Nobelovac Oto Varburg nije rekao da je kancer rezultat 'anti-fiziološkog načina života'

Jedan srpski onlajn portal koji promoviše alternativnu medicinu objavio je članak u kome se tvrdi da je Oto Varburg "otkrio da je rak rezultat anti-fiziološkog načina života", implicirajući da je dobitnik Nobelove nagrade 1931. godine pronašao da -- konzumiranjem hrane koja "pretežno zakiseljuje" i fizičkom neaktivnošću -- ćelije u telu stvaraju kiselo okruženje koje dovodi do razvoja raka. Navodeći jedan Varburgov naučni rad, u članku se takođe tvrdi da "ćelije raka ne mogu da prežive u prisustvu visoke koncentracije kiseonika".

Srpski članak sa netačnim tvrdnjama objavljen je u julu 2022. i od tada je na Fejsbuku podeljen više od 2.600 puta, prema podacima Kraudtengla (CrowdTangle), alata za merenje interakcija na društvenim mrežama. Poslednji put je podeljen u februaru ovde i januaru 2023. kao ovde i ovde (ovaj post je kasnije obrisan). Kao izvor, članak navodi sličan tekst na hrvatskom, arhiviran još u junu 2013. i takođe objavljen na internet stranici koja promoviše "alternativnu medicinu" i prodaje "prirodne" proizvode i suplemente.

Ovo nije prvi put da se rad Oto Varburga netačno ili obmanjujuće interpretira. U aprilu 2021. AFP-ov servis za proveru činjenica na francuskom, AFP Factuel, razobličio je sličnu tvrdnju da je Varburg rekao kako "nijedna bolest, uključujući rak, ne može da opstane u alkalnom okruženju". U oktobru 2020. AFP Činjenice je proverio i utvrdio da je netačna tvrdnja, takođe pripisana ovom Nobelovcu, da ćelije bez kiseonika postaju kancerogene.

Tvrdnje u članku nedavno podeljenom na srpskom takođe su netačne, pokazuje istraživanje AFP-a. Niti je dr Varburg govorio o "anti-fiziološkom načinu života", niti je aludirao na "kiselost hrane" i nedostatak fizičke aktivnosti kao uzroke raka, kako se navodi u netačnim objavama. Osim toga, kiselost nije preduslov za rast ćelija raka i nema dokaza da kiseli pH povećava rizik od raka u ljudskom telu. Iako je tačno da ćelije raka mogu bolje da rastu u kiselom okruženju, pH nivoe u telu ne određuje hrana koju jedemo, kažu naučnici i doktori. Takođe, ćelijama raka jeste potreban kiseonik da bi preživele.

Image

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 6. februara 2023.

Oto Hajnrih Varburg (Otto Heinrich Warburg) je bio nemački fiziolog i biohemičar rođen 1883. Njegov rad na ćelijskom disanju bio je inovativan za proučavanje ćelija raka. Nobelovu nagradu dobio je 1931. godine za "otkriće prirode i načina delovanja respiratornog enzima."

Prema rečima Angele Oto (Angela Otto), vanredne profesorke na Fakultetu za bioinženjering u Minhenu koja dugo proučava rad dr Varburga, nije zabeleženo da je on povezivao konzumiranje određene vrste hrane ili fizičku aktivnost sa rakom.

"Nisam našla dokaz da je Oto Varburg u svojim naučnim radovima koristio termin 'anti-fiziološki način života' ili nešto slično tome", napisala je Angela Oto u mejlu AFP-u 24. januara 2023. "U svojim kasnijim godinama (nakon 1956. godine) on je navodio kancerogene iz okruženja kao moguće ('sekundarne') uzroke raka, koji su vodili do respiratornog oštećenja i potom anaerobne glikoze (fermentacija šećera jednaka je proizvodnji laktata) kao 'primarnog' uzroka raka", rekla je Oto, dodajući da "kiselost nije preduslov za rast tumora".

Osim toga, Varburg "nije aludirao na 'kiselost' hrane. Niti je pominjao nedostatak fizičke aktivnosti kao uzroka raka", dodala je ona.

Netačni članak podeljen na društvenim mrežama pominje samo jedan Varburgov rad nazivajući ga "Metabolizam tumora". U aprilu 1926. Varburg je objavio naučni rad pod nazivom Metabolizam tumora u telu, ali AFP u njemu nije pronašao pominjanje ovih tvrdnji.

Suprotno tvrdnji u članku da ćelije raka ne mogu da prežive u prisustvu kiseonika, Angela Oto kaže da im je on potreban:

"Tokom poslednjih deset godina dokazano je da je metabolizam ćelija raka vrlo fleksibilan i adaptibilan (plastičnost tumora) - više nego što je Oto Varburg mogao da predvidi pre 60 godina. Povrh toga, ćelije raka 'preživljavaju' u prisustvu kiseonika - on im je potreban! - i umrle bi kad ne bi bilo O2 (anoksije)," objasnila je ona.

"To znači: ćelije raka 'UDIŠU' kiseonik i preživljavaju u prisustvu visoke (normalne) koncentracije kiseonika". Tumorske ćelije ne mogu da prežive uz pomoć samo glukoze - potrebni su im i drugi nutrijenti - "i NE MOGU da prežive bez kiseonika!", istakla je ona (podebljana i velika slova napisala Oto).

Hrana koja zakiseljuje ne uzrokuje rak

U članku se tvrdi i da ishrana "pretežno hranom koja zakiseljuje" doprinosi "kiseloj sredini" koja uzrokuje rak, te izvlači zaključak da ljudi treba da izbegavaju "hranu koja zakiseljuje telo".

"Neka istraživanja su pokazala da kisela sredina može pomoći rast ćelija raka. Tako da postoji ideja da će ishrana bogata alkalnom hranom (sa visokim pH) i siromašna kiselom podići nivoe pH u telu (učiniti telo više alkalnim) i sprečiti ili čak izlečiti rak", rekla je u aprilu 2018. Marija Pecel (Maria Petzel), klinički nutricionista u Centru za proučavanje raka MD Anderson pri Univerzitetu Teksas, u intervjuu za članak koji je objavljen na internet stranici Centra. Međutim, "važno je primetiti da je reč o istraživanjima ćelija raka u laboratoriji koja ne odražavaju kompleksnu prirodu ponašanja tumora u ljudskom telu. A i hrana ne može da promeni pH u vašoj krvi", rekla je ona.

Razobličavajući mit da takozvana "alkalna dijeta" može sprečiti rak, ona je rekla: "Hrana koju jedete ne može promeniti pH nivo u vašoj krvi. Telesni pH je vrlo strogo regulisan sistem. Ukoliko promenite ishranu, možete videti promene u pH vrednosti pljuvačke ili urina jer su to otpadne materije, ali nikada ne možete pojesti toliko da to zaista utiče na vašu krv."

Miloš Babić, molekularni biolog, neurobiolog i direktor istraživanja u Seldomu (Celldom), kompaniji koja istražuje funkciju pojedinih ćelija, objašnjava da je ljudski organizam "uvek blago bazan, sa pH između 7.35 i 7.45, što jako pažljivo kontrolišu pluća i bubrezi ".

"Ako se ovo poremeti, ozbiljni problemi nastaju odmah, nema nikakvog čekanja da se razvije rak. Da postoji hrana koja čini vaše telo kiselim, vi biste u roku od par sati nakon obroka bili u bolnici, i iz nje verovatno ne biste izašli živi. Doslovno ništa što se može nazvati hranom ili pićem apsolutno ne može da učini vaše telo kiselim," rekao je Babić AFP-u u mejlu 6. februara 2023.

Vrednost pH u krvi je oko 7.4, neutralno stanje. "Svaka značajna devijacija te vrednosti je opasna", objasnila je i Angela Oto AFP-u u aprilu 2021. "Visoka alkalna vrednost bi ubila ćelije", dodala je ona.

U jednoj meta analizi iz 2016, koja je objavljena u Britanskom medicinskom časopisu (British Medical Journal) i u kojoj je pregledano 252 izvoda istraživanja o efektnosti alkalne ishrane na borbu protiv raka, zaključuje se:

"Uprkos promociji alkalne ishrane i alkalne vode u medijima i od strane prodavaca, gotovo da ne postoji aktuelno istraživanje koje bi ili podržalo ili opovrglo ove ideje... Promocija u javnosti alkalne ishrane i alkalne vode za prevenciju ili lečenje raka nije opravdana."

