Stručnjaci ponovo izdali upozorenje o leku ivermektin nakon što su se netačne objave proširile Evropom

U Fejsbuk postu na srpskom jeziku, koji je objavljen 6. maja 2025. godine i podeljen više od 450 puta, iznete su brojne tvrdnje o ivermektinu.

Prema navodima u objavi lek, koji se u Srbiji prodaje isključivo za veterinarsku upotrebu, navodno leči niz različitih zdravstvenih problema, uključujući rak, štiti srce, jača mišiće i reguliše nivo insulina i holesterola u organizmu.

Objava je podeljena uz fotografiju bočice na kojoj piše "Ivermektin injekcija za goveda i svinje", što je navelo neke korisnike da obmanjujuće preporučuju kupovinu leka u veterinarskim ambulantama i samoinicijativno uzimanje.

Image

Skrinšot netačne objave na Fejsbuku napravljen 09.05.2025.

Tekst u postu ima karakteristike automatskog prevoda i postao je viralan i na drugim jezicima u Evropi još u januaru 2025. godine. Na Fejsbuku je na španskom jeziku podeljen više od 70.000 puta, a proširio se i na češkom i nemačkom jeziku.

Postovi su se pojavili otprilike u isto vreme kada je američki glumac Mel Gibson izneo neosnovane tvrdnje o navodnim lekovitim efektima ivermektina u lečenju raka.

Netačne tvrdnje o ivermektinu deljene su i ranije tokom pandemije kovida. Postao je posebno popularan među ljudima koji su bili skeptični prema vakcinama, a pogrešno je promovisan i kao "čudotvorni lek" (arhivirano ovde).

Međutim, zdravstveni stručnjaci odbacili su najnovije tvrdnje o ivermektinu, naglašavajući da su njegove navodne koristi, izvan klinički dokazanih primena, "neutemeljene spekulacije" ili "potpuno izmišljene".

Prema navodima Evropske agencije za lekove, "u EU su tablete ivermektina odobrene za lečenje određenih parazitskih infekcija crevnim glistama, dok su preparati za kožu sa ivermektinom odobreni za lečenje kožnih oboljenja poput rozacee".

U Srbiji, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) odobrila je pet oblika Ivermektina za upotrebu kod životinja, ali nije dala dozvolu za ljudsku upotrebu, pokazala je pretraga na njihovoj internet stranici. Ivermektin je odobren "samo za veterinarsku upotrebu kao što je i navedeno na našoj internet stranici", rekao je portparol ALIMS-a Pavle Zelić za AFP Činjenice u septembru 2021. Do 08.05.2025. to se nije promenilo. 

 'Neutemeljena spekulacija'

U objavi se na pogrešan način tvrdi da lek leči razne autoimune bolesti i upale, jača mišiće, može lečiti Kronovu bolest, alergije, štiti srce, regeneriše nervni sistem i reguliše nivo insulina i holesterola.

Stručnjaci su, međutim, naglasili da ga ne bi trebalo koristiti za stanja na kojima nije testiran.

"Upotreba ivermektina nije indikovana za prethodno navedena stanja", rekao je za AFP 29. aprila 2025. godine dr Markus Cajtlinger (Markus Zeitlinger), direktor Klinike za kliničku farmakologiju pri Univerzitetskoj klinici u Beču.

Dr Akos Hajneman (Akos Heinemann), šef istraživanja na Odeljenju za farmakologiju Medicinskog univerziteta u Gracu, rekao je za AFP 29. aprila 2025. godine da bi "ako bi ivermektin zaista bio prikladan za lečenje pomenutih stanja, relevantne kliničke studije već bile sprovedene, a odgovarajući preparati odobreni. Farmaceutska industrija sigurno ne bi dopustila da se propusti takva prilika".

