Na Filipinima nije izdat nalog za hapšenje Bila Gejtsa zbog vakcina protiv kovida-19

Tvrdnja da je na Filipinima izdat nalog za hapšenje Bila Gejtsa podeljena je u martu 2023. na srpskim portalima kao na primer ovde i ovde, kao i na Fejsbuku i Tviteru. Podeljena je na hiljade puta i na drugim jezicima poput hrvatskog, holandskog, nemačkog, francuskog, engleskog, portugalskog i španskog.

Netačne objave zasnivaju se na članku koji je objavio američki portal NjuzPanč (NewsPunch), poznat po deljenju netačnih informacija (arhivirani link ovde) i čije je dezinformacije AFP prethodno razobličio na primer ovde i ovde (na engleskom).

U članku se netačno tvrdi da je nalog za hapšenje Gejtsa izdat zbog "ubistva sa predumišljajem" u vezi sa vakcinom protiv kovida-19.

Image

Skrinšot netačnog članka na srpskom napravljen 30. marta 2023.

Gejts je često meta onlajn dezinformacija i AFP je razobličio neke od tih netačnih tvrdnji. Ti tekstovi se na srpskom mogu pročitati ovde.

Fondacija Bila i Melinde Gejts bila je jedan od ključnih učesnika u globalnom odgovoru na pandemiju kovida-19, uključujući razvoj vakcina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kovid-19 odneo je više od 6,8 miliona života između januara 2020. i marta 2023.

Nema naloga za hapšenje Gejtsa, sud pomenut u netačnim tvrdnjama ne postoji

U podeljenom članku netačno se tvrdi da je nalog za hapšenje izdao "Sud u Manili za gnusne zločine".

Takav sud, međutim, ne postoji, rekao je AFP-u 8. marta 2023. portparol Vrhovnog suda Filipina Brajan Hosaka. "Na Filipinima ne postoji sud pod imenom 'Glavni krivični sud' ili 'Sud za gnusne zločine'", rekao je on, opisujući netačne tvrdnje o nalogu za hapšenje Gejtsa kao "besmislene".

Iz Vrhovnog suda Filipina za AFP su 14. marta 2023. rekli i da regionalni sudovi (Regional Trial Courts - RTCs) u glavnom gradu Manili i okolnim naseljima nisu izdali nalog za hapšenje Gejtsa.

"Želimo da vas informišemo da nakon provere Kancelarije administratora suda sa regionalnim sudovima (u mestima gradske oblasti Manila) gradovi Manila, Kjuzon (Quezon City), Makati, Pasig, Pasej (Pasay), Paranake (Parañaque), Las Pinjas (Las Piñas), Muntinlupa, Marikina, Malabon, Taguig, Valencuela (Valenzuela) i Navotas, nemaju otvoren takav slučaj pred svojim sudom i ne postoji nalog za hapšenje Bila Gejtsa", navodi se u mejlu.

U mejlu iz Vrhovnog suda se dodaje da su Filipini ukinuli "sudove za gnusne zločine" pre skoro 20 godina. Vrhovni sud je "opozvao označavanje regionalnih sudova (RTC) kao sudova za gnusne zločine" 24. avgusta 2004, navodi se.

Prema navodima ovog izveštaja Senata iz 2006. godine (strana 5), Vrhovni sud je ukinuo ove sudove zbog relativno malog broja slučajeva i zato što su činili sudije lako prepoznatljivim metama osvetoljubivih učesnika sudskih parnica. Deset sudija ubijeno je između 1999. i 2006. "dok su obavljali svoju zvaničnu dužnost", navodi se u dokumentu. "Gnusni zločini" su sada predmet suđenja pred različitim regionalnim sudovima.

U ovom članku u lokalnom mediju, objavljenom 2004. godine, takođe je objašnjeno da su sudovi za gnusne zločine ukinuti te godine. Prema tome, nijedan sud za gnusne zločine nije mogao da naredi hapšenje Gejtsa u vezi sa vakcinacijom tokom pandemije kovida-19 proglašene 2020. godine.

Netačni članak NjuzPanča i objave uključuju i tvrdnju da je "portparol Fondacije Gejts u četvrtak odbio da komentariše nalog za hapšenje, rekavši lokalnom radiju: 'To je nesporazum koji ćemo da izgladimo'".

Na upit AFP-a s tim u vezi, medijsko odeljenje Fondacije odgovorilo je u mejlu 30. marta 2023: "Kad je reč o vašem pitanju, ta tvrdnja je netačna."

Gejtsu nije zabranjen ulazak na Filipine

U Kancelariji za imigraciju Filipina AFP-u je rečeno da Gejtsu nije zabranjen ulazak u tu zemlju, kako se tvrdi u netačnom članku.

Zaključno sa 31. martom 2023. Gejts se nije nalazio na crvenoj poternici Interpola. Crvena poternica je "zahtev organima reda širom sveta da lociraju i privremeno uhapse osobu do ekstradicije, predaje ili slične legalne aktivnosti", objašnjeno je na internet stranici Interpola. Crvena poternica je samo "međunarodni alert za traženu osobu" navodi se na internet stranici i dodaje da postupanje po toj poternici "sledi krivičnu proceduru zemlje koja je izdala nalog".

