Vakcine protiv hepatitisa B ne sadrže ljudsku i životinjsku DNK i ne izazivaju doživotne autoimune bolesti

"Satanisti koji vode ovaj svet u propast dozivotno sakate vaše bebe jer njima trebaju bolesni a ne zdravi," piše u tekstu na snimku objavljenom na Instagramu 13. septembra 2025. Post je od tada dobio preko 1.300 lajkova, dok je post od 8. septembra sa istim videom dobio preko 1.900 lajkova.

Na snimku, američki podkaster, kiropraktičar i prodavac alternativne medicine Brajan Ardis (Bryan Ardis) tvrdi da vakcine protiv hepatitisa B sadrže životinjsku DNK i "DNK beba koje su abortirane ili ubijene" i da to izaziva "doživotnu autoimunu reakciju i bolest" kod vakcinisanih ljudi. Ardis je izneo te netačne tvrdnje gostujući u drugom podkastu objavljenom na Jutjubu 29. maja 2025. godine.

Korisnici Instagrama u Srbiji i Hrvatskoj su takođe podelili kratak snimak isećen iz intervjua.

Virus hepatitisa B (HBV) je jedan od nekoliko virusa koji mogu izazvati hepatitis, odnosno upalu jetre. Ova virusna infekcija uzrokuje smrt 887.000 ljudi širom sveta svake godine (arhivirano ovde). U Hrvatskoj je oko 25.000 ljudi hronično zaraženo ovim virusom,  dok se u Srbiji svake godine registruju desetine, pa čak i preko stotinu novih slučajeva (arhivirano ovde). Infekcija i dalje ostaje neizlečiva, kako objašnjava infektolog prof. dr Milotka Fabri u ovoj brošuri koju je objavilo srpsko Udruženje pacijenata sa bolestima jetre Hronos (arhivirano ovde).

Stručnjaci sa kojima je AFP razgovarao odbacili su Ardisove tvrdnje. "Podržavamo cijepljenje protiv hepatitisa B, jer je to vrlo učinkovit način prevencije hepatitis B koji može uzrokovati ozbiljne komplikacije i oštećenja zdravlja. Hepatitis B, osobito ako je stečen u ranoj dječjoj dobi, često dovodi do kronične upale jetre koja može dovesti do ciroze jetre i raka jetre," rekli su u mejlu za AFP Činjenice 2. oktobra 2025. iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ).

Suprotno onome što Ardis kaže u videu, vakcine protiv hepatitisa B ne sadrže ni ljudsku ni životinjsku DNK.

Image

Skrinšotovi postova na Instagramu napravljeni 15. oktobra 2025. AFP je slike precrtao crvenom bojom

Ardis je 2008. godine kažnjen od strane Ministarstva zdravlja američke savezne države Tenesi zbog neispunjavanja propisanih obrazovnih zahteva. On vodi podkast u kojem odbacuje vakcinaciju i promoviše minerale, vitamine i nikotin kao tretmane. Njegov podkast je "deo projekta Crkve anđela iscelitelja", organizacije koja se, prema podacima na njihovom sajtu, nalazi u kući u Severnoj Karolini.

AFP je i ranije razobličio Ardisove netačne tvrdnje o navodnim prirodnim tretmanima, na primer ovde i ovde.

Ivana Dragojević, predsednica Hronosa i potpredsednica Evropskog udruženja pacijenata sa bolestima jetre, rekla je za AFP Činjenice u mejlu 3. oktobra 2025. godine da je ona kao pacijentkinja sa infekcijom hepatitisa C "rado primila HBV vakcinu" jer bi u njenom slučaju dodatna infekcija virusom hepatitisa B "bila katastrofalna".

"Ako čak i jedno ljudsko biće nije vakcinisano kada je trebalo (kao u mom slučaju), i to dovede do potencijalno fatalnog ishoda, ko preuzima odgovornost?" pitala je, rekavši da je bila "šokirana" tvrdnjama u viralnom snimku.

Vakcinacija štiti od hepatitisa B

Virus hepatitisa B prenosi se putem zaražene krvi i telesnih tečnosti, "najčešće seksualnim putem, ili se dobija od inficirane majke tokom ili neposredno nakon rođenja," piše u brošuri dr Fabri za Hronos.

