Opet kruži obmanjujuća tvrdnja o uticaju hladnoće i toplote na baterije električnih vozila

"ELEKTRIČNI AUTOMOBILI: JE LI U PITANJU NAJVEĆA PREVARA DO SADA, ILI..." piše u postu postavljenom na Fejsbuku 11. januara 2024. i podeljenom preko 600 puta za manje od nedelju dana. U objavi se netačno tvrdi da "kad bi svi automobili bili električni... A da smo zaglavili u trosatnoj gužvi po hladnoći u nekoj snežnoj oluji, baterije bi potpuno crkle" i da bi svi dodaci kao što su grejanje ili klimatizacija bili dostupni samo na vrlo kratko vreme na niskim ili visokim temperaturama. Taj tekst cirkuliše uz nekoliko slika kolona vozila po snegu ili slike raznih električnih vozila. Isti tekst je već kružio 2022. godine i AFP Činjenice ga je proverio ovde.

Tvrdnja kruži društvenim mrežama na drugim jezicima poput poljskog, engleskog, španskog i holandskog.

Poznato je da temperature utiču na električne baterije, ali stručnjaci su za AFP objasnili da ekstremna hladnoća ne bi uticala na performanse baterija tako dramatično kao što sugerišu objave na društvenim mrežama. Proizvođači daju savete za vozače kako bi osigurali bezbednu i efikasnu vožnju. Testovi takođe pokazuju da električna vozila blokirana u gužvi na niskim temperaturama ne bi prestala da rade nakon samo nekoliko sati, iako bi mogla izgubiti deo svog kapaciteta.

Image

Skrinšotovi obmajujućih postova na Fejsbuku napravljeni 15. januara 2024.

AFP je 2022. godine izvestio da su električna vozila bila meta upornih mitova ili dezinformacija širom sveta (arhivirano ovde). Druge organizacije za proveru činjenica poput Rojtersa, Politifakta, Faktografa i crnogorskog Raskrinkavanja, su takođe razobličile takve tvrdnje.

Niske temperature i grejanje ne bi nužno izpraznili baterije za 'tri sata'

Tekst u kom se tvrdi da bi se baterije električnih automobila istrošile za tri sata u slučaju saobraćajne gužve u ekstremnim temperaturnim uslovima podeljen je na internetu nakon snežne oluje u Virdžiniji, u Sjedinjenim Državama, u januaru 2022. (arhivirano ovde), uz istu sliku automobila na snegu kao u postovima na srpskom. Iako je 2023. godina bila najtoplija zabeležena godina u Srbiji (arhivirano ovde), temperature su početkom januara 2024. bile duboko u minusu, praćene obilnim snežnim padavinama.

Međutim, ova tvrdnja o baterijama je obmanjujuća: iako temperatura utiče na kapacitete baterija, stručnjaci, kao i testovi, ukazuju da kada se pravilno koriste, električni automobili mogu raditi mnogo sati i u ekstremnim uslovima.

Dr Monika Magdziak-Tokuovič (Dr Monika Magdziak-Tokłowicz) sa odseka za inženjerstvo vozila na Mašinskom fakultetu Univerziteta nauke i tehnologije u Vroclavu rekla je u intervjuu za AFP 19. decembra 2023. da energija ili gorivo mogu nestati i u električnim i u vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem: "Ako neko zaboravi da napuni auto sa unutrašnjim sagorevanjem i bude na rezervnom gorivu i stoji u saobraćaju, i to gorivo će nestati."

"Rizik od pražnjenja kada se baterija električnog vozila (BEV) zaglavi na hladnom je prilično sličan riziku da vozilo sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) ostane bez goriva," rekao je u mejlu za AFP 5. decembra 2023. Lusijen Matje (Lucien Mathieu) iz nevladine organizacije "Evropska federacija za transport i životnu sredinu" sa sedištem u Briselu. On dodaje da je "glavna razlika u tome što ICE koriste gorivo za pokretanje motora i proizvodnju toplote, dok BEV koriste struju iz baterije za pokretanje sistema grejanja."

Matje se saže da hladnoća utiče na performanse baterije. On objašnjava da kada temperatura padne, "tečnost elektrolita unutar litijum-jonske baterije električnog vozila postaje viskoznija, što usporava hemijske reakcije odgovorne za prenos elektrona". Međutim, većina električnih vozila je napravljena sa efikasnim sistemima za grejanje baterija koji pomažu u održavanju dobre radne temperature, kaže on.

