Tvrdnja da je jedenje insekata opasno za ljude zbog hitina je obmanjujuća
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 9. februar 2023. u 17.22
- Ažurirano 6. marta 2023. u 11.52
- Za čitanje potrebno 11 minuta
- Od: AFP Kanada, AFP Nemačka, AFP Beograd
- Prevod i prilagođavanje Marion DAUTRY
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Insekti sadrže hitin, koji naš sistem za varenje ne može da obrađuje. Ali hitin je veoma ukusan polisaharid za rak, parazite, gljivice i skoro sve što uzrokuje bolest (...) Sada znate zašto žele da jedemo bube," piše u tekstu podeljenom kao slika na Fejsbuku na srpskom i hrvatskom od sredine januara 2023. godine. Ista tvrdnja je podeljena na drugim jezicima poput nemačkog i rumunskog. Takođe je kružila na engleskom u avgustu 2022.
Obmanjujuća tvrdnja da je jedenje insekata opasno za ljude jer sadrže hitin izgleda se ponovo pojavila početkom januara 2023. ubrzo nakon što je Evropska komisija odobrila komercijalizaciju malog brašnara (Alphitobius diaperinus) u smrznutim, pastoznim, sušenim i praškastim oblicima i kućnih cvrčaka ( Acheta domesticus) u delimično odmašćenom prahu.
Stručnjaci koje je AFP intervjuisao rekli su da se, iako ljudi možda ne mogu u potpunosti da svare hitin, to ne razlikuje od toga da ne vare celulozu u štapiću celera. Ne postoji obaveza jedenja insekata u zemljama EU, niti obaveza da insekti zamene druge sastojke. Na proizvodima koji sadrže insekte moraju biti jasno navedeni kao sastojak i potencijalni alergen, u skladu sa ovlašćenjima Evrospke komisije. Stručnjaci su takođe rekli da naučni dokazi ne podržavaju tvrdnju da hitin "hrani rak". Prema Organizaciji UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO), insekti su već deo ishrane najmanje dve milijarde ljudi.
AFP je već razobličio netačne tvrdnje o insektima u hrani, na primer ovde i ovde.
Stručnjaci kažu da dostupni dokazi ne povezuju hitin sa rakom
Hitin je drugi najobičniji polisaharid (posle celuloze) koji se nalazi u prirodi i deo je egzoskeleta insekata, kao i rakova, gljivica, bakterija, kvasaca i algi. Može se koristiti kao đubrivo, aditiv za hranu i u medicinske svrhe.
Stručnjaci su rekli da pregled naučne literature o hitinu ne podržava tvrdnje da on može učiniti ljude podložnim raku.
Onkološki institut "Prof. Dr Jon Čiricuta" iz Kluž-Napoke (IOCN) poslao je AFP-u analizu nekoliko studija o hitinu i njegovim derivatima, navodeći da su "intenzivno proučavani" poslednjih decenija i da se pokazalo da su biokompatibilni (kompatibilni sa živim tkivima), biorazgradivi, nisko toksični i nisko imunogeni (sa malim potencijalom da izazovu imunski odgovor).
U studiji iz 2015, koju citira Institut, navodi se da hitin čak može da se koristi u lečenju raka "kao sredstvo za isporuku lekova protiv raka na određeno mesto i ima antiproliferativni efekat smanjenjem vitalnosti ćelija."
Međutim, IOCN je dodao da su "buduće studije neophodne da bi se konkretno utvrdio potencijal hitina u onkološkom lečenju, ali i mogući efekti ovog jedinjenja kao dela ljudske ishrane."
Nemačko društvo za borbu protiv raka (DKG) je takođe reklo u odgovoru za AFP 12. septembra 2022. da "ni Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) ni Svetski fond za istraživanje raka (VCRF) ne klasifikuju jedenje insekata i hitina kao kancerogene. Prvobitna pretraga baza podataka PubMed i Embase za naučne studije o raku i jedenju hitina nije pronašla dokaze o mogućoj vezi."
Edvard Brej (Edward Bray), portparol Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) rekao je AFP-u u mejlu 3. februara 2023. godine da: "Do sada nije bilo zabrinutosti zbog genotoksičnosti ili raka u proceni primene hrane za insekte."
Evropska agencija za bezbednost hrane je 2010. godine proglasila hitin bezbednim sastojkom hrane, pod uslovima upotrebe i na predloženim nivoima konzumiranja.
U odobrenjima za dva nova proizvoda na bazi insekata koje je Evropska komisija izdala u januaru 2023. navodi se da je EFSA odlučila da su sastojci "bezbedni u predloženim uslovima upotrebe i nivoima upotrebe".
Izveštaji EFSA o odmašćenom prahu kućnih cvrčaka i proizvodima od manje brašnaste gliste mogu se naći ovde i ovde. U oba izveštaja se zaključuje da je, isključujući potencijalnu alergenost, "NF (nova hrana) bezbedna u predloženim upotrebama i nivoima upotrebe."
"Nova hrana je hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu u znatnijoj mjeri koristili za prehranu ljudi unutar (evropske, prim. ur.) Zajednice" i pripada određenim kategorijama, objašnjava ovde hrvatsko Ministarstvo zdravlja.
