U obmanjujućim objavama pravi se pogrešna veza između kontrole naoružanja i masakra
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 8. juna 2023. u 15:04
- Za čitanje potrebno 12 minuta
- Od: Katarina SUBASIC, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Tvrdnja je počela da kruži na srpskom kada su vlasti 8. maja 2023. otpočele (arhivirani link ovde) jednomesečnu akciju prikupljanja nelegalnog naoružanja i najavile pooštravanje kontrole oružja nakon pucnjava 3. maja i 4. maja.
Obmanjujuća objava pojavila se 7. maja na društvenim mrežama poput Fejsbuka ovde i ovde, VKontakta, Tvitera i Telegrama.
U objavi se navodi sedam "primera" iz istorije - Uganda, Kambodža, Gvatemala, Sovjetski Savez, Kina, Nemačka i Turska - za koje se tvrdi da pokazuju kako su milioni ljudi ubijeni nakon što je "zabranjeno oružje" u tim zemljama. U objavi se tvrdi da je ukupno "više od 55 000 000 ljudi pobijeno u državama u kojima je prethodno razoružan narod" i sugeriše da bi isto moglo da se dogodi u Srbiji.
AFP je proverio tvrdnju i otkrio da je reč o recikliranoj verziji teksta koji potiče iz knjige koju je sredinom devedesetih godina prošlog veka objavila esktremna organizacija u SAD-u koja se zalaže za oružje i protiv je kontrole naoružanja.
Nekoliko stručnjaka reklo je AFP-u da je tvrdnja netačna i neuka kad je reč o okolnostima tih događaja. Oni ukazuju na pogrešno rezonovanje i konfuziju između mera kontrole oružja i stvarnih uzroka masovnih ubistava. Osim toga, mnogi detalji u objavama, kao što su datumi ili broj žrtava, su netačni.
Poreklo od radikalnih američkih protivnika kontrole oružja
Američka grupa za proveru činjenica Snoups (Snopes) napisala je 2017 (arhivirani link ovde) da ova netačna tvrdnja kruži internetom najmanje od 1997. Prvo se pojavila u knjizi "Smrtonosni zakoni" ("Lethal Laws") koju je 1994. godine objavila ekstremna američka organizacija i zagovornik oružja po imenu "Jevreji za očuvanje vlasništva nad oružjem" (Jews for the Preservation of Firearms Ownership - JPFO), navodi Snoups.
JPFO sebe opisuje kao "najagresivniju američku organizaciju za građanska prava" i tvrdi da je njen glavni cilj da "uništi takozvanu 'kontrolu oružja' (lozinka za razoružavanje nevinih ljudi)". Na svojoj internet stranici, Organizacija tvrdi da je "takozvana 'kontrola oružja' igrala ključnu ulogu u svim velikim genocidima 20. veka". Objavila je i tabelu u kojoj su navedeni isti primeri kao što se mogu videti u obmanjujućim objavama na društvenim mrežama koje sad cirkulišu na srpskom.
Aron Zelman (Aaron Zelman), osnivač Organizacije, navodi se kao koautor knjige "Smrtonosni zakoni"; on je i autor knjige "Smrt od 'kontrole oružja'", (2001) u kojoj se, prema navodima sažetka na sajtu Google Books, nalazi isti argument sa istim istorijskim primerima.
Pogrešno rezonovanje
Kontrola oružja je vruća tema u Sjedinjenim Državama, gde se dešava poplava masovnih pucnjava (arhivirani link ovde) i ove godine čak dostiže rekordnu stopu (arhivirani link ovde), za šta neki krive slobodan pristup oružju.
Situacija u Sjedinjenim Državama pokazuje pogrešnost argumenta da uklanjanje oružja čini ljude izloženijim napadu, kaže dr Ijan Overton (Iain Overton), izvršni direktor britanske nevladine organizacije "Akcija protiv oružanog nasilja" (Action on Armed Violence).
"Istorijski gledano SAD svake godine imaju preko 30.000 smrti povezanim sa oružjem i to je u potpunosti povezano sa njihovim vrlo opuštenim pristupom kontroli oružja," napisao je on u mejlu AFP-u 2. juna 2023.
U odgovoru na naš upit i Majkl Kler (Michael Klare), profesor emeritus studija za mir i svetsku bezbednost na Hempšir koledžu ukazao je na redovne napade u Sjedinjenim Državama.
"To je sve lažno," rekao je on, komentarišući tvrdnju na društvenim mrežama. "Ja živim u SAD-u, gde nemamo zakone o kontroli oružja i masovne pucnjave se događaju gotovo svakodnevno, dok Japan ima stroge zakone za kontrolu oružja i masovne pucnjave se gotovo nikada ne dešavaju," napisao je on u mejlu AFP-u 31. maja 2023. "Za mene je to prilično uverljivo!", dodao je.
