Tvrdnje o uticaju hladnoće i toplote na baterije električnih automobila su obmanjujuće

Kako se broj električnih automobila na globalnom nivou povećava i Evropska unija planira da zabrani prodaju novih vozila sa benzinskim i dizel motorom od 2035. godine, u obmanjujućim postovima na mnogim jezicima, uključujući srpski i hrvatski, tvrdi se da bi se baterije električnih vozila (EV) ugasile za "tri sata" kada bi se zaglavile u saobraćajnoj gužvi na niskim temperaturama, a da bi se "isti problem" dešavao i "tokom letnih praznika".

"Kad bi svi automobili bili električni... A da smo zaglavili u trosatnoj gužvi po hladnoći u nekoj snježnoj oluji, baterije bi potpuno crkle. Zašto električni automobili u osnovi nemaju grijanje," piše u postu objavljenom na Fejsbuku 23. juna 2022. i podeljenom preko 7.000 puta za manje od mesec dana. Tvrdi se da bi se isti problem javljao i tokom letnjih gužvi uz korišćenje klima uređaja i da "niko ne govori o budućem problemu odlaganja neiskorišćenih baterija."

Isti tekst sa istom fotografijom automobila zaglavljenih u snežnoj mećavi je deljen u drugim objavama kao što je ovde, i na drugim jezicima poput španskog i engleskog. Neki postovi, kao ovde, prikazuju i fotografiju saobraćajne gužve jednog sunčanog dana.

Image

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 21. jula 2022.

Međutim, niz stručnjaka rekao je za AFP da su te tvrdnje pogrešne.

"Taj komentar na Fejsbuku je potpuno pogrešan i zasnovan je na nizu neistinitih mitova o EV-ima," rekao je u mejlu u julu 2022. za AFP savetnik norveškog udruženja za električna vozila Elbil Lars Lund Godbolt.

Kako je preneo AFP, EV baterije su meta upornih mitova ili obmanjujućih informacija širom sveta.

Druge organizacije za proveru činjenica, poput Faktografa, Rojtersa i Politifakta, opovrgle su iste ili vrlo slične tvrdnje.

Automobili na fotografiji ne prikazuju nasukana električna vozila

Obrnuta pretraga slika je pokazala da većina postova koristi fotografiju američke novinske agencije Asošiejted pres iz februara 2011. snimljenu tokom snežne oluje u Čikagu, kako bi se ilustrovali navodni rizici od zaglavljivanja električnih automobila u saobraćaju zbog hladnoće. Većina automobila je prekrivena snegom i teško ih je identifikovati, tako da ne možemo reći da li su automobili nasukaniu dubokom snegu EV ili sa tradicionalnim motorima. Izveštaji ukazuju na količinu snega koji blokira puteve, a ne na električna vozila koja su ostala bez baterije.

U drugim postovima se nalazi i fotografija objavljena u septembru 2020. na sajtu Slobodne Dalmacije. Kako se navodi u članku, na njoj se vidi gužva na periferiji Splita uzrokovana saobraćajnom nesrećom, a ne zaglavljeni električni automobili sa baterijama ispražnjenim zbog upotreba klima-uređaja.

Ju-Es-Ej Tudej (USA Today) je u januaru 2022. razobličio netačne tvrdnje da su ljudi krajem decembra prethodne godine zaglavili u saobraćajnim gužvama zbog električnih automobila koji su ostali sa praznim baterijama. Saobraćajne gužve nisu izazvali EV-ijevi i nije bilo izveštaja o nasukanim EV-ijevima koji su blokirali vozila za čišćenje snega i druge učesnike u saobraćaju.

Hladne temperature i grejanje neće isprazniti baterije za "tri sata"

Nije tajna da temperature ispod nule utiču na baterije vozila. "Na električnom vozilu, ekstremni uslovi mogu dovesti do smanjenog dometa ili povećanja vremena punjenja," objašnjava vodič proizvođača Reno (Renault) za "optimizaciju autonomije (električnog automobila) zimi" iz 2019. godine.

