Ljudi vakcinisani protiv kovida-19 mogu donirati krv

"Gde ste gnjide tviterske? Razapinjali ste me ovde jer sam napisala da vakcinisani ne mogu da doniraju krv. Šta je sada?" piše u postu objavljenom na Eksu 3. oktobra 2025. Post sadrži kratak snimak na kojem srpski ginekolog dr Vanja Milošević priča o nepoverenju nekih roditelja u vakcinaciju zbog pojavljivanja znakova autizma kod neke dece nakon što su primili MMR vakcinu, i kaže da je, kada je hteo da da krv nakon masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u maju 2023, "pisalo na zavodu za transfuziju krvi da ljudi koji su vakcinisani od kovida ne mogu da daju krv" (arhivirano ovde).

Dr Milošević je svoju izjavu izneo u emisiji Posle Ručka na Happy TV 19. avgustu 2025. Isečak iz te emisije televizija je podelila na Instagramu i tada su korisnici, sudeći po komentarima, masovno razumeli izjavu dr Miloševića kao potvrdu da vakcinisani ljudi ne smeju da daju krv i da je MMR vakcina, ili vakcinacija generalno, opasna.

"Koje je objasnjenje kad na zavodu za transfuziju traze nevakcinisane od kovid vakcine. Šta to govori?," napisao je jedan korisnik. "Koliko je autistične dece, nakon obavezne vakcine i svega drugog - sve je jasno. Bruka i sramota na šta su lekari i farmaceuti pristali - bili su i biće, jer svako doba donese nove modele i sprovodioce - a kreatori su isti," napisao je drugi.

Vakcinacija može samo u nekim ali ne svim slučajevima zahtevati odlaganje davanja krvi. Institut za transfuziju krvi Srbije i Crveni Krst Srbije su više puta objasnili da vakcinalni status nije razlog za zabranu davanja krvi. AFP je takođe našao vakcinisanu donatorku koja je davala krv nekoliko puta od 2021. te i u maju 2023. godine, bez problema.

Takođe, brojne studije su istraživale moguću vezu između vakcine protiv morbila, zaušaka i rubeole (MMR) i pojave autizma ali do danas nije dokazana nikakva veza.

Image

Skrinšot netačnog posta napravljen 17. oktobra 2025. AFP je tekst precrtao crvenom bojom

Nakon tragedije u Ribnikaru veliki broj ljudi otišao je da donira krv (arhivirano ovde). Istovremeno su se pojavile netačne tvrdnje na društvenim mrežama da ljudi koji su primili vakcinu protiv kovida-19 ne mogu biti davaoci. O tome je AFP Činjenice već pisao. "To je dezinformacija," potvrdila je tada AFP-u portparolka Instituta Mirjana Knežević. "Nijedna vakcina nije kontraindikacija" za davanje krvi, objasnila je.

Institut je na Fejsbuku 4. maja 2023. jasno saopštio da "krv mogu dati sve zdrave, odrasle osobe od 18 do 65 godina, koje ispunjavaju neophodne zdravstvene kriterijume, bez obzira da li su primili vakcinu protiv Covid-a ili ne". Na pitanje korisnika 6. maja 2023. su odgovorili: "Naravno da mogu. Vakcine protiv korone nisu nikada bile kontraindikacija za davanje krvi."

Image

Skrinšotovi objava Instituta za transfuziju krvi na Fejsbuku, napravljeni 16. oktobra 2025. AFP je prekrio ime korisnika na levoj slici

Servis AFP Činjenice je kontaktirao dr Miloševića 15. oktobra 2025. Ponovio je da je otišao nakon tragedije u Ribnikaru da donira krv i da je tada osoba izašla i izjavila da ljudi koji su primili vakcinu ne smeju da daju krv. Dodao je da je to bilo i napisano na vratima.

AFP nije mogao da proveri šta tačno se tada desilo.

Međutim, to se ne poklapa sa iskustvom drugih davalaca. "E svasta, ja dajem krv i nikada me nisu vratili zato sto sam vakcinisina," napisala je jedna korisnica ispod objave na Eksu.

AFP je potvrdio sa Ninom Pantelić, redovnim davaocem krvi u beogradskom Institutu za transfuziju krvi, da je vakcinacija protiv kovida nikada nije sprečila da daje krv. Njena donorska kartica, koju je AFP video, pokazuje da je dala krv šest puta od svoje prve vakcine protiv kovida, uključujući 16. maja i u septembru 2023. godine.

Ko sme i ne sme dati krv

U principu krv mogu da daju "sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare 18- 65 godina, ukoliko se utvrdi, posle laboratorijskog i lekarskog pregleda, da zadovoljavaju medicinske kriterijume", objašnjava Zavod za transfuziju krvi Vojvodine (arhivirano ovde). Ni na jednom sajtu institucija za davanje krvi AFP nije našao informaciju da vakcinisani ljudi ne smeju da daju krv, već suprotno.

Međutim, postoje brojni razlozi zbog kojih bi davanje krvi moralo privremeno da se odloži, na primer ukoliko "nije prošlo bar 7 dana od terapije antibioticima kao i vađenja zuba", "nije prošlo 6 meseci od tetoviranja, pirsinga, hirurških intervencija kao i od primene transfuzije krvi" ili se davalac nalazi "u fazi mesečnog ciklusa (za osobe ženskog pola)", objašnjeno je na sajtu Zavoda za transfuziju Vojvodine.

Moguće je da osoba koja je nedavno primila određenu vakcinu mora da odloži doniranje krvi. Na primer posle vakcinacije protiv besnila se ne sme dati krv godinu dana dok se davanje odlaže na 28 dana nakon vakcinacije protiv rubeole i ne odlaže se uopšte posle vakcinacije protiv difterije, tetanusa... Ceo spisak može se naći na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije (arhivirano ovde). Iste kriterijume ima i VMA (arhivirano ovde).

Što se tiče vakcinacije protiv kovida-19, Institut za transfuziju krvi Srbije je objasnio još 2021. nakon početka kampanje imunizacije da: "ukoliko ste primili vakcinu Pfizer, Sino Farm ili Moderna, možete odmah dobrovoljno dati krv. Ukoliko ste primili vakcinu Sputnik V ili AstraZeneca možete dati krv za 2 nedelje. Nevakcinisane osobe, koje ispunjavaju opšte uslove za dobrovoljno davanje krvi MOGU dati krv" (arhivirano ovde).

Pantelić je objasnila da svaki put na upitniku koji popunjava pre nego što donira krv naznači poslednje doze vakcina. Upitnici su dostupni na sajtovima nekoliko institucija koje primaju davaoce krvi, poput Instituta u Beogradu i Zavoda za transfuziju krvi u Nišu i vakcinalni status je samo jedno od pitanja (arhivirano ovde i ovde).

"Nakon toga, ako su zadovoljni sa onim što ste napisali, proveravaju hemoglobin, krvni pritisak i mislim težinu", rekla je za AFP. 

Nauka: MMR vakcina nije povezana sa pojavom autizma

U razgovoru za AFP dr Milošević je pojasnio da su mu roditelji javili slučajeve da je dete primilo MMR vakcinu i kasnije ispoljilo znake autizma, kako je i rekao u emisiji Posle ručka. Upitan da li on misli da postoji veza, rekao je: "Mislim da je vakcina revolucionarna stvar u medicini ali sve ovo što se dešava izaziva nepoverenje. Ja nisam infektolog ili epidemiolog, nisam iz te branše da dam zaključak ali kažem, žao mi je što ljudi nemaju poverenje."

Stručnjaci širom sveta su ipak istraživali da li je dokazana veza između MMR vakcine i autizma.

Izvor tvrdnje da MMR vakcina izaziva autizam je rad Endruja Vejkfilda (Andrew Wakefield) objavljen 1998. godine koji je nakon istraživanja povučen zbog problema u metodologiji i netačnosti. Vejkfild je zbog toga izbrisan iz medicinskog registra u Velikoj Britaniji. Brojne studije su nakon toga proverile širom sveta da li se može se uspostaviti veza i zaključili da je odgovor: ne.

Kako objašnjava Udruženje pedijatara Srbije: "Najveća studija [objavljena 2002, prim. ur.] je obuhvatila 537.303 deteta rođena u Danskoj i utvrđeno je da kod nevakcinisane dece postoji ista verovatnoća da se razvije autizam kao kod vakcinisane dece. Rezultati ove studije kombinovani su sa rezultatima drugih devet studija kako bi se uvećao broj dece obuhvaćene ispitivanjem. Tako su sakupljeni medicinski podaci od skoro 1,5 miliona dece iz celog sveta, na osnovu kojih su istraživači utvrdili da MMR vakcina ne izaziva pojavu autizma kod dece."

Projekat Znanje o vakcinama Univerziteta Oksford citira šesnaest studija koje pokazuju da MMR vakcina ne uzrokuje autizam, uključujući još jednu studiju u Danskoj objavljenu 2019. godine (arhivirano ovde).

Kako objašnjava Unicef u Crnoj Gori: "Iako neki roditelji tvrde da se kod njihove djece razvijaju znaci autizma nakon vakcinacije, naučnici se slažu da je to zbog podudaranja pojave prvih znakova autizma u dobi od 12 do 18 mjeseci i prve doze MMR vakcine, koja se daje između 12 i 15 mjeseci starosti" (arhivirano ovde).

Sve AFP-ove članke o dezinformacijama vezanim za vakcine možete naći ovde.