Dr Magdziak-Tokuovič ističe da električna vozila zahtevaju posebnu pažnju kada je u pitanju upravljanje baterijama. Ona preporučuje držanje automobila u garaži, što olakšava održavanje optimalnog punjenja baterije.

"Za razliku od automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, gde kapacitet rezervoara ostaje konstantan, kod električnih vozila to nije slučaj - kapacitet baterije se menja u zavisnosti od temperature okoline. Kapacitet baterije se smanjuje kako temperatura pada. Na -10 stepeni možemo računati na oko 70 odsto prvobitnog kapaciteta," kaže ona.

Prethodno zagrevanje baterije pomaže da se ublaži ovo smanjenje omogućavajući vozilu da zadrži duži domet vožnje, rekao je za AFP 12. januara 2024. Pavol Bauer, profesor na Tehnološkom univerzitetu u Delftu pri Odeljenju za održivu električnu energiju i šef odeljenja jednosmernih sistema, konverzije i skladištenja energije. Prethodno zagrevanje unutrašnjosti vozila je često deo procesa zagrevanja koji pruža ugodnije okruženje za vozača.

Prema tome, "baterija ne bi umrla zbog hladnoće jer se prethodno zagreva. Prethodno zagrevanje baterije je uobičajena praksa u hladnim klimatskim uslovima radi optimizacije performansi i efikasnosti. Sistem brine o održavanju baterije toplom do optimalne temperature, oko 20 stepeni Celzijusa," objasnio je Bauer tokom telefonskog intervjua.

Generalni nemački automobilski klub (ADAC) je takođe objasnio u studiji u januaru 2022. da električni automobili mogu da rade mnogo sati u ekstremnim uslovima. Test sa vozilom Reno Zoe u uslovima dvanaestočasovne saobraćajne gužve na temperaturama od -7°C do -14°C sa grejanjem automobila podešenim na 22°C je pokazao da je "posle 12 sati, samo oko 70 odsto baterije istrošeno" i oko 80 odsto za model Folksvagena.

Prema Matjeovoj proceni, "osam do 20% baterije bi moglo da se iskoristi u tročasovnoj saobraćajnoj gužvi u zavisnosti od modela".

On ističe da veličina baterije, hemija, sistem i tehnologija grejanja kabine utiču na to koliko dugo vozač može da zadrži energiju u bateriji kada je zaglavljen na hladnoći. Citirao je jedan eksperiment u kome je "Teslina baterija modela Y pala sa 91% na 58% posle 12 sati sedenja na hladnom sa toplom kabinom." Eksperiment je rađen na Jutjub kanalu Dirti Tesla i može se pogledati ovde:

Ogranak Kanadskog automobilskog udruženja (CAA) u Kvebeku savetuje vozače da uključe automobile pre upotrebe kako bi prethodno zagrejali bateriju, što će poboljšati performanse.

Električna vozila imaju sisteme grejanja

U tekstu podeljenom na društvenim mrežama takođe se tvrdi da električna vozila "u osnovi nemaju grejanje". To nije tačno.

Prema rečima savetnika norveškog udruženja za električna vozila Elbil, Larsa Lunda Godbolta, "većina modernih električnih vozila ima tehnologiju toplotne pumpe", koju on naziva "mnogo efikasnijom od starije tehnologije za održavanje toplote".

"Održavanje toplote u kabini troši oko 1-2 kWh u zavisnosti od spoljašnje temperature," kaže on i dodaje da starija tehnologija troši 2-4 kWh.

Matje se slaže da su električni automobili sada opremljeni efikasnim sistemima grejanja. "Različiti sistemi se koriste za održavanje baterije na dobroj radnoj temperaturi i za održavanje temperature u kabini sa minimalnim unosom energije," rekao je on.

AFP je ranije pogledao kakva je situacija u Norveškoj, u kojoj su državne subvencije podstakle vozače da pređu na električna vozila (arhivirano ovde). U januaru 2021, industrijska grupa najavila je da je Norveška postala prva zemlja u kojoj su električni automobili činili više od polovine novih registracija (link je arhiviran ovde).

Matje je takođe istakao da bi se očekivalo da će, ako temperatura predstavlja problem, prihvatanje BEV u hladnim zemljama biti sporo. "Norveška, s druge strane, prednjači u kretanju električnih vozila po hladnom vremenu, sa 83% prodaje električnih vozila na baterije u prvoj polovini 2023. godine," naveo je.

