Predsednik Srbije pogrešno tvrdi da je maloletnim đacima zakonom zabranjeno da protestuju

"I šta je ova politika među maloletnicima? Po kom zakonu je to dozvoljeno? Po kom moralnom osnovu je to dozvoljeno? Da dete od 15 godina odlučuje hoće li da protestuje ili neće da protestuje. Zbog nečega.  Gde to ima, u kojoj zemlji na svetu mi recite? Je li ima neka zemlja, recite mi stručnjaci. Nema je vala nigde na svetu", rekao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić tokom sednice Vlade održane 17. decembra 2024. godine. 

Mnogi provladini mediji, na primer ovaj i ovaj, preneli su predsednikovu izjavu sa istim naslovom: "Studenti imaju pravo na protest, ali ne i maloletni đaci". 

Neki članovi Srpske napredne stranke podžali su ovu Vučićevu izjavu. Narodni poslanik Vladimir Đukanović je u intervjuu za televiziju Happy čak izjavio da su "deca vlasništvo države do punoletstva". Ova izjava brzo je postala viralna na društvenim mrežama i izazvala brojne osude. Među organizacijama koje su je osudile našlo se i Društvo socijalnih radnika Srbije.

Image

Skrinšot naslova u kojima se citira netačna Vučićeva tvrdnja da deca nemaju pravo da protestuju, napravljen 23. decembra 2024.

Suprotno komentarima predsednika Vučića, Konvencija UN o pravima deteta, koja je ratifikovana u 196 zemalja, uključujući i Srbiju, garantuje deci pravo da imaju i izražavaju svoje mišljenje kao i pravo na slobodno i mirno okupljanje. Ovo su za AFP potvrdili i stručnjaci za dečija prava.

AFP je kontaktirao kancelariju predsednika za komentar, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Vučićeva izjava na sednici Vlade bila je reakcija na višenedeljne blokade fakulteta i srednjih škola izazvane nesrećom u Novom Sadu, kada je zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici život izgubilo 15 ljudi, dok su dve osobe teško povređene (arhivirano ovde). 

Studenti univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu stupili su u blokade fakulteta nakon što su njihove kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti bile fizički napadnute tokom odavanja pošte stradalima u nesreći. 

Oni zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice, identifikovanje i procesuiranje svih koji su učestvovali u napadima na studente, procesuiranje i smenu javnih funkcionera umešanih u napade, kao i  oslobađanje nezakonito pritvorenih demonstranata.

Studentima su se u blokadama priključili i srednjoškoci, a u nedelju 22. decembra 2024. godine i više desetina hiljada građana na protestu na Slaviji. MUP je saopštio da je na skupu bilo "između 28.000 i 29.000 građana". Prema podacima Arhiva javnih skupova, protestu je prisustvovalo "između 100.000 i 102.000. ljudi", što ga svrstava među najveće proteste od 2000. godine (arihivirano ovde). 

Dečija prava prema Konvenciji UN-a 

Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija od 2001. godine.

U članu 12 ove konvencije piše: "strane ugovornice će obezbediti detetu koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje, pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja", a u Članu 15 da će "priznati pravo deteta na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja"(link arhiviran ovde).

Image

Član 12 Konvencije o pravima deteta UN-a

"Pravo deteta na mirno okupljanje treba sagledati u širem kontekstu drugih prava zagarantovanih Konvencijom o pravima deteta i relevantnim ugovorima o ljudskim pravima, uključujući pravo na participaciju, slobodu izražavanja, zaštitu privatnosti i slobodan pristup informacijama", rekli su iz nevladine organizacije Centar za prava deteta (arhivirano ovde) u mejlu za AFP 20. decembra 2024. godine. 

"Participacija kao član i princip Konvencije podrazumeva da dete može da izrazi svoje mišljenje u skladu sa uzrastom i razvojnim mogućnostima, da to mišljenje izražava slobodno o svim pitanjima koja ga se neposredno tiču, kao i da se tom mišljenju posveti dužna pažnja i da se ono uvažava", dodali su. 