Vakcina nije 'izazvala stotine hiljada smrti'

Prema netačnoj tvrdnji, Gejtsa traže na Filipinima u vezi sa "stotinama hiljada umrlih" zbog vakcine protiv kovida-19. Za ovaj podatak se ne navodi izvor, niti je potkrepljen bilo kojim zvaničnim podacima.

U izveštaju Agencije za hranu i lekove (FDA) Filipina navodi se (na strani 4) da je od marta 2021. dato više od 170 miliona doza vakcine protiv kovida-19. Od tada do januara 2023. preminulo je gotovo 2.800 osoba koje su bile vakcinisane -- iako to ne znači da je vakcina bila uzrok njihove smrti, navodi se u izveštaju na strani 14.

"Izveštaji o smrtnom ishodu ne znače nužno da je to prouzrokovano vakcinom. Osnovna bolest ili postojeća medicinska stanja koji su uzrok smrtnog ishoda često koincidiraju sa primanjem vakcine", navodi se u dokumentu.

U izveštaju filipinskog FDA ističe se da su podaci uzeti iz nacionalne baze podataka koja "uključuje izveštaje iz različitih jedinica za epidemiološki nadzor Odeljenja za zdravstvo, sa vakcinalnih punktova, iz bolnica, od pacijenata/korisnika i nosilaca odobrenja za hitnu upotrebu" (vakcine).

Image

Medicinska sestra daje jednom dečaku vakcinu protiv kovida-19 u školskoj sali za fizičko u gradu Taguig na Filipinima, 6. decembra 2021. ( AFP / Taied Aldžibe)

Nema 'porasta' u broju preminulih zbog vakcine

Na Filipinima je vakcinacija protiv kovida-19 počela u martu 2021. U objavama se netačno tvrdi da je nakon toga došlo do naglog porasta viška smrtnosti. Stastistički podaci za Filipine na sajtu "Naš svet u podacima" - Our World In Data (arhivirani link ovde) pokazuju da je u aprilu 2021. dostignut najveći broj dnevno potvrđenih smrti od kovida-19, ne od vakcine protiv korona virusa.

Podaci Statističkog tela Filipina (arhivirani link ovde) takođe pokazuju da je kovid-19, a ne vakcine, bio vodeći uzrok smrti u 2021, te da je najviše preminulih registrovano u septembru 2021.

"Broj preminulih kod kojih je identifikovan kovid-19 i kod kojih nije identifikovan kovid-19, zajedno, iznosi 112.772 odnosno 12,8 % ukupnog broja preminulih, što je drugi vodeći uzrok smrti u 2021.", navodi se u izveštaju statističkog tela. Vodeći uzrok smrti je srčana bolest, dodaje se.

Prema podacima SZO-a na Filipinima je od kovida-19 preminulo više od 66.000 ljudi. Ova zemlja je 22. u svetu po broju preminulih od kovida, pokazuju podaci Statiste.

Šta se dogodilo sa vakcinama protiv tetanusa na Filipinima?

U netačnim tvrdnjama se navodi da su Filipini obustavili UNICEF-ov program za vakcinaciju protiv tetanusa 1995. godine. To je obmanjujuće s obzirom na činjenicu da je obustavljanje bilo samo privremeno.

Prema medijskim izveštajima iz 1995, uključujući ovaj Inter pres servisa (IPS), jedan sudija u Manili izdao je "privremeni nalog za obustavljanje" programa vakcinacije protiv tetanusa nakon što se proširio strah da vakcina sadrži hormon koji bi mogao da izazove pobačaj i vodi do neželjene sterilizacije.

Program je, međutim, obnovljen i 2017. su Odeljenje za zdravstvo Filipina i UNICEF objavili (arhivirani link ovde) da je, nakon kampanje duge 30 godina, ova zemlja postigla "status eliminacije materinskog i neonatalnog tetanusa (Maternal and Neonatal Tetanus Elimination - MNTE)", što je značilo da je svake godine u svakoj provinciji ili gradu bilo manje od jednog slučaja neonatalnog tetanusa na 1.000 živih rođenih beba.

SZO navodi da se gotovo svi slučajevi tetanusa, koji izaziva bolne mišićne kontrakcije, dešavaju kod ljudi koji nikad nisu bili vakcinisani. To se posebno često događa i ozbiljno je kod novorođenih beba i njihovih majki kada majka nije zaštićena vakcinom.

Kako je objašnjeno u ovom izveštaju iz 2019, UNICEF je usmerio svoju kampanju vakcinacije protiv tetanusa na žene u reproduktivnom periodu kako bi se smanjio broj preminule novorođenčadi.

Tvrdnje da vakcine protiv tetanusa nisu bezbedne nisu ograničene samo na Filipine: ovaj članak Vašington posta opisuje sličan spor između Katoličke crkve i vlasti u Keniji 2014. godine. Strah je izazvan zbog tvrdnji da vakcina tetanus toksoid sadrži hormon hCG koji može da izazove komplikacije u trudnoći, poput spontanog pobačaja.

SZO je odbacila razloge za brigu. U izveštaju iz 2006. SZO navodi da "uprkos povremenim glasinama, upravo je suprotno, tetanus toksoid vakcine ne sadrže supstance koje bi imale bilo kakav kontraceptivni ili abortirajući efekat"; dok se u drugom izveštaju, iz 2017, na strani 60 navodi da "nasuprot izolovanim zabrinutostima, humani horioni gonadotropin (HCG) ili bilo koji derivati HCG-a nisu nikad korišćeni u proizvodnji vakcina protiv tetanusa".