Tkivo pobačenih ljudskih fetusa nije sastojak vakcine Covid-19

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

U videu sa srpskim titlovima, podeljenom krajem novembra na Fejsbuku na hiljade puta, tvrdi se da dokazuje kako vakcina Oksforda i AstraZeneke protiv Covid-a-19 sadrži ćelije pobačenih ljudskih fetusa. Ovo je netačno: fetusne ćelije nisu sastojci konačne vakcine. Iako su brojne vakcine u proteklih pola veka razvijene korišćenjem ćelijskih kultura koje su prvobitno izvedene iz fetalnog tkiva, ove kulture su više puta klonirane, tako da više ne potiču od izvornog fetalnog tkiva.

“Vakcine evo za sve one koji jedva cekaju vakcinu neka pogledaju video ako ga ne izbrisu…” napisao je korisnik Fejsbuka u opisu videa postavljenog 24. novembra 2020. i podeljenog više od 2.600 puta za nedelju dana. Isti video je podeljen u drugim objavama kao ovde, a snimci iz videa su podeljeni ovde.

“Šta sadrži vakcina protiv koronavirusa, proizvođača AstraZeneca? (...) U ovom vrlo kratkom (i prevedenom) videu ukazano je na poigravanje s genima i ubacivanje ćelija abortiranog fetusa u koktel - samo za ignorante i one kojima malo posrednog kanibalizma ne predstavlja problem,” napisala je korisnica koja je video podelila 26. novembra. 

Snimak sa objave na Fejsbuku napravljen 2. decembra 2020.

Duža verzija videa je podeljena sa titlovima na češkom. AFP-ov servis za proveru činjenica na češkom ju je razobličio 26. novembra. 

Petominutni video počinje snimkom ambalaže nove vakcine AstraZeneke protiv Covid-a-19. Ženski glas ističe da je to video uživo pokreta protiv vakcina “Vakcinisani smo” (We are vaxxed) i poziva ljude da ga podele “svim vašim biblijskim grupama i bilo kome drugom”. Ovaj deo je isečen iz video snimka koji se deli sa srpskim titlom.

Glas onda kaže na engleskom da je video za svakoga ko “ne želi da se u njegovo telo stave fragmenti abortiranog fetalnog tkiva” i tvrdi da je vakcina ove kompanije razvijena pomoću MRC-5 ćelijske linije koja je klonirana iz ljudskog fetusa. “Ova Covid-19 vakcina za koju svi tvrde da će spasiti svet je puna sr**** ali jedna stvar koju definitivno sadrži je plućno tkivo abortiranog fetusa belca starosti 14 nedelja,” kaže žena. “Da li je svima OK da se to ubrizgava u ljude i njihovu decu? Ovo je zaista odvratno,” dodaje. 

Početkom decembra, vakcina AstraZeneka bila je jedna od nekoliko koje su obećavale rezultate protiv bolesti Covid-19 koja je ubila više od 1.4 miliona ljudi širom sveta, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Ljudska fetalna tkiva nisu sastojci vakcine

Netačno je tvrditi da vakcina sadrži fetalna tkiva. Kao i mnoge druge vakcine razvijene u prošlosti, nova vakcina protiv Covid-a-19 kompanije AstraZeneka stvorena je uz pomoć ćelijskih linija prvobitno zasnovanih na abortiranom fetalnom tkivu. Međutim, ove ćelije su reprodukovane u laboratoriji tokom proteklih decenija, nisu originalne ćelije i nisu sastojak ove vakcine.

U slučaju ove konkretne vakcine, u pitanju su ćelijske linije MRC-5 i još jedna široko korišćena ćelijska linija HEK 293, prema Stivu Pritčardu (Steve Pritchard), menadžeru komunikacija za projekte vakcina na Univerzitetu Oksford, koga je AFP kontaktirao mejlom. Pritčard je i portparol AstraZeneke za ovu vakcinu.

MRC-5 (Medical Research Council cell strain 5 na engleskom) je ćelijska kultura izolovana u Velikoj Britaniji 1966. godine od fetusa starog 14 nedelja, objašnjava neprofitna istraživačka grupa Američka kolekcija kultura sojeva (ATCC) na svom sajtu. Uzeta je nakon dobrovoljnog pobačaja koji nije imao nikakve veze sa razvojem vakcine, navodi se na sajtu Znanje o vakcini Oksford iz Grupe za vakcine Oksforda, naučnog tela Univerziteta Oksford koje je uključeno u razvoj vakcine protiv Covid-a-19 za AstraZeneku.

