Logo zelene žabe ne znači da prehrambeni proizvod sadrži herbicid atrazin

"ATRAZINE MIJENJA SPOL," piše u postu na hrvatskom koji je objavio srpski korisnik na Fejsbuku 18. marta 2023, zajedno sa fotografijom nečega što liči na čokoladicu sa logom nevladine organizacije (NVO) Reinforest Alajans (Rainforest Alliance) na pakovanju. Prema navodima u postu, herbicid atrazin je najzastupljeniji u proizvodima "iz kompanije Rainforest Alliance". Isti tekst i slika su podeljeni u brojnim objavama u martu 2023. kao na primer ovde i ovde uz sliku drugih proizvoda na kojim se vidi pečat zelene žabe.

Isti tekst je podeljen i u februaru 2023. godine na portalu na hrvatskom koji je AFP već nekoliko puta verifikovao zbog objavljivanja netačnih informacija (kao ovde i ovde). I na bugarskom je kružila tvrdnja da logo kompanije Rainforest Alliance na prehrambenim artiklima ukazuje na prisustvo atrazina i da ovaj pesticid "muškarce pretvara u žene".

U drugim objavama na srpskom, poput ove objavljene na Fejsbuku 24. aprila 2023. godine i kasnije izbrisane, ističe se logo zelene žabe i tvrdi da je atrazin "najprisutniji u čokoladnim proizvodima i slatkišima" i da su "istraživanja pokazala da atrazin menja seksualnu orijentaciju žaba kada se ova hemikalija nađe u vodi u kojoj žive".

Međutim, tvrdnje u ovim viralnim objavama su netačne. Čini se da se u postovima pravi neosnovana veza između pečata koji koristi NVO Rainforest Alliance, a koji ukazuje na proizvode koji poštuju određene standarde proizvodnje -- što isključuje korišćenje atrazina -- i studije iz 2010. o efektu ovog herbicida na reproduktivni sistem žaba. Profesor Tajron Hejs, autor studije, smatra da atrazin "nije bezbedan" za životinje i ljude, ali je rekao za AFP da "ne bi rekao da atrazin 'pretvara muškarce u žene'".

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova napravljeni 26. aprila 2023.

Logo znači da proizvod sadrži sastojke ubrane bez atrazina i drugih herbicida

Rainforest Alliance, koja koristi logo zelene žabe prikazan u objavama na Fejsbuku, nije kompanija već "međunarodna neprofitna organizacija koja se bavi ukrštanjem biznisa, poljoprivrede i šuma kako bi normalizovala odgovorno poslovanje," kako objašnjava ova nevladina organizacija na svom sajtu (arhivirano ovde).

"Pečat zelene žabe na ambalaži kompanije Rainforest Alliance znači da proizvod sadrži sertifikovani sastojak – kao što su kafa, čaj, kakao ili banane – koji je proizveden korišćenjem metoda koje podržavaju tri stuba održivosti: društveni, ekonomski i ekološki," rekao je u mejlu AFP-u 4. aprila 2023. portparol NVO-a.

"Atrazin je zabranjen prema Standardu sertifikacije Rainforest Alliance, što znači da farmama koje prate naš standard nije dozvoljeno da ga koriste na sertifikovanim usevima," rekao je portparol za AFP.

Atrazin se može naći na listi zabranjenih pesticida u smernicama NVO-a za upravljanje pesticidima, arhiviranim ovde.

Iako Rainforest Alliance ima proceduru koja dozvoljava izuzetnu upotrebu pesticida, atrazin se ne nalazi na listi odobrenih izuzetaka, čija je najnovija verzija objavljena u novembru 2022. (arhivirana ovde).

"Nikada nismo dozvolili izuzetak za upotrebu atrazina u okviru 'procedure izuzetne upotrebe'," rekao je portparol u mejlu za AFP primljenom 18. aprila 2023.

Organizacija koristi crvenooku list žabu više od 30 godina, "jer se ovaj vodozemac sa sjajnim očima obično nalazi u neotropima, gde su naši osnivači prvi počeli da rade na zaštiti tropskih prašuma," dodao je portparol.

Image

Skrinšot sa sajta NVO-a Rainforest Alliance napravljen 18. aprila 2023.

Sertifikacija podrazumeva nekoliko standarda u pogledu očuvanja i zaštite ekosistema i biodiverziteta, ljudskih prava i dobrobiti poljoprivrednika.

"Sertifikaciju sprovode sertifikaciona tela treće strane koja su ovlašćena da vrše reviziju u skladu sa našim standardom održive poljoprivrede. Više informacija o pravilima za sertifikacione organe možete pronaći ovde," objasnio je portparol NVO-a.

