Ova fabrika komaraca u Kolumbiji ne proizvodi GMO komarce i nije u vlasništvu Bila Gejtsa

"Fabrika komaraca Bila Gejtsa u Kolumbiji", piše u postu objavljenom na Telegramu 12. juna 2023. godine uz snimak koji prikazuje laboratoriju za uzgoj komaraca. "Nedeljno se u fabrici proizvede 30 miliona genetski modifikovanih komaraca koji se onda 'izvoze' u 11 razlilčtih zemalja," piše dalje. Skoro 9.000 ljudi je videlo post.

Isti opis i snimak su podeljeni na Fejsbuku i Tviteru (platformi preimenovanoj u "X") i u postovima na hrvatskom i rumunskom.

Sam snimak je pregled rada Svetskog programa protiv komaraca (WMP) u Kolumbiji, što je samo po sebi u suprotnosti sa nekim tvrdnjama koje su korisnici podelili na Fejsbuku uz ovaj video. Istraga AFP-a pokazala je da je video autentičan, ali su mnoge tvrdnje korisnika Fejsbuka barem delimično netačne - Fondacija Bila i Melinde Gejts je naglasila da fabrika nije u vlasništvu ni Fondacije niti Bila Gejtsa, već WMP-a. WMP je rekao da ima brojne druge izvore finansiranja, dok nijedan od komaraca u toj fabrici nije genetski modifikovan.

Image

Skrinšot objave na Telegramu napravljen 8. avgusta 2023.

Snimak podeljen na društvenim mrežama prvo je postavljen na Jutjub kanal Bila Gejtsa (arhivirano ovde) u avgustu 2022. Na snimku se pojavljuje Skot O'Nil (Scott O'Neill), osnivač i direktor WMP-a, neprofitne grupe kompanija u vlasništvu australijskog Univerziteta Monaš u Melburnu (Monash University).

U videu, O'Nil pokazuje WMP-ovu "fabriku komaraca" u Medeljinu u Kolumbiji, za koju kaže da proizvodi "30 miliona komaraca nedeljno". On objašnjava kako su fabrički uzgajani komarci zaraženi bakterijom Volbahija (Wolbachia), koja se takmiči sa drugim bolestima koje prenose komarci kao što su činkungunja, zika i denga, i smanjuje šanse da zaraženi komarci prenesu ove opasne bolesti na ljude.

WMP postrojenjem upravlja sam Program i nije u vlasništvu Bila Gejtsa niti ga on direktno finansira. Kako se navodi na sajtu WMP-a, rad programa u Kolumbiji podržava Agencija Vlade SAD-a za međunarodni razvoj (USAID) kroz program Veliki izazov za borbu protiv zika i budućih pretnji.

Što se tiče financiranje WMP-a generalno, "Fondacija Bila i Melinde Gejts je jedan od naših donatora, ali daleko od toga da je jedini," rekao je direktor komunikacija WMP-a Bruno Kol (Bruno Col) za AFP u mejlu od 20. jula 2023. Lista donatora i organizacija koje podržavaju WMP uključuje vlade Australije, Novog Zelanda i Brazila, Fondaciju međunarodne zajednice, KMPG, Fondaciju Nacionalnog instituta za zdravlje, Fondaciju porodice Gilespi i druge.

Iz Fondacije Bila i Melinde Gejts AFP-u su u mejlu od 20. jula 2023. rekli da je organizacija od 2009. godine posvetila više od 60 miliona dolara Univerzitetu Monaš "kako bi podržala niz globalnih zdravstvenih napora, uključujući Svetski program protiv komaraca." Donacije Fondacije Monaš univerzitetu možete pogledati ovde. "Fondacija Gejts nije vlasnik naučno-istraživačkog i razvojnog objekta Svetskog programa protiv komaraca u Kolumbiji."

Iz Fondacije su za AFP rekli da "podržavaju nekoliko projekata koji sprovode istraživanje o potencijalnim primenama genetske modifikacije komaraca kako bi se smanjio teret malarije", ali da WMP-ov projekat sa bakterijom Volbahija ne uključuje nikakvu genetsku modifikaciju. "Ovaj projekat se sastoji od uvođenja prirodne bakterije Volbahija u populaciju komaraca Aedes aegipti kako bi se sprečilo njihovo širenje bolesti," saopšteno je iz Fondacije.

