Obmanjujuće tvrdnje o bar kodu šire se usred poziva na bojkot izraelske robe

"Bojkot, dok sva židovska ekonomija ne propadne," piše u opisu slike podeljene na Fejsbuku 7. novembra 2023. i od tada podeljene preko 1.100 puta. Post je i dalje deljen u januaru 2024. Slika prikazuje dva bar koda i na njoj na engleskom piše da brojevi "729" i "871" na početku koda ukazuju na to da je proizvod napravljen u Izraelu i da je država menjala taj prefiks "da bi izbegla bojkot". 

Slične objave su se pojavile u postovima na drugim jezicima poput engleskog i bengalskog. O tome je AFP već pisao ovde i ovde.

Izrael je bombardovanjem sravnio velike delove pojasa Gaze kao odgovor na najkrvaviji napad u svojoj istoriji koji su 7. oktobra izveli militanti Hamasa i u kome je ubijeno oko 1.140 ljudi, uglavnom civila, prema AFP-ovim podacima prikupljenim na osnovu službenih izraelskih informacija.

Izraelska vojna kampanja ubila je najmanje 24.620 ljudi, većinom žena i dece, prema navodima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas (arhivirano ovde).

Rat je podstakao proteste širom sveta i kampanje širom Bliskog istoka za bojkot proizvoda kompanija za koje se veruje da podržavaju Izrael (arhivirano ovde).

Međutim, tvrdnja da određeni bar kodovi dokazuju da su proizvodi napravljeni u Izraelu nije tačna. Dok se kompanije mogu registrovati kod GS1 u Izraelu i tako dobiti bar kodove koji počinju sa "729", to ne znači da je roba tamo proizvedena. Drugi broj naveden u postovima, "871", nije povezan sa Izraelom nego pokazuje da se kompanija registrovala kod GS1 u Holandiji.

Image

Skrinšot obmanjujućeg posta objavljenog na Fejsbuku, napravljen 18. januara 2024.

Prefiks bar koda

Prvih nekoliko brojeva bar koda "ne identifikuju zemlju porekla određenog proizvoda," prema navodima GS1, neprofitne organizacije koja globalno izdaje kompanijama prefikse za bar kodove i druga standardizovana rešenja za identifikaciju i praćenje robe i različitih proizvoda (arhivirano ovde).

"GS1 prefiks ne znači da je artikal proizveden u toj zemlji već da je izdat u dotičnoj nacionalnoj asocijaciji," navodi GS1 na svojoj stranici na srpskom (arhivirano ovde).

"Firme koje koriste GS1 mogu proizvoditi proizvode bilo gde u svetu," takođe navodi GS1 na svojoj stranici na engleskom (arhivirano ovde). 

To je objašnjeno i na stranici posvećenoj često postavljanim pitanjima: "GS1 prefiks ne označava da je proizvod napravljen u određenoj zemlji ili od strane određenog proizvođača; mogao je biti proizveden bilo gde u svetu" (arhivirano ovde).

Image

Skrinšot internet stranice GS1 napravljen 19. januara 2024.

"Upravljanje GS1 sistemom se vrši lokalno od strane GS1 organizacija osnovanih u preko 100 zemalja. GS1 organizacije koriste svoje dodeljene prefikse za dodelu GS1 prefiksa kompanije svojim kompanijama članicama kako bi one mogle da oforme GS1 identifikacione ključeve," objašnjeno je na sajtu na srpskom.

Prefiks "729" dodeljen je organizaciji članici GS1 u Izraelu. 

"Kompanije širom sveta mogu odabrati bilo koju od 116 organizacija članica GS1 sa kojima žele da rade, bez obzira na to gde imaju sedište ili gde prave svoje proizvode," rekao je u intervju za AFP 8. januara 2024. portparol GS1 Karlos Karnicero Urabajen (Carlos Carnicero Urabayen).

"To znači da svaka kompanija, bez obzira gde se nalazi, može da radi sa izraelskim GS1 ili bilo kojom od 116 organizacija članica GS1," rekao je.

"GS1 prefiks, prva tri broja bar koda, zavisi od organizacije članice GS1 sa kojom je kompanija odlučila da radi."

Urabajen je ukazao i na to da "kompanije mogu da odluče da sarađuju sa više od jedne organizacije članice GS1 kako bi svojim proizvodima dodelile brojeve bar koda."

Štaviše, netačno je da je Izrael zbog poziva na bojkot promenio prefiks na "871". Prefikse izdaje GS1, a ne jedna država. Prefikse od "870" do "879" GS1 je dodelio Holandiji, prema spisku dostupnom na sajtu. O toj tvrdnji  je AFP već pisao na engleskom 2021.

Image

Skrinšot sa sajta GS1 napravljen 18 januara 2024. AFP je obeležio prefikse za Izrael i Holandiju

Obmanjujuće tvrdnje o bar kodovima povezane su i sa nekim prethodnim događajima u svetu, na primer 2021. kada je izbilo nasilje u Jerusalimu i 2020. na vrhuncu pandemije kovida-19. AFP je razobličio i netačne tvrdnje o identifikaciji proizvoda, na primer o brojevima na voću.