Studija nije otkrila da električna vozila zagađuju više od automobila na gas

"Studija otkriva da električni automobili zagađuju 1.850 puta više od vozila na gorivo", naslov je teksta koji je 14. marta 2024. godine objavljen na sajtu Nulta tačka. Od tada je,na Facebooku na srpskom jeziku podeljen najmaje 20 puta, dok je na Telegramu, post u kojem je podeljen isti tekst, pregledan više od 6.000 puta.

Članak Nulte tačke je zapravo prevod teksta koji je 13. marta 2024. godine objavljen na sajtu Infowars, poznatom, između istalog, po širenju teorija zavere. (arhivirano ovde.)

U drugom postu na Telegramu, koji ima 8.000 pregleda, piše da su "električni automobili drastično štetniji po okolinu od standardnih automobila". U njemu je podeljen i skrinšot stranice tabloida "New York post" (Njujork post), na kojoj je objavljen tekst pod naslovom "Studija: Električna vozila ispuštaju više toksičnih emisija, lošija su za životnu sredinu od automobila na gas".

 U postovima se poziva na studiju iz 2022. (arhivirano ovde) godine kompanije Emissions Analytics, sa sedištem u Velikoj Britaniji koja se bavi ispitivanjem emisija izduvnih gasova.

Slične tvrdnje da se u studiji navodi da električni automobili proizvode više štete nego automobili na gas, podeljene su na društvenim mrežama i na drugim jezicima, između ostalog na grčkom, engleskom, češkom, rumunskom i francuskom jeziku.

Autori studije Emissions Analytics su, međutim, uporedili emisiju iz izduvnih cevi sa emisijama do kojih dolazi prilikom habanja guma i to u uslovima "normalne" vožnje u različitim vozilima. U studiji nisu prikazani razultati direktnog poređenja električnih i neelektričnih vozila i u eksperimentu nisu uzete u obzir emisije ugljen-dioksida (CO2). 

Image

Skrinšotovi postova na Facebook-u i Telegramu napravljeni 18. aprila 2024. godine

Poređenje emisija iz izduvnih cevi sa emisijama prouzrokovanim habanjem guma

Tokom analize, posmatrane su emisije čestica iz različitih vrsta vozila. U izveštaju je navedeno da je kompanija Emissions Analytics uporedila „stvarnu emisiju čestica iz izduvnih cevi sa emisijom prouzrokovanom habanjem guma, za vreme - kako se navodi u studiji - "normalne” vožnje".

Grupa koja je analizirala podatke ustanovila je da je zapravo „ova druga (emisija prouzrokovana habanjem guma) oko 1.850 puta veća od prve“ (emisije čestica iz izduvnih cevi).

Ono što se u istraživanju povremeno pominje kao „emisija iz izduvnih cevi“ zapravo je zagađenje „česticama iz izduvne cevi“ ili „emisija čestica iz izduvnih cevi“, što nije isto što i emisije CO2 (arhivirano ovde). Nik Molden, izvršni direktor i osnivač kompanije Emissions Analytics (arhivirano ovde), rekao je za AFP 21. marta 2024. da se u izveštaju „porede emisije sićušnih čestica koje  ispuštaju gume dok se habaju sa česticama iz izduvnih cevi, i da je rezultat odnos od  1.850/1. To je tačno i mi stojimo iza toga“ rekao je on.

U izveštaju se navodi i da emisije čestica iz izduvnih cevi opadaju kako izduvni filteri postaju efikasniji, dok „emisije prouzrokovane habanjem guma rastu kako raste težina vozila , a vozačima se stavlja na raspolaganje dodatna snaga i obrtni moment.

Molden je rekao da objave na društvenim mrežama pogrešno predstavljaju nalaze, implicirajući da je tokom istraživanja izvršeno direktno poređenje električnih i neelektričnih vozila, a zapravo je "ključna razlika između emisija iz izduvne cevi i od guma, i to bez obzira na vrstu vozila".

On je naglasio da njegova kompanija nije došla do zaključka da električna vozila zagađuju više od drugih.

"To bi bio potpuno pogrešan zaključak, ne samo zbog značajne emisije CO2 iz izduvne cevi“, rekao je on za AFP 21. marta. „Emisije od guma su problem koji treba ublažiti, ali to nije razlog da se ne radi na elektrifikaciji" dodao je on.