“Trenutno korišćeni sojevi ćelija (nazvani WI-38 i MRC-5) započeti su šezdesetih godina prošlog veka koristeći plućne ćelije uzete iz dva abortirana fetusa. Pobačaji su bili legalni i uz saglasnost majki, ali nisu izvršeni u svrhu razvoja vakcine,” navodi se ovde. Od tada se reprodukuje u laboratoriji i koristi za razvoj mnogih različitih vrsta vakcina.

Linija HEK-293, koja je korišćena za razvoj vakcine AstraZeneca, zasnovana je na ćelijama uzetim iz bubrega abortiranog fetusa 1973. godine. Kao i za MRC-5, ćelije su više puta klonirane u laboratoriji i koriste se za razne naučne primene. “HEK-293 ćelije koje se danas koriste su klonovi tih izvornih ćelija, ali same nisu ćelije pobačene bebe,” rekao je Stiv Pritčard.

Linije MRC-5 i HEK-293 koriste se za uzgoj takozvanog aktivnog sastojka vakcine, što je ništa drugo do oslabljeni virus koji je neophodan za pokretanje imunološkog sistema i stvaranje antitela za borbu protiv bolesti. “Nakon što se uzgajaju, virusi se prečišćavaju nekoliko puta kako bi se uklonio materijal od ćelijske kulture. Zbog toga je malo verovatno da u završnoj vakcini ostane bilo koji ljudski materijal,” piše na stranici o vakcinama Univerziteta Oksford.

Ovo je jasno napisano i na stranici o MRC-5 na Vikipediji, koju žena koja govori u videu koristi kao “dokaz”. “MRC-5 ćelije se trenutno koriste za proizvodnju nekoliko vakcina, uključujući hepatitis A, varičelu i dečiju paralizu,” piše na stranici. U tekstu se nalazi i link za drugu stranicu pod nazivom “Upotreba fetalnog tkiva u razvoju vakcina” na kojoj piše da je “upotreba fetalnog tkiva u razvoju vakcina praksa istraživanja, razvoja i proizvodnje vakcina upotrebom uzgajanih (laboratorijski uzgajanih) ljudskih fetalnih ćelija. Sama vakcina ne sadrži tragove fragmenata ljudske DNK.”

Dokument u videu nije o sastojcima vakcine

Kao što smo već potvrdili sa Stivom Pritčardom, vakcina nije stvorena pomoću MRC-5. Ćelije MRC-5 su koristili nezavisni istraživači za testiranje ove vakcine i njihov rad se pogrešno predstavlja u videu.

Ženski glas poziva ljude da “istražuju sami” na sajtu Risrč Gejt (ResearchGate), platformi dizajniranoj za naučnike da “rano podele (svoj) rad, dobiju komentare i mišljenje od zajednice i počnu da menjaju (svoj) rad pre recenzije u časopisu.” To znači da naučnici mogu objaviti svoj rad pre nego što ih drugi naučnici samostalno pregledaju i odobre.

Pretražili smo reči “Chad0x1” i “MRC-5” na sajtu i pronašli smo tekst citiran u videu. Postavljen je 20. oktobra 2020. Iznad teksta je napisano crvenim slovima: “(Članci) pre štampanja su preliminarni izveštaji koji nisu prošli stručnu proveru. Ne bi ih trebalo smatrati konačnim, koristiti ih za informisanje kliničke prakse niti da ih mediji navode kao potvrđene informacije.”

Snimak sajta Risrč Gejt napravljen 3. decembra 2020.

Rad potpisuju istraživači sa Univerziteta u Bristolu u Engleskoj. Nije dokument iz Oksforda ili AstraZeneke o tome kako je vakcina proizvedena niti koje sastojke sadrži, već nezavisno ispitivanje njenih efekata, koje je sprovedeno na MRC-5 ćelijama. Istraživači su zaključili da je vakcina delovala onako kako je programirana

Praćenje mogućih neželjenih reakcija je standardni postupak

Na kraju videa, glas tvrdi: “hitno im treba veštačka inteligencija alat za obradu očekivanog velikog obima neželjenih reakcija na Covid-19 vakcinu. Oni znaju da će ova vakcina da oštećuje ljude ili će ih ubijati u velikom broju.”