Image

Član 15 Konvencije o pravima deteta UN-a

Srpski zakoni ne zabranjuju deci da protestuju

Konvencija UN-a, pošto ju je Srbija ratifikovala, ima prednost u odnosu na nacionalne zakone.

Ali, pravo na mirno okupljanje i protest je osnovno ljudsko pravo i zagarantovano je i Ustavom Republike Srbije (član 54) svim građanima (arhivirano ovde).

"Sloboda okupljanja je ljudsko pravo i ono pripada i deci i nijednim zakonom i propisom nije ograničeno već se ono garantuje. Sloboda okupljanja je ograničena za decu na isti način kao i za sve građane, a to je da javni skup mora biti miran i mora biti obezbeđen od strane policije, tako da obezbede njihovu bezbednost kao i javni mir i red", rekla je u poruci za AFP 20. decembra 2024. godine Katarina Golubović, pravnica u YUCOM-u, nevladinoj organizaciji pravnika za ljudska prava.

"Svaki mirni skup, pa i dece, ustavom je garantovan", dodala je. 

Tokom sednice Vlade Srbije predsednik Vučić je više puta spomenuo kako su nastavnici, bez saglasnosti direktora i roditelja, izvodili decu na ulice kako bi ih "uvukli" u politiku.

On je, članovima Vlade, pročitao propise koji navodno zabranjuju "izvođenje maloletnika iz škole".  Vučić se pozvao na član 164 "Zakona o srednjim i osnovnim školama". 

Međutim, AFP je utvrdio da takav zakon ne postoji u Srbiji. 

Čini se da se Vučić referisao na specifične stavove (14, 15 i 16) člana 164 "Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja", koji se odnose na: nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog, neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada i zloupotrebu prava iz radnog odnosa. 

Međutim, ovi stavovi se ne odnose na postupke dece u školi, već na kršenje dužnosti od strane zaposlenih u obrazovnim ustanovama.

U zakonima koji se odnose na obrazovanje, kao što su "Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vasipitanja" ili "Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju" ne postoji član koji zabranjuje maloletnicima da protestuju.  

"U konkretnom slučaju masovnih protesta, deca pokazuju kapacitet da razumeju razloge za okupljanje i ciljeve protesta. Ovo je njihova autentična inicijativa, zbog čega se ne može govoriti o manipulaciji decom", rekli su iz Centra za dečija prava AFP-u. 

Učenici nekoliko srednjih škola koji su pristupili blokadi objavili su na Instagram nalozima, na primer ovde i ovde, razloge zbog kojih su odlučili da se priključe protestu, pozivajući nastavnike da ih podrže, a ne navodeći da su nastavnici podsticali njihov angažman. 

Protesti srednjoškolaca u drugim zemljama 

Predsednik Vučić je takođe pogrešno tvrdio da su maloletnicima u drugim zemljama zabranjeni javni protesti.

Konvencija UN-a o pravima deteta ratifikovana je u 196 zemalja, na primer u Švedskoj, Kanadi, Nemačkoj i Australiji.

Širom sveta, milioni dece i maloletnika slobodno su učestvovali u političkim protestima.

Na primer, pokret Petkom za budućnost (Fridays for Future movement), koji je pokrenula švedska klimatska aktivistkinja Greta Tumberg (Greta Tumbberg), okupio je milione učenika iz celog sveta. Oni su učestvovali u štrajkovima i demonstracijama zahtevajući hitnu akciju u vezi sa klimatskim promenama.

Slično tome, u SAD-u su srednjoškolci predvodili marševe i proteste koji su se zalagali za strože zakone o kontroli oružja, naročito nakon događaja poput pucnjave u Parklandu 2018. godine. Ovi protesti su naišli na široku podršku maloletnika širom zemlje.