Hantavirus nije dokazana nuspojava Biontek/Fajzerove vakcine protiv kovida-19

"Pfizer (finansiran od strane Gates fondacije) objavio je podatke ispitivanja prema zahtjevu FOIA-e 02. marta 2022. koji su uključivali dugu listu neželjenih efekata od Covid (ukupno 1233) uključujući 'plućnu infekciju hantavirusom'," piše u opisu posta objavljenog na Fejsbuku 8. maja 2026. godine.

U objavi se nalazi i skrinšot strane dokumenta na kome su reči "hantavirus pulmonary infection" (plućna infekcija hantavirusom) uokvirene crvenom bojom. 

U drugom postu korisnika iz Srbije objavljenom na Fejsbuku 8. maja 2026. se navodi: "Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) navodi tzv. 'Hantavirus' kao nuspojavu cjepiva protiv COVID-a na temelju mRNA tehnologije. WHO je to sakrio na web-stranici VigiAccess." Korisnik je uz objavu priložio uputstvo gde da se pronađe taj unos u bazi podataka SZO-a. 

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova sa Fejsbuka napravljeni 15. maja 2026. Oznaku narandžastom bojom je dodao AFP

Tvrdnja se proširila na više platformi i na različitim jezicima, uključujući hrvatski, kineski, holandski, engleski, francuski, portugalski i rumunski.

Međutim, AFP je utvrdio da je ova tvrdnja obmanjujuća.

AFP je ranije izvestio da je epidemija hantavirusa na kruzeru ponovo pokrenula stare narative i teorije zavere o vakcinama, navodnim kampanjama smanjenja populacije i tobožnjim čudotvornim lekovima.

Hantavirus nije potvrđena nuspojava kovid vakcine

U samom Fejsbuk postu postavljen je i link dokumenta sa kog je napravljen skrinšot. Njega je 2021. objavila američka farmaceutska kompanija Fajzer.

Biotekova i Fajzerova iRNK vakcina, koja se prodaje pod nazivom Komirnati, prvi put je odobrena u Evropi u decembru 2020, na početku globalne pandemije kovida. Od tada je širom sveta primenjeno nekoliko milijardi doza različitih vakcina protiv kovida-19, uključujući Komirnati. AFP je o bezbednosti vakcine Biontek/Fajzer izveštavao više puta u prošlosti.

U odgovoru na upit AFP-a, portparol kompanije Fajzer pisanim putem je 8. maja 2026. potvrdio da je dokument na koji se pozivaju objave na internetu autentičan. Dokument sadrži sažetu analizu svih negativnih zdravstvenih događaja koji su se javili nakon primene vakcine.

Odeljak vidljiv na skrinšotu iz objave može se pronaći na strani 33 dokumenta. U njemu zaista stoji "Hantavirus pulmonary infection" (plućna infekcija hantavirusom). Virusna infekcija navedena je u dodatku pod nazivom "lista neželjenih događaja od posebnog interesa".

Međutim, ovaj dodatak ne sadrži potvrđene nuspojave koje se mogu javiti nakon primanja vakcine Biontek/Fajzer, već listu zdravstvenih događaja koji su se desili u određenom vremenskom periodu nakon primanja vakcine. "Neželjeni događaji" navedeni u dokumentu stoga nisu nužno uzrokovani vakcinom.

Na šestoj strani dokumenta stoji: "Gomilanje izveštaja o neželjenim događajima ne znači nužno da je određeni neželjeni događaj uzrokovan lekom; događaj može biti posledica osnovne bolesti ili nekih drugih faktora, kao što su prethodne bolesti ili istovremena primena drugih lekova." To je potvrdio i portparol kompanije Fajzer: "Ovi događaji se prikupljaju radi potpunosti i transparentnosti i ne podrazumevaju uzročno-posledičnu vezu sa vakcinacijom."

"Infekcija hantavirusom nije navedena kao nuspojava u sažetku karakteristika proizvoda vakcine Biontek/Fajzer protiv kovida-19", dodao je.

Lista nuspojava vakcine Biontek/Fajzer protiv kovida-19 ne pominje hantavirus.

U ovakvim slučajevima postoji samo vremenska povezanost pojave simptoma sa primanjem vakcine. Kod potvrđenih nuspojava lekova međutim, podrazumeva se da je utvrđena uzročno-posledična veza. Prema Članu 4 Pravilnika o načinu prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove (arhivirano ovde) zdravstveni radnici u Srbiji ih pisanim putem prijavljuju regionalnom centru za farmakovigilancu ili Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). 

Prema Članu 9 Pravilnika pacijenti o svim sumnjama na neželjene reakcije na lekove treba da obaveste svog lekara, odnosno drugog zdravstvenog radnika koji im pruža zdravstvenu uslugu, a takođe neželjene reakcije mogu prijaviti regionalnom centru za farmakovigilancu, ALIMS-u ili nosiocu dozvole za lek.

Stefan Beker (Stephan Becker), virolog i izvršni direktor Instituta za virusologiju Univerziteta u Marburgu, pisanim putem je potvrdio AFP-u 8. maja 2026. da je tvrdnja koja kruži na internetu obmanjujuća. "Sa virološke tačke gledišta, mogu da kažem da infekcija hantavirusom ne može biti uzrokovana vakcinom protiv kovida-19", rekao je Beker.

Dokument, čiji se skrinšot širi na internetu, dostavljen je američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA), pošto su farmaceutske kompanije u Sjedinjenim Državama u obavezi da prate svoje medicinske proizvode i prijavljuju informacije o potencijalnim rizicima nakon što su odobreni za promet.

AFP je prethodno objavio tekst u kojem se bavi pogrešnim tumačenjem Fajzerovog dokumenta.

