Vakcinacija životinja je bezbedna i nema dokaza da izaziva bolesti, kažu stručnjaci

"Ako hocete da vam psi i ostale zivotinje budu zdravi, PRESTANITE da ih vakcinisete otrovima! Svi rakovi, neuroloske bolesti, svi poremecaji kod zivotinja i ljudi dolaze uglavnom od vakcina. Bezbroj puta sam se u to uverila", piše u opisu posta na Fejsbuku objavljenog 15. januara 2026. godine, koji je od tada podeljen više od stotinu puta. 

"U komentaru su iskustva ljudi koji su vakcinisali svoje pse. Citajte i komentare. Svakoga dana vidjam azile, ljude koji se brinu o zivotinjama, hrane ih, cuvaju ih, vole ih...i onda ih odvedu na vakcinaciju! Tom vakcinom su im naneli mnogo vise zla nego da su i dalje lutali gladni, zedni i usamljeni", navodi se dalje u postu.

Objavu je podelila korisnica koja je i ranije širila dezinformacije, o čemu je AFP već pisao, na primer, ovde.

U komentarima, autorka objave piše navodna svedočenja osoba koje tvrde da su im se životinje razbolele ili uginule kao posledica vakcinacije. Međutim, umesto da uputi na profile tih osoba ili na njihove originalne objave, korisnica je navela link ka sopstvenoj Fejsbuk objavi iz oktobra 2014. godine, koja sadrži identična svedočenja, kao i link ka Fejsbuk stranici koja okuplja protivnike vakcinacije životinja.

Pored teksta, objava sadrži i skrinšot starije objave iste korisnice sa identičnim sadržajem, koju AFP nije uspeo da pronađe na njenom profilu.

Međutim, tvrdnje iznete u objavi su netačne i nemaju naučno utemeljenje, pokazala je istraga AFP-a. Relevantne veterinarske i zdravstvene organizacije ističu da su vakcine bezbedne, dok stručnjaci navode da je njihova efikasnost dokazana i da su imale ključnu ulogu u sprečavanju širenja brojnih zaraznih bolesti.

Image

Skrinšot netačnog posta sa Fejsbuka napravljen 29 januara 2026. Oznake crvenom bojom je dodao AFP

Vakcinacija pasa je bezbedna i obavezna zakonom

Suprotno tvrdnjama iz objave da su vakcine "otrovne" i da predstavljaju glavni uzrok raka i neuroloških poremećaja kod pasa, ne postoje naučni dokazi koji bi potkrepili takve navode.

Prema navodima Svetske asocijacije veterinara za male životinje (WSAVA), vakcinacija je jedna od osnovnih preventivnih mera u veterinarskoj medicini i od ključnog je značaja za zaštitu životinja od ozbiljnih i potencijalno smrtonosnih bolesti, poput besnila, parvovirusa i štenećaka. U smernicama WSAVE navodi se da su, iako mogu da se jave, neželjene reakcije  uglavnom retke i najčešće blage, dok koristi vakcinacije značajno nadmašuju rizike.

Teške neželjene reakcije su izuzetno retke.

Vladimir Terzin, veterinar iz Beograda, je rekao za AFP 3. februara 2026. godine da najozbiljnija neželjena reakcija prilikom vakcinacije, smrt, može da se javi u slučajevima teške alergijske reakcije.

"Alergija može da ubije, može da ubije alergija od uboda pčele, ili uboda ose ili nekog drugog insekta, isto tako svaka vrsta alergijske reakcije može da ubije životinje", rekao je on. 

Image

Skrinšot sa sajta Agroklub.rs napravljen 4. februara 2026. godine koji pokazuje moguće neželjene rekacije prilikom vakcinacije pasa

Slično kao i WSAVA, iz Američkog udruženja veterinarskih klinika (AAHA) ističu da je "vakcinacija osnova preventivne zdravstvene zaštite pasa i jedan od najisplativijih načina očuvanja njihovog zdravlja, dugovečnosti i kvaliteta života", dodajući da registrovane vakcine obezbeđuju zaštitni imunitet kod velike većine pasa, dok su ozbiljne neželjene reakcije nakon vakcinacije retke i predstavljaju nizak rizik.

Tvrdnje koje vakcine dovode u vezu sa rakom ili rasprostranjenim neurološkim poremećajima kod pasa nisu potkrepljene naučnim istraživanjima. Velike studije, poput ove iz 2023. godine ili ove, koje su analizirale milione vakcinisanih životinja, pokazale su da su neželjene reakcije retke i uglavnom blage, bez dokaza o povećanom riziku od malignih bolesti ili hroničnih neuroloških stanja.

Nasuprot tome, tvrdnje koje kruže društvenim mrežama zasnivaju se na anegdotalnim iskustvima i ličnim svedočenjima, bez naučnih dokaza.

Terzin, koji više od 30 godina vodi sopstvenu veterinarsku praksu, rekao je da se nikada nije susreo sa takvim slučajevima.

"Ja se ne sećam nekih negativnih efekata. Naravno kao i svaki lek koji upotrebljavate kada pročitate, tamo možete da vidite da mogu da se jave određene neželjene rekacije. Međutim te neželjene efekte ili neke eventualne kontraindikacije ja stvarno nisam primetio. A za ovih 30 i nešto godina koliko radim mogu da kažem da se radi faktički o nekim desetinama hiljada vakcina koje sam ja aplikovao", objašnjava on. 

Psi se vakcinišu protiv više ozbiljnih i potencijalno smrtonosnih bolesti. "Osnovne" (core) vakcine, koje se preporučuju za sve pse, uključuju vakcine protiv besnila, štenećaka (canine distemper), parvovirusa i infektivnog hepatitisa pasa. Ove bolesti mogu imati teške kliničke posledice, a neke od njih, poput štenećaka, mogu dovesti do ozbiljnih neuroloških komplikacija ili smrti.

Pored osnovnih vakcina, postoje i dodatne (non-core) vakcine, koje se primenjuju u zavisnosti od epidemiološkog rizika i načina života psa. Među njima su vakcine protiv leptospiroze, infektivnog traheobronhitisa (poznatog kao "kašalj iz odgajivačnica", koji izazivaju Bordetella bronchiseptica i virus parainfluence), kao i vakcine protiv lajmske bolesti u područjima gde su krpelji rasprostranjeni.

U Srbiji je vakcinacija pasa protiv besnila zakonska obaveza. Prema Zakonu o veterinarstvu i propisima koje sprovodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, svi vlasnici pasa dužni su da redovno vakcinišu svoje životinje protiv besnila.

Besnilo je smrtonosna zarazna bolest koja se može preneti sa životinja na ljude i gotovo je uvek fatalna nakon pojave simptoma.

Ukoliko pas ne primi obaveznu vakcinu protiv besnila, vlasnik može snositi zakonske posledice, a nevakcinisana životinja se smatra rizikom po javno zdravlje. Zbog toga veterinarske službe sprovode redovne kontrole vakcinacije kako bi se sprečilo širenje ove opasne zoonotske bolesti.

Image

Veterinar daje psu dozu vakcine protiv besnila u Ahmedabadu, 28. septembra 2022. godine (AFP / SAM PANTAKI)

Vakcinacija drugih životinja

Tvrdnja se ne odnosi samo na pse, već i na "ostale životinje", kako navodi autorka objave.

"Apsolutna je glupost da vakcine za životinje izazivaju bilo kakve maligne promene ili neurološke poremećaje", rekao je u mejlu za AFP 3. februara 2026. prof. dr Saša Trailović sa katedre za toksikologiju Veterinarskog fakulteta u Beogradu .

Vakcinacija je važan alat u prevenciji i kontroli zaraznih bolesti životinja, uključujući i zoonotske bolesti koje se mogu preneti na ljude, navodi se u smernicama Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) o vakcinaciji (arhivirano ovde).

"Vakcine koje se koriste u veterinarskoj medicini moraju da zadovolje sve kriterijume (farmaceutske, farmakološke i toksikološke) i prođu sva rigorozna ispitivanja (efikasnosti, škodljivosti, toksičnosti i dr.) koja važe i za humane vakcine. Za svaki veterinarski lek, dodatno (u koje spadaju i sve vakcine), obavezno je i ispitivanje škodljivosti za ljude", objasnio je Trailović.

Kada je reč o "ostalim životinjama", na primer o farmskim životinjama poput goveda, ovaca i svinja, vakcinacija se koristi protiv bolesti kao što su bruceloza, antraks, kao i klasična i afrička kuga svinja, u skladu sa nacionalnim programima za kontrolu i iskorenjivanje bolesti.

Ove bolesti mogu dovesti do masovnog uginuća životinja, ozbiljnih ekonomskih gubitaka, ali i predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, s obzirom na to da su neke od njih zoonoze, odnosno mogu se preneti sa životinja na ljude.

Jedan od primera je klasična svinjska kuga, veoma zarazna i često smrtonosna virusna bolest koja pogađa svinje, a karakterišu je povišena telesna temperatura, krvarenja, neurološki simptomi i visoka stopa smrtnosti. Virus se širi direktnim kontaktom između životinja, putem kontaminirane hrane i opreme, kao i posredstvom ljudske aktivnosti.

Pre nego što je stavljena pod kontrolu u više zemalja Evropske unije, klasična svinjska kuga je izazvala velike epidemije širom Evrope tokom 1990-ih godina, uključujući Nemačku, Holandiju, Španiju, Italiju i delove Istočne Evrope, što je dovelo do eutanazije miliona svinja, značajnih ekonomskih gubitaka za stočarski sektor i poremećaja u trgovini. Na primer, epidemija u Holandiji tokom 1997. i 1998. godine rezultirala je masovnim uklanjanjem životinja i velikim finansijskim posledicama.

Od početka devedesetih godina Evropska unija primenjuje politiku nevakcinisanja domaćih svinja, pri čemu je vakcinacija dozvoljena samo u vanrednim situacijama, nakon potvrde bolesti. Od kraja devedesetih u EU nisu zabeležene velike, masovne epidemije klasične kuge svinja, što se pripisuje ovom pristupu, uz brzo otkrivanje bolesti, mere uklanjanja zaraženih životinja, kao i unapređen nadzor i biosigurnosne kontrole.

U Srbiji je bolest stavljena pod kontrolu i zvanično iskorenjena nakon višegodišnjih sistematskih kampanja vakcinacije, strogih kontrola kretanja, nadzora nad populacijama domaćih i divljih svinja, kao i brzog uklanjanja zaraženih životinja.

Međutim, iako je klasična kuga svinja u velikoj meri stavljena pod kontrolu u Evropskoj uniji, poslednjih godina kao velika pretnja populacijama svinja pojavila se još jedna veoma zarazna virusna bolest, afrička kuga svinja.

Afrička kuga svinja prvi put je otkrivena u EU 2014. godine, a od tada se proširila na više zemalja, što je dovelo do masovnog uklanjanja životinja i značajnih ekonomskih gubitaka. Za razliku od klasične kuge svinja, za afričku trenutno ne postoji odobrena vakcina, pa se mere kontrole zasnivaju na strogoj primeni biosigurnosnih mera, ograničenjima kretanja, nadzoru i brzom uklanjanju zaraženih životinja.

Prvi slučaj afričke kuge svinja u Srbiji je zabeležen 2019. godine. U skladu sa međunarodnim preporukama, u zemlji se primenjuju stroge mere za sprečavanje širenja virusa, uključujući eutanaziju svih svinja na zaraženim gazdinstvima.

Sve aktuelne informacije o afričkoj kugi svinja dostupne su na sajtu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije (arhivirano ovde).

AFP je ranije razobličio dezinformacije povezane sa ovom bolešću, o čemu više možete čitati ovde i ovde.

Image

Veterinar drži pištolj za vakcinu tokom kampanje vakcinacije protiv nodularnog dermatitisa goveda 17. decembra 2025. na farmi u Francuskoj (AFP / FILIP LOPEZ)

"Zahvaljujući vakcinama suzbijene su brojne, veoma opasne zarazne bolesti ljudi i životinja. Na primer, u Srbiji dugi niz godina nije zabeležen ni jedan slučaj besnila, zahvaljujući vakcinaciji divljih mesojeda koji ga prenose. Iskorenjene su klasična kuga svinja, boginje...", objasnio je Trailović.

Drugi primer je bruceloza, "bolest koja pogađa i životinje i ljude, a izazivaju je različite vrste bakterija iz roda Brucella. Bolest se prvenstveno javlja kod životinja, dok se ljudi najčešće inficiraju putem kontakta sa životinjama, zbog čega se smatra zoonozom. Bruceloza se ubraja među najopasnije zoonotske bolesti i ponekad se opisuje kao bolest sa pandemijskim karakteristikama, budući da su u novijoj istoriji zabeležena izbijanja kod domaćih životinja na svim kontinentima".

Ova bolest predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi i životinja i izaziva značajne ekonomske gubitke u stočarskom sektoru.

U Srbiji je bruceloza stavljena pod kontrolu zahvaljujući sistematskim programima vakcinacije, testiranju i uklanjanju zaraženih životinja, ograničenjima kretanja i kontinuiranom veterinarskom nadzoru, u skladu sa nacionalnim programima za kontrolu bolesti koje sprovode veterinarske vlasti (arhivirano ovde).

Antivakserski narativi

Antivakserski narativi već godinama kruže društvenim mrežama u Srbiji i širom sveta, a dezinformacije se najčešće odnose na vakcine protiv kovida-19 ili HPV-a.

U tvrdnjama se obično navodi da vakcine izazivaju brojne neželjene posledice u vidu teških ili smrtonosnih bolesti, a takvi narativi su se u poslednje vreme proširili i na veterinarske vakcine.

Veterinar Terzin rekao je da svoje klijente redovno savetuje da ne čitaju neproverene objave sa interneta iz nepouzdanih izvora, upozoravajući da takav sadržaj može biti štetan.

"Kada neko napiše nešto slično ovoj tvrdnji i samim tim odvraća ljude od vakcinacije a taj neko dobije nešto od infektivnih oboljenja zbog kojih je mogao da bude vakcinisan i zaštićen, taj neko je učinio zlo po javno zdravlje", kaže Terzin.

"Širenje takvih lažnih tvrdnji uzbunjuje javnost, dovodi u zabludu i predstavlja krivično delo, pa smatram da bi odgovarajuće državne službe trebalo time da se pozabave, naravno ukoliko imaju vremena za to", dodao je Trailović. 

AFP je ranije pisao o dezinformacijama povezanim sa vakcinama, o čemu više možete čitati ovde.