Evropski sud pravde nije presudio da su lekari 'krivično odgovorni' za štete uzrokovane vakcinacijom

"Evropski sud pravde doneo presudu: Lekari koji su preporučivali ili davali COVID-19 vakcine KRIVIČNO ODGOVORNI za posledice," piše u naslovu članka objavljenog 1. aprila 2025. i podeljenog desetine puta na društvenim mrežama poput Fejsbuka, Telegrama i Eksa. U tekstu se tvrdi da je Sud Evropske unije (ili Evropski sud pravde), institucija EU u Luksemburgu, objavio u 2025. godini "presudni pravni preokret koji bi mogao promeniti medicinsku praksu".

"Evropski sud pravde jasno je presudio da su zdravstveni radnici imali pravo da odbiju davanje vakcina, te da zbog toga u potpunosti snose odgovornost za svoje odluke," tvrdi se dalje ali bez pozivanja na bilo koju konkretnu presudu.

Izvor teksta je "Natural njuz", sajt identifikovan kao izvor dezinformacija i čije je članke AFP razotkrio nekoliko puta, na primer ovde i ovde.

Skrinšotovi naslova srpskog teksta su podeljeni na društvenim mrežama, poput ovde i ovde na Fejsbuku i ovde na Instagramu, u objavi koja je dobila preko 70 lajkova. Dok su neki korisnici komentarisali da se radi o "prvoaprilskoj šali" ili su tražili link do navodne presude, mnogi drugi su tražili sankcije protiv lekara. "Onda su svi odgovorni. Nije se moglo ostat od njih koliko su sugerisali da se primi vakcina," napisala je jedna korisnica na Instagramu.

Ranije ove godine, isti sajtovi objavili su veoma sličnu tvrdnju citirajući odluku u slučaju koji je pokrenuo italijanski lekar. Međutim, stručnjaci za medicinsko pravo potvrdili su AFP-u da se ova odluka ne može tumačiti kao proglašenje "krivične odgovornosti" lekara zbog promocije ili davanja vakcina protiv kovida-19.

Belgijska advokatica Katrin Lonžval (Catherine Longeval) rekla je za AFP da je takva tvrdnja "(opasna) lažna vest" koja ima za cilj da "uplaši širu javnost da bi odustala od vakcinacije protiv kovida-19" i "da uplaši lekare da bi odbili da vakcinišu svoje pacijente".

Image

Skrinšotovi netačnog teksta i posta, napravljeni 28. aprila 2025.

Naučnici kažu da su vakcine protiv kovida-19 sprečile milione smrtnih slučajeva širom sveta (arhivirano ovde).

Iako one, kao i druge vakcine i lekovi, mogu imati neželjene efekte, oni su retko ozbiljni.

Sistemi koji pacijentima omogućavaju da traže nadoknadu štete za povrede nastale vakcinacijom postoje u različitim oblicima u mnogim zemljama. Međutim, ovo se razlikuje od tužbi protiv lekara za medicinsku grešku ili nemar. Na primer, u Francuskoj ljudi mogu tražiti nadoknadu štete na sudu ili od posebne vladine kancelarije, u zavisnosti od vakcine. Srbija nema takav sistem, ali pacijenti mogu tražiti nadoknadu štete na sudu.

Nema traga takvoj presudi Evropskog suda pravde

Ni objave na srpskom niti originalni tekst na engleskom ne pružaju dokaze za tu tvrdnju.

Dok se u članku tvrdi da bi odluka "mogla pokrenuti temeljne promene u medicinskoj praksi" uz "dalekosežne posledice za lekare", AFP nije uspeo da nađe u medijima bilo koji komentar ili reakciju na navodnu odluku, niti kod zvaničnih organizacija lekara poput francuskog Nacionalnog saveta lekara, Hrvatske komore lekara i Lekarske komore Srbije.

Pretraga na sajtu Evropskog suda takođe nije dovela ni do jedne konkretne odgovarajuće presude izdate ove godine, ni na listi odluka, ni među saopštenjima za medije, niti na stranici koja ističe najvažnije odluke Suda (arhivirano ovde, ovde i ovde).

Napredna pretraga na internetu dovela je samo do presude Evropskog suda 2017. u kojoj se pojašnjava kako pacijenti na sudu mogu dokazati uzročnu vezu između neispravnog proizvoda i bolesti  (arhivirano ovde).

"Sud pravde je odlučio da se neispravnost vakcine i uzročna veza između ove neispravnosti i bolesti može dokazati ozbiljnim, konkretnim i doslednim dokazima, u odsustvu naučnog konsenzusa o uzročnoj vezi," objasnili su advokati specializovani za medicinsko pravo iz advokatske kancelarije Van Bael i Belis (Van Bael & Bellis).

