Srbija ima ista ograničenja za Bisfenol A kao i Evropska unija

"U Evropi zabranjeni jer su otrovni. U Srbiji dozvoljeni. Vrlo toksični. Bisfenol A u papirićima sa fiskalnih kasa, putarina, bankomata. Izazivaju dijabetes, oštećuju bebe i trudnice, smanjuju plodnost, prave hormonski haos. Najizloženije žene kasirke! Slučajno?", piše na postu objavljenom na platformi Eks 13. novembra 2024. godine. Za manje od mesec dana, ova objava je špdeljena više od stotinu puta. 

U postu se nalazi i video isečak iz emisije "Potrošački savetnik," koja je poslednji put emitovana pre šest godina na Radio Televiziji Srbije. U emisiji se govori o štetnim efektima bisfenola A na ljudski organizam. 

Isti video podeljen je na Fejsbuku i TikToku, uz natpis: "Uzmi račun i pobedi. Evo kako nas truju, a da toga nismo ni svesni." 

BPA jeste veoma toksičan i zaista prisutan u fiskalnim računima, ali tvrdnja da je zabranjen u Evropi, a dozvoljen u Srbiji, nije tačna.

Srbija je 2020. godine usvojila iste propise kao i EU, ograničavajući maksimalnu koncentraciju BPA u termalnom papiru na 0,02%. 

Image

Skrinšotovi postova sa Eksa i TikToka sa netačnim tvrdnjama objavljenim 10.12.2024.

Šta je bisfenol A?

BPA je industrijska hemikalija prisutna u svakodnevnim predmetima, kao što su plastični kontejneri, flašice za vodu, obloge konzervi za hranu i termalni papir, a koristi se zbog svoje izdržljivosti, prozirnosti i otpornosti na visoke temperature.

Međutim, njegova široka upotreba izazvala je veliku zabrinutost zbog mogućih zdravstvenih posledica, navodi na svom sajtu (arhivirani link ovde) Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem), srpska nevladina organizacija koja se zalaže za bezbedno upravljanje hemikalijama. 

Više zdravstvenih organizacija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i Evropsko društvo za endokrinologiju (ESE), označile su BPA kao štetnu supstancu (arhivirani linkovi ovde i ovde).

"Izloženost bisfenolu A (BPA), bez obzira na izvor izloženosti, može imati zdravstvene posledice, odnosno, može povećati rizik od nastanka izvesnih oboljenja s obzirom na to da je BPA poznati endokrini ometač," rekla je Aleksandra Buha Đorđević, profesorka na beogradskom Univerzitetu specijalizovana za toksikologiju, za AFP 22. novembra 2024. godine (arhivirano ovde).

"Endokrini ometači su hemikalije prirodnog ili sintetskog porekla koje mogu narušiti normalno funkcionisanje hormonskog sistema", dodala je Buha Đorđević.

BPA, na primer, može imitirati prirodne hormone, posebno estrogen, što može dovesti do problema u razvoju dece, metaboličkih poremećaja i povećanog rizika od određenih vrsta raka.

Kampanja "Toksični račun" (arhivirano ovde) pokrenuta je u Srbiji 2017. godine od strane nevladine organizacije ALHem, kako bi ukazalii na zabrinutost zbog upotrebe BPA kao sredstva za razvijanje boje u termalnom papiru za račune.

Izveštaj ALHem-a iz 2017. godine ukazao je na štetne zdravstvene efekte BPA, što je u skladu sa nalazima međunarodnih organizacija poput Evropske agencije za životnu sredinu (arhivirani linkovi ovde i ovde).

"BPA nije hemijski vezan za papir, pa, kada dođe u kontakt s kožom, on migrira i apsorbuje se," rekla je Jasmina Ranđelović, koordinatorka programa u ALHem-u, u intervjuu za AFP 22. novembra 2024. godine. 

Međutim, video koji kruži društvenim mrežama, a u kom se tvrdi da je ova hemikalija dozvoljena u Srbiji, a zabranjena u EU, snimljen je pre nego što su uvedena nova regulativa.

