Nepouzdana studija obmanjuje o bezbednosti vakcina protiv kovida-19

Vakcine protiv kovida-19 pokazale su se sigurnim i odigrale ključnu ulogu u spašavanju života tokom pandemije. Međutim, sredinom oktobra 2024. godine korisnici društvenih mreža počeli su da dele studiju u kojoj se netačno tvrdi da vakcine protiv kovida-19 sadrže najmanje 55 neprijavljenih i opasnih hemijskih elemenata. Uprkos ovim viralnim tvrdnjama, studija ima značajne metodološke nedostatke, što su za AFP potvrdila i dva stručnjaka, a objavljena je u časopisu bez faktora uticaja, kako je utvrdio AFP. Sve vakcine spomenute u ovoj studiji odobrile su regulatorne agencije širom sveta i sigurne su za ljudsko telo, što potrvrđuju brojna istraživanja. 

"U svim vakcinama pronađeni hemijski elementi koji izazivaju teške bolesti" piše u opisu posta objavljenog na Fejsbuku 18. oktobra 2024. uz koji je priložen kratak video o rezultatima nove naučne analize, prema kojoj se u vakcinama protiv kovida-19 navodno nalazi čak 55 neprijavljenih hemijskih elemenata. 

Video je podeljen više od 4.000 puta od kada je objavljen. U nekim objavama na Fejsbuku se umesto videa deli skrinšot naučne studije na kojoj se temelje tvrdnje o opasnim hemikalijama. Ista tvrdnja pojavila se i na hrvatskom, grčkom i engleskom jeziku.

Naučna studija koja je podstakla deljenje tih postova objavljena je u oktobru 2024. godine u Međunarodnom časopisu za teoriju, praksu i istraživanje vakcina (International Journal of Vaccine Theory, Practice, and Research). Autori studije tvrde da su detektovali ukupno 55 neprijavljenih hemijskih elemenata u vakcinama protiv kovida-19 različitih proizvođača, koristeći metodu koja se naziva "masena spektrometrija sa induktivnom kuplovanom plazmom" (Inductively Coupled Plasma Mass Spectrometry - ICP-MS). 

U nekoliko delova analize, autori su istakli da vakcine protiv kovida-19 predstavljaju značajan zdravstveni rizik. Kako pišu u rezimeu, vakcine protiv kovida "uzrokuju nebrojene i raznolike bolesti, od blagih do smrtonosnih". Takođe pominju da "produkti za injekciju protiv kovida-19" mogu izazvati listu "simptoma i kliničkih oboljenja", među kojima su "brzi karcinomi, autoimune bolesti, bilateralne pneumonije, aritmije" i drugo.

Međutim, časopis u kojem je studija objavljena nema kredibilnu naučnu podršku, a samo istraživanje sadrži metodološke nedostatke, kako su AFP-u objasnili stručnjaci.

Image

Skrinšotovi netačnih postova na Fejsbuku napravljeni 13.12.2024.

U studiji su korišćeni laboratorijski rezultati „visokoprecizne“ ICP-MS metode, koja "pretvara uzorak u jone, a zatim ih meri pomoću masenog spektrometra", kako bi se analizirao sadržaj bočica različitih brendova vakcina:  AstraZeneka/Oksford (AstraZeneca/Oxford), Kansino Biolodžiks (CanSino Biologics), Fajzer/Bajontek (Pfizer/BioNTech), Sinofarm (Sinopharm), Moderna (Moderna) i Sputnik V (Sputnik V). 

Autori su napisali da su analizirali trinaest bočica iz različitih serija "takozvanih vakcina protiv kovida-19". 

Prema podacima u studiji, među neprijavljenim hemijskim elementima otkriveno je 11 od 15 citotoksičnih lantanoida koji se često koriste u elektronskim uređajima i optogenetici. Takođe, prisutno je i 11 teških metala: hrom je pronađen u 100% uzoraka, arsen u 82%, nikl u 59%, kobalt i bakar u 47%, kalaj u 35%, dok su kadmijum, olovo i mangan bili prisutni u 18% uzoraka, a živa u 6%.

Autori su napisali da su pronašli "bor, kalcijum, titanijum, aluminijum, arsen, nikl, hrom, bakar, galijum, stroncijum, niobijum, molibden, barijum i hafnijum" u svim brendovima vakcina.  