"[...] ivermektin je klinički dokazan kao efikasan samo protiv određenih infekcija uzrokovanih crvima i svrabom. Sve ostalo su neutemeljene spekulacije zasnovane na naučno neodrživim podacima ili je jednostavno izmišljeno. Prepisivanje ili uzimanje ivermektina van njegovih odobrenih indikacija je krajnje nemarno", dodao je Hajneman.

Dr Monika Redlberger-Fric (Monika Redlberger-Fritz), istraživačica u Centru za virologiju Medicinskog univerziteta u Beču, takođe je potvrdila za AFP 29. aprila 2025. godine da "Ivermektin treba koristiti samo u skladu sa odobrenjima; sve druge primene nisu indikovane".

Potrebna su dalja klinička ispitivanja

Najviše zabrinjava što se u objavi netačno tvrdi da  ivermektin ubija kancerogene ćelije i sprečava širenje raka, za šta se ne pružaju nikakvi dokazi.

Efikasnost ivermektina u lečenju raka trenutno je predmet istraživanja naučnika, ali daleko je od toga da bude smatran alternativom postojećim tretmanima, objasnili su stručnjaci za AFP.

Još od sredine 1990-ih, in vitro i istraživanja na životinjama pokazala su da molekul ivermektina može imati antikancerogena svojstva.

Žerom Enfre (Jérôme Hinfray), direktor naučnih informacija Francuske lige protiv raka, rekao je za AFP u martu 2025. godine (link arhiviran ovde): "Naučnici su pokazali da molekul može imati antiproliferativna svojstva, koja usporavaju razvoj kancerogenih ćelija, kao i antimetastatska svojstva, koja bi sprečila širenje raka u organizmima životinja koje su bile subjekti eksperimenta".

Međutim, takva istraživanja se ne mogu primeniti na ljude, te su potrebna dalja istraživanja i klinička ispitivanja. "U svakom slučaju, ne možemo preneti podatke sa eksperimentalnog modela na miševima na lečenje kod ljudi", rekao je Klod Linasije (Claude Linassier), onkolog i direktor Jedinice za prevenciju, organizaciju i tokove lečenja Nacionalnog instituta za rak u Francuskoj. "Pre nego što se može koristiti u lečenju raka, svaki lek mora biti testiran kroz tri vrste kliničkih istraživanja".

"Tvrdnja da je ivermektin efikasan u lečenju raka je svakako netačna ili izmišljena i nije zasnovana ni na kakvim naučnim podacima. To je posebno opasno jer ova netačna informacija, koju (ljudi) bez znanja šire, preporučuje neuobičajene i stoga potencijalno toksične doze", upozorio je.

Moguće nuspojave

U tekstu koji se trenutno širi na društvenim mrežama se tvrdi da ivermektin "ima samo korisne efekte", međutim, on ima i moguće nuspojave (arhivirano ovde).

EMA upozorava da se, iako se ivermektin "generalno dobro podnosi u dozama odobrenim za druge indikacije", u slučaju viših doza "toksičnost ne može isključiti".

Uzimanje ivermektina namenjenog životinjama može biti posebno opasno, kao u slučaju dvoje ljudi u Slovačkoj koji su se 2021. godine predozirali ivermektinom i morali su da budu hospitalizovani u kritičnom stanju (arhivirano ovde).

Štetnost vakcine? 

U viralnoj objavi se takođe netačno tvrdi da ivermektin leči "oštećenje prouzrokovano iRNK vakcinama putem spajk proteina".

Netačna tvrdnja da spajk proteini koje telo proizvodi nakon iRNK vakcinacije slobodno putuju telom, izazivajući štetu, ili čak da mogu da inficiraju druge se pojavljivala i ranije. AFP je razobličio ovakve tvrdnje nekoliko puta, na primer ovde i ovde. 

Kao što je AFP objasnio u članku iz aprila 2025. godine, Evropska agencija za lekove smatra iRNK vakcine bezbednim i efikasnim oslanjajući se na podatake prikupljene nakon milijardi primenjenih doza širom sveta.