Gobolt je još 2022. istakao za AFP da se Norveška nije suočila sa široko rasprostranjenim problemima sa električnim vozilima zimi, kada temperature padnu na prosečnih -6,8C.

Sistemi za upravljanje baterijom "štite bateriju i ona radi dobro kada je hladna – samo je manje energije dostupno dok se ne zagreje dovoljno," napisao je u mejlu 22. jula 2022.

Istakao je i da električna vozila zagrevaju unutrašnjost automobila mnogo brže od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, za koji mora da se sačeka da se dovoljno zagreje da bi ugrejao kabinu.

"Prosečan sistem grejanja koristi 6-7 kW ako ga stavite na apsolutni maksimum (30c). Za 20 Celzijusa oko 2-3 kW. A sa toplotnim pumpama, već zagrejana kabina ponovo koristi toplotu i održava je na 1 kW. Tako da sa modernim električnim vozilima (većina njih ima bateriju jačine između 50-80 kWh) možete biti zaglavljeni u mećavi i ostati tamo mnogo, mnogo sati" bez problema, zaključio je.

Električna vozila mogu da rade satima i po toplom vremenu

Tvrdnja da bi "baterije crkle u trenu" tokom letnjih saobraćajnih gužvi zbog unutrašnje klime, kako se navodi u objavama na Fejsbuku, je takođe obmanjujuća.

Britanski časopis Koji? (Which?) testirao je uticaj zadržavanja u saobraćaju tokom dužeg vremenskog perioda sa klima uređajem i drugim dodacima na električnom terencu Folksvagen ID.4. "Za nešto više od sat i 15 minuta: izgubili smo samo 2% baterije snage 77 kWh," navodi se u izveštaju objavljenom u avgustu 2021. (arhivirano ovde)

Prema rečima Godbolta, uključivanje klima uređaja nema značajan uticaj na trajanje baterije električnog vozila. "Naravno, ima efekta, ali je generalno niži od gore navedenih brojeva za toplotu" -- kaže on i dodaje da to zavisi od toplote: 40°C će, naravno, zahtevati više energije od 25°C.

Lusijen Matje je ukazao na članak na francuskom specijalizovanom sajtu Čist automobil (Automobile Propre) u kojem je pokazano da se polovina baterije vozila Reno Zoe od 41 kWh može koristiti za napajanje klima uređaja oko 10 sati (ili oko 2 kWh za jedan sat klimatizacije). "Problem je sličan u automobilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, pošto energija potrebna za klimatizaciju povećava opterećenje motora: sistem klimatizacije može povećati potrošnju goriva za skoro 20% zbog dodatnog opterećenja," kaže on.

Slika prikazuje mećavu u Čikagu 2011.

U nekoliko postova je podeljena i slika automobila zaglavljenih u snegu. Obrnuta pretraga slike pokazala je da ju je snimio fotonovinar Asošiejted presa (arhivirano ovde) Kičiro Sato (Kiichiro Sato).

"Na ovoj fotografiji od 2. februara 2011. iz arhiva stotine automobila stoji nasukano na Lejk Šor Drajvu u Čikagu. Zimska mećava istorijskih razmera uzdrmala je inače na sneg naviknuti Čikago, zadržavajući do 12 sati preko noći stotine vozača na gradskim ulicama," stoji u natpisu.

Video snimak objavljen na Jutjubu (arhiviran ovde) i snimljen na istoj lokaciji na kojem se vide ista vozila, prikazuje obim snega -- i značajan broj vozila zaglavljenih zbog ovih ekstremnih vremenskih uslova.

Ražličiti američki mediji su objasnili da su se sva vozila našla zaustavljena zbog jake zimske mećave. Ne pominje se bilo kakav masovni kvar električnih vozila.

"Sneg je pao tako jako i tako brzo tokom špica da su se vozači našli zaglavljeni na putu Lejk Šor. Tri nesreće su se dogodile između 19:15 i 19:45, od kojih je jedna uključivala autobus (...) a kako se sneg nakupio, vozila su se našla imobilisana, a izlazne rampe postale neprohodne," izvestio je Si-Bi-Es Njuz (CBS News -- arhivirano ovde).

Ta slika je podeljena i u postovima na bugarskom i na češkom, uz netačnu tvrdnju da prikazuje kolone zaglavljenih električnih vozila u Nemačkoj.

AFP nije pronašao izvor druge slike automobila naizgled zaustavljenih na snežnom putu. 

AFP je ranije razobličio netačne informacije i tvrdnje o električnim vozilima i baterijama, na primer ovde i ovde.