MMR vakcina je bezbedna i ne sadrži čestice nano grafen oksida

Objavljeno 5. juna 2026. u 17.02
Za čitanje potrebno 6 minuta
Od: Mina PEJAKOVIC, AFP Beograd

Vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) je zakonom obavezna u Srbiji. Deca primaju jednu dozu ove kombinovane žive vakcine sa 12 meseci, a potom imaju i revakcinaciju pre sedme godine. Uprkos tome što stručnjaci iznova potvrđuju da je vakcina bezbedna, tvrdnje koje je prikazuju kao opasnu ili čak smrtonosnu redovno se šire na društvenim mrežama. U maju 2026. godine na internetu je počeo da kruži video u kome navodna zubarka iz Bolivije sprovodi mikroskopsku analizu MMR vakcine i tvrdi da ona sadrži nanočestice grafen oksida, materije dobijene iz grafita, kristalnog oblika ugljenika. Međutim, sastav MMR vakcine godinama je potvrđen kroz opsežna naučna istraživanja i procene vodećih zdravstvenih institucija, i u njemu nema takvih čestica, što su i stručnjaci potvrdili AFP-u.

"Alarmantno! Evo šta ubrizgavaju našoj deci! Analiza sveže kapi vakcine protiv ospica, zaušaka i rubeola, sa datumom isteka 2026. godine, snimak je sačinjen pomoću optičkog mikroskopa. Video prikazuje brojne čestice nano grafen oksida, odnosno nanotehnologiju mehurića grafena. Upozorenje svim roditeljima: edukujute se o tome šta ubrizgavaju vašoj deci. Video od dr Liliane Zelade", piše u opisu posta objavljenog na Fejsbuku 5. maja 2026, koji je od tada podeljen više od 300 puta.

Objava takođe sadrži video koji prikazuje mikroskopsku analizu nepoznate supstance za koju se tvrdi da je "sveža kap MMR vakcine", uz naraciju na engleskom jeziku sličnu opisu objave.

Grafen oksid nastaje postupkom raslojavanja u tečnoj fazi, kojim se grafit razlaže na tanke slojeve, odnosno "listove" grafena. Grafen oksid je važan materijal za niz primena u biomedicini, skladištenju energije, nanokompozitima i drugim oblastima. Koristi se za provodljive transparentne premaze u ekranima osetljivim na dodir i solarnim panelima, fleksibilnoj elektronici koja se može savijati bez lomljenja, elektrolizi vode i filtraciji za uklanjanje zagađivača.

Identičan post objavljen je na istom profilu i 2025. godine.

Autorka videa je Liliana Zelada, koja tvrdi da je zubarka iz Bolivije i čije je tvrdnje AFP već razobličio, na primer ovde na srpskom i ovde na španskom jeziku.

Međutim, ova tvrdnja je netačna. Ne postoje dokazi da se nanočestice grafen oksida nalaze u MMR ili bilo kojoj drugoj vakcini, niti se one mogu identifikovati optičkim mikroskopom, potvrdili su stručnjaci za AFP.

Skrinšot netačnog posta sa Fejsbuka napravljen 19. maja 2026. Oznaku crvenom bojom je dodao AFP

"Vakcina M-M-RvaxPro je vakcina koja sadrži oslabljene viruse morbila (malih boginja), parotitisa (zauški) i rubele (crvenke). Kada osoba primi vakcinu, imunski sistem (prirodna odbrana organizma) stvara antitela na viruse malih boginja, zauški i rubele. Antitela pomažu da se osoba zaštiti od infekcije ovim virusima", piše u dokumentu koji je objavila Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Iako sadrži žive viruse, oni su "isuviše slabi" da bi izazvali ove bolesti kod zdravih osoba, stoji dalje u dokumentu.

Prema Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, MMR vakcina je obavezna u Srbiji i primenjuje se kod dece sa 12 meseci kao jedna doza kombinovane žive vakcine, uz revakcinaciju pre polaska u osnovnu školu.

Sastojci MMR vakcine zvanično su dokumentovani

U Evropskoj uniji Evropska agencija za lekove (EMA) odobrava vakcine i objavljuje potpun spisak sastojaka u dokumentu koji se naziva Sažetak karakteristika leka (SmPC). U Srbiji, ova nadležnost pripada ALIMS-u koji takođe objavljuje SmPC za svaku registrovanu vakcinu. SmPC sadrži tačan spisak aktivnih i neaktivnih sastojaka, što znači da je svaki sastojak vakcine zvanično dokumentovan i javno dostupan.

Bočice MMR vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubeole u pedijatrijskoj bolnici Dr Umberto Noti u Argentini, slikane15. decembra 2025. godine (AFP / Andres Larovere)

Kompletan spisak sastojaka MMR vakcine javno je dostupan na sajtu ALIMS-a. Prema informacijama iz ovog dokumenta, vakcina sadrži tri živa atenuirana virusa malih boginja, zaušaka i rubeole, kao i precizno navedene neaktivne supstance, odnosno pomoćne supstance, koje obezbeđuju da lek bude bezbedan i da ga organizam lako apsorbuje. Kao rastvarač koristi se voda za injekcije. Nanočestice grafen oksida nigde nisu navedene (arhivirano ovde).

Neželjeni efekti vakcine takođe su dobro poznati i navedeni na sajtu ALIMS-a. Među njima su groznica, crvenilo i bol na mestu uboda, osip, povraćanje i slične reakcije, obično blage i prolazne.