"Nemam nikakvog saznanja o sudskoj praksi koja bi presudila da su 'lekari koji su preporučili ili primenili vakcine protiv COVIDA-19 KRIVIČNO ODGOVORNI za posledice'," rekla je 27. aprila 2025. za AFP Činjenice Ketrin Lonžval, partnerka u Van Bael i Belis.

AFP je pronašao istu tvrdnju podeljenu u februaru i martu 2025. godine -- uključujući ovde na srpskom i ovde na engleskom -- ali tada uz pominjanje prave odluke "Frajese/Komisija" (arhivirano ovde).

Iako je Sud rekao da lekari nisu obavezni da daju vakcine odobrene u EU, stručnjaci su za AFP rekli da je pogrešno tumačiti to kao da su ti lekari stoga odgovorni za bilo kakve navodno povezane povrede.

"Slučaj Frajese/Komisija T-786/22 odnosio se na zahtev italijanskog državljanina koji je tražio da Opšti sud EU poništi dve dozvole za stavljanje u promet vakcina protiv kovida-19 (Spikevax i Komirnati). Njegov slučaj je Opšti sud odbacio 2023. godine zbog neprihvatljivosti. On se potom žalio na tu presudu Sudu pravde Evropske unije, koji je odbacio njegovu žalbu presudom od 30. januara 2025. godine, ponovo po osnovu neprihvatljivosti," objasnila je Katrin Lonžval.

"Nigde u tim presudama sudovi ne odlučuju o potencijalnoj odgovornosti lekara," dodala je ona.

AFP je zamolio i dr Ivanu Simonović, docentkinju na pravnom fakultetu u Nišu, da objasni odluku. "Sud Evropske unije prihvatio je argumentaciju Opšteg suda (prvostepena odluka) prema kojoj se neposredna lekarska odgovornost za štetu od vakcina ne može izvesti iz rešenja Evropske komisije kojima je dato uslovno odobrenje za stavljanje u promet vakcina protiv kovida," rekla je u mejlu 22. aprila 2025.

Ona je istakla tačku 24 odluke Opšteg suda (arhivirano ovde), koju je potvrdio Evropski sud pravde u tački 34 (arhivirano ovde), za koju kaže da je "dovoljno jasno obrazložila nepostojanje obavezujućih pravnih učinaka za lekare koji sprovode vakcinisanje."

Prava pacijenata

Dr Simonović je objasnila da se, kad je reč o nekoj tvrdnji u vezi sa incidentom navodno prouzrokovanim neispravnim proizvodom ili greškom lekara, o "eventualnoj odgovornosti mora prosuđivati prema okolnostima pojedinog slučaja, prema poznatim pravilima (krivične i građanske) odgovornosti lekara za lekarsku grešku i/ili odgovornosti proizvođača (vakcine) za proizvod s nedostatkom."

Lekari su takođe obavezni da pomognu pacijentima da donesu informisane odluke, rekla je ona. "U redovnim okolnostima, odluku o bilo kom medicinskom tretmanu, pa i vakcinisanju, pacijent donosi nakon razgovora s lekarom, koji je dužan potpuno ga obavestiti o razlozima, koristima i rizicima preporučenog metoda lečenja," objasnila je.

Image

Ljudi primaju dozu vakcine protiv kovida-19 na Beogradskom sajmu pretvorenom u centar za vakcinaciju, 1. februara 2021. (AFP / Oliver BUNIĆ)

Međutim, istakla je da je "dopušteno diskutovati o tome koliko su okolnosti tokom pandemije bile redovne i omogućavale lekarima da s pacijentima detaljno razgovoraju o prednostima i nedostacima upotrebe vakcina koje nisu prošle uobičajena klinička ispitivanja."

Vakcine protiv kovida-19 su razvijene i testirane u rekordnom roku, zahvaljujući naučnoj saradnji i hitnim procedurama za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet, na primer u EU gde je, prema podacima Evropske agencije za lekove, već primenjeno oko milijardu doza (arhivirano ovde i ovde).

"Ako pacijent/kinja pretrpi ozbiljan neželjeni događaj kao rezultat primene vakcine, on/a može da podnese tužbu protiv proizvođača te vakcine (ne protiv lekara koji ga/je leči). To se dešava širom EU," rekla je Lonžval.

Prema Ugovorima o kupovini unapred (APA) i Ugovoru o kupovini (PA) "koje je Evropska komisija sklopila sa proizvođačima vakcina protiv kovida-19 (...), proizvođači mogu da traže nadoknadu od Evropske komisije kako bi odbranili ili namirili te zahteve pacijenata na sudu," objasnila je ona.

Članci AFP-a o netačnim i obmanjujućim tvrdnjama o vakcinama su objavljeni ovde.