Fotografija snimljena 16. decembra 2021. godine prikazuje bočice vakcina protiv kovida u rashladnoj kutiji tokom masovne vakcinacije u Najrobiju ( AFP / Simon Maina)

Kovid vakcine ne sadrže grafen "nano sečiva" koja režu krvne sudove i organe

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Hiljade korisnika društvenih mreža podelilo je krajem novembra i početkom decembra 2021. video u kome čovek predstavljen kao "nemački naučnik" tvrdi da vakcine protiv kovida sadrže grafen "nano sečiva" koja, kad se ubrizgaju u krvotok, "režu krvne sudove i druge organe". Ta tvrdnja je netačna. Brojni naučnici rekli su AFP-u da vakcine protiv kovida ne sadrže grafen ili njegove derivate. Osim toga, molekul koji je nacrtao čovek u videu, nije derivat grafena, ne može da cirkuliše u tečnoj sredini i ne može da "seče krvne sudove".

“Doktor hemijskih nauka, Dr Andreas Noak iz Nemačke, doktorio je na temu uglja i jedan je od najvećih stručnjaka iz oblasti GRAFEN OKSIDA. 23 novembra 2021. god. je snimio prezentaciju u kojoj je objasnio da se u otrovnim bočicama nalazi grafen hidroksid... koji kao žiletom seče epitel krvnih sudova," navodi se u objavi od 30. novembra, koja je na Fejsbuku podeljena više od 440 puta.

Objava sadrži i link za video u kome govori čovek koji je predstavljen kao Andreas Noak (Noack), Jutjuber koji tvdi da je "nemački hemičar". Pre pandemije korona virusa, emitovao je savete o hrani i ishrani na svom Jutjub kanalu.

Iste tvrdnje podeljene su i u brojnim Fejsbuk objavama, na primer ovde ili ovde. Deljene su i na francuskom, češkom, slovačkom i engleskom.

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 21. decembra 2021.

Video je najpre 23. novembra postavljen na Telegram kanalu nazvanom Noakova Barka (Noack’s Ark), gde je pregledan više od 400.000 puta. Hrvatska verzija videa sadrži titlove na hrvatskom.

Naučnici negiraju Noakove nalaze

Andreas Noak počinje citirajući istraživanje koje je sproveo španski profesor prehrambenih nauka Pablo Kampra Madrid, koje je trebalo da dokaže prisustvo grafen oksida u vakcini. Njegovo istraživanje poručio je Rikardo Delgado Martin, poznati španski antivakser koji redovno objavljuje neosnovane tvrdnje na svom blogu.

Andreas Noak tvrdi da je Kampra našao "grafen hidroksid" u "svakom uzorku". Takve tvrdnje se, međutim, ne pojavljuju u Kamprinom istraživanju; Kampra je samo rekao da postoji "jak dokaz mogućeg prisustva grafenovih derivata" u vakcini.

Kamprino istraživanje nije prošlo stručnu recenziju niti validaciju drugih naučnika koje prethode objavljivanju u naučnom časopisu. Kao što je AFP pisao uavgustu, Kamprin eksperiment nije pratio nijedan rigorozan naučni protokol i samim tim ne dozvoljava bilo kakve pouzdane zaključke.

“Testovi koje smo sproveli su nedovoljni za potvrđivanje prisustva grafena. Oni samo pokazuju neke slike pod mikroskopom, koje podsećaju na sliku grafena i grafen oksida u naučnoj literaturi. Međutim, to nije naučni dokaz. Dokazivanje prisustva grafena bi zahtevalo dalje analize uz upotrebu različitih tehnika," rekla je Ester Vaskez (Ester Vázquez), stručnjakinja za zdravlje i bezbednost u istraživačkoj inicijativi za proučavanje ovog materijala, Grafen Flegšip (Graphene Flagship), koju je osnovala Evropska komisija i koja "okuplja gotovo 170 akademskih i industrijskih partnera iz 22 zemlje."

Univerzitet Almeria, gde je Pablo Kampra zaposlen, takođe je odbacio povezanost sa njegovom studijom.

Profesorka Sesil Zakri (Cécile Zakri), koja proučava grafen u Istraživačkom centru Pol Paskal, zajedničkom projektu francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Univerziteta Bordo, rekla je AFP-u da "u bazi podataka publikacija objavljenih u naučnim časopisima nema istraživanja koja pokazuju prisustvo grafena i njegovih derivata u rastvoru ove vakcine". Ona je dodala da je "vakcina transparentna, dok bi ovi molekuli bili obojeni, skoro braon boje."

Koordinator za komunikacije Grafen Flegšipa je o Noakovim tvrdnjama za AFP rekao: Kovid vakcine na tržištu "apsolutno ne sadrže grafen u bilo kojoj formi". U mejlu od 14. decembra on je rekao i da ova inicijativa priprema "objašnjenje o prisustvu grafen hidroksida" u vakcinama koje će objaviti na svojoj internet stranici.

Grafen, grafen oksid i "grafen hidroksid"

Grafen je nanomaterijal (jedinjenje sačinjeno od sitnih čestica) za koji se tvrdi da ima antibakterijska i antivirusna svojstva. "To je materijal zasnovan na grafitu, kao srce od grafitne olovke, i ako uzmete samo jedan list toga, to je grafen. Nema ničeg misterioznog o tome, samo spojeni atomi ugljenika," rekao je AFP-u 13. jula Erik Dižarden (Erik Dujardin), istraživač u Centru za razvoj materijala i proučavanje struktura na CNRS u Tuluzu. Ovaj materijal je i fleksibilan, provodljiv, svetao, jak i navodno najtanji materijal na svetu - što ga čini atraktivnim za inovacije. Material je prvi put izolovan 2004.

Graphic on the characteristics of graphene, the material of the future ( AFP / Nicolas RAMALLO, Gustavo IZUS, Patricio ARANA)

Grafen oksid je derivat grafena koji "može sadržavati do 60% kiseonika," rekao je Dižarden.

“Prisustvo atoma kiseonika vodi do potpuno drugačije strukture od grafena, koji se koristi u baterijama, senzorima, mastilima i drugim stvarima," dodaje u mejlu AFP-u 27. septembra Mauricio Prato (Maurizio Prato), direktor za zdravlje i okolinu u Grafen Flegšipu.

'Grafen hidroksid' ne postoji

Noak u videu govori o "grafen hidroksidu" koji definiše kao "nanometričke strukture" koje "mogu da se porede sa žiletima". On ilustruje svoj stav crtajući neki molekul na tabli.

Međutim, termin "grafen hidroksid" ne koriste naučnici koji proučavaju grafen i njegove derivate, ističe Filip Pulen (Philippe Poulin), istraživač u Istraživačkom centru Pol Paskal koji specijalizira grafen. "'Grafen hidroksid' je naziv koji ne znači ništa. U naučnoj zajednici radije koristimo generički naziv 'grafen oksid'," objasnio je on za AFP 13. decembra 2021.

"'Grafen hidroksid' nije poznat kao derivat grafena: pretraga internet stranice koja sadrži indeks naučnih radova, Web of Science, daje vrlo malo naslova u kojima se govori o strukturama bliskim grafen oksidu. Sa druge strane, grafen oksid (GO) i njegova redukovana forma (RGO) su veoma poznati i lako se dobijaju iz grafita", objašnjava Stefan Bersio (Stéphane Berciaud), istraživač pri Institutu za fiziku i hemiju materijala u Strazburu - koji je zajednički projekat Univerziteta u Strazburu i CNRS-a.

"Ukratko, svi derivati (GO, RGO i hipotetički GH) su nešto kao 'grafen za siromašne'. U poređenju sa grafenom, GO i RGO je lakše dobiti i mnogo su jeftiniji, iako su njihova fizička svojstva manje izvanredna nego kod grafena. Bilo kako bilo, ovi materijali imaju zanimljiva svojstva za industrijsku primenu, u oblasti složenih materijala, fleksibilne mikroelektronike, ali i za hemijsku katalizaciju, biologiju i medicinu," rekao je ovaj istraživač.

U svakom slučaju, molekul koji je Noak nacrtao u svom videu ne odgovara grafenu, kaže Filip Pulen, dodajući da "ne bismo koristili izraz grafen oksid za to što pokazuje na tabli. To je policiklični aromatični hidrokarbonski molekul."

Ovaj molekul je takođe "nerastvorljiv u vodi", kaže Sesil Zakri. "Nemoguće je da cirkuliše u tečnoj sredini pa prema tome ni u telu ili vakcini".

Žileti

Prema Noakovim rečima "grafen oksid može da se uporedi sa žiletima", koji mogu da "seku krvne sudove" i na kraju prouzrokuju unutrašnje krvarenje kod vakcinisanih ljudi - posebno sportista - čija krv "brže cirkuliše".

"Sa naučne tačke gledišta to je totalni apsurd. Grafen je veoma fini molekul koji zaista može da izgleda kao žilet, ali pravi žilet je težak oko 20 grama i masivan je, milion puta deblji od molekula grafena. Molekul koji je on nacrtao na tabli ima malu težinu," kaže Žan-Fransoa Bere (Jean-François Berret), direktok istraživanja na specijalizaciji iz biofizike u Laboratoriji za materiju i kompleksne sisteme pri univerzitetu Pariz Didero i CNRS-u. .

"Njegova prezentacija nije naučna: on brka nekoliko stvari. Materijal koji crta je toliko mali da bi trebalo da bude poslat ekstremno velikom brzinom da bi mogao da preseče ćelije na pola, a ta brzina nije kompatibilna sa brzinom kojom krv teče venama. Da biste lakše stvorili sliku, kad sečete hleb nožem, vi primenite snagu na sečivo. Bez te snage, sečivo noža neće iseći ništa. U slučaju grafena u krvi, ova snaga je toliko slaba da se ništa ne bi dogodilo na ćelijskom nivou," dodaje on.

Istraživači koje je AFP pitao o ovom videu, jednoglasno su nazvali reči Andreasa Noaka "naučno neutemeljenim" i čak "opasnim".

Vakcine protiv kovida nisu 'testirane samo u Petrijevim posudama'

Noak takođe tvrdi da vakcine nisu testirane na živim organizmima već "samo u Petrijevim posudama" pre nego što su puštene na tržište. To je netačno.

Vakcine protiv kovida su opsežno testirane na životinjama i onda na ljudima nekoliko meseci, a rezultati su objavljeni u naučnim časopisima, kao što su potvrdili njihovi proizvođači (ovde, ovde i ovde), i kao što je objašnjeno u ovom tekstu AFP-a u maju ili na ovoj internet stranici o vakcinama.

Tri od pet vakcina protiv Kovida-19 odobrenih u Srbiji, Fajzer, Moderna i Astra Zeneka, takođe podležu propisima EU, uključujući i takozvanu "pretkliničku" fazu ispitivanja, u kojoj su testirane u laboratoriji i na životinjama.

Skrinšot sa internet stranice Evropske agencije za lekove, napravljen 17. decembra 2021.

"Nikad ne bismo na tržište pustili proizvod koji nije testiran in vitro (u laboratoriji), in vivo (uživo) na životinjama i onda na muškarcima i ženama. To se dogodilo i sa vakcinama protiv kovida koje su prvo testirane na stotinama hiljada ljudi pre nego što su preporučene za opštu populaciju," rekao je Žan-Fransoa Bere.

Iako postoje brojne teorije zavere o mogućim sumnjivim ili tajnim "sastojcima" u vakcinama protiv korona virusa, njihov sadržaj nije tajna. Sastojke vakcina Fajzer-Biontek, Moderna, AstraZeneka i Džensen objavile su zdravstvene vlasti EU. Na sajtu Vakcine.ba mogu se naći podaci o sastavu ruske vakcine Sputnjik V i Sinofarm, koje su takođe odobrene u Srbiji.

Portparolka Fajzera Dervila Kian potvrdila je AFP-u 8. jula da "grafen oksid nije korišćen u proizvodnji Fajzer-Biontek vakcine protiv Covid-a-19."

Iako je grafen oksid proučavan kao mogući dodatak vakcinama, to je još daleko od primene, rekao je u oktobru AFP-u Marselo Mariskal (Marcelo Mariscal), zamenik dekana Fakulteta za hemijske nauke Univerziteta Kordoba u Argentini.

"Kao bilo koji materijal, grafen može biti oblikovan i procesiran na različite načine. Grafen je metal. Postoje metalni žileti, čak i 'mikro ili nano metalni žileti'. Takođe postoje uglačani primerci i primerci sa otupelim ivicama... Sasvim je moguće stvoriti strukture, 'nano' ili ne, koje ne bi bile otrovne ili fizički opasne. Veliki deo naučne zajednice radi na tim pitanjima biokompatibilnosti i toksičnosti i stara se o tome da se ispoštuju vrlo zahtevne specifikacije," rekao je Stefan Bersio sa Instituta za fiziku i hemiju materijala u Strazburu.

Andreas Noak

Noak je već privukao pažnju društvenih mreža u novembru 2020. kada je policija upala u njegovu kuću tokom jednog od njegovih video prenosa uživo. Internet korisnici su zato tvrdili da je policija došla da uhapsi Andreasa Noaka jer se protivio zdravstvenim merama preduzetim za suzbijanje kovida.

Lokalna policija je, međutim, demantovala ovu informaciju na Tviteru, rekavši da akcija koja se odigrala u zgradi nije imala za metu Jutjubera, što je nemačkim medijima potvrdio i glavni tužilac u Berlinu, kao ovde i ovde. Portal za proveru medija Vodeće priče (Lead Stories) posvetio je toj priči ovaj članak.

Krajem novembra 2021, razne publikacije su tvrdile, na osnovu videa jedne žene koja je predstavljena kao partnerka Andreasa Noaka, da je on "napadnut i ubijen" nakon "otkrića" o grafen hidroksidu.

Žena je nekoliko dana kasnije objavila drugi video, u kome je objasnila da Andreas Noak jeste mrtav ali od posledica srčanog udara, kao što izveštava ovde portal za proveru vesti CheckNews ili ovde Faktograf.

Na internet stranici pogrebnog preduzeća u austrijskom gradu Volfsberg (Wolfsberg), gde je rečeno da je Noak nedavno boravio, postoji umrlica za osobu sa istim imenom od 26. novembra 2021.

Teorija po kojoj je grafen oksid u vakcinama protiv korona virusa jedna je od glavnih dezinformacija o vakcinama i već je bila predmet provere AFP-a, kao na primer ovde u julu.

Ovu istu tvrdnju proveravali su mediji širom sveta, ali i u regionu, kao ovde i ovde.

Prevela i pripredila
VAKCINE COVID-19