Proizvođač objašnjava da su glavni načini za ograničavanje uticaja hladnoće na autonomiju baterije početak zagrevanja automobila dok je auto još priključen na stanicu za punjenje, kako bi vozač krenuo kada je baterija potpuno napunjena, kao i primena ekološke vožnje. Za razliku od EV-ijeva, automobil na gorivo bi zahtevao paljenje motora automobila i čekanje da se dovoljno zagreje da bi mogao da ugreje putničku kabinu.

Generalni nemački automobilski klub (ADAC) je takođe objasnio ovde u januaru 2022. da je "potrebna velika količina energije da bi se potpuno ohlađena baterija zagrejala," zbog čega je važno priključiti automobil na struju tačno do trenutka vožnje da bi baterija bila topla od početka.

Međutim, tvrdnje na Fejsbuku da bi baterija EV-ija bila prazna nakon tri sata na hladnoći i da električni automobili nemaju grejanje nisu potkrepljene dokazima i više stručnjaka ih je opovrglo.

"Na isti način na koji ćete brzo ostati bez goriva koristeći klima uređaj ili grejanje u automobilu sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, ovi dodaci takođe koriste bateriju kada su u stalnoj upotrebi (...), problem je potpuno isti kao sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i jednostavno zavisi od pravilne upotrebe vozila," rekao je za AFP Činjenice u mejlu od 4. jula 2022. Aleksi Grimo (Alexis Grimaud), istraživač saradnik u Laboratoriji za hemiju i energiju čvrstog stanja u Parizu.

Uticaj temperatura na bateriju "u velikoj meri zavisi od kvaliteta toplotne tehnologije koju baterija koristi, odnosno od prisustva toplotne pumpe i ukupne strategije grejanja," rekla je u mejlu za AFP Činjenice 19. jula 2022. Džulija Poliskanova (Julia Poliscanova), viša direktorka briselske nevladine organizacije Evropska federacija za transport i životnu sredinu.

Ona je ukazala na studije ADAC-a predstavljene u članku iz januara 2022. "Postoji uporna predrasuda da bi se baterija električnog automobila istrošila tako brzo u saobraćajnoj gužvi da biste morali da se plašite smrzavanja. Ali ADAC-ov test je pokazao da električni automobil troši relativno malo energije kada miruje, čak i zimi," zaključio je ADAC.

Organizacija je testirala performanse vozila Reno Zoe ZE 50 i Folksvagen e-ap u uslovima dvanaestočasovne saobraćajne gužve na temperaturama od -7°C do -14°C sa grejanjem automobila podešenim na 22°C. "Posle 12 sati, samo oko 70 odsto baterije je istrošeno u Renou Zoe i oko 80 odsto u Folksvagenu e-ap," pokazao je test.

"To znači da bi tročasovna gužva u saobraćaju dovela do samo 18-20% pražnjenja baterije," dodala je Džulija Poliskanova.

Ona ukazuje i na izveštaje o testu koji je u januaru 2022. uradio Jutjub kanal "Prljavi Tesla" (Dirty Tesla), vlasnika dva Tesla automobila koji objavljuje testove vozila i funkcija i raspravlja o novostima u vezi sa brendom.

Nakon izveštaja o ljudima koji su ostali nasukani na autoputu u državi Virdžinija i tvrdnji da su električni automobili krivi za saobraćajnu gužvu, on je izvršio test na Tesli X i Tesli Y kako bi izmerio koliko dugo baterija može da izdrži kada je zaglavljen na niskim temperaturama. Posle dvanaest sati na temperaturama ispod nule sa uključenim grejanjem sedišta, baterija modela Y smanjila se sa 91% na 58%, a na modelu X sa 90% na 47%.

"Dakle, na osnovu poznatih dokaza, u zavisnosti od modela i tehnologije grejanja, u trosatnoj saobraćajnoj gužvi moglo bi da se iskoristi 8-20% baterije", zaključila je Poliskanova.

