkcijama tela (npr. 'podržava zdravlje kostiju') su dozvoljene, ali moraju biti praćene disklejmerom da proizvod nije namenjen dijagnozi, lečenju, ili prevenciji bilo koje bolesti," objasnila je dr Stanišić.

Takođe, suplementi pre stavljanja u promet ne prolaze kroz ista ispitivanja kao lekovi.

"Lekovi moraju proći kroz stroga klinička ispitivanja kako bi dokazali svoju efikasnost i bezbednost. Nakon toga, dobijaju odobrenje od strane regulatornih tela kao što su FDA u SAD, EMA u Evropi, ili ALIMS u Srbiji," objasnila je dr Stanišić. Suplementi ne prolaze kroz taj proces.

"Ljudi žele da na brz način oporave organizam od nezdravog životnog stila, veruju u moći i potrebu za detoksikacijom, žele brze efekte i ne žele da sebe smatraju bolesnim ili da se kaže da koriste lekove," rekla je dr Stanišić, ističući da postoji i nepoverljivost prema lekarima.

Uzimati suplemente bez nadzora lekara nije bez rizika. Ovo unosno tržište je izloženo prevarama sa neproverenim proizvodima koji mogu sadržavati opasne supstance. Interpol je, na primer,  zaplenio tone dodataka ishrani i aditiva u međunarodnim operacijama protiv kriminala u vezi sa hranom -- preko 100 tona u prvoj polovini 2022. godine (arhivirano ovde).

Dr Stanišić kaže da je poznato da različiti suplementi, uključujući vitamine i minerale, iako u određenim situacijama mogu biti korisni, mogu biti i manje ili više štetni zbog prekomernog uzimanja, lažnih tvrdnji o svojstvima u reklamama, zamene aktivne materije nekom drugom, kontaminacije teškim metalima ili bakterijama, štetnih aktivnih materija...

"Uobičajeni problemi sa suplementima su vezani za slabu kontrolu u čitavom svetu, što znači da vam niko ne garantuje da se u pakovanju nalazi tačno ono što se navodi na pakovanju i niko ne proverava efikasnost aktivnih materija," rekla je.

Ona ukazuje na studije o tome da se veliki broj transplantacija jetre u SAD obavlja zbog upotrebe suplemenata (arhivirano ovde).

Privredna komora Srbije saopštila je u aprilu 2023. da su te godine na internet tržištu dijetetskih suplemenata u zemlji identifikovane 92 stranice, sa 6.700 oglasa na društvenim mrežama putem kojih se prodaju nelegalni dodaci ishrani, koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja (arhivirano ovde).