Visok nivo holesterola ne štiti telo od raka, srčanih bolesti ni moždanog udara

"Zašto je od holesterola napravljen bauk i zašto vas stalno tjeraju da smanjujete holesterol. Odgovor je jednostavan: da biste dobili kancer, jer zdravi niste potrebni Big Pharma! Vaš mozak je sačinjen od 50% holesterola!", piše u opisu Fejsbuk posta objavljenog 6. septembra 2025. godine.

U objavi se nalazi i video u kojem muškarac govori: "Holesterol je jedan od najvažnijih odbrambenih mehanizama u našem telu. Godine 1968. savršen nivo holesterola bio je 222. Danas je savršen nivo holesterola i dalje 222. Nije se promenio. Kada padnete na oko 120, možete biti gotovo sigurni da 100% te populacije ima rak koji raste negde u telu. Možda je mali, možda je veliki, ali raste."

"Ali što se tiče toga da bude najbolja zaštita od srčanih bolesti, moždanog udara, raka, nećete pobediti rak ako nivo holesterola ne podignete iznad 200. 180 je, moglo bi se reći, tačka izjednačenja", dodaje on.

Slične tvrdnje, uz isti video, širile su se i ranije društvenim mrežama u Srbiji i deljene su nekoliko desetina puta. Na primer, isti snimak je podeljen i 26. jula 2025.

Snimak je deljen i na drugim jezicima, na primer na engleskom, gde je podeljen više od 12.000 puta, i na turskom više od 2.000 puta.

Brojne studije renomiranih medicinskih organizacija pokazale su jasnu povezanost između visokog nivoa "lošeg" holesterola i povećanog rizika od srčanih bolesti i moždanog udara, što su AFP-u potvrdili i medicinski stručnjaci. Zapravo, kada je prisutan u visokim količinama, holesterol može biti veoma štetan po ljudsko zdravlje.

Image

Skrinšot obmanjujuće objave na Fejsbuku napravljen 17. oktobra 2025. godine. Oznaku žutom bojom je dodao AFP

Obrnuta pretraga videa pokazala je da je snimak izvorno deo video snimka konferencije Međunarodne akademije biološke stomatologije i medicine (IABDM) iz 2009. godine, i objavljen je u dva dela na Jutjubu 9. decembra 2019. godine, ovde i ovde.

Snimak koji se trenutno širi društvenim mrežama predstavlja isečak iz drugog dela te konferencije.

Čovek koji govori u videu je pokojni američki stomatolog Hal Hagins (Hal Huggins), koji se bavio opštom stomatologijom sa naglaskom na ishranu, ali je takođe promovisao alternativnu medicinu. Profesionalno ponašanje Haginsa i ranije je bilo dovođeno u pitanje, a Odbor za stomatološke ispite države Kolorado mu je na kraju oduzeo stomatološku licencu.

Holesterol

Holesterol je masna supstanca (lipid) koja se nalazi u svim ćelijama ljudskog tela i neophodna je za proizvodnju hormona, vitamina D i supstanci koje pomažu u varenju. Telo holesterol proizvodi prirodno, ali se on unosi i putem namirnica životinjskog porekla, kao što su meso, sir i jaja (arhivirano ovde).

Postoje tri glavne vrste lipoproteina koji prenose holesterol kroz telo: lipoprotein visoke gustine (HDL), poznat kao "dobar holesterol", lipoprotein niske gustine (LDL), poznat kao "loš holesterol", i lipoprotein vrlo niske gustine (VLDL), koji se takođe smatra "lošim", jer doprinosi stvaranju masnih naslaga u krvnim sudovima (link arhiviran ovde).

"Glavni zdravstveni rizici povezani sa visokim nivoom LDL (‘lošeg’) holesterola su povećan rizik od srčanog i moždanog udara, zbog nagomilavanja holesterola u arterijama kardiovaskularnog sistema. Takođe može dovesti do razvoja periferne arterijske bolesti (blokade arterija u nogama), što može izazvati bolove u mišićima nogu prilikom hodanja ili fizičke aktivnosti", objasnila je dr Džojs En-Hsiao (Joyce Oen-Hsiao), vanredna profesorka kardiovaskularne medicine na Medicinskom fakultetu Jejla, u mejlu za AFP od 3. oktobra 2025. godine.

Visok nivo HDL holesterola se generalno smatra korisnim, jer pomaže u uklanjanju viška holesterola iz krvotoka i njegovom prenosu u jetru. Nasuprot tome, povišeni nivoi LDL i VLDL holesterola prenose holesterol do ćelija, a njihov višak može doprineti nakupljanju plaka u arterijama, čime se povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, srčanog i moždanog udara, bolesti karotidnih arterija i periferne arterijske bolesti, navodi se na sajtu CDC-a.

Image

Medicinska sestra uzima uzorak krvi kako bi utvrdila nivo holesterola kod posetioca tokom Svetskog samita protiv gojaznosti, u Meksiko Sitiju, 20. avgusta 2009. godine (AFP / Luis AKOSTA)

U snimku isečenom sa konferencije, Hagins govori o holesterolu uopšteno, ne praveći razliku između njegovih tipova. Kasnije tokom konferencije dodatno potvrđuje da se odnosi na holesterol u celini, a ne na pojedinačne tipove, kada pominje "dobar" i "loš" holesterol: "Koja je razlika u hemijskoj strukturi HDL, LDL i VLDL? Nikakva. Hemijski su potpuno isti."

"Uobičajeno je da se, kada se govori o holesterolu, pažnja usmeri na ukupan holesterol. Međutim, važni su zapravo njegovi tipovi, kao što je HDL, i najvažniji LDL", rekla je za AFP u telefonskom razgovoru 10. oktobra 2025. godine Fabiola Gasperini, specijalistkinja interne medicine iz Beograda (arhivirano ovde).

