Hrišćansko pravoslavlje nije zabranjeno u Ukrajini, snimci prikazuju godišnju litiju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je u avgustu 2024. zakon koji zabranjuje verskim organizacijama koje su povezane sa Rusijom da koriste državnu i opštinsku imovinu, što bi moglo dovesti do potpune zabrane Ukrajinske pravoslavne crkve koja je povezana sa Moskvom. Međutim, snimci vernika koji su 19. avgusta 2024. krenuli na godišnje hodočašće u Svetouspensku Počajevsku lavru u Ukrajini, objavljeni su na obmanjujući način na društvenim mrežama na srpskom jeziku. U objavama se netačno tvrdi da video prikazuje ukrajinske vernike koji se mobilišu nakon "zabrane hriščanstva" ili "prkose zabrani Zelenskog protiv pravoslavne crkve". Iako je novi zakon važna tema za pravoslavne hrišćane u Ukrajini, snimci prikazuju ovogodišnje hodočašće koje je vekovna tradicija, a ne protest Ukrajinaca protiv zabrane hrišćanstva.

"Vlada Ukrajine je zabranila hrišćanstvo, narod krenuo da brani crkve," piše u postu objavljenom na Eksu 20. avgusta 2024. koji sadrži kratak snimak dugačke kolone ljudi koji hodaju putem. Isti snimak i tvrdnja su podeljeni i na Fejsbuku. Snimak je podeljen i na Telegramu uz tvrdnju da "nakon odluke predsednika i vlade Ukrajine da se ukine Pravoslavna crkva vernici su spremno krenuli u odbranu svoje vere."  

Drugi postovi na Eksu i na Instagramu prikazuju još jedan snimak mase ljudi koji čekaju na ulici ispred građevine koja liči na manastir, uz tvrdnje da "hiljade Ukrajinki maršira prkoseći zabrani Zelenskog protiv Pravoslavne crkve u gradu Počajevu na zapadu Ukrajine" i da je "Zelenski izvršio genocid nad pravoslavnim stanovništvom Ukrajine."

Mnogi korisnici su ispod objava tvrdili da Ukrajinom upravljaju nacisti, što je jedna od glavnih tvrdnji na kojima počiva propaganda Kremlja u ratu informacijama protiv Ukrajine. Takođe su pisali i antisemitske komentare o jevrejskom predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom.

Iako bi novi zakon, usvojen u parlamentu u avgustu 2024. (arhivirano ovde), mogao da dovede do zabrane verske organizacije zbog njenih veza s Rusijom, što će najviše uticati na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu povezanu s Moskvom (UOC), netačno je tvrditi da je "hrišćanstvo" u celini zabranjeno.

Takođe obmanjujuće je sugerisati da je šetnja ljudi na snimcima reakcija protiv novog zakona. Oni zapravo prikazuju hodočasnike na putu do Svetouspenske Počajevske lavre u Ternopoljskoj oblasti, na zapadu Ukrajine (arhivirano ovde). Ta litija se održava svake godine.

Image
Skrinšotovi netačnih postova na Telegramu i na Eksu, napravljeni 27. avgusta 2024.

Godišnje hodočašće u Počajevsku lavru

Obrnuta pretraga prvog snimka dovela je do brojnih postova na društvenim mrežama o početku godišnje litije koja je započela 19. avgusta. Tokom nje, hodočasnici pešače oko 200 kilometara od crkve Rođenja Presvete Bogorodice u selu Dolžok, do Svetouspenske Počajevske lavre u Zapadnoj Ukrajini.

Video duge kolone ljudi koji hodaju pored puta objavljen je ovde (od 4:34 minuta) 20. avgusta 2024. godine u postu na Fejsbuku posvećenom prvim danima ovogodišnjeg hodočašća (arhivirano ovde). Takođe je postavljen ovde na Jutjubu istog dana (od 2:05), u kompilaciji video snimaka koji prikazuju hodočasnike (arhivirano ovde). Pretraga za dodatnim sadržajem o litiji dovela je do ovog televizijskog izveštaja na ruskom jeziku koji prikazuje isti snimak. (arhivirano ovde).

Na tom snimku možemo prepoznati iste ljude kao na ovoj fotografiji podeljenoj na Telegram kanalu posvećenom ovogodišnjoj povorci. I video i fotografija na Telegramu su izgleda snimljeni pri ulasku u selo Zaričanka, koje se nalazi oko 30 kilometara od početne tačke litije (arhivirano ovde).

Image
Upoređenje skrinšota sa Jutjuba (levo) i slike objavljene na Telegramu, napravljeno 27. avgusta 2024. Podudarajuće elemente je označio AFP zelenim kvadratima

Drugi snimak, postavljen na društvenim mrežama uz obmanjujuću tvrdnju, prikazuje logo "Readovka", ruskog medija koji promoviše narativ Kremlja (link je arhiviran ovde). Pretraga na Telegram kanalu Readovke dovela je do snimka objavljenog 25. avgusta 2024. godine. Opis snimka odražava stav Moskve o ratu u Ukrajini i u njemu se tvrdi da video prikazuje "pastvu UPC-a", hodočasnike "koji nisu uplašeni od usvajanja zakona od strane Vrhovne Rade o zabrani njihove crkve (...) i otišli su u versku litiju u Počajevsku lavru".

Dalja pretraga na Guglu i Jandeksu dovela je do originalnog snimka objavljenog 25. avgusta 2024. na Fejsbuk stranici Ukrajinske Pravoslavne Crkve (arhivirano ovde). "Blizu 30 hiljada. Hodočasnici su stigli u Počajevsku lavru uoči praznika Uspenja Bogorodice [...] uz molitvu za Božji blagoslov za Ukrajinu," piše u opisu snimka.