"Možete se zaraziti u kozmetičkom salonu koji ne poštuje protokole sterilizacije kao što su oni u stomatološkim ordinacijama — a takvi scenariji su nažalost česti na Balkanu," dodala je Dragojević.

U viralnom snimku koji se deli na društvenim mrežama, Ardis pogrešno implicira da vakcinacija ne štiti od infekcije hepatitisom B.

Studije poput ove na Tajvanu i ove u Sjedinjenim Državama pokazale su da su slučajevi infekcije i raka jetre opali nakon uvođenja programa vakcinacije, posebno kod dece vakcinisane ubrzo nakon rođenja (arhivirano ovde i ovde). Značaj imunizacije u sprečavanju zaraze istaknut je i u izveštajima lokalnih zdravstvenih institucija poput Batuta u Srbiji i Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

Vakcinacija protiv hepatitisa B je prepoznata u okviru "Evropskog plana za borbu protiv raka" kao ključna mera za prevenciju raka jetre (arhivirano ovde).

Imunizacija je obavezna u detinjstvu u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Federaciji BiH i u Republici Srpskoj.

Autoimune bolesti nisu povezane sa vakcinama

Vakcine deluju tako što uče imuni sistem da prepozna i bori se protiv virusa ili bakterija, objasnio je prof. dr Miloš Marković, profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u podkastu objavljenom u septembru 2025. godine.

Vakcinisanjem, "mi radimo ono što se u stvari dešava i u infekciji, dakle, sa jednom veoma bitnom razlikom [...] da mi u stvari imitiramo infekciju, ali ne dovodimo do infekcije," objasnio je (arhivirano ovde).

Kada vakcinisana osoba kasnije dođe u kontakt sa pravim virusom ili bakterijom, "njen imuni sistem će zapamtiti taj virus ili bakteriju, zatim će proizvesti odgovarajuća antitela i brzo aktivirati prave imune ćelije da unište virus ili bakteriju. Na ovaj način, naše telo se štiti od bolesti," objašnjavaju iz zdravstvenih institucija EU na portalu posvećenom informacijama o vakcinama (arhivirano ovde).

Portparol HZJZ-a rekao je za AFP Činjenice, da se taj proces "ni po čemu ne može usporediti" sa transplantacijom tkiva ili organa, što je u suprotnosti sa još jednom Ardisovom netačnom tvrdnjom da vakcina protiv hepatitisa B izaziva "doživotnu autoimunu reakciju" sličnu reakciji tela na transplantaciju organa.

Kao što ovde objašnjava reumatolog dr Ivica Jeremić, autoimune bolesti su posledica "autoimunog poremećaja u kome imuni sistem greši i napada sopstvena tkiva i organe (arhivirano ovde).

Prema podacima Američkog instituta za javno zdravlje, poznato je oko 80 autoimunih bolesti, uključujući dijabetes tip 1, multiplu sklerozu, lupus i reumatoidni artritis. Uzroci bolesti variraju, mogu biti virusna ili bakterijska infekcija ili genetska predispozicija, ali nisu uvek poznati (arhivirano ovde).

Iako je moguća veza između vakcinacije i autoimunih bolesti ispitivana, do danas nije naučno utvrđena, kako piše u nekoliko izvora koje je konsultovao AFP, poput rada iz 2021. godine objavljenog u časopisu Vakcine (arhivirano ovde) i studije iz 2024. godine o mogućim neželjenim efektima mRNK vakcina protiv kovida-19, koju je objavio Nature (arhivirano ovde).

"U nekim studijama je pokazano da vakcina protiv gripa izaziva GBS [Gilen-Bareov sindrom, prim. ur.] sa stopom od jednog slučaja na milion primalaca vakcine. Međutim, ovo treba posmatrati u svetlu činjenice da prirodna infekcija gripom izaziva GBS kod 17 na milion zaraženih ljudi. Dakle, na neki način, vakcina protiv gripa bi se mogla posmatrati kao prevencija češćeg uzroka GBS," piše na sajtu Dečje bolnice u Filadelfiji na stranici posvećenoj temi vakcina i autoimunih bolesti (arhivirano ovde).