Kredibilitet čaosopisa je upitan  

Časopis koji je objavio ovu studiju izdao je svoje prvo izdanje 2020. godine, kada je počela pandemija kovida-19. Arhiva na njegovom sajtu ne pokazuje objave pre te godine i ukazuje da je fokus na istraživanjima koja su kritički orijentisana prema vakcinama, posebno onim protiv kovida-19.

Kao što je navedeno na sajtu časopisa, glavni urednik Džon V. Oler (John W. Oller) ima doktorat iz opšte lingvistike i profesor je na Odeljenju za lingvistiku Univerziteta Novog Meksika u Albukerkiju, SAD.

Tokom istraživanja za drugi članak, AFP je otkrio da, iako neki članovi uredničkog odbora, zaduženi za recenziju radova poslatih časopisu, navode mikrobiologiju ili hemiju kao svoju stručnu oblast, među njima se nalaze i lingvista, osteopata, kao i IT stručnjak.

Pored toga, časopis na svom sajtu ne navodi faktor uticaja, niti je AFP uspeo da ga pronađe pretragom na Guglu koristeći relevantne ključne reči.  Faktor uticaja časopisa predstavlja prosečan broj citata koje su članci objavljeni u tom časopisu dobili tokom poslednje dve godine.

Takođe smo pretražili PubMed, bazu podataka za biomedicinska istraživanja Nacionalne medicinske biblioteke SAD-a (US National Library of Medicine), u potrazi za dodatnim člancima objavljenim u istom časopisu. Međutim, pretraga nije dala nikakve rezultate.

AFP je prethodno proveravao tvrdnje povezane sa studijama koje potiču iz ovog časopisa, na primer, ovde na grčkom jeziku.

Ričard Anvin (Richard Unwin), profesor proteomike bolesti na Univerzitetu u Mančesteru, objasnio je u mejlu od 27. novembra 2024. godine da "postoje mnoge crvene zastavice u ovom radu, u vezi sa autorstvom, časopisom, stilom pisanja, procesom recenzije i očiglednom pristrasnošću uvoda, koji je uglavnom bez činjenica i ignoriše ogromne količine dokaza o pozitivnoj ulozi vakcina u upravljanju pandemijom kovida-19 i prirodi same pandemije".

Dodao je da autori studije "tvde da postoji sistematska kontaminacija svih serija vakcina od svih različitih dobavljača širom sveta. Međutim, vakcine koje oni testiraju dolaze od različitih dobavljača i različitih proizvođača, pa ono što oni zapravo rade jeste da mere samo jednu, dve ili tri izolovane serije od svakog proizvođača, što nije dovoljno da bi se zaključilo da sve serije od svakog proizvođača moraju biti 'kontaminirane'".

Podaci o biografiji autora

Dve autorke, Lorena Diblasi (Lorena DiBlasi) i Marsela Sangorin (Marcela Sangorrín), u svojim profesionalnim profilima navode da imaju obrazovanje iz oblasti biotehnologije i biologije. Obe su članice CONICET-a, argentinskog Nacionalnog saveta za naučna i tehnička istraživanja, i obe su objavile niz studija o toksikologiji, bezbednosti hrane i drugim temama.

Međutim, AFP je utvrdio da druga dva autora, Martin Monteverde (Martín Monteverde) i Dejvid Nonis (David Nonis), koji su predstavljeni kao lekar i molekularni biolog ćelija u Kaliforniji, SAD, imaju samo jedno pominjanje na platformi ResearchGate, i to baš u ovoj studiji (ovde i ovde).

Pored toga, stavove Diblasi i Monteverdea o vakcinama prethodno su razobličili kako AFP, tako i druge organizacije za proveru činjenica.

Studija ima metodološke probleme

AFP je kontaktirao Hebu Mabrouk Mostafa (Heba Mabrouk Mostafa), vanrednu profesorku patologije na Univerzitetu Džon Hopkins, 30. oktobra 2024. godine, kako bi zatražio njeno mišljenje o studiji i korišćenoj metodologiji. Ona je ukazala na to da je metodologija studije nejasna i da možda nije bila odgovarajuće kontrolisana.

"Bez analitičkih podataka, uključujući limite detekcije i standardne krive za svaki element, teško je precizno kvantifikovati nivoe elemenata. U eksperimentalnim dizajnima istraživači moraju uzeti u obzir i kontaminaciju svog radnog prostora, potrošnog materijala, instrumenata itd. Bez ove prethodne procene, podaci ne mogu biti pravilno evaluirani", dalje je objasnila. 