Ovo nije prvi put da EU daje zeleno svetlo jestivim insektima.
Na primer, 2021. i 2022. godine Evropska komisija je potvrdila da su proizvodi od tri insekta - kućnih cvrčaka, velikog brašnara i migratornih skakavaca - odobreni za marketing i potrošnju u EU.
U izveštajima o bezbednosti koje je objavila EFSA 2020. godine, navodi se da jedenje sušenih žutih brašnara ne predstavlja "nikakav nutritivni nedostatak" i da se smatra "bezbednim u granicama predložene upotrebe". Izveštaji iz 2021. o skakavcima i kućnim cvrčcima takođe su ih proglasili bezbednim.
Međutim, izveštaji Evropske agencije za bezbednost hrane ukazuju na to da insekti mogu izazvati alergijske reakcije i da ljudi alergični na rakove i grinje mogu biti osetljivi.
Hitin nije štetan za ljudsko zdravlje čak i ako nije u potpunosti razgrađen
Tvrdnja da ljudi ne bi trebalo da jedu insekte jer ne mogu da svare hitin je takođe obmanjujuća.
Edvard Brej iz EFSA-e je rekao AFP-u da naučni dokazi sugerišu da bi hitin konzumiran kao hrana u velikoj meri prolazio kroz telo bez razlaganja.
"Naučni panel EFSA-e smatra da je hitin nerastvorljivo vlakno za koje se ne očekuje da će se variti u tankom crevu ljudi u bilo kom značajnom stepenu," rekao je on.
Međutim, to ne znači da je štetan po ljudsko zdravlje.
Mareike Janiak, prva autorka studije o genima hitinaze (koji kodiraju enzime koji razgrađuju hitin) objavljene 2018. u časopisu "Molekularna biologija i evolucija", rekla je da, iako hitin možda nije potpuno svarljiv, to ne mora nužno da ga čini štetnim za ljudsko telo.
"Biolozi su dugo verovali da sisari ne proizvode enzim koji može da razgradi hitin, ali to ne znači da creva ne mogu da vare insekte," rekla je ona AFP-u u mejlu.
Ona je uporedila hitin sa celulozom, koja čini ćelijske zidove mnogih biljaka dok ljudsko telo nema enzim sposoban da je razgradi. "I dalje jedemo stvari poput celera i dobre su za nas," objasnila je Janiak.
Iako neki delovi povrća možda nisu u potpunosti svarljivi, nerastvorljiva vlakna koja sadrže i dalje doprinose opštem zdravlju.
"Naša creva izvlače hranljive materije iz biljaka i eliminišu nevarljiva vlakna, koja održavaju kretanje stvari duž digestivnog trakta i daju nam zdravu stolicu. Nedostatak nerastvorljivih vlakana može dovesti, na primer, do konstipacije," rekla je Janiak.
Takođe je rekla da njeno istraživanje ukazuje na to da bi neki sisari mogli da razgrade hitin.
"Ljudi su dugo vremena mislili da je hitin kao celuloza za sisare -- nerastvorljivo vlakno koje je prolazilo kroz creva, dok su energija i hranljive materije izvučeni iz ostatka insekata. Međutim, otkriće enzima 'kisela sisarska hitinaza' u stomaku miševa i slepih miševa dovela je ovo u pitanje i snažno sugeriše da neki sisari zaista mogu da svare hitin," objasnila je ona.
Pregled literature objavljen 2021. u Časopisu za funkcionalnu hranu ističe da "hitin sadrži 90,6% ukupnih dijetetskih vlakana i može se definisati kao funkcionalna komponenta hrane koja joj daje posebne prednosti, na primer doprinosi zdravlju debelog creva i koronarnih arterija i smanjenju holesterola, između mnogih drugih."
Sisari su sposobni da jedu insekte
U postovima se takođe netačno tvrdi da insekti sadrže "metamorfne steroide, posebno ekdisteron" i da "nisu hrana za sisare".
Ekdisteroidi su klasa steroidnih hormona koji se nalaze kod zglavkara (beskičmenjaka sa egzoskeletom) i regulišu njihov razvoj, uključujući mitarenje i reprodukciju. Ekdisteron može da se koristi kao pojačivač sportskih performansi i otkriveno je da može da inhibira rast ćelija raka dojke.
Dominik Biro (Dominique Bureau), profesor na odseku za bionauku o životinjama na Univerzitetu Gelf (Guelph) u Kanadi, rekao je AFP-u u mejlu u oktobru 2022. da je netačno tvrditi da je ekdisteron nužno štetan jer "praktično sva životinjska tkiva ili hrana sadrže neke količine steroidnih hormona."
"Mleko, meso, jetra, itd. sadrže hormone. Hrana na biljnoj bazi, poput mnogih uljarica i mahunarki, sadrži prekursore steroidnih hormona (npr. fitoestrogene kao što su izoflavoni u proizvodima od soje)," rekao je on.