Koristili smo reči vidljive na ekranu za pretragu na Guglu i pronašli smo dokument o kojem žena govori na službenoj stranici Evropske Unije za objavljivanje tendera. “Oni” su Regulatorna agencija za lekove i zdravstvena sredstva u Velikoj Britaniji (Medicines and Healthcare products Regulatory Agency ili MHRA). Kako piše u dokumentu, tender je dodeljen po hitnom postupku zbog krize izazvane pandemijom i približavanjem uvođenja vakcine Pfizer/BioNTech (a ne one koju je proizvela AstraZeneca) u zemlji. 

Praćenje mogućih neželjenih reakcija lekova je standardni postupak. Sve moguće poznate neželjene reakcije moraju biti navedene u uputstvima priloženim uz svaki lek, kao i zvaničan način prijavljivanja problema vlastima.

Slika uputstva o neželjenim reakcijama za paracetamol kupljen u Beogradu, napravljena 2. decembra 2020. (Marion Dotri / AFP)

Nacionalne agencije za odobravanje lekova i medicinskih sredstava prate prijavljene neželjene reakcije za sve odobrene proizvode. U Velikoj Britaniji se to vrši putem sistema žutog kartona MHRA-a i putem posebnog kanala za lekove povezane sa Covid-om-19. U Srbiji izveštaji idu preko Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

“Na kraju kliničkog ispitivanja leka su poznate česte neželjene reakcije. Nakon registracije lek se stavlja u promet kada počinje da se primenjuje u rutinskoj kliničkoj praksi na velikom broju pacijenata, pod daleko manje strogim uslovima. Tada još uvek ne poznajemo ukupan bezbednosni profil leka, odnosno informacije su nepotpune ili nisu uopšte dostupne u vezi sa retkim neželjenim reakcijama (...) Znanje o bezbednosnom profilu leka je ograničeno i mora se proširiti. Zato je od velikog značaja praćenje bezbednosti svih lekova od trenutka njihovog stavljanja u promet – odnosno farmakovigilanca,” objašnjeno je na sajtu ALIMS-a na stranici o “Često postavljanim pitanjima”.

“Svaki lek može da prouzrokuje neželjene efekte, ali su oni u slučaju vakcina obično blagi (bol, crvenilo na mestu davanja vakcine, povišena temperatura). Ozbiljniji neželjeni efekti su izuzetno retki i javljaju se kod 1 od 1000 000 do 3 000 000 vakcinisanih,” piše na sajtu ginekološko-akušerske klinike Narodni Front u Beogradu na stranici o potrebi vakcinacije dece

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na rizik koji “infodemija” oko Covid-a-19 predstavlja za zdravlje ljudi i programe imunizacije zemalja. Stiven Vilson, profesor na Univerzitetu Brandeis i koautor studije pod nazivom “Društveni mediji i uzdržanost vakcina” objavljene prošlog meseca u Britanskom medicinskom časopisu (British Medical Journal), potvrđuje da postoji veza između kampanja za dezinformacije na društvenim mrežama i pada obima vakcinacije.

“Moj strah u vezi sa uticajem dezinformacija na društvene medije u kontekstu Covid-a-19 je da će se povećati broj pojedinaca koji se dvoume oko vakcine, čak i ako njihovi strahovi nemaju naučnu osnovu,” rekao je.

Uloga društvenih medija u širenju lažnih informacija istaknuta je u izveštaju koji je 12. novembra objavila nevladina organizacija specijalizovana za dezinformacije First Draft. “Kada ljudi ne mogu lako da dođu do pouzdanih informacija o vakcinama i kada je veliko nepoverenje u aktere i institucije povezane sa vakcinama, narativi sa dezinformacijama žure da popune vakuum,” piše First Draft u izveštaju.

AFP Činjenice je već nekoliko puta razobličio lažne tvrdnje o Covid-u-19 i vakcinama koje kruže društvenim mrežama. Na primer, netačno je da se u Hrvatskoj legalno može odbiti vakcinacija, da ljudi mogu da se razbole ili umru od vakcine ili da domovi zdravlja u Srbiji evidentiraju decu za vakcinu protiv COVID-a-19 još od jula 2020.

KORONA VIRUS VAKCINE