Sličnu analizu za Faktograf napravio je Tin Koren, generalni sekretar Hrvatskog udruženja vozača električnih automobila Stručni krug. U proseku, ako "su vanjske temperature ili veće ili niže pa je potrebno imati upaljenu klimu/grijanje na snažniji rad, potrošnja električnog automobila dok stoji raste na 1 kW pa je potrebno oko 50 sati stajanja u koloni da bi se isto vozilo ispraznilo."

Mit opovrgnut iskustvom u Norveškoj

AFP se osvrnuo na situaciju u Norveškoj, gde su vladine subvencije ohrabrile vozače da se okrenu električnim vozilima. Norveška industrijska grupa izjavila je u januaru 2021. da je ta zemlja prva na svetu u kojoj električni automobili čine više od polovine novih registracija.

Lars Lund Godbolt, savetnik u Norveškoj EV asocijaciji Elbil, rekao je za AFP da se zemlja do sada nije suočavala sa problemima sa električnim vozilima zimi. "BMS (sistemi za upravljanje baterijom) štite bateriju i ona radi dobro kada je hladna – samo je manje energije dostupno dok se dovoljno zagreje," napisao je u mejlu 22. jula 2022.

Pražnjenje baterije zavisi i od toga koliko je hladno. "Ako mislite ispod -20°C, vidimo smanjenje u rasponu od oko 35-45%. Nešto od toga je zbog snega na putevima i većeg otpora na hladnom vazduhu." Sa prosečnom zimskom temperaturom oko 0°C, "vidimo smanjenje od 20-30% u zavisnosti od modela EV-a, količine snega itd," rekao je on.

Godbolt je istakao i da električna vozila zagrevaju unutrašnjost automobila mnogo brže od motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji mora da sačeka da se motor dovoljno zagreje da bi ugrejao kabinu. Samo održavanje temperature troši malo energije.

"Prosečan sistem grejanja koristi 6-7 kW ako ga stavite na apsolutni maksimum (30c). Za 20 Celzijusa oko 2-3 kW. A sa toplotnim pumpama, već zagrejana kabina ponovo koristi toplotu i održava je na 1 kW. Tako da sa modernim električnim vozilima (većina njih ima bateriju jačine između 50-80 kWh) možete biti zaglavljeni u mećavi i ostati tamo mnogo, mnogo sati" bez problema, kaže Gunbolt.

Električno vozilo sa uključenom klimom može satima da radi

Tvrdnju u objavama na Fejsbuku da bi "baterije crkle u trenu" prilikom uključivanja klima uređaja tokom letnjih saobraćajnih gužvi takođe demantuju iskustvo i testovi na nekoliko modela električnih vozila.

Britanski časopis Koji? (Which?) testirao je uticaj zadržavanja u saobraćaju tokom dužeg vremenskog perioda sa klima uređajem i drugim dodacima na električnim terencem Folksvagen ID.4. "Za nešto više od sat i 15 minuta: izgubili smo samo 2% baterije snage 77 kWh," navodi se u izveštaju objavljenom u avgustu 2021.

Kako se ističe u ovom izveštaju specializovanog sajta Čist automobil (Automobile Propre) iz jula 2022. godine, električna vozila imaju prednost u tome što se klima može uključiti na daljinu dok je automobil još priključen na struju, što će uštedeti energiju. Tradicionalni automobil bi koristio gorivo za napajanje klime.

"Dok se energija za grejanje po hladnom vremenu uzima direktno iz izgubljene toplote u automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), energija potrebna za klimu je dodatna potrošnja za motor sa unutrašnjim sagorevanjem: sistem za klimatizaciju može povećati potrošnju goriva do 20% zbog dodatnog opterećenja motora," rekla je Džulija Poliskanova za AFP Činjenice.

"Ukratko, da li je baterijsko električno vozilo (BEV) manje efikasno od ICE-a kada se zaglavi u saobraćaju zavisi od efikasnosti/kvaliteta sistema grejanja baterija koji se koristi u tom modelu. Nešto što se brzo razvija, kao BEV, postaje efikasnije i optimizovanije," zaključila je ona.