Pored toga, "takve tvrdnje zahtevaju validaciju reproduktivnosti koristeći drugi sistem i/ili drugu laboratoriju", rekla je ekspertkinja za AFP. "Najvažnije je da ne mogu da shvatim biološki značaj nalaza, ti elementi mogu biti detektovani u drugim proizvodima, i važno je postaviti podatke u kontekst izveštajnih limita", zaključila je.

Image

Medicinska sestra daje vakcinu protiv kovida-19 na Beogradskojm sajmu 19. marta 2021. (AFP / Andrej Isaković)

Anvin je objasnio AFP-u da je ICP-MS "konvencionalna metoda za merenje elementarnih sastava uzoraka, od bioloških u bolničkim laboratorijama do kontaminacije životne sredine u vodi ili tlu". Iako je "prikladna za ovu vrstu analize", analiza opisana u izveštaju je loša iz nekoliko razloga.

"U svojim metodama navode da su uzeli po dva uzorka iz svake bočice, kao i da su analizirali bočicu vode", rekao je Anvin za AFP. "Ovo je dobra praksa kako bi se izbegla i testirala spoljašnja kontaminacija, npr. od laboratorijskih plastika, vrhova i cevi. Takođe navode da su analizirali 'četiri vrste spoljašnjih kalibracionih krivih, pokrivajući sve elemente koji se kvantifikuju'. Ovo bi im omogućilo da testiraju tačnost, specifičnost i osetljivost svog sistema – što zapravo pokazuje da mogu pravilno da detektuju i mere svaki element. Oni međutim NE prikazuju ove podatke, tako da nemamo pojma kako njihov sistem funkcioniše."

Takođe je objasnio da svaka analitička metoda koja se koristi za ovakvu vrstu rada treba da ima osnovnu karakteristiku da, ako analizirate isti uzorak dva puta, dobijete isti rezultat oba puta. "U ovom radu to se ne dešava", rekao je za AFP. "Većina, ako ne i svi navedeni kontaminanti, pojavljuju se samo u jednom od dva ponovljena identična uzorka, a čak i kada je isti analit izmeren u oba ponovljena uzorka, njegova vrednost je drastično različita. Ovo čini podatke nepouzdanim i neinterpretabilnim."

Anvin je ukazao i na to da autori studije navode datum isteka roka za svaku seriju vakcine i datum analize, pri čemu su neke analize izvršene dve godine nakon isteka roka. Takve bočice nikada ne bi bile ubrizgane osobi. Dodao je da bi, čak i da su njihova merenja bila tačna, a nisu, metali s vremenom mogli procuriti u vakcinu tokom vremena. "To nije ispravan test", zaključio je.

U studiji se tvrdi da ona proširuje prethodna istraživanja korišćenjem različite tehnike pod nazivom "Skener elektronske mikroskopije sa energijski disperzivnom rentgenskom spektroskopijom" (SEM-EDX).

Kao izvor, autori citiraju članak u kome se analizira studija koju je sprovela grupa pod nazivom "Nemačka radna grupa za analizu kovid vakcina". AFP je identifikovao njihov nemački sajt, koji se povezuje sa brojnim promoterima antivakserskog pokreta, čije su tvrdnje AFP i druge organizacije za proveru činjenica razobličile na različitim jezicima.

Vakcine prolaze kroz fazu testiranja sigurnosti i kontinuirani nadzor

Vakcine spomenute u studiji su sledeće: AstraZeneka/Oksford (AstraZeneca/Oxford), Cansino Biolodžiks (CanSino Biologics), Fajzer/Bajontek (Pfizer/BioNTech), Sinofarm (Sinopharm), Moderna (Moderna) i Sputnik V (Sputnik V).

Vakcine koje su razvili BioNTech i Pfizer, kao i Moderna, odobrila je Evropska agencija za lekove (EMA). Stoga je AFP kontaktirao EMA-u za komentar o vakcinama i studiji.

Portparol EMA-e je u mejlu za AFP 25. oktobra 2024. godine rekao da "ne postoje dokazi koji bi podržali tvrdnje da postoje problemi sa kvalitetom vakcina koje je odobrila EU. [...] EMA pažljivo ocenjuje procese proizvodnje vakcina protiv kovida-19 koje su odobrene u EU. Ako tokom proizvodnog procesa dođe do bilo kakvih nečistoća, kompanija mora da obezbedi da budu preduzete sve potrebne mere kako bi ih kontrolisala, a EMA takođe može postaviti limite koje kompanija mora da poštuje. Kontrola nečistoća i postavljanje limita vrši se u skladu sa evropskim i međunarodnim naučnim smernicama, na primer ICH Q3C smernicom za rezidualne rastvarače i ICH Q3D smernicom za elementarne nečistoće".