Tvrdnja da ne postoji razlika između HDL, LDL i VLDL takođe je netačna. Prema podacima iz časopisa European Heart Journal, reč je o različitim lipoproteinima koji imaju različite uloge u metabolizmu lipida. HDL učestvuje u obrnutom transportu holesterola, uklanjajući višak holesterola iz tkiva i prenoseći ga u jetru, dok LDL prenosi holesterol do perifernih tkiva, a VLDL uglavnom transportuje trigliceride iz jetre, što ih čini hemijski i funkcionalno različitim (arhivirano ovde).

"Tvrdnja da visok nivo holesterola štiti od srčanih i moždanih udara svakako je u suprotnosti sa medicinskim dokazima, s obzirom na to da naslage holesterola u arterijama dovode do zapušenja koje uzrokuje srčani i moždani udar", izjavila je dr En-Hsiao.

"Kada je reč o raku, studije koje su ukazale na moguću vezu između raka i holesterola navode da visoki nivoi dobrog holesterola (HDL) mogu imati zaštitni efekat. Međutim, visoki nivoi lošeg holesterola (LDL) pokazali su se kao faktor koji povećava rizik od raka, naročito raka debelog creva, prostate, rektuma i testisa", dodala je ona.

Na primer, studija iz 2024. godine pokazala je da osobe koje genetski imaju više nivoe HDL holesterola imaju značajno manji rizik od razvoja raka pankreasa (arhivirano ovde).

Detaljna pretraga interneta koju je sproveo AFP nije dovela do relevantnih studija koje povezuju visoke nivoe "lošeg" holesterola sa smanjenim rizikom od srčanog ili moždanog udara, kao ni od raka. Naprotiv, brojne studije ukazuju na suprotno.

Na primer, visoki nivoi LDL holesterola dosledno su povezani sa povećanim rizikom od ishemijskog moždanog udara i srčanih oboljenja, dok snižavanje LDL nivoa dovodi do smanjenja tih rizika. To je potvrđeno u ovoj studiji, koja je obuhvatila 500.000 učesnika (arhivirano ovde).

Studija je pokazala da čak i u populacijama sa nižim prosečnim nivoima holesterola, povišen LDL značajno povećava rizik od ishemijskog moždanog udara i koronarne bolesti srca. Analize iz iste studije takođe ukazuju da snižavanje nivoa LDL holesterola doprinosi prevenciji ukupnog broja moždanih udara i ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.

"LDL je jasno uzročni faktor aterosklerotskih bolesti, a njegovo snižavanje sprečava takve događaje, što potvrđuju brojna randomizovana klinička ispitivanja", izjavio je za AFP dr Erik Dž. Brant (Dr. Eric J. Brandt), direktor Odseka za preventivnu kardiologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu, u imejlu od 7. oktobra 2025. godine.

Ateroskleroza (aterosklerotska bolest) je postepeno očvršćavanje arterija usled nakupljanja plaka, koji se sastoji od masti, holesterola i drugih supstanci. Ovaj plak sužava arterije i otežava protok krvi. Često ateroskleroza ne izaziva nikakve simptome sve dok ne dovede do ozbiljnih komplikacija, poput srčanog ili moždanog udara.

Studija objavljena u časopisu Nature 2024. godine ukazala je da povišeni nivoi ukupnog holesterola, uključujući i LDL i HDL, mogu povećati rizik od razvoja raka pankreasa, dojke i prostate. Konkretno, svako povećanje nivoa holesterola za 10 mg/dL povećava verovatnoću ponovnog javljanja raka prostate za 9%.

Dr En-Hsiao takođe ističe da "definitivno postoji direktna veza između povišenog nivoa lošeg holesterola i kardiovaskularnih bolesti", pozivajući se na nedavnu meta-analizu o holesterolu i kardiovaskularnim oboljenjima, koja je pokazala da visoki nivoi ukupnog holesterola (TC) i LDL holesterola (LDL-C) povećavaju smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na referentne vrednosti, dok je nizak nivo HDL holesterola (HDL-C) povezan s povećanom smrtnošću.

Dr Brant, komentarišući Haginsonovu tvrdnju, navodi da nije upoznat ni sa kakvom vezom između holesterola i raka.

'Savršen nivo holesterola'

Dok iznosi sve tvrdnje, Hagins se poziva na "savršeni nivo holesterola" u krvi. On navodi da je "savršeni" nivo holesterola 222 mg/dL, da je 180 mg/dL "srednja vrednost", i da svaki pacijent sa nivoom oko 120 mg/dL "sigurno ima rak u telu".

Međutim, medicinske institucije poput Klinike Klivlend (Cleveland Clinic) i Američkog udruženja za srce (American Heart Association), kao i Evropskog društva za kardiologiju (European Society of Cardiology, ESC) naglašavaju da ciljani nivoi LDL holesterola treba da se određuju individualno, prema kardiovaskularnom riziku svakog pacijenta, a ne na osnovu jedne "savršene" vrednosti holesterola.

"Ne postoji univerzalno savršena vrednost holesterola. Nivo može biti i znatno niži od referentnog opsega, a da to ne predstavlja nikakav problem", objasnila je Gasperini.

Normalan opseg za većinu odraslih osoba je između 125 i 200 mg/dL. Haginsova vrednost od 222 mg/dL nalazi se na višem kraju opsega i zapravo može ukazivati na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti. Visok nivo LDL holesterola dovodi do ateroskleroze (nakupljanja naslaga u arterijama), što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

AFP je ranije razobličio dezinformacije vezane za zdravlje, o čemu možete čitati više ovde.