Sa tim se slaže i Rene Lafon (René Lafont), profesor emeritus na Institutu za biologiju Pariz-Sena na Univerzitetu Sorbona. On je AFP-u u mejlu iz oktobra 2022. rekao da su ovi hormoni zaista prisutni u malim količinama kod insekata, ali i u mnogo većim količinama u biljkama (fitoekdisteroidi), uključujući neke uobičajene u zapadnjačkoj ishrani kao što su spanać i kinoa.
"Ova jedinjenja nisu toksična za ljude i čak imaju interesantna anabolička i antidijabetička svojstva," rekao je on.
Tvrdnja da insekti nisu hrana za sisare je "kategorički netačna", kaže Mareike Janiak. Miševi i armadilosi su primeri sisara koji jedu insekte, neki od njih skoro isključivo, objasnila je ona.
"Za mnoge primate je važno da jedu insekte, uključujući mnoge male majmune (kapucine, veverice, tamarine, da spomenemo samo neke), tarsijere, ali i za šimpanze, naše najbliže žive rođake," rekla je Janiak.
Proizvodi koji sadrže sastojke na bazi insekata moraju biti jasno označeni
U nekoliko postova na Fejsbuku se implicira da se "insekti unose u Hrvatsku u svim vrstama industrijske hrane" i da je njihovo konzumiranje "obavezno", te da je to deo velike šeme koju je navodno organizovao Svetski ekonomski forum i koja uključuje druge već razobličene teorije zavere kao što su "klimatsko zaključavanje" i plan "velikog resetovanja" za smanjenje stanovništva.
Kako je AFP detaljno objasnio ovde na francuskom, odobrenje ovih novih proizvoda na bazi insekata u EU je praćeno jasnim direktivama o njihovom obeležavanju. U odluci o odobrenju nema naznaka da su proizvodi na bazi insekata "obavezni" za jelo.
"Na listi sastojaka mora biti jasno naznačeno da se ovaj sastojak nalazi u proizvodu," potvrdila je Evropska komisija AFP-u 24. januara 2023.
To je jasno navedeno u dva pravilnika o komercijalizaciji ovih proizvoda. Proizvođači su dužni da navedu nazive ovih namirnica, na latinici i na jeziku zemlje u kojoj se prodaju, kao što je prikazano u dokumentima ispod.
Rizik od alergije za ljude alergične na "rakove mekušce, proizvode od njih, te na grinje iz prašine" takođe mora biti pravilno naznačen.
U dokumentima o odobrenju za dve nove namirnice napominje se da je potrebno dodatno istraživanje o stepenu jačine "alergena" u njima, pošto su trenutna istraživanja neuverljiva o tome u kojoj meri hrana može izazvati alergijsku reakciju.
Trenutno, samo 14 glavnih alergena u hrani, uključujući mekušce, moraju biti deklarisani zakonom kao "proizvodi ili supstance koje izazivaju alergije ili netoleranciju" na etiketama hrane u EU, kao što je navedeno ovde.
Ishrana i bezbednost
"Kukci predstavljaju dobar izvor većine hranjivih tvari potrebnih za ljudsku ishranu, iako sastav varira u odnosu na vrstu i razvojni stadij kukca. Kukci spadaju u skupinu 'mini-stoke', te je njihov uzgoj jednostavan, brz i efikasniji u odnosu na uzgoj drugih vrsta životinja," piše u naučnom radu koji su 2022. objavili istraživači sa Veterinarskog fakulteta u Sarajevu.
U članku iz 2020. objavljenom u časopisu NFS takođe se navodi da bi "činjenica da jestivi insekti imaju bržu stopu rasta, visoku efikasnost konverzije hrane i zahtevaju manje resursa za uzgoj u poređenju sa stokom trebalo da ih učini privlačnijim izvorom hrane višeg kvaliteta, posebno za siromašno i ruralno stanovništvo zemalja u razvoju."
Međutim, takođe se primećuje da je naučna literatura i dalje ograničena. "Potrebno je više istraživanja da bi se razumeli rizici koji su povezani sa njihovim konzumiranjem kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača," zaključuje se u izveštaju.
U izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija iz 2021. godine, insekti su opisani kao "dobra perspektiva za pomoć u rešavanju problema nesigurnosti (obezbeđivanja) hrane koji se odnose na rast globalne populacije, a da istovremeno ne nanose štetu životnoj sredini." Međutim, u izveštaju se takođe naglašava da se moraju uložiti napori da se osigura bezbednost hrane u proizvodnji i konzumiranju jestivih insekata kako bi se izbegle alergološke, biološke, hemijske ili fizičke opasnosti.
"Sigurna i uspešna proizvodnja insekata mora uključivati napore da se spreče, otkriju, identifikuju i ublaže ovi problemi bezbednosti hrane," navodi se u izveštaju.
Članak u gastronomskom vodiču Mišlin (Michelin) preporučuje da se otkrije poreklo insekata i da se dobro kuvaju pre konzumiranja, kao i svaki drugi sastojak hrane.
6. mart 2023. Članak je ažuriran u uvodu pojašnjenjem opisa proizvoda koji je Evropska komisija odobrila
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas