Video ne dokazuje prisustvo grafena u vakcini Gardasil

"Dr Liliana Zelada pronalazi nano grafen u rekombinantnoj tetravalentnoj 'vakcini' Gardasil za 'humani papiloma virusa'," navodi se u Fejsbuk objavi od 5. marta 2023.

U postu je i video dug 37 sekundi koji prikazuje Lilianu Zeladu, navodnu doktorku iz Bolivije za čije je tvrdnje AFP prethodno proveravao činjenice, kako koristi mikroskop da ispita tečnost za koju tvrdi da potiče iz bočice Gardasila.

Zelada na španskom kaže da želi da vidi da li vakcina sadrži grafen oksid, sastojak koji istraživači proučavaju za moguću upotrebu u biotehnologiji. Ona pokazuje tamne mrlje pod mikroskopom i tvrdi da je tečnost "vrlo kontaminirana" grafenom.

Ista tvrdnja i video podeljeni su i na drugim društvenim mrežama poput Tvitera, VKontakta i Telegrama, gde je pregledan gotovo 15.000 puta. Video je kraća verzija jednominutnog snimka koji je podeljen na drugim jezicima, kao na primer francuskom i engleskom, a u kome Zelada bez dokaza povezuje grafen oksid sa krvnim ugrušcima i srčanim problemima.

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 28. marta 2023.

Duži klip pominje i Petu kolonu (La Quinta Columna), grupu čije je tvrdnje AFP već proveravao zbog širenja netačnih informacija u vezi sa zdravljem.

Od avgusta 2022. Liliana Zelada je objavila niz video snimaka po istom modelu, tvrdeći da pokazuje prisustvo grafen oksida u vakcinama protiv kovida-19, ali i protiv poliomijelitisa, influence, žute groznice, tetanusa i tuberkuloze. U članku provere činjenica na španskom, AFP je pokazao da su te tvrdnje netačne. Nijedna od ovih vakcina ne sadrži grafen oksid.

Pored toga, pomoću mikroskopa koji koristi Zelada u videu ne može se oceniti da li su to čestice grafen oksida.

"Sa konvencionalnim optičkim mikroskopom nemoguće je znati ili definisati hemijski sastav onoga što posmatramo", rekla je za AFP u avgustu 2022. argentinska doktorka hemije specijalizovana za nanomaterijale Marija Selest Dalfovo (Maria Celeste Dalfovo).

"Mikroskop samo uvećava veličinu objekta. Međutim, ukoliko ga ne kombinujete sa takozvanom Raman tehnikom, ne možete oceniti da li je to što vidite grafen", objasnila je ona.

Tehnika Raman "dodaje laserski zrak na uzorak i kada se svetlo spoji sa njim proizvodi rasipanje (Raman rasipanje) koje ima karakteristični spektrum za grafen. To je jedina tehnika koja može da pokaže da li se grafen nalazi u proučavanom uzorku i koliko mnogo slojeva ima”, objasnila je ona.

U videu niže jedan od proizvođača Raman spektrometara, Horiba sajentifik (Horiba Scientific), pokazuje primer posmatranja grafena sa takvim instrumentima:

Sastav Gardasila 9 je poznat

Merkova vakcina Gardasil 9 pomaže sprečavanje bolesti koju izaziva devet tipova HPV-a, najčešće seksualno prenosive infekcije. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA), Evropska agencija za lekove (EMA) kao i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) su odobrili vakcinu koja se preporučuje devojčicama i ženama radi sprečavanja raka grlića materice i dečacima i muškarcima zbog prevencije polnih bradavica.

U MSD-u, kako se u nekim zemljama poput Francuske i Nemačke zove ogranak farmaceutske kompanije Merk, AFP-u je 3. marta 2023. rečeno da u vakcini Gardasil 9 nema grafen oksida.

Prema navodima ALIMS-a, sastojci vakcine uključuju: proteine HPV-a tip 6, 11, 16 i 18, u obliku čestica nalik virusu proizvedenih u ćelijama kvasca; amorfni aluminijum-hidroksifosfat-sulfat; natrijum-hlorid; histidin; polisorbat 80; boraks i vodu za injekcije.

"Trenutno je u razvoju nekoliko obećavajućih primena različitih tipova grafena ili proizvoda zasnovanih na grafenu u medicini. Međutim, koliko mi znamo, ni Agencija za lekove Evropske unije niti bilo koja nacionalna agencija za lekove u Evropi nisu dali takvo odobrenje za ljudsku upotrebu", navodi Grafen Flegšip (Graphene Flagship), evropski program za istraživanje grafena, na svojoj internet stranici posvećenoj činjenicama u vezi sa grafenom i vakcinama.

"Evropska agencija za lekove kao i nacionalne agencije periodično sprovode procene proizvodnog procesa vakcina. Otkrivanje neprijavljenih i nepoznatih sastojaka... predstavljalo bi kršenje strogih zakonskih obaveza koje imaju proizvođači i prodavci", navodi se.