Atrazin je zabranjen u EU i Srbiji

Kako je objasnila Američka agencija za zaštitu životne sredine (USEPA), atrazin je herbicid "koji se koristi za selektivnu kontrolu jednogodišnjih trava i širokolisnih korova pre nego što izniknu" sa "najvećom upotrebom na kukuruzu, kukuruzu šećercu, sirku i šećernoj trsci", ali takođe na "pšenici, orašastim plodovima makadamije i guavi, kao i za nepoljoprivrednu upotrebu kao što su rasadnici/ukrasne biljke i travnjaci".

Iako je atrazin odobren u SAD-u, Evropska komisija ga je zabranila u Evropskoj uniji od 2004. godine zbog kontaminacije vode. Bio je odobren prelazni period do 2007.

Atrazin ima status "neodobrene supstance", rekao je portparol Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) za AFP u mejlu 17. aprila 2023.

Herbicid se takođe ne nalazi na najnovijoj "listi registrovanih sredstava za zaštitu bilja" koju je objavilo Ministarstvo poljoprivrede Srbije na ovoj stranici ažuriranoj u decembru 2022. Dozvoljen je kao komponenta terbutilazina sa ograničenjem od 1g/kg, kako je navedeno u ovom dokumentu Ministarstva poljoprivrede koje reguliše upotrebu pesticida, objavljenom 29. marta 2023. To je isto ograničenje kao što je odredila Evropska komisija za EU u maju 2021.

"Republika Srbija prati regulativu sredstava za zaštitu bilja u EU i sve što je tamo zabranjeno, zabranjeno je i u Srbiji," rekla je za AFP Činjenice 26. maja 2023. godine Mira Pucarević, profesorka i dekanka Fakulteta zaštite životne sredine na univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici.

"Atrazin nije na listi dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja zbog dugog poluveka raspada u zemljištu (više od šest meseci ), pa zbog toga migrira u podzemne vode gde onda akumulira," rekla je Pucarević, koja predaje predmet Instumentalne metode analize i kontrole štetnih materija u hrani i životnoj sredini i 30 godina se bavi pestidicima i njihovim ostacima.

Kako objašnjava Evropska agencija za životnu sredinu: "uprkos ograničenjima za atrazin od 2007, on se i dalje nalazi u podzemnim vodama jer je veoma postojan." Ovo je primećeno i u Srbiji između 2007. i 2009. godine, objašnjava se u istraživačkom radu iz 2013. godine.

Zdravstveni rizici povezani sa atrazinom

Svest o rizicima vezanim za ovaj pesticid podigao je 2002. godine profesor biologije sa Berklija Tajron Hejs (Tyrone Hayes).

"Atrazin nije bezbedan," rekao je AFP-u profesor Hejs u mejlu od 4. aprila 2023, objašnjavajući da je USEPA zaključila da će atrazin verovatno negativno uticati na 54% svih vrsta i 40% svih staništa.

"Moje je stručno mišljenje da atrazin takođe nije bezbedan za ljude, posebno za poljoprivredne radnike i fabričke radnike koji su stalno izloženi," rekao je.

Hejs je rekao za AFP da je kod ljudi "atrazin povezan sa rakom dojke i bolešću prostate".

Što se tiče tvrdnje da "atrazin mlade muškarce pretvara u žene", netačni postovi se odnose na rad profesora Hejsa na žabama izloženim atrazinu. Na primer, ova studija iz 2002. ispituje larve izložene atrazinu uranjanjem tokom razvoja larve, a u ovoj studiji iz 2010. godine, mužjaci žaba su bili izloženi atrazinu tokom perioda larve i do tri godine nakon metamorfoze.

"Moje istraživanje o žabama pokazalo je da atrazin genetski feminizira muške žabe. U zavisnosti od koncentracije i vrste, feminizacija je podrazumevala razvoj jajnih ćelija u testisima, a u nekim slučajevima razvoj jajnika i potpunu feminizaciju nekih genetski muških jedinki što je rezultiralo plodnim ženkama. Ovi efekti su u skladu sa smanjenjem androgena i povećanjem proizvodnje estrogena (uzrokovanog atrazinom), a slični efekti su primećeni kod izloženih riba, vodozemaca, gmizavaca i ptica."

Ali kada je reč o proširenju rezultata njegovog rada na ljude, profesor Hejs poriče tvrdnje iznete u objavama na društvenim mrežama. "Što se tiče efekata na pol/reprodukciju kod ljudi, verujem da su izjave (u objavama na društvenim mrežama, ur.) previše pojednostavljene," objasnio je.

"Što se tiče reprodukcije, atrazin izaziva smanjenje testosterona i sperme kod laboratorijskih glodara, a ljudi izloženi atrazinu imaju nizak broj spermatozoida. Pored toga, atrazin je povezan sa urođenim defektima kod ljudi kada je fetus izložen tokom trudnoće", rekao je Hejs, ukazujući na studije na ljudima i na miševima.