Osim toga, Babić objašnjava da "mi danas sasvim jasno znamo kako kancer nastaje i kako se razvija (promene u genima koje dovode do nekontrolisanog množenja naših sopstvenih ćelija i koje im omogućavaju da izbegnu imuni sistem), što nema apsolutno nikakve veze sa kiselošću, kiseonikom, ili bilo kojim drugim takvim faktorom".

"Danas se može kroz genetske analize ustanoviti tačno koji su se geni promenili i doveli do kancera - mutacije koje proizvodi preterano izlaganje UV zračenju, pušenje, kancerogene supstance i slični faktori", dodao je on.

Na svojoj internet stranici za proveru činjenica o raku, "Cancer factfinder," Harvardova Škola za javno zdravlje objašnjava da "ne postoje humana epidemiološka istraživanja koja proučavaju odnos između pH i raka".

"Nema laboratorijskog dokaza da kiseli pH povećava rizik od raka. Iako je tačno da ćelije raka rastu dobro u kiselom okruženju, hrana koju jedete ne utiče na pH nivoe vašeg tela. Faktori koji utiču na pH vašeg tela uključuju gubitak tečnosti, nivoe elektrolita i funkcionisanje organa."

AFP Činjenice je već razobličio tvrdnju da alkalna hrana može sprečiti ili izlečiti kovid-19.

Fizička neaktivnost je faktor rizika, ne glavni uzrok raka

"Jedina tačna stvar u celoj priči je da fizička aktivnost i dobra ishrana zaista smanjuju verovatnoću raka (mada ne na nulu, pogotovo u modernom društvu gde su i najzdraviji ljudi izloženi smogu i dimu cigareta)", kaže Babić.

On objašnjava da aktivni ljudi koji se hrane dobro, sa mnogo biljne hrane i povrća, između ostalog imaju bolju cirkulaciju, zdraviji imunski sistem koji bolje uklanja kancerozne ćelije u ranim fazama, manje masnog tkiva, bolju zamenu starih ćelija u kojima se najviše nakupljaju mutacije.

"Sve to zajedno utiče da verovatnoća raka, kao i verovatnoća mnogih drugih bolesti, bude manja. Dobro je i korisno biti aktivan", kaže Babić.

Na sajtu Cancer factfinder navodi se da "postoje jaki dokazi da su viši nivoi fizičke aktivnosti povezani sa manjim rizikom za nekoliko vrsta raka. Dosta tih dokaza je objavljeno u 'meta analizama' ili statističkim poređenjima više istraživanja koja se bave sličnim pitanjima".

U svojoj informaciji o odnosu fizičke aktivnosti i raka, američki Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute - NCI) navodi da ljudi koji su fizički najaktivniji imaju 12-21% manji rizik da obole od nekih vrsta raka u odnosu na one koji su najmanje aktivni.

Osim toga, iako je manje istraživanja o sedelačkom ponašanju i riziku od raka nego o fizičkoj aktivnosti i mogućnosti obolevanja od raka, sedelačko ponašanje - sedenje, poluležanje ili ležanje tokom dužeg perioda vremena (osim za vreme spavanja) može takođe biti povezano sa povećanim rizikom od nekih vrsta raka, piše NCI.

Prema Stručnom izveštaju iz 2018. o fizičkoj aktivnosti i riziku od raka, koji je objavio Svetski međunarodni fond za istraživanje raka (the World Cancer Research Fund International), istraživačka mreža sa sedištem u Londonu koja ispituje kako ishrana, težina i fizička aktivnost utiču na rizik razvoja i preživljavanja raka, postoje jaki dokazi da fizička aktivnost smanjuje rizik od raka debelog creva, grudi (posle menopauze) i endometrijuma, kao i da upražnjavanje fizičke aktivnosti većeg intenziteta smanjuje rizik od raka dojke pre i posle menopauze.

Image

Skrinšot iz sažetka Stručnog izveštaja 2018. o fizičkoj aktivnosti i riziku od raka, snimljen 6. februara 2023.

Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate, ističu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV). Društvo Srbije za borbu protiv raka objavilo je detaljne preporuke o načinu života koji bi mogao doprineti prevenciji raka.