Ove smernice EMA-e mogu se pronaći ovde i ovde.

Portparol je dodao da "EMA zna za neosnovane tvrdnje o vakcinama koje se pojavljuju u online publikacijama. Važno je naglasiti da se sve onlajn publikacije ne pridržavaju visokih standarda koji se zahtevaju od naučnih časopisa podložnih procesu recenzije".

Stručnjaci su prethodno potvrdili AFP-u da su vakcine protiv kovida-19 bezbedne. Brajan Vord (Brian Ward), profesor eksperimentalne medicine na Univerzitetu Mekgil (McGill) u Kanadi koji proučava nuspojave vakcina, rekao je AFP-u putem mejla 27. juna 2024. godine da je mali broj ljudi imao nuspojave, a neki su možda čak i preminuli nakon primanja vakcina protiv kovida-19, ali je naglasio da su mnogi od tih stanja takođe povezani sa infekcijom.

Slično tome, Marija Gazuli (Maria Gazouli), biološkinja i profesorka biologije - nanomedicine na Odeljenju za biologiju Nacionalnog i Kapodistrijanskog univerziteta u Atini (NKUA), objasnila je AFP-u 12. septembra 2024. godine, u okviru drugog članka, da "kao i sve vakcine i lekovi, tako i ove protiv kovida-19 imaju neke nuspojave koje su dokumentovane i prijavljene, a koje su vrlo retke". Dodala je da su "procedure proizvodnje i upotrebe svih vakcina detaljno opisane i proverene od strane regulatornih tela pre nego što su odobrene za bezbednost".

Mostafa je takođe istakla da "je veoma važno razumeti da vakcine prolaze kroz fazu rigoroznog testiranja bezbednosti. Ovo je praćeno i kontinuiranom kontrolom. Postoje procedure za prijavu nuspojava, što je takođe deo praćenja bezbednosti".

Image

Ljudi su na promatranju zbog mogućih nuspojava nakon što su primili dozu vakcine protiv kovida-19 u Beogradu 12. februara 2021. (AFP / Andrej Isaković)

Jedna studija iz SAD-a, objavljena u januaru 2023. godine u časopisu  Vakcina (Vaccine), utvrdila je da nije bilo povećanog rizika od smrtnosti zbog uzroka koji nisu povezani sa kovidom-19 među primaocima tri vakcine koje su korišćene u toj zemlji (Pfizer-BioNTech, Moderna, Novavax), u poređenju sa osobama koje nisu bile vakcinisane.

Dana 21. maja 2024. godine Svetska zdravstvena organizacija objavila je listu svih odobrenih vakcina protiv kovida-19, uključujući nekoliko spomenutih u studiji. Među njima, samo je AstraZeneca, zajedno sa tri druge vakcine koje nisu pomenute u studiji, Covishield, COVAXIN i SKYCovione, bila skinuta sa liste.

Britanska farmaceutska kompanija AstraZeneka povukla je 8. maja 2024. sa tržišta svoju vakcinu protiv kovida-19, Vaxzevria, navodeći "komercijalne razloge", što je izazvalo talas dezinformacija, koji je AFP razobličio. Kao što je AFP tada utvrdio, kompanija nije bila prisiljena od strane EMA da povuče vakcinu zbog ozbiljnih neželjenih efekata.

Vakcinu protiv kovida-19 koju je proizveo Sinofarm odobrila je Kineska nacionalne administracija za medicinske proizvode. Studija iz 2023. godine zaključila je da ova vakcina ima "blage, predvidljive i ne životno ugrožavajuće nuspojave nakon prve i druge doze". Druga studija iz 2023. godine utvrdila je da vakcina Sinofarm ima blagi stepen neželjenih efekata i može se smatrati sigurnom vakcinom za buduću upotrebu. 

Što se tiče drugih vakcina koje nije odobrila EMA, studija iz 2023. godine pokazala je da su nuspojave vakcine Sputnik V blage i značajno opadaju nakon druge doze. Sputnik V je odobren u 30 zemalja.

Što se tiče vakcine Kansino Biolodžiks (CanSino Biologics) (Ad5-nCoV), studije (na primer ovde i ovde) su takođe potvrdile njenu efikasnost i bezbednost.

AFP je i ranije razobličio tvrdnje o vakcinama protiv kovida-19, o čemu možete čitati ovde.