Viralne slike ljudi koji morem šalju u Gazu flaše pune riže su generisane veštačkom inteligencijom

"Ljudi iz Egipta, Libije, Tunisa, Alžira i Maroka pune prazne boce adaptiranim mlijeka, brašnom, rižom, lećom i grahom, te ih bacaju u more, nadajući se da će ih morska struja odnijeti do Gaze," piše u postu objavljenom na Fejsbuku 25. jula 2025. i podeljenom preko 240 puta za deset dana. U postu se nalazi slika muškaraca koji stavljaju plastične flaše napunjene žitaricama u more, i još jedna slika plastične flaše koja pluta po vodi.

Iste slike su i u ovoj objavi, podeljenoj preko 360 puta pre nego što je obrisana, kao i u ovoj u kolažu sa još jednom sličnom slikom. U obe objave se tvrdi da ljudi "na obalama Egipta" bacaju flaše u more "s nadom da će doploviti do Gaze".

Prvi put posle više meseci kamioni međunarodne zajednice sa humanitarnom pomoći ušli su u Gazu 27. jula 2025. godine, nakon što je Izrael najavio ograničenu pauzu u svojoj vojnoj kampanji na opkoljenoj teritoriji, kako bi deo humanitarne pomoći stigao do civilnog stanovništva pogođenog glađu (arhivirano ovde).

Dugo očekivana isporuka humanitarne pomoći iz vazduha takođe je nastavljena iznad palestinske teritorije koja je pod skoro potpunom blokadom Izraela od početka rata sa Hamasom pre skoro 22 meseca.

Viralne slike u kojim su navodno prikazani ljudi koji pokušavaju da pomognu stanovnicima Gaze bacajući u more flaše napunjene hranom, pojavile su se ubrzo nakon toga na društvenim mrežama na raznim jezicima poput francuskog, hrvatskog, engleskog, italijanskog i arapskog.

Međutim, AFP-ova istraga pokazala je da, iako je takva inicijativa zaista postojala u Egiptu u julu ove godine, te viralne slike to ne prikazuju, već su generisane veštačkom inteligencijom i bez ikakvog upozorenja deljene na društvenim mrežama.

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova na Fejsbuku, napravljeni 4. avgusta 2025. Slike je crvenom bojom precrtao AFP

Vidljive anomalije

Analiza slika alatima kao što je Hajv (Hive), napravljenim da pomažu u detekciji sadržaja generisanih AI-jem, zaključila je da je vrlo verovatno da su ove tri slike generisane veštačkom inteligencijom.

Taj rezultat je u skladu sa vizuelnom analizom slika koja ukazuje na brojne anomalije, inače često vidljive kada je u pitanju sadržaj generisan AI-jem.

U ovom članku objasnili smo nekoliko načina kako mogu da se prepoznaju slike i snimci generisani pomoću veštačke inteligencije.

Na slici sa brojnim ljudima koji spuštaju flaše u vodu, na primer, palac u prvom planu je deformisan i svi muškarci stoje u sličnom, neprirodnom položaju sa zamagljenim licima, bez ikakvih prepoznatljivih crta lica.

Image

Skrinšotovi jedne slike generisane AI-jem na kojoj je AFP označio kvadratima neke anomalije (levo) i rezultata analize alata Hajv (desno), napravljeni 28. jula 2025.

Na svakoj slici, plastične flaše na vodi kao da prkose svim zakonima fizike. Na jednoj od njih, flaša sa natpisom na arapskom "egipatski narod za Gazu" stoji skoro vertikalno u vazduhu, jedva dodirujući vodu.

Vrlo slična slika ali bez natpisa na flaši se takođe deli na društvenim mrežama, kao i jedna sa gomilom deformisanih flaša koje plutaju na vodi ili skoro lebde iznad nje.

Analiza alata za prepoznavanje AI generisanog sadržaja Sajtendžin (SightEngine) je takođe zaključila da su obe slike najverovatnije generisane veštačkom inteligencijom.

Image

Skrinšotovi rezultata analize alatom za AI detekciju Sight Engine, napravljeni 5. avgusta 2025.

Akcija u Egiptu

Stvarna priča objavljena u medijima sredinom jula je možda bila inspiracija da se naprave ove slike generisane AI-jem.