Hodočašće je godišnji događaj koji se navodno održava već dva veka, bez obzira na trenutnu situaciju u Ukrajini, uključujući invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu, koja je počela u februaru 2022. (arhivirano ovde).

Litija jeste kontroverzna. Vlasti Ternopolja zabranile su okupljanje 2023. navodeći da su "moguće provokacije tokom procesije vernika" (arhivirano ovde), ali su hodočasnici ipak šetali. Zabrana je ostala na snazi 2024. godine, saopštile su vlasti za Suspilne medija (arhivirano ovde). "Broj učesnika u povorci je mnogo manji nego prošle godine. Policija obezbeđuje bezbednost i red. Do sada nisu primljene prijave o prekršajima," rekao je portparol regionalne policije Andrij Vasilik za Suspilne Medija 25. avgusta.

O "zabrani održavanja masovnih verskih događaja od 16. do 25. avgusta" odlučile su i vlasti Hmeljničke oblasti, kroz koju prolazi litija (arhivirano ovde).

Novi zakon o regulisanju verskih organizacija usmeren na UPC zbog navodne veze sa Moskvom

Dok ovogodišnja litija nije spontalna mobilizacija kako je tvrđeno u nekim postovima na društvenim mrežama, ona jeste održana u toku spora između Ukrajinske Pravoslavne Crkve (UPC) i ukrajinskih vlasti, koje optužuju tu religioznu organizaciju da je pod kontrolom Moskve (arhivirano ovde).

U Ukrajini UPC nije više jedina pravoslavna crkva. Nova Pravoslavna Crkva Ukrajine (PCU), nezavisna od Moskve, osnovana je 2015. Taj potez je izazvan ruskom aneksijom Krima 2014. i ratom između Kijeva i separatista koje podržava Moskva na istoku zemlje. Autokefalnost  joj je dao vaseljenski patrijarh Konstantinopolja 2019. godine. Postoji paralelno sa UPC-om.

UPC je zvanično raskinuo veze sa ruskom pravoslavnom crkvom nakon ruske invazije u maju 2022. godine (arhivirano ovde). Međutim, ukrajinske vlasti tvrde da veza nije stvarno raskinuta. U aprilu ove godine, na primer, ukrajinske obaveštajne službe (SBU) optužile su visokog sveštenika iz UPC-a da je promovisao narative iz Moskve i da je neprijatelju dao osetljive informacije o položajima ukrajinske vojske (arhivirano ovde).

SBU je 2023. izvršio pretres u Počajevskoj lavri "u okviru krivične istrage o umešanosti rukovodstva Lavre u raspirivanju nacionalne mržnje" prema izveštavanju ukrajinskih medija (arhivirano ovde i ovde).

Zakon "O zaštiti ustavnog poretka u oblasti delovanja verskih organizacija" koji je ukrajinski parlament izglasao početkom avgusta 2024. godine, nije zabrana, ali bi mogao da dovede do nje. Prema tekstu zakona (arhiviran ovde), stručna komisija osnovane od strane Državne službe Ukrajine za etničku politiku i slobodu savesti ispitaće verske organizacije za koje se sumnja da sarađuju sa Ruskom Pravoslavnom crkvom. 

Ukoliko se veze sa zemljom agresorom ne prekinu u zakonskom roku, ukrajinski sud bi mogao zabraniti versku organizaciju. U tom slučaju, korišćenje državne i opštinske imovine, kao što su manastiri i crkve, ne bi bilo dozvoljeno. Ugovori o zakupu bili bi ništavni. Takav je slučaj s Počajevskom lavrom, u kojoj je završeno hodočašće prikazano na snimcima objavljenim na društvenim mrežama. Prema informacijama AFP-a, Počajevska lavra je 2003. godine izdata u zakup na 49 godina UPC-u koja je povezana sa Moskvom.

"Takozvana 'Ruska pravoslavna crkva' postala je de fakto deo državnog aparata Putinovog zločinačkog totalitarnog režima, a Rusija je koristi da opravda i podrži agresiju na Ukrajinu i generalno Putinovu sumanutu politiku," navodi se u saopštenju Komiteta za humanitarnu i informacionu politiku ukrajinskog parlamenta (arhivirano ovde). "Ovaj zakon ne zabranjuje delatnost UPC", navodi se u saopštenju, ali "podstiče verske organizacije u Ukrajini da prekinu postojeće veze sa ruskom državom".

Image
Pravoslavni sveštenik služi na sahrani pukovnika ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Valentina Korenčuka u Kijevu 18. juna 2024. (AFP / Sergej Supinski)

Predsednik Zelenski je potpisao zakon 24. avgusta 2024. godine, koji je objavljen u službenom listu a stupio na snagu dan kasnije (linkovi arhivirani ovde i ovde).

Neke crkve i klirici su prešli na novu Pravoslavnu Crkvu Ukrajine od početka ruske invazije (arhivirano ovde). Spor sa UPC-om, koje je povezana sa Moskvom, zabrinuo je neke vernike i doveo do nekih sukoba. Međutim, ankete su pokazale široku podršku među Ukrajincima za zabranu UPC-a, izveštavao je AFP 2023. (arhivirano ovde).

Novi zakon je, međutim, kritikovala Ruska Pravoslavna Crkva, ali i papa Franja koji je upozorio da bi taj potez mogao da naruši slobodu veroispovesti (arhivirano ovde). Patrijarh Porfirije takođe je izrazio podršku UPC-u (arhivirano ovde).

AFP nije pronašao izveštaj o masovnoj mobilizaciji ukrajinskih vernika nakon osvajanja novog zakona o verskim organizacijama, kako se tvrdi u obmanjujućim postovima na društvenim mrežama.

Sve članke o netačnim informacijama u vezi sa ratom u Ukrajini možete pronaći ovde.

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas