Svinje u Srbiji su usmrćene zbog afričke kuge svinja, a ne zbog fabrike biljnih proizvoda

U postu objavljenom na Fejsbuku 29. novembra 2023. i podeljenom preko 800 puta za nedelju dana, tvrdi se da je "17.888 zdravih svinja" ubijeno u Srbiji u "zbog otvaranja fabrike veštačkog mesa". Isti tekst na istoj plavoj pozadini je objavljen još 30. jula 2023. i podeljen preko 2.600 puta.

Broj u postovima se podudara sa saopštenjem Ministarstva poljoprivrede od 27. jula 2023. o tome kako je do tog dana 17.888 svinja eutanazirano zbog slučajeva afričke kuge (link je arhiviran ovde). Prvi slučaj AKS-a je registrovan u Srbiji 2019. godine. U zemlji se, u skladu sa međunarodnim preporukama, primenjuju stroge procedure za sprečavanje širenja virusa – uključujući odstrel svih svinja na zaraženim gazdinstvima. Tvrdnja da je ubijanje svinja povezano sa fabrikom veganske hrane deo je serije teorija zavere o planovima da se potrošačima nametnu veganska hrana ili alternative za meso.

Image

Skrinšotovi netačnih postova na Fejsbuku napravljeni 7. decembra 2023.

Svinje se eutanaziraju kad su na gazdinstvu potvrđeni slučajevi afričke svinjske kuge

Međuvladina Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH, ranije OIE) sa sedištem u Parizu opisuje afričku kugu svinja (AKS) kao "veoma zaraznu virusnu bolest domaćih i divljih svinja, čija stopa smrtnosti može da dostigne 100%" (arhivirano ovde). Prvi slučajevi AKS-a u Evropskoj uniji prijavljeni su 2014. godine, a bolest se proširila među domaćim ili divljim svinjama u mnogim zemljama.

Prema Svetskom informacionom sistemu o zdravlju životinja (WAHIS), kojim upravlja WOAH, čiji je Srbija članica, prvi slučaj afričke svinjske kuge otkriven je u zemlji 2019. godine. Članovi su dužni da prijave slučajeve izbijanja bolesti (link arhiviran ovde).

Da biste proverili prijavljene slučajeve na sajtu WAHIS-a, izaberite državu (Serbia) i bolest (African Swine Fever virus):

Image

Skrinšot sa sajta WAHIS-a na kojem se vide prijavljeni slučajevi AKS-a u Srbiji, napravljen 7. decembra 2023.

Prema Pravilniku o merama za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti afričke kuge svinja, kada je slučaj AKS-a potvrđen u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede je dužno da obavesti Međunarodnu organizaciju za zaštitu zdravlja životinja, Evropsku komisiju, susedne zemlje "i druge zainteresovane zemlje" (arhivirano ovde). Ministar poljoprivrede doneo je 2019. godine i Naredbu o preduzimanju mera protiv pojave i širenja virusa.

Prema članu 5 Pravilnika, kada je potvrđen slučaj AKS-a na gazdinstvu, veterinarski inspektor izdaje naredbu da "se ubiju sve svinje (eutanazija) na zaraženom gazdinstvu, bez odlaganja, pod nadzorom veterinarskog inspektora, na način koji obezbeđuje da se tokom uništavanja i prevoza leševa i materijala spreči širenje virusa."

"Nadzor na afričku kugu se sprovodi u celoj zemlji tako što veterinari posećuju farme, pregledaju svinje i uzorkuju bolesne i uginule svinje da bi se bolest otkrila što ranije i suzbila u početnim fazama epizootije. Pored domaćih, nadzor se vrši i kod divljih svinja," objasnila je u mejlu za AFP Činjenice 8. decembra 2023. dr Vesna Milićević, šefica Odeljenja za virusologiju Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije zadužena za Nacionalnu referentnu laboratoriju za afričku kugu svinja.

Otkrivanje novih slučajeva Ministarstvo poljoprivrede saopštava na svom sajtu. Najnoviji izveštaj do trenutka objavljivanja ovog članka publikovan je 19. septembra 2023. (arhivirano ovde) i navodi da je od početka epidemije potvrđeno "4.348 slučajeva afričke kuge svinja (AKS) kod domaćih svinja", a da je "u zaraženim gazdinstvima izvršena eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom gazdinstva."

Informacije o trenutnom stanju i zvanične smernice i zakoni za praćenje, kontrolu i prevenciju širenja bolesti dostupni su i na sajtu Uprave za veterinu (arhivirano ovde).

Kako ovde objašnjavaju iz Veterinarske uprave, ne postoji vakcina ili lek protiv ove smrtonosne bolesti čiji simptomi uključuju iznenadnu smrt, gubitak apetita i krvarenje po koži. Veoma je zarazna i, iako je za ljude bezopasna, oni je mogu preneti na svinje, objašnjava Evropska agencija za bezbednost hrane (arhivirano ovde).

"Zašto se kuga u ovoj meri proširila u Srbiji i kakva je efikasnost mera za suzbijanje bolesti su teme o kojima se može raspravljati," rekla je za AFP dr Milićević. Ubijanje životinja u zaraženim gazdinstvima je jedna od mera koje se preduzimaju za sprečavanje širenja virusa.

"Svakako se zarazne bolesti koje se brzo šire, za koje ne postoji vakcina itd. suzbijaju ubijanjem/eutanazijom. To je jedan od osnovnih postulata u epizootiologiji koji je primenjen i kod afričke kuge gde je epizootiološka jedinica gazdinstvo, te su sve svinje sa jednog zaraženog gazdinstva eutanazirane bez obzira na to što u tom trenutku nisu pokazivale kliničke simptome," objasnila je.