"Anomalije koje su primećene kod ljudi uključivale su hipospadiju (uretra ne dopire do kraja penisa), kriptorhidizam (jedan ili oba testisa se ne spuštaju u skrotum i ostaju unutar tela) i mikrofalus (penis ne raste)," dodao je.

"Dakle, dok ne bih rekao da atrazin 'pretvara muškarce u žene', postoje analogni efekti koji su uporedivi sa mehanizmima delovanja atrazina," zaključio je on.

Hejs objašnjava svoje istraživanje atrazina u ovom TEDx govoru 2018:

Rizik od izlaganja atrazinu kroz prerađenu hranu je nizak

Prema Hejsu, "atrazin je rastvorljiv u vodi i ne akumulira se u hrani. Putevi izlaganja ljudi uključuju vodu za piće, preko kože (ako plivate u kontaminiranoj vodi, tuširate se ili radite tamo gde se prska) i udisanje (udišući ga)."

"Koliko ja znam, atrazin se ne nalazi u hrani za koju je korišćen u proizvodnom procesu", rekao je naučnik za AFP.

Drugi stručnjaci sa kojima je AFP razgovarao se slažu.

"Rizik od atrazina ne postoji kroz izlaganje namirnicama jer se atrazin zadržava u zemljištu," rekla je profesorka Mira Pucarević za AFP Činjenice.

"Kao i kod većine pesticida, poljoprivredni radnici i drugi koji primenjuju atrazin imaju veću izloženost i veći rizik. U SAD-u, osobe koje ga ne koriste su više izložene atrazinu (koji se nalazi) u vodi za piće nego u hrani," rekao je za AFP u mejlu 14. aprila 2023. Bil Friz (Bill Freese), naučni direktor američke nevladine organizacije Centar za bezbednost hrane.

"Pošto su granice za rezidue postavljene za sirove proizvode, još je manje verovatno da će se ostaci atrazina naći u proizvodima kao što su čokoladice zbog obrade sirovina," rekla je u mejlu za AFP 20. aprila 2023. Salome Roinel (Salomé Roynel), službenica za politiku i kampanju za procenu rizika od pesticida u Pestisajdz Ekšn Netvork (Pesticides Action Network).

Kako se kontroliše zabrana atrazina?

I lokalno proizvedeni i uvezeni prehrambeni proizvodi se testiraju na atrazin i druge pesticide. "Kvalitet se ozbiljno kontroliše u pogledu prisustva više stotina pesticida i njihovih metabolita. Kontrolišu se i oni koji su zabranjeni i oni koji se koriste. To radi nekoliko ovlašćenih i odlično opremljenih laboratorija u Srbiji," objasnila je Mira Pucarević za AFP Činjenice.

Kaže da laboratorije na Univerzitetu Educons, koje su ovlašćene za ova ispitivanja, "nisu nikada detektovale prisustvo atrazina i njegovih metabolita u hrani".

Dozvoljena granica prisustva atrazina zvanično je u Srbiji 0,1 mikrogram/litar, rekla je Pucarević, što je u skladu sa Uredbom EU (EC) br. 396/2005 kojom se utvrđuju maksimalni nivoi rezidua (MRL) ostataka pesticida u ili na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog porekla.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) definiše maksimalne nivoe rezidua kao "gornje nivoe ostataka pesticida koji su zakonski dozvoljeni u ili na hrani ili stočnoj hrani, na osnovu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i najniže izloženosti neophodne za zaštitu ranjivih potrošača."

Portparol EFSA-a je takođe ukazao na to da su maksimalni nivoi rezidua (MLR) specifično za atrazin u ili na određenim proizvodima postavljeni u drugoj Uredbi EU - br. 2016/440. Kompletna lista MLR-a za atrazin u hrani je objavljena ovde. Za većinu proizvoda (žitarice, voće ili povrće) granica je postavljena na 0,05 mg/kg. Pored toga, postavljena je granica od 0,1 mg/kg za čajeve, zrna kafe i začine.

Da zaključimo: pečat zelene žabe organizacije Rainforest Alliance ne znači da prehrambeni proizvod sadrži atrazin. Nevladina organizacija kaže da ovaj pesticid nije dozvoljen za upotrebu na usevima koje ona sertifikuje. Rizik od izlaganja je veoma nizak jer atrazin nije dozvoljen za upotrebu u Srbiji, a stručnjaci kažu da se taj proizvod verovatno neće naći u prerađenoj hrani. EU i lokalni propisi postavili su maksimalne nivoe ostataka za koje nauka veruje da se mogu pojaviti u uzorcima -- na primer u uvezenim proizvodima iz drugih zemalja -- a da ne mogu da pređu nivoe koji bi doveli potrošače u opasnost.