"Komarci su najopasnija životinja na svetu," objasnio je Branimir Kutuzović Hackenberger, stručnjak za komarce sa Odseka za biologiju Univerziteta Josip Juraj Strosmajer u Osijeku, u telefonskom razgovoru za AFP 27. jula 2023. "Svake godine ubijaju između pola miliona i dva miliona ljudi," kaže on.

Hackenberger je takođe objasnio da metoda Volbahije koju koristi WMP ne služi za kontrolu populacije komaraca, već kao metod za smanjenje širenja potencijalno smrtonosnih bolesti.

Volbahija je bakterija prisutna u do 60% svih vrsta insekata, ali se ne prenosi na kičmenjake, uključujući ljude. WMP citira svoje istraživanje i tvrdi da zaraženi komarci značajno smanjuju prenošenje drugih bolesti na ljude. Nezavisno istraživanje, sprovedeno u Jogjakarti u Indoneziji, takođe je potvrdilo da komarci Aedes aegipti - koji se vide na video snimku i proizvedeni su u fabrici WMP - imaju znatno manju verovatnoću da se zaraze dengom ako su već zaraženi Volbahijom.

U Hrvatskoj nema GMO komaraca

Video o uzgoju komaraca zaraženih Volbahijom u fabrici WMP-a je podeljen u Hrvatskoj nakon što su mediji izvestili (link arhiviran ovde) o uvozu komaraca, ali kako objašnjavamo u članku za proveru činjenica na hrvatskom, to nisu GMO komarci, niti komarci uzgajeni kao u fabrici WMP-a. AFP je takođe izvestio o uvozu komaraca u Hrvatsku (link arhiviran ovde). Izveštaj je u Hrvatskoj prenela agencija Hina (arhivirano ovde).

Kao što su objasnili stručnjaci, uvezeni tigrasti komarci su mužjaci koji su ozračeni kako bi postali sterilni, u skladu sa takozvanom metodom sterilnih insekata (SIT), procesom koji nije štetan ni za ljude niti za životnu sredinu.

"Kod nas (u Hrvatskoj, prim. ur.), koliko ja znam, ne radi nitko takva istraživanja s genetskim modifikacijama", rekao je entomolog Nediljko Landeka iz Zavoda za javno zdravstvo Istarske županije u telefonskom razgovoru sa AFP-om 27. jula 2023. Hackenberger je takođe rekao da u Hrvatskoj niko ne koristi genetski modifikovane komarce, mada je dodao da oni u svakom slučaju verovatno ne bi ni bili štetni.

"Tražim uporno već trideset godina nekakav dokaz da je genetski modificirani organizam uzrokovao neku promjenu u okolišu", rekao je Hackenberger AFP-u. "Ja ne znam za to. Ali znam za hrpu ne-genetski modificiranih organizama, kao što je ambrozija, i kao što su ove invazivne vrste, koje itekako naprave rusvaj u okolišu."

"Uvijek postoji opasnost kad napravite genetsku modifikaciju na organizmu da on dobije neku prednost, da postane invazivan i potiskuje druge vrste, međutim genetika nije znanost koja se bavi pokušajima i pogreškama, nego su to ciljana istraživanja. To su ljudi koji razumiju što se mijenja u tom genomu i koje su posljedice toga i tu je opasnost zanemariva", rekao je Hackenberger.

Kako američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objašnjavaju na svom sajtu, genetski modifikovani komarci se uzgajaju u pokušaju da se kontroliše veličina populacije. "Genetski modifikovana jaja komaraca koja nose samoograničavajući gen se puštaju u područje. Kada se izlegu i razviju do odraslog stadijuma, dostupni su za parenje sa divljim ženkama. Geni se prenose na potomstvo. Ženski potomci umiru pre nego što postanu odrasli. Očekivani rezultat je da se broj Ae. aegipti komaraca na tom području smanjuje," objašnjeno je.

Na svom sajtu WMP navodi da na suzbijanju komaraca koji izazivaju bolesti rade sa lokalnim zajednicama u Aziji, Latinskoj Americi i Okeaniji, ali ne navodi Evropu. Ni Oksitek (Oxitec) biotehnološka kompanija koju finansira Gejts fondacija i koja radi sa GMO komarcima, ne navodi da ima projekte u Evropi.