'Potpuno besmisleno'
Profesor emeritus političkih nauka na državnom Univerzitetu Njujorka, Robert Spicer (Robert J. Spitzer), rekao je da su "ovakve vrste tvrdnji, uopšteno rečeno, potpuno besmislene".
"Njima ne samo da nedostaje istorijska perspektiva i kontekst, u njima je pokazano neznanje o stvarnoj istoriji tih nacija i uzroka nasilja i smrti na koje se pozivaju. Uopšteno govoreći, za početak ti narodi nisu u velikom broju ni posedovali oružje, tako da je savršeno apsurdna bilo kakva ideja o rasprostranjenim 'zabranama oružja' koje vode do nasilja koje koordinira država," rekao je on.
Overton se slaže: "Iako je tačno da su se ta užasna masovna ubistva dogodila u navedenim zemljama nakon striktnih mera za kontrolu oružja, pripisati te zločine direktno politikama kontrole oružja previše pojednostavljuje složene istorijske i političke situacije."
Svaki od navedenih događaja bio je "deo veće, složene situacije i ne bi trebalo da bude sveden na jednu uzročno-posledičnu vezu", dodao je on.
Represivni režimi
"U slučajevima Ugande, Gvatemale, Kambodže, nacističke Nemačke, Kine, Sovjetskog Saveza i Turske, masovna ubistva nisu se dogodila samo zbog razoružanog stanovništva, već su pre rezultat represivnih i nasilnih režima koji su došli na vlast u svakoj od tih nacija," rekao je Overton. "Ti režimi, kao što su Pol Potovi Crveni Kmeri u Kambodži ili Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj, verovatno bi počinili te zločine sa ili bez politike kontrole oružja. Zapravo, u godinama koje su prethodile zločinima u obe zemlje bilo je vrlo lako doći do oružja."
"Ključno je da se prepozna širi društveno-politički kontekst u tim situacijama, a ne da se masovno nasilje pripiše samo kontroli oružja," dodao je.
Tomas Kantrimen (Thomas Countryman), penzionisani američki diplomata koji je bio na visokim pozicijama vezanim za Balkan i politike izvoza naoružanja, takođe misli da je tvrdnja previše pojednostavljena.
"Prvo, jednostavno reći 'oružje je zabranjeno' je pojednostavljeno - svaka od tih zemalja je imala drugačiji pristup registraciji oružja, oduzimanju itd. U Srbiji, kao i u SAD-u, čim neko predloži da bi pištolji trebalo da budu registrovani i da bi vlasnici trebalo da imaju dozvolu, odmah se zaključuje 'oni žele da zabrane svo oružje'. (To je kao da kažete da zahtev da vozači imaju dozvolu znači zabranu svih automobila)," napisao je on u mejlu AFP-u 31. maja 2023.
"U osnovi, povezivanje zakonodavstva o kontroli oružja sa potonjim ratom suprotno je logici. Kakvo god oružje da su civili predali to ne bi sprečilo Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, genocid u Kambodži sedamdesetih godina prošlog veka, Staljinove čistke ili Maovu Kulturnu revoluciju", dodao je on.
Ronald Sani (Ronald Suny), profesor istorije i političkih nauka na Univerzitetu Mičigen i profesor emeritus na Univerzitetu Čikago kazao je u mejlu AFP-u 1. juna 2023. da "postoji stvarna konfuzija između povezanosti i uzroka. Pomislite na sva mesta gde se naoružani ljudi međusobno ubijaju, recimo današnji Sudan".
AFP Činjenice je istražio svaki od istorijskih primera navedenih u obmanjujućoj Fejsbuk objavi.
Uganda: Brutalnost Idi Amina
Surovi režim Idi Amina (arhivirani link ovde) od 1971-1979 bio je odgovoran (arhivirani link ovde) za smrt nekoliko stotina hiljada ljudi koji su smatrani državnim neprijateljem.
Ta ubistva, međutim, ne mogu biti povezana sa Zakonom o oružju iz 1970. kaže Overton. "Uganda jeste patila tokom brutalne diktature Idi Amina... Međutim, direktna veza između specifičnih zakona o kontroli oružja i tih masovnih ubistava istorijski nije ustanovljena."
Gvatemala: građanski rat 1960-1996
Tokom građanskog rata u Gvatemali od 1960-1996 počinjeno je mnogo zločina, uključujući i genocid nad starosedelačkom populacijom Maja. Tačan broj je sporan, ali Komisija za istorijska razjašnjenja Gvatemale (arhivirani link ovde) je u izveštaju objavljenom 1999. procenila da je tokom građanskog rata ubijeno ili nestalo preko 200.000 ljudi. Od toga su 83% bili pripadnici Maja, navodi se na strani 17.