Vodeće svetske zdravstvene organizacije potvrdile su bezbednost MMR vakcine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje MMR vakcinaciju za svu decu i odrasle i redovno objavljuje stavove o njenoj bezbednosti i efikasnosti zasnovane na naučnim dokazima. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Američka agencija za hranu i lekove (FDA) kontinuirano prate bezbednost vakcina i nakon što budu odobrene za upotrebu.

Srbija je između 2017. i 2019. godine prošla kroz veliku epidemiju malih boginja koja je zahvatila skoro 5.800 ljudi i odnela 15 života. Istraživanja sprovedena tokom te epidemije pokazala su da je više od polovine hospitalizovanih pacijenata bilo nevakcinisano i da su komplikacije poput upale pluća bile znatno češće u toj grupi.

Prema poslednjim dostupnim podacima, od početka 2025. do jula iste godine u Srbiji je registrovano 197 slučajeva malih boginja. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" upozorio je u saopštenju od 2. aprila 2025. godine da stopa imunizacije MMR vakcinom u zemlji opada već nekoliko godina unazad.

Grafen oksid za medicinsku upotrebu

Grafen oksid se dobija iz grafita i javlja se u obliku tankih slojevitih ljuspica. Koristi se u elektronici, ali i u medicini, za isporuku lekova direktno do određenih ćelija, poput kanceroznih, ili za otkrivanje bioloških promena u organizmu.

Profesorka dr Ina Gajić sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izjavila je u mejlu AFP-u od 15. maja da, prema informacijama kojima ona raspolaže, ni grafen ni grafen oksid nisu prisutni u MMR vakcini niti u bilo kojoj drugoj vakcini koju su odobrile relevantne regulatorne agencije.

"Međutim, različite vrste nanočestica, uključujući i grafen oksid se intenzivno ispituju u biomedicini i farmaceutskim formulacijama, pa ne isključujem mogućnost da se u budućnosti razviju preparati koji će koristiti takve tehnologije", objasnila je Gajić, govoreći o vakcinama.

Poslednjih godina mnogi istraživači proučavaju upotrebu grafen oksida kao vakcinalnog adjuvansa, sastojka koji pomaže stvaranju snažnijeg imunskog odgovora.

Grafika o karakteristikama grafena, materijala budućnosti (AFP / Nikolas Ramaljo, Gustavo Isus, Patrisio Arana)

U studiji iz 2023. godine objavljene u časopisu Međunarodna imunofarmakologija (International Immunopharmacology) grafen oksid je ispitivan kao potencijalni kandidat za adjuvans. Iako su naučnici pronašli da ima obećavajuća svojstva, zaključili su da su potrebna dodatna klinička istraživanja pre bilo kakve primene na ljudima.

Dr Gajić je takođe objasnila da je koncentracija nano grafena u medicini važan faktor jer direktno utiče na bezbednost i efikasnost leka.

Dodala je da se potencijalna štetnost nanočestica grafena ne može proceniti u opštim okvirima, jer zavisi od niza varijabli, uključujući veličinu i morfologiju čestica, koncentraciju, načina primene i trajanja izloženosti.

AFP nije pronašao nijedan dokument vodećih međunarodnih ni domaćih zdravstvenih institucija koji potvrđuje upotrebu grafen oksida u bilo kojoj odobrenoj vakcini.

Optički mikroskop

Video postavljen u viralnoj objavi nosi logo sa natpisom "Istina", koji je doveo do istoimenog Telegram kanala na kom je isti snimak objavljen 2025. godine.

Pretragom ključnih reči, AFP je pronašao Telegram kanal koji pripada Liliani Zeladi, gde je dostupan i originalni video, objavljen u julu 2025. Kanal sadrži niz videa u kojima se navodno analizira ista vakcina, kao i druge vakcine, a sve prati ista tvrdnja - da sadrže čestice grafena ili grafen oksida.

Kako se navodi u objavi na srpskom jeziku, analiza je sprovedena korišćenjem "optičkog mikroskopa". AFP je već razobličio sličnu analizu Liliane Zelade iz 2022. godine, kada je takođe tvrdila da vakcine sadrže grafen oksid i identifikovao mikroskop koji je koristila: optički mikroskop Starware, komercijalni uređaj koji nije u stanju da detektuje grafen.

Kako je dr Nina Tomić sa Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti objasnila u mejlu AFP-u od 18. maja: "Optički mikroskop ne služi za utvrđivanje hemijskog sastava. Na njemu se posmatra morfologija, odnosno, izgled mikroskopskih struktura."

"Na datom videu, međutim, nije dato ni korišćeno uvećanje, niti neka referentna oznaka koja bi makar omogućila procenu veličine toga što vidimo, tako da ni tu nismo dobili puno informacija", dodala je.

U istraživanju čiji je cilj bio da se proveri da li se čestice grafena mogu videti standardnim optičkim mikroskopom, istraživači su utvrdili da to nije moguće zbog njihove male veličine i providnosti. Kako bi svetlije čestice grafena učinili vidljivim, istraživači su morali da "prevare" optički mikroskop dodavanjem tamnih čestica.

Generalno, za detekciju grafena potrebni su transmisiona elektronska mikroskopija (TEM), mikroskopija atomskih sila (AFM), skenirajuća elektronska mikroskopija (SEM), rendgenska difrakcija (XRD) i Ramanova spektroskopija, objasnili su istraživači.

AFP nije bio u mogućnosti da utvrdi šta je zapravo prikazano u videu. "Nemoguće je reći šta je tačno uzorak na snimku, osim da je prozirna tečnost. Standardnim, tj. optičkim mikroskopom nije moguće utvrditi koja je hemijska priroda bilo čega što vidimo na snimku", objasnila je dr Tomić.

AFP je i ranije razobličio dezinformacije o vakcinama, o čemu više možete pročitati ovde.