"Oprostite nam, braćo! Oprostite nam. Ne možemo ništa da učinimo za vas!", kaže čovek snimljen kako baca plastične flaše u more u videu koji je 23. jula objavio medij na engleskom jeziku Oko Bliskog istoka (Middle East Eye), fokusiran na vesti sa Bliskog istoka i iz severne Afrike (arhivirano ovde).

Još jedan snimak objavljen 25. jula prikazuje porodicu na severnoj obali Sinaja u Egiptu kako puni flaše u nadi da će otploviti do Gaze (arhivirano ovde).

Prema mediju Nju Arab (The New Arab), ovaj simbolični i "očajnički" gest deo je inicijative koju su pokrenuli "Egipćani užasnuti slikama gladi" koja se dešava u Gazi, pod nazivom "od mora do mora - boca nade za Gazu" (arhivirano ovde).

Kako je objašnjeno u članku, učesnici pune flaše od jednog ili dva litra pirinčem, mlekom ili žitaricama pre nego što ih bace u Sredozemno more. Takođe su pozvali građane iz drugih zemalja oko Sredozemnog mora poput Libije, Tunisa, Alžira i Maroka, da im se pridruže.

Obmanjujući postovi koji se dele na društvenim mrežama prenose vrlo sličnu priču, ali koriste lažne, veštačke slike umesto pravih snimaka te inicijative, i u nekim se takođe tvrdi da su se ljudi iz svih zemalja severne Afrike već pridružili akciji podrške Gazi.

Nismo pronašli izveštaje da se inicijativa građana sa plastičnim flašama proširila kroz region, ali bilo je i drugih napora da se ove godine pošalje pomoć ratom razorenoj teritoriji iz Libije, Tunisa, Alžira i Maroka (arhivirano ovde, ovde i ovde).

Humanitarna pomoć i dalje veoma ograničena

Suočen sa sve većim međunarodnim kritikama zbog svojih vojnih operacija u Gazi, Izrael je od kraja jula dozvolio većem broju kamiona da pređu granicu, a nekim stranim državama da izvrše bacanje hrane i lekova iz vazduha, što predstavnici nevladinih organizacija i drugih zemalja smatraju "prilično nedovoljnim" (arhivirano ovde).

Vojske arapskih i evropskih zemalja nastavile su prošlog meseca slanje pomoći konvojima i iz vazduha, dok se u izveštajima stručnjaka sa mandatom UN-a upozorava da na ratom razorenoj teritoriji vlada glad.

"Najgori mogući scenario gladi sada se odvija u Pojasu Gaze," saopštila je 29. jula Inicijativa za klasifikaciju faza integrisane bezbednosti hrane (IPC), globalna grupa posmatrača koja savetuje Ujedinjene nacije o predstojećim krizama (arhivirano ovde).

Izrael je 5. avgusta saopštio da će delimično ponovo otvoriti trgovinu privatnog sektora sa Gazom kako bi smanjio zavisnost od humanitarne pomoći.

Agencija izraelskog Ministarstva odbrane za civilne poslove palestinskih teritorija saopštila je da je dan ranije u Gazu ušlo više od 300 kamiona sa pomoći, što je veći broj nego prethodnih dana od delimičnog ponovnog otvaranja pristupa humanitarnoj pomoći krajem jula, i da je stotine drugih "još uvek u redu za preuzimanje od strane UN-a" (arhivirano ovde). 

Hamas, koji kontroliše Gazu, saopštio je da je tog dana na teritoriju ušlo samo 95 kamiona sa pomoći.

Ujedinjene nacije procenjuju da je potrebno između 500 i 600 kamiona pomoći dnevno kako bi se zadovoljile potrebe više od dva miliona stanovnika Gaze.

Rat je pokrenuo napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je poginulo 1.219 ljudi, uglavnom civila, prema zvaničnim podacima koje je sakupio AFP.

Ministarstvo zdravlja teritorije Gaze kojom upravlja Hamas saopštilo je da je u izraelskoj kampanji do sada poginulo preko 61.020 ljudi, većinom civila. UN smatra ove brojke pouzdanim (arhivirano ovde).