Prema tome, "to nije bilo odmah nakon posebne zabrane oružja i rezultat je dugoročnog konflikta u koji su bili uključeni vlada, vojne snage i gerilske grupe", rekao je Overton.
Kambodža: Polja smrti Pola Pota
Genocid u Kambodži 1975-1979 dogodio se pod režimom Pola Pota koji je odgovoran za smrt najmanje 1,6 miliona ljudi. "Povezivati to sa specifičnom politikom o kontroli oružja iz 1956. nije ispravno," rekao je Overton.
Spicer naziva "besmislenim" povezivanje masakra (arhivirani link ovde) sa merama kontrole oružja. "Primer Kambodže je zaista smešan. Gotovo sigurno je milion ljudi uglavnom ubijeno pod Pol Potom, nakon što je došao na vlast sedamdesetih godina (20. veka) pošto je Kambodža opustošena vijetnamskim ratom i poginulima u njemu," rekao je on. "Zakoni o kontroli oružja? Besmislica."
Nacistička Nemačka: Holokaust
Kontrola oružja ne "figurira u kolektivnom istorijskom sećanju bilo koje grupe koja je bila na meti nacističkog režima, bilo da su Jevreji, Romi, osobe sa invaliditetom, gej populacija ili Poljaci", napisao je 2015. godine u Njujork tajmsu istoričar Alan Stainvajs (Alan Steinweis), kada je jedan republikanski kandidat upotrebio isti obmanjujući argument kao u spornim objavama na društvenim mrežama.
"Nemački Jevreji činili su manje od jedan odsto stanovništva zemlje. Besmisleno je tvrditi da bi im posedovanje vatrenog oružja omogućilo da pruže otpor sistematskom programu progona koji je primenila jedna moderna birokratija ojačana dobro naoružanom policijskom državom uz podršku ili tolerisanje većine nemačkog stanovništva," napisao je.
Spicer je komentarisao "da su se Jevreji nekako i podigli da se bore protiv nacističkog režima, sa ili bez oružja, rezultat bi bio da bi više Jevreja poginulo ranije - to bi Hitleru dalo baš onaj izgovor koji mu je bio potreban da ubrza masovna ubistva jevrejskog naroda."
Prema rečima Overtona: "Nacistička Nemačka je primenila mere kontrole oružja, ali obmanjujuće je sugerisati da je to dovelo do Holokausta. Sistematsko istrebljenje šest miliona Jevreja, zajedno sa milionima drugih 'nepoželjnih', bio je složeni genocid koji je orkestrirala država i uključivao je brojne faktore."
Kina: građanski rat i Kulturna revolucija
U kineskom građanskom ratu od 1927. do 1949. poginuli su milioni ljudi; još oko dva miliona (arhivirani link ovde) umrlo je tokom Kulturne revolucije (arhivirani link ovde) od 1966-1976. Oba su se dogodila tokom ere komunističkog vođe Mao Cedunga, koji bi prema nekim istraživanjima mogao biti odgovoran za 40 miliona mrtvih (arhivirani link ovde).
U Kini je od 1927. do 1949. postojala regulacija, ne zabrana, privatnog vlasništva nad oružjem, napisao je 2017. godine u svojoj doktorskoj disertaciji (arhivirani link ovde) Lei Duan, vanredni profesor istorije Istočne Azije na državnom univerzitetu Sem Hjuston. To, međutim, ne može biti smatrano uzrokom masovnih ubistava tog perioda, kažu stručnjaci.
"Čini se da se citirani brojevi odnose na preminule tokom Kulturne revolucije i Velikog skoka napred tokom vladavine Mao Cedunga. To su bili složeni politički i društveno-ekonomski preokreti i pripisivati ih specifičnoj zabrani naoružanja 1935. je preterano pojednostavljenje," kaže Overton. Projekat "Veliki skok napred" bio je Maov propali pokušaj ubrzane industrijalizacije zemlje (arhivirani link ovde) koji je bio uzrok miliona umrlih od gladi.
Sovjetski Savez: Staljinova smrtonosna kontrola hrane
Smrt miliona ljudi pod vladavinom Josifa Staljina (arhivirani link ovde) nije povezana sa kontrolom oružja, već "totalitarnom vlašću, političkim čistkama, prisilnim kolektivizacijama i drugim faktorima. Povezivati to direktno sa zabranom oružja iz 1929. nije održiva istorijska tvrdnja", rekao je Overton.