Video priložen u objavama je nastao pre donošenja nove regulative

Obrnuta pretraga videa dovela je do originalnog snimka objavljenog na Jutjubu 2019. godine. 

Tema epizode "Potrošački savetnik", lokalnog televizijskog programa, bila je opasnost prekomerne upotrebe BPA u fiskalnim računima.

Međutim, od emitovanja epizode 2019. godine, regulativa se promenila i u Srbiji i u EU.

Upotreba BPA u termalnom papiru ograničena zakonom 

Evropska unija je 2016. godine izmenila REACH uredbu (Uredba o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničenju hemikalija) kako bi ograničila koncentraciju BPA u termalnom papiru na 0,02%, počevši od januara 2020. godine, s ciljem da smanji zdravstvene rizike povezane s dugotrajnom izloženošću ovoj hemikaliji (arhivirani linkovi ovde i ovde).

Nakon kampanje “Toksični računi", Srbija je uvela iste mere 1. jula 2020. godine (arhivirani link ovde), o čemu su izveštavali domaći mediji poput ovog i ovog.  

"Zabranjeno je stavljanje u promet posle 30. juna 2020. godine termičkog papira koji sadrži 0,02% (m/m) ili više bisfenola A ," piše u spisku ograničenih i zabranjenih materijala Ministarstva zaštite životne sredine (arhivirani link ovde).

Image

Skrinšot propisa Republike Srbije koji pokazuje da je BPA ograničen na 0,02%.

Ova regulativa je dovela do zamene BPA u termalnom papiru bisfenolom S (BPS), iako BPS nije dokazano sigurniji od BPA te i dalje može izazvati potencijalne zdravstvene rizike (arhivirani link ovde). 

BPS je hemijski spoj koji se koristi kao alternativa BPA u proizvodnji plastike i može se naći u još nekim potrošačkim proizvodima.

"Ova supstanca može izazvati slične probleme s hormonskom ravnotežom, a studije pokazuju da BPS može manje biorazgradiv od BPA, što povećava njegov potencijalni ekotoksikološki rizik odnosno rizik po životnu sredinu," rekla je Buha Djordjević za AFP.

"Takođe ima potencijal za hormonsku aktivnost i može ometati funkciju endokrinog sistema, iako se smatra da je nešto manje potentan od BPA. Neki proizvođači koriste ne-bisfenolne fenole, poput D-8, ali rizici po zdravlje su još uvek nepoznati," dodala je.

Osim BPA I BPS, u termalnim papirima se može pronači i bisfenol F (BPF), koji "takođe ima potencijal za hormonsku aktivnost i može ometati funkciju endokrinog sistema, iako se smatra da je nešto manje potentan od BPA", objašnjava dodatno Buha Đorđević (link arhiviran ovde).

Tvrdnja koja se ponavlja već godinama

Nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" je igra sa fiskalnim računima koju je pokrenula Vlada Srbije kako bi motivisala građane da se zainteresuju za temu sive ekonomije i da se aktivno uključe u njeno suzbijanje.

Cilj igre je da se podstaknu građani Srbije da "aktivno doprinesu smanjenju sive ekonomije tako što će tražiti račun uz svaku kupovinu, bez obzira da li je u pitanju velika ili mala kupovina," piše na zvaničnom sajtu igre (arhivirano ovde).

Da bi učestvovali, građani Srbije moraju biti punoletni i imati stalno prebivalište u zemlji. Učešće podrazumeva skeniranje ili ručni unos QR koda sa fiskalnih računa putem mobilne aplikacije. 

Međutim, kada počne novi ciklus nagradne igre, korisnici društvenih mreža već godinama dele tvrdnje o "toksičnim računima", kao na primer u ovom Fejsbuk postu iz novembra 2023. godine.

AFP je i ranije razobličio dezinformacije u vezi sa zdravljem, o čemu možete čitati ovde.