Simona Onori, vanredna profesorka za energetiku i inženjering na Univerzitetu Stanford (arhivirano ovde), rekla je 22. marta da  „zagađenje prouzrokovano habanjem guma važi za sva vozila, bez obzira da li su električna ili na benzinski pogon“.

Gasovi sa efektom staklene bašte

Više nezavisnih stručnjaka reklo je za AFP da električna vozila imaju sveukupno manji uticaj na životnu sredinu od automobila na gas.

Električna vozila obično su teža od drugih automobila zbog težine baterije. To ubrzava habanje guma i dovodi do veće emisije tih čestica, rekla je Simona Onori.

Razlika (u emisiji čestica) je, međutim, relativno mala u poređenju sa drugim izvorima zagađenja u sektoru transporta, kao što je emisija CO2 iz izduvnih cevi.

"Ako govorimo o klimatskim promenama, emisije (od habanja guma) sa tim nemaju nikakve veze“, rekao je 25. marta  za AFP Dennis Wamsted (Denis Vamsted), energetski analitičar na Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (arhivirano ovde). „Kada je reč o emisiji gasova sa efektom staklene bašte, električna vozila su mnogo čistija od automobila na gas ili dizel ", rekao je on.

U tekstu objavljenom na sajtu Nulte tačke navodi se da (električna vozila) nisu pogodna za hladnije klimatske oblasti kao što su Kanada i sever Sjedinjenih Država. "Ona takođe imaju slab domet i dugo vreme punjenja, posebno po hladnom vremenu, i imaju baterije koje zahtevaju ogromne resurse za proizvodnju i koje je teško reciklirati", navodi Nulta tačka. O obmajujućim tvrdnjama u vezi sa punjenjem baterije električnih vozila, AFP je već pisao ovde. 

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), „tokom svog veka trajanja, tipičan električni automobil u Evropi proizvodi manje gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kao i zagađivača vazduha ili buke, nego njegovi ekvivalenti koji rade na benzin ili dizel“ (arhivirano ovde). EEA takođe navodi da su emisije čestica obično veće tokom faze proizvodnje, ali da se to kompenzuje manjim emisijama tokom korišćenja automobila.

Analiza američke nevladine organizacije Međunarodni savet za čist prevoz iz 2021. godine (International Council on Clean Transportation) (arhivirano ovde) pokazuje da električna vozila u SAD emituju do 68 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte tokom celog svog veka trajanja – od proizvodnje do odlaganja na otpad, nego automobili na gas, uprkos činjenici da se električna mreža i dalje oslanja na fosilna goriva (arhivirano ovde.)

Stručnjaci kažu da će električna vozila postati čistija kako se energetski sektor bude okretao ka održivim izvorima, i kada baterije postanu efikasnije.

U izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change) se navodi da električna vozila, kada se napajaju električnom energijom sa niskim sadržajem ugljenika, „obezbeđuju mehanizam za značajno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz njihovih najvećih izvora u transportnim sektorima, uključujući i automobile“ (arhivirano ovde).

Jeremy Michalek (Džeremi Mihalek), profesor inženjeringa i javne politike na Univerzitetu Karnegi Melon (Carnegie Mellon University ) (arhivirano ovde), naglasio je 22. marta važnost paralelnog kretanja „sektora vozila i elektroenergetskog sektora“.

Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena je 20. marta objavila revidirane standarde zagađenja za automobile i kamione, kako bi se ubrzao prelazak američke automobilske industrije na električnu energiju, sa ciljem da do 2030. godine 50 odsto novih vozila budu elekrična. (arhivirano ovde.)

U Srbiji je do 20. februara 2024. godine, registrovano 2.699 električnih vozila, a broj svih drugih vozila je 2,8 miliona (arhivirano ovde.)

Sa druge strane, u EU, strategija Evropske komisije  (arhivirano ovde) podrazumeva ulaganje u električna vozila na baterije i to u kontekstu cilja da Unija postane klimatski neutralna do 2050. godine.  (arhivirano ovde)

Image

Grafički prikaz podataka Evropskog udruženja proizvođača automobila o broju novih automobila prodatih u Evropskoj uniji, 2022. i 2023. godine, razvrstanih prema izvoru energije (AFP / ANIBAL MAIZ CACERES)

AFP je ranije istraživao i druge obmanjujuće tvrdnje o električnim vozilima.