Međutim, donekle je tačno da se baterija EV-ija ne može puniti "na mestu" ako se zaglavi u kilometrima dugim saobraćajnim kolonama. Teoretski, automobil sa unutrašnjim sagorevanjem kojem ponestane goriva mogao bi se dopuniti iz kanistera. U većini slučajeva, EV se mora transportovati do stanice za punjenje. Mobilno punjenje za EV još uvek je u ranoj fazi. Američka kompanija za pomoć na putu AAA je navodno 2019. suspendovala tu uslugu koja je koristila generatore montirane na kamione i nada se da će testirati "efikasnije" metode punjenja na putu. Druge kompanije su najavile sopstvene testove takve usluge 2020. kao što su Blink u SAD i Re:Start u Australiji.

Odlaganje, ponovna upotreba i reciklaža baterija nisu ignorisani

U objavama na Fejsbuku se takođe netačno tvrdi da "niko ne govori o budućem problemu odlaganja neiskorišćenih baterija." Ovo je još jedan primer netačnih informacija koje imaju na meti baterije za električne automobile. AFP Činjenice je u junu 2022. objasnio da desetine električnih vozila nije napušteno sa baterijama da bi zagadili tlo u Francuskoj: automobili su prodati ili je baterija bila uklonjena.

U Norveškoj se baterije koje se više ne koriste za napajanje električnih vozila "uglavnom ili recikliraju (do 80% se ponovo koristi) ili koriste za druge oblasti – kao što je stanovanje," rekao je Lars Lund Godbolt.

"Reciklaža je jedan od centralnih predmeta istraživanja," rekao je Aleksi Grimo za AFP Činjenice.

On se osvrnuo na Direktivu Evropske Unije o baterijama iz 2006. i na nove propise kao deo Zelenog plana EU. "Prema ovoj direktivi stopa reciklaže litijum-jonskih baterija, koja je trenutno postavljena na 50%, mora da se poveća na 65% do 2025. i 70% do 2030. Već je napomenuto da će ova direktiva biti izmenjena tokom 2023, da obezbedi povećanje ovih početnih ciljeva i stopu od 70% čim bude objavljena," objasnio je Grimo.

Tehnološki je moguće oporaviti preko 90 odsto metala koji se koriste u baterijama, ali napor je "ograničen nedostatkom snažnog ekonomskog pokretača ili politike koja bi mogla da podstakne upotrebu recikliranih materijala," piše u izveštaju Instituta za održivu budućnost objavljenom u aprilu 2021.

Evropska komisija namerava da zahteva da 12 odsto kobalta, četiri odsto litijuma i četiri odsto nikla koji se koriste u električnim baterijama bude od recikliranog materijala od 2030. godine, što će primorati proizvođače da povećaju svoje kapacitete za reciklažu, kako je preneo AFP u oktobru 2021.

Prema rečima Maev Filipo (Maeva Philippot), doktorke nauka na Odseku za elektrotehniku i energetsku tehnologiju Univerziteta Vrije u Briselu, čija je specijalizacija uticaj baterija iz električnih vozila na životnu sredinu, "Evropska komisija se zalaže za reciklažu baterija jer je nekoliko materijala (kobalt, grafit, itd.) sadržanih u Litijum-jonskim baterijama klasifikovano kao kritično zato što su važni za evropsku ekonomiju" i mali broj firmi kontroliše tržište.

Recikliranje materijala iz baterija koje se više ne koriste je neophodno zbog cene. "Konkretno, cena litijum karbonata se uvećala pet puta u jednoj godini," rekla je Filipo.

"Kapacitet je i dalje mali jer su količine koje treba preraditi i dalje male, ali se pojavljuju projekti za reciklažu baterija, posebno u Nemačkoj," kako broj električnih vozila raste, dodala je.

Pre nego što se recikliraju, baterije koje više nisu prikladne za napajanje automobila mogu da dobiju "drugi život", na primer, "stacionarnu primenu, tipa za skladištenje, koja je manje zahtevna u pogledu performansi od prvobitne upotrebe u električnom vozilu“, objasnio je Aleksi Grimo. Takve inicijative su već u toku, a istraživanja se nastavljaju u cilju optimizacije mogućnosti ponovne upotrebe i recikliranja.