"Što je bolest raširenija i što je više pogođenih lokacija, manja je verovatnoća da će klanje kao glavno sredstvo za iskorenjivanje biti efikasno. Klanje je najefikasnije kada se može obaviti u prvih nekoliko dana na lokaciji koja je zaražena," piše u veterinarskom vodiču Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu (arhivirano ovde).

Slične procedure se primenjuju u regionu kao na primer u Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali i u Francuskoj, Belgiji... Mere koje zemlje članice EU moraju da preduzmu u slučaju izbijanja bolesti navedene su u uredbi EU-a iz 2016. godine, uključujući "usmrćivanje i odlaganje ili klanje životinja koje mogu biti zaražene ili doprineti širenju bolesti" (član 61 – arhivirano ovde).

Prehrambeni proizvodi nova meta teorija zavere

U komentarima obe publikacije pominju se grupa Nestle, koja je u februaru 2022. (link arhiviran ovde) najavila završetak prve faze izgradnje dodatne fabrike u Surčinu za "biljne proizvode". Prema planovima objavljenim 2021. godine na sajtu grada Beograda, Nestle širi proizvodnju "biljnih prehrambenih proizvoda (Plant Based Meal Solutions - PBMS)". Međutim, ništa ne povezuje takve proizvode sa ovogodišnjim slučajevima afričke svinjske kuge.

Dr Milićević je nazvala tu navodnu vezu "dobrim vicom". "Po toj logici, imaćemo fabrike mesa svuda u Evropi i svetu jer je očigledno ceo svet rešio da uništi svinjarstvo time što ne uspeva da se izbori sa afričkom kugom koju popularno zovemo buldožer - ode, pa se vrati," rekla je.

AFP je kontaktirao Nestle Adriatic za komentar, ali nije dobio odgovor do trenutka objavljivanja ovog članka.

Korisnici interneta čini se povezuju izgradnju nove fabrike Nestle sa eutanazijom svinja koju vrše veterinarske službe kako bi navodno naterale potrošače da jedu "veštačko meso". "Agenda da se jedu bube i veštačko meso," napisao je jedan korisnik.

Drugi korisnik, koji je objavio obmanjujući post na Fejsbuku, je bez ikakvih dokaza ili objašnjenja tvrdio da "vještačko meso može biti i meso ljudi koji su navodno kremirani ili koji su ostavili tjelo u svrhu medicinskih ispitivanja, i donacije organa." Takva tvrdnja podseća na ranije teorije zavere da je u Velikoj Britaniji otvorena fabrika ljudskog mesa kada su korisnici interneta satirični lažni dokumentarni film koji je emitovao Kanal 4 (Channel 4) razumeli kao pravi novinski izveštaj. Donacija organa je u Srbiji regulisana zakonom koji ne predviđa da zdravstvena ustanova zadrži tela nakon davanja organa (link arhiviran ovde).

"To treba da završi kao fabrika u Holandiji," komentarisao je jedan korisnik ispod objave od 30. jula 2023, što se verovatno odnosi na požar koji je izbio u distributivnom centru onlajn supermarketa 2022. i za koji se pogrešno tvrdilo da je "fabrika mesa uzgajana u laboratoriji" (link arhiviran ovde).

Još jedan korisnik je 8. decembra 2023. na Tiktoku objavio snimak na kojem se vidi kako se neka ružičasta pasta pretvara u industrijski mesni proizvod insinuirajući da nije od pravog mesa. "Dok vlast u Srbiji ubija zdrave svinje, Nestle otvara u Surčinu fabriku za proizvodnju veštačkog mesa. Narod je izgubio zdrav razum i uopšte ne razmišlja logički. Da li ćete ovo da jedete? Hoćete, a Boga mi i bube i skakavce," piše u opisu snimka. Taj snimak je mnogo deljen širom sveta tokom leta 2023, na primer ovde i ovde.

Image

Skrinšot obmanjujućeg posta na Tiktoku, napravljen 11. decembra 2023.

AFP nije uspeo da pronađe originalni snimak. Međutim, snimak najverovatnije ne prikazuje "veštačko meso" ili biljni proizvod, već mehanički odvojeno meso: "mesni proizvod nalik na pastu i testo proizveden probijanjem kostiju, sa pričvršćenim jestivim mesom, pod visokim pritiskom kroz sito ili sličan uređaj kako bi se odvojila kost od jestivog mesnog tkiva," objašnjava američko Ministarstvo poljoprivrede (link arhiviran ovde). Kako se vidi na različitim snimcima, poput ove reklame za sito, ovog videa ili ovde, meso i kosti se koriste u proizvodnji te paste (linkovi arhivirani ovde, ovde i ovde).

AFP je već nekoliko puta razobličio teorije zavere ili netačne informacije o navodno opasnom i manje-više skrivenom "lažnom mesu". Na primer, snimak "pokretnih pilećih bataka" koji je objavio jedan umetnik podeljen je na društvenim mrežama uz netačnu tvrdnju da prikazuje "meso Bila Gejtsa uzgojeno u laboratoriji". Druge netačne tvrdnje uključuju onu da logo organizacije Rainforest Alliance ukazuje na prisustvo u čokoladi pesticida koji "menja pol", ili da postoji zavera da se ljudi nateraju da jedu insekte koji izazivaju bolesti.