Baza SZO-a ne sadrži samo potvrđene nuspojave

U objavi na Fejsbuku podeljen je link do baze podataka SZO-a "VigiAccess", kao navodni dokaz za obmanjujuću tvrdnju. Korisnik je u postu dao uputstvo kako da se pronađu unosi o hantavirusu u bazi. Hantavirus je zaista naveden među "mogućim prijavljenim nuspojavama", međutim ta lista uključuje razne zdravstvene događaje koji su prijavljeni nakon vakcinacije, ali nisu nužno potvrđene nuspojave. Na listi se nalaze i društvene okolnosti poput deljenja kreveta ili nezdrave ishrane.

Na sajtu baze podataka SZO-a već na početku stoji: "VigiAccess je zamišljen kao korisna polazna tačka za one koji žele da saznaju više o vrstama potencijalnih nuspojava koje su prijavljene nakon upotrebe medicinskih proizvoda. Međutim, VigiAccess se ne može koristiti za zaključivanje o bilo kakvoj potvrđenoj vezi između sumnjive nuspojave i određenog leka."

U odgovoru na upit AFP-a, Stefan Fits (Stefan Vieths), predsednik Instituta Paul Erlih, potvrdio je 11. maja 2026. da je značaj unosa u bazi podataka SZO-a pogrešno shvaćen: "Budući da se ovi izveštaji odnose na sumnjive slučajeve, uzročno-posledična veza između reakcija i vakcinacije ili primene leka ne može se zaključiti iz ove baze podataka kao takve." Infekcije hantavirusom "nisu poznata nuspojava vakcinacije iRNK vakcinom Komirnati kompanije Biontek/Fajzer", naveo je Stefan Fits.

Hantavirus izbio na kruzeru

Kako su preneli brojni mediji, nekoliko putnika na holandskom kruzeru "Hondijus" se zarazilo hantavirusom tokom putovanja koje je počelo u aprilu 2026. Nekoliko putnika preminulo je od posledica infekcije. Za sada, ne postoji potvrđen slučaj hantavirusa u tom obliku u Srbiji, niti je poznato da je bilo srpskih putinka na ovom kruzeru. 

Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) je u saopštenju naveo da "naziv hantavirus ne označava jedan virus, već skupinu više od 20 različitih virusa iz roda hantavirusa koji mogu uzrokovati različite bolesti kod ljudi." 

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je saopštio 6. maja 2026. godine (arhivirano ovde) da "Hаntаvirusnе infеkciје prеdstаvljајu grupu zооnоzа izаzvаnih virusimа iz fаmiliје Hantaviridae", kao i da postoje različiti načini ispoljavanja ove infekcije koje prouzrokuju različite bolesti kod ljudi. Najčešće se ispоljаvајu u dvа оsnоvnа sindrоmа: hеmоrаgiјsка grоznicа sа bubrеžnim sindrоmоm (HGBS) i hаntаvirusni plućni sindrоm (HPS).

Kako ističu u Batutu, kоd vеćinе hаntаvirusа, uključuјući оnе којi izаzivајu HGBS u Еvrоpi (npr. Puumala i Dobrava-Beograd virus), niје dоkаzаn prеnоs mеđu ljudimа. Infеkciја sе gоtоvо uvек stičе kоntакtоm sа izlučеvinаmа zаrаžеnih glоdаrа.

"Mеđutim коd Andes virusа u Јužnој Аmеrici је pоtvrđеn оgrаničеn intеrhumаni prеnоs, nајčеšćе u blisкоm kоntаktu (npr. člаnоvi pоrоdicе, zdrаvstvеnо оsоbljе) putеm rеspirаtоrnih sеkrеtа tоkоm rаnе fаzе bоlеsti," dodaje se u saopštenju.

Prema podacima "Batuta" u Srbiјi је "zа pоslеdnjih dеsеt gоdinа rеgistrоvаnо 127 slučајеvа HGBS". U 2024. gоdini је priјаvljеnо 11 оbоlеlih оsоbа оd HGBS-a, a rеgistrоvаn је јеdаn smrtni ishоd, dok su 2025. gоdinе zаbеlеžеnа sаmо dvа slučаја HGBS, bеz smrtnih ishоdа.

Direktorka instituta za javno zdravstvo Srbije, Verica Jovanović, objasnila je u intervjuu za RTS da je na kruzeru zabeležen "soj Andes karakterističan za Južnu Ameriku, posebno Argentinu". Dodala je da je opasan jer se, u retkim slučajevima, može preneti sa čoveka na čoveka (arhivirano ovde).

Govoreći o situaciji u Srbiji, navela je da nema razloga za brigu kao i da je zdravstveni sistem srpeman da reaguje u slučaju potrebe, prenosi RTS.

Što se tiče lečenja, kako se navodi u saopštenju Instituta, "nе pоstојi spеcifičnа аntivirusnа tеrаpiја ili vаkcinа zа hаntаvirusnu infеkciјu. Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma i pažljivo praćenje pacijenata, uz zbrinjavanje komplikacija vezanih za disanje, srce i bubrege. Što pre pacijent dospе u intenzivnu negu, to su izgledi za oporavak bolji".

Kada je reč o prevenciji, u Batutu ističu da je ključno smanjiti kontakt sa glodаrima. To podrazumeva održavanje čistoće u kući i na poslu, zatvaranje rupa kroz koje glodari mogu ući u zgradu, bezbedno čuvanje hrane i pravilno čišćenje prostora koje su kontaminirali glodari,  bez suvog metenja ili usisavanja njihovog izmeta, uz prethodno vlaženje površina. Redovno pranje ruku takođe je važna mera zaštite.