Više od dve godine u brojnim viralnim objavama na društvenim mrežama tvrdilo se da vakcine protiv kovida-19 sadrže grafen. Mnogi naučnici su to razobličili u AFP-ovim člancima provere činjenica kao na primer ovde ili ovde.

Šta je grafen?

Grafen je forma ugljenika debljine jednog atoma, što je mnogo tanje od ljudske dlake. Providan je, ali jači o čelika. Prvi put je izolovan 2004. godine.

Materijal za čije istraživanje su dva naučnika dobila Nobelovu nagradu je obećavajući za raznovrsnu primenu, uključujući i nanomedicinu. Istraživači proučavaju mogućnosti upotrebe grafen oksida (GO) u vakcinama kao adjuvanta, sastojka koji pomaže izazivanje snažnijeg imunskog odgovora.

Image

Grafika o karakteristikama grafena, materijala budućnosti ( AFP / Nikolas Ramalo, Gustavo Izus, Patricio Arana)

Grafen oksid je "oksidirani oblik grafena, čiji sastav nije jasno definisan i dosta varira u zavisnosti od toga kako je pripremljen", objasnio je za AFP 5. marta 2023. Emanuel Flao (Emmanuel Flahaut), direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja pri međuuniverzitetskom Centru za istraživanje materijala i inženjerstvo (CIRIMAT) u Tuluzu.

Zbog toga što je novitet i zbog svojih mogućnosti, ovaj inovativni nanomaterijal je često predmet dezinformacija.

Da li su grafen i njegovi derivati opasni? Naučnici rade na tome da pronađu odgovor. Istraživačka inicijativa koja procenjuje mogućnost rizika na zdravlje i čovekovu okolinu je Grafen Flegšip (Graphene Flagship) koju je osnovala Evropska komisija i koja "okuplja gotovo 170 akademskih i industrijskih partnera iz 22 zemlje."

"Naš rad je pokazao genotoksičnost, makar na uzorcima na kojima smo mi radili", rekao je Flao. Genotoksičnost je svojstvo oštećivanja DNK u ćeliji što može da prouzrokuje kancer i/ili nedostatke koji se mogu prenositi generacijama.

Pregled istraživanja o toksičnosti ovog materijala iz 2021. pronašao je kontradiktorne dokaze.

"Neka istraživanja su pokazala da GO nema toksične efekte na ćelijsko ponašanje, dok su druge prijavile da ovaj nanomaterijal može izazvati oštećenje ćelije", navodi se u ovom radu.

"Iako je GO koristan za mnoge primene, i dalje postoji rizik u vezi sa njegovom 'toksičnošću' koji ograničava njegovu upotrebu. Dosadašnja istraživanja ukazuju da toksičnost GO može zavisiti od njegove veličine, metode sinteze, načina primene i vremena izloženosti", dodaje se.

HPV vakcina je bezbedna

Kao što je objašnjeno na internet stranici posvećenoj borbi protiv HPV-a, to je skraćenica za humani papiloma virus (arhivirani link ovde). Reč je o vrsti virusa koji ima više od 200 tipova, od kojih je oko 100 seksualno prenosivo, a koji uzrokuju različite infekcije kože i sluzokože.

Velika većina seksualno aktivnih ljudi u nekom trenutku svog života biće inficirano ovim virusom. Iako je u većini slučajeva papiloma virus bezopasan, infekcija određenim tipovima HPV-a može da potraje i na kraju dovede do raka, naročito raka grlića materice, objasnilo je ovde nekoliko poznatih srpskih doktora (arhivirani link ovde).

Prema navodima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda (arhivirani link ovde), u Srbiji svakog dana najmanje jedna žena izgubi život a još četiri obole od raka grlića materice, što je čini petom zemljom u Evropi po stopi smrtnosti i obolevanja od ove bolesti.

Image

HPV je jedan od glavnih uzroka raka grlića materice ( AFP)

HPV vakcina je u Srbiji preporučena za decu stariju od devet godina. Iako je prva ovakva vakcina registrovana još 2006. kada se pojavila i u svetu, tek je od 2022. godine dodata na listu lekova koji se daju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Image

Skrinšot Pravilnika o programu obavezne i preporučene vakcinacije u Srbiji napravljen 29. marta 2023.

Prema izveštajima medija, do januara 2023. više od 23.000 dece vakcinisano je HPV vakcinom u Srbiji.

Višegodišnja istraživanja pokazuju da je vakcina bezbedna i da nema značajnije neželjene posledice, navodi Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" na svojoj internet stranici.

"U dugоgоdišnjim studiјаmа i prаćеnju bеzbеdnоsti HPV vakcine koje je započeto još 2006 godine, kada je vakcina prvi put puštena u promet, nisu zabeležena ozbiljna bezbednosna stanja uzrоčnо pоvеzаnа sa HPV vakcinacijom", ističu u Batutu.

Istraživači su utvrdili da su dezinformacije ključni pokretač otpora roditelja da njihova deca prime HPV vakcinu.

AFP je proverio činjenice u vezi sa drugim netačnim i obmanjujućim tvrdnjama o vakcinama i vakcinaciji i o tome možete pročitati ovde.