Nema ljudske ili životinjske DNK u vakcinama protiv hepatitisa B

Obmanjujuća tvrdnja da vakcine sadrže "ćelije abortiranog fetusa" razobličena je već više puta, na primer ovde i ovde.

Da bi se ojačao imuni sistem, vakcine koriste razoružane oblike virusa uzgajanih u laboratorijama.

Ćelijska linija MRC-5 (za "ćelijski soj 5 Saveta za medicinska istraživanja" ili "Medical Research Council cell strain 5" na engleskom) pomenuta u viralnom videu potiče iz ćelijske kulture izolovane u Velikoj Britaniji 1966. godine, od fetusa abortiranog iz razloga koji nisu povezani sa proizvodnjom vakcina (arhivirano ovde). Međutim, te ćelije se ne koriste danas, već ćelije uzgajane u laboratorijama i prečišćavaju se iz vakcine tokom procesa proizvodnje, objašnjavaju iz Dečje bolnice u Filadelfiji na svom sajtu (arhivirano ovde).

Ove ćelije takođe ne menjaju DNK, baš kao što prehlada usled adenovirusne infekcije ne menja DNK ljudi, dalje objašnjavaju iz bolnice. Iako u vakcini može biti prisutni neki fragmenti od DNK koji potiče iz procesa proizvodnje, "oni nikako ne mogu stvoriti ceo protein koji bi mogao biti štetan", pošto im nedostaju i stabilnost i mogućnosti (arhivirano ovde).

Štaviše, suprotno onome što Ardis tvrdi, MRC-5 se ne koristi za proizvodnju vakcina protiv hepatitisa B.

"Aktivni sastojak cjepiva protiv hepatitisa B, površinski antigen virusa hepatitisa B, proizveden je na stanicama kvasca. Nema u sastavu cjepiva tvari poput MRC-5 niti 'stanica abortiranih beba'," rekli su AFP-u iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

AFP je tražio vakcine protiv hepatitisa B registrovane pri nacionalnoj agenciji za lekove HALMED u Hrvatskoj i ALIMS u Srbiji. Prema dokumentaciji za svaku od njih, nijedna od vakcina protiv hepatitisa B ili kombinovanih protiv HBV-a, tetanusa, poliomijelitisa, velikog kašlja i difterije nije proizvedena sa MRC-5 ćelijama.

Samo jedna vakcina u Hrvatskoj, koja kombinuje vakcine protiv hepatitisa A i B, sadrži MRC-5 kao sastojak za proizvodnju, odnosno za proizvodnju neaktivnog virusa hepatitisa A.

Vakcinacija protiv hepatitisa A nije obavezna i preporučuje se samo u slučaju visokog rizika izloženosti, na primer zbog putovanja u neke zemlje (arhivirano ovde).

Kako je objašnjeno na sajtu projekta Oksforda za vakcine sa britanskog Univerziteta u Oksfordu, životinjske ćelije uzgajane u laboratoriji iz linije započete 1960-ih koriste se u procesu proizvodnje vakcine protiv poliomijelitisa, bez poznatih rizika povezanih sa tim (arhivirano ovde). Ova vakcina je takođe obavezna u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i može se naći u kombinovanoj vakcini zajedno sa vakcinom protiv hepatitisa B.

Goveđi serum se takođe može koristiti za uzgoj nekih ćelija koje se koriste u procesu proizvodnje kombinovanih vakcina kao što je vakcina Vaxelis 6 u 1, koja uključuje zaštitu od hepatitisa B.

Međutim, kao i kod vakcina proizvedenih sa MRC-5 ćelijama, prečišćavaju se tokom proizvodnje, ostavljajući samo, možda, sitne fragmente.

"Kada se koriste u ranim fazama proizvodnog procesa komponenti vakcine, one se svode na tragove tokom naknadnih koraka prečišćavanja i razblaživanja," objašnjava Evropska agencija za lekove u dokumentu o sastojcima vakcina poreklom iz govedine.

Svi AFP-ovi članci o vakcinama su nalaze se ovde.