"Ideja da je Sovjetska Rusija imala efektivnu kontrolu oružja je pogrešna; bezbroj lovaca ima pristup oružju, kao što imaju i danas," rekao je on za AFP.
Kontrola snabdevanja hranom je bila glavni činilac, dodaje Spicer. "U slučaju Sovjetskog Saveza '20 miliona' koji su umrli od gladi su posledica Staljinovih uzastopnih petogodišnjih planova koji su vodili do ogromnih društvenih promena, uključujući i upornu politiku uzimanja zaliha hrane od velikih segmenata populacije, zatim uskraćivanja hrane ili pomoći što je za posledicu imalo izgladnjivanje do smrti miliona ljudi," rekao je on.
Turska: masakr Jermena
Najmanje 664.000 a moguće čak 1,2 miliona Jermena ubijeno je u Otomanskoj imperiji između 1915. i 1917. godine. Oni su poginuli "ili u masakrima i individualnim ubistvima ili zbog sistematski lošeg postupanja, izloženosti i izgladnjivanja", navodi se na internet stranici (arhivirani link ovde) američkog Memorijalnog muzeja Holokausta.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RFE) 2021. godine (arhivirani link ovde) profesor istorije i političkih nauka Ronald Sani rekao je da je "prvi korak ka genocidu bila demobilizacija i razoružanje Jermena koji su poslati u radne bataljone i na kraju ubijeni".
"Jermenima je dozvoljeno da nose oružje nakon 1908. godine i bili su mobilisani u Otomansku vojsku 1914. da bi 1915. godine bili razoružani i ubijeni", pojasnio je Sani za AFP.
Međutim, podseća Overton, masakr je bio "rezultat sistematskog istrebljenja koje su Otomanske vlasti sprovodile nad svojim Jermenskim građanima, ne direktno zbog neke specifične mere za kontrolu oružja. U Jermeniji je u to vreme bilo mnogo pištolja, kao i danas."
Kontrola oružja u Srbiji
Srpski Zakon o oružju i municiji (arhivirani link ovde) dozvoljava građanima da poseduju i nose određene vrste oružja pod uslovom da dobiju dozvolu od Ministarstva unutrašnjih poslova. Nakon masovnih pucnjava (arhivirani link ovde) 3. i 4. maja, predsednik Aleksandar Vučić objavio je set mera za pooštravanje kontrole oružja (arhivirani link ovde) i prikupljanje ilegalnog oružja, koje je uglavnom preostalo nakon ratova na Balkanu devedesetih godina prošlog veka. Školski masakr je prvi takve vrste u Srbiji, ali masovne pucnjave dogodile su se već nekoliko puta u skorijoj istoriji zemlje.
Srbija ima najvišu stopu vlasničkog oružja u Evropi (arhivirani link ovde). Više od 39 na 100 ljudi poseduje vatreno oružje, pokazuju podaci istraživačke organizacije za lako naoružanje Small Arms Survey.
Od 8. maja 2023, kad je policija objavila poziv da se u narednih mesec dana preda ilegalno oružje i municija, do 4. juna građani su predali više od 68.000 komada oružja i eksplozivnih naprava kao i 2,3 miliona metaka, rekao je Vučić (arhivirani link ovde). Rok za predaju oružja u međuvremenu je produžen do 30. juna 2023.
Zaključak: Tvrdnja da su kontrola oružja i zabrane naoružanja u istoriji vodili do genocida i masovnih pogubljenja je obmanjujuća i svaki od primera navedenih u objavama na društvenim mrežama je izvučen iz konteksta i netačan.
"Iako je važno imati u vidu ulogu naoružanog stanovništva u prevenciji tiranije, jednako je važno istražiti širi politički, istorijski i društveni kontekst," kaže Overton. "Svaki od ovih događaja bio je deo veće složene situacije i ne bi trebalo da bude sveden na pojedinačni odnos uzroka i posledica u vezi sa kontrolom oružja. Na primer, strašna čistka Francuske revolucije dogodila se pre nego što je oružje bilo široko rasprostranjeno i uobičajeno."
"Postoji mnoštvo primera gde države koje su imale striktnu kontrolu nad oružjem nisu imale masakre i mnogo primera gde su se masakri dogodili pre moderne ere, pre nego što je oružje čak izmišljeno. Na kraju, svaka zemlja ima svoje jedinstvene političke, društvene i istorijske okolnosti koje utiču na efikasnost i posledice mera kontrole oružja," rekao je on.
Slična tvrdnja razobličena je i 2009. godine (arhivirani link ovde). AFP Činjenice je već razobličio neke obmanjujuće tvrdnje u vezi sa masovnom pucnjavom u školi 3. maja 2023.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
