Pčelinji otrov se za sada ne smatra lekom za rak

"Božji dar iz prirode! Pčelinji otrov ubija stanice najtežeg raka dojke, potvrdila je studija," piše u opisu slike postavljene na Fejsbuku 29. jula 2025. Na slici se vidi pčela i tekst goji glasi: "Pčelinji otrov ubio stanice raka dojke u manje od sat vremena". Piše i url jednog sajta.

Ranije tog dana na istoimenom nalogu pomenutog sajta na Fejsbuku je postavljena ta slika uz isti opis na hrvatskom jeziku, u postu podeljenom preko 1.700 puta za deset dana. U komentaru je autor posta stavio i link do članka objavljenog na sajtu.

U člancima deljenim u komentarima nekih postova, ali ne u opisima, je istraživanje detaljnije objašnjeno, uz napomene da je rezultat dobijen "u laboratorijskim uslovima" i da "prelazak na kliničku upotrebu zahteva dodatne godine istraživanja".

Međutim, u komentarima su neki korisnici pitali gde može da se kupi takav otrov, dok drugi savetuju da se uhvate pčele kako bi ih ubole. "Ako ne budete alergični ponavljati to danima," napisala je jedna korisnica. Mnogi su bez dokaza tvrdili i da pčelinji otrov može izlečiti razne druge bolesti, ili da je ovo otkriće žrtva zavere "farmaceutske mafije".

"...to neko prećutkuje da bi smanjio svecku populaciju," napisao je jedan korisnik.

Tvrdnja se deli i na Instagramu i Threads-u bez ikakvog objašnjenja, uz opis "REVOLUCIJA U LEČENJU? PRIRODA PROTIV RAKA! Pčelinji otrov uništava kancer dojke za manje od sat vremena?"

Neki korisnici su ipak kritikovali senzacionalističku tvrdnju. "Poenta ovako pompeznog naslova je užasna bez daljeg objašnjenja. Ljudi koji su bolesni pribegavaju svim vrstama tretmana. Zamislite da neko uzima i ubrizgava u sebe pčelinji otrov zato što ovo čita. Kada su u pitanju ovakve stvari, sadržaj teksta mora biti potpun," napisao je jedan korisnik na Instagramu.

Senzacionalističke tvrdnje izvučene iz konteksta a povezane sa ovom studijom, objavljenom 2020. godine, dele se na društvenim mrežama na različitim jezicima, poput francuskog, rumunskog i nemačkog.

U 2022. godini skoro 10 miliona ljudi širom sveta umrlo je od raka. On je drugi vodeći uzrok smrti i u Srbiji i u Evropskoj uniji. Rak dojke je u Srbiji najčešći oblik maligniteta kod žena, od koga 1.600 žena umre svake godine prema Institutu za javno zdravlje  Dr Milan Jovanović Batut (arhivirano ovde).

Sva naučna istraživanja o mogućnim novim tretmanima i izlečenju daju nadu obolelima i njihovim porodicama. Međutim, iako su australijski istraživači zaista proučavali antikancerogena svojstva pčelinjeg otrova i o tome pisali 2020. godine, istraživanje je još uvek u veoma preliminarnoj fazi i njegovi rezultati se ne mogu primeniti na ljude.

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova na Fejsbuku, napravljeni 7. avgusta 2025. AFP je slike precrtao narandžastom bojom

Ograničenja studije

Istraživači sa Instituta za medicinska istraživanja Hari Perkins (Harry Perkins Institute of medical research) u Australiji objavili su u septembru 2020. godine studiju u naučnom časopisu o onkologiji u portfoliju Nature-a (Nature Precision Oncology), pod naslovom: "Pčelinji otrov i melitin suzbijaju aktivaciju receptora faktora rasta kod HER2-obogaćenog i trostruko negativnog raka dojke" (arhivirano ovde).

"Koristeći otrov od 312 medonosnih pčela i bumbara iz Perta (zapadna Australija), Irske i Engleske, dr Kjara Dafi (Dr. Ciara Duffy) iz Instituta Hari Perkins i Univerziteta zapadne Australije testirala je efekat otrova na kliničke podtipove raka dojke, uključujući trostruko negativni rak dojke, koji ima ograničene mogućnosti lečenja," objasnio je tada Institut u saopštenju za javnost (arhivirano ovde).

Njihovi rezultati su pokazali da pčelinji otrov - tačnije njegova glavna komponenta, melitin, može brzo da uništi trostruko negativne i ćelije raka dojke obogaćene HER2.

Trostruko negativni rak dojke predstavlja 10–20% svih karcinoma dojke i pogađa hiljade žena svake godine, često mlađih, s najagresivnijim ponašanjem i najgorom prognozom od svih podtipova raka dojke. Teško ga je lečiti, delom zato što ne reaguje na estrogen ili progesteron, a hormonska terapija je osnova mnogih drugih tretmana raka dojke.

Prema nalazima istraživača, pri određenoj koncentraciji, melitin može zaustaviti ili poremetiti rast ćelija raka, objasnile su Iv Glazie i Elizabet Ko (Eve M. Glazier and Elizabeth Ko) koje vode rubriku "Pitajte doktora" na sajtu Univerziteta Kalifornija (arhivirano ovde).

Zaista, melitin deluje "inhibiranjem fosforilacije EGFR i HER2 receptora, čime se narušavaju signalni putevi PI3K/Akt i MAPK uključeni u razvoj raka," objasnio je za AFP krajem jula 2025. Tibo Fiole (Thibault Fiolet), doktor javnog zdravlja na univerzitetu Paris-Sarclay. Fosforilacija je proces vezivanja fosfatne grupe.

Iako su ovi rezultati zanimljivi, ovo je samo pretklinička studija "sprovedena in vitro [na ćelijama u laboratoriji, ili "u laboratorijskim uslovima", prim. ur.] i in vivo na miševima (mišji model)," objasnio je Tibo Fiole.

Preciznije, u in vitro studiji, melitin je poremetio membrane tumorskih ćelija i signalne puteve, što je dovelo do smrti ćelija raka. Kod miševa, kombinacija melitina i hemioterapije značajno je smanjila rast tumora.

"Hemioterapija sama po sebi imala je jači efekat nego melitin sam po sebi," dodao je Tibo Fiole, što je ključna poenta dok se u nekim postovima koji su deljeni na raznim jezicima tvrdi da pčelinji otrov sam po sebi može izlečiti rak.

Image

Pacijentkinja je fotografisana tokom mamografskog pregleda u Marseju, 9. oktobra 2017. (AFP / An-Kristin Pužula)

Štaviše, toksičnost melitina nije u potpunosti procenjena, a njegovi dugoročni neželjeni efekti ostaju nepoznati.

"Pčelinji otrov ne treba shvatati olako i sa njim se mora postupati krajnje oprezno i od strane stručnjaka jer je to ipak, kao što mu sam naziv kaže, otrov," naglašeno je u članku o studiji koji je objavio časopis Simbioza Biološkog fakulteta u Beogradu (arhivirano ovde).

Potrebno je još mnogo ispitivanja kako bi se odredila odgovarajuća doza melitina i osigurala bezbednost i supstance i metode pre nego što klinička ispitivanja počnu.

Sami istraživači ističu ova ograničenja, napominjući da će "pre ispitivanja na ljudima biti potrebne dalje studije za formalno procenjivanje toksičnosti i maksimalno tolerisanih doza ovih peptida".

Istraživanja su i dalje u toku u ovoj laboratoriji, objašnjeno je u ovom članku časopisa Njuzvika (Newsweek), objavljenom 5. avgusta 2025. (arhivirano ovde).

Dr Edina Vang (Edina Wang) objasnila je da su u pretkliničkim fazama dobili obećavajuće rezultate za bezbedniji način ubrizgavanja melitina.

"Ovo je značajno jer je melitin sam po sebi veoma toksičan i može oštetiti zdrava tkiva ako se ne kontroliše pažljivo," rekla je novinaru ovog časopisa.

Međutim, istraživanja su još daleko od ispitivanja na ljudima. Dok se melitin ne testira na ljudima, "ne možemo reći da će lečiti rak dojke", istakao je Tibo Fiole, koji je rekao da nije pronašao nikakve tragove kliničkih ispitivanja koja uključuju ljude.

Pretraga na sajtu clinicaltrials.gov -- onlajn bazi podataka kliničkih studija -- za "melitin" ili "pčelinji otrov" takođe nije pokazala da je bilo koje ispitivanje na ljudima u toku.

Profesor Klod Linasie (Claude Linassier), onkolog i direktor odeljenja za prevenciju, organizaciju i puteve nege u Nacionalnom institutu za rak Francuske, objasnio je u drugom članku AFP-a da "Apsolutno nije moguće direktno primeniti podatke iz modela sa miševima na lečenje ljudi".

"Pre nego što se koristi u lečenju raka, svaki lek mora proći kroz tri faze kliničkih istraživačkih ispitivanja. Za dati protokol primene, faza 1 određuje toleranciju, maksimalnu tolerisanu dozu i preporučenu dozu. Faza 2 procenjuje efikasnost u različitim indikacijama. Faza 3 upoređuje novi lek sa referentnim tretmanom -- na primer, hemioterapijom za rak dojke," objasnio je.

Tibo Fiole takođe napominje da je "veoma uobičajeno" pronaći molekule u laboratoriji koji pokazuju antikancerogeno dejstvo. "Ali vrlo malo njih prođe testove toksičnosti, još manje dospe do kliničkih ispitivanja, a još manje postane odobreni lek."

Zbog velike anksioznosti koju izaziva kod pacijenata i njihovih porodica, rak je česta tema dezinformacija. To može i dovesti do toga da neki pacijenti odlože ili izbegnu dijagnozu i lečenje koje bi im moglo spasiti život.

Sve članke o proveri činjenica u vezi sa zdravljem možete naći ovde na srpskom i ovde na hrvatskom.