U objavama se obmanjujuće tvrdi da je Zelenski 'zabranio' izbore u Ukrajini
- Objavljeno 9. avgusta 2023. u 15:34
- Za čitanje potrebno 13 minuta
- Od: Ladka MORTKOWITZ, Juliette MANSOUR, AFP Češka Republika, AFP Francuska
- Prevod i prilagođavanje Katarina SUBASIC
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Zelenski je rekao da u Ukrajini neće biti izbora do kraja rata... to znači nekoliko godina bez izbora. Odlična demokratija, samo diktatura," navodi se u objavi na Telegramu od 23. juna 2023. koja je viđena 1.800 puta. U drugoj od 27. jula 2023. se tvrdi da ukrajinski predsednik "produžava vanredno stanje kako bi zabranio izbore", dok se u ovoj tvrdi da "Zelenski koristi vanredno stanje da izbegne izbore". Neke objave su od reči do reči prevod članka koji je na engleskom objavio RT, ruski medij pod kontrolom Kremlja, čije je obmanjujuće tvrdnje AFP već razobličio ovde.
Postovi sa sličnim tvrdnjama objavljeni su na Fejsbuku kao i na drugim jezicima poput hrvatskog, češkog, engleskog i francuskog.
U nekim objavama citiran je ili prikazan 24 sekunde dug video klip iz intervjua koji je Zelenski dao Bi-Bi-Si-ju (BBC) 22. juna 2023. Transkript tog intervjua je dostupan na ukrajinskom na sajtu Bi-Bi-Si-ja ovde (arhivirani link ovde).
Šta je Zelenski rekao?
U videu Volodimir Zelenski sedi za stolom, govori u kameru na ukrajinskom, vidi se logo Bi-Bi-Si-ja, a nema titla sa prevodom njegovih reči. Jedan korisnik platforme Eks ("X" - bivši Tviter) rekao je u komentarima da je "Zelenski ukinuo izbore i proglasio se predsednikom".
Parlamentarni izbori u zemlji su zakazani za oktobar 2023. dok bi predsednički trebalo da se održe u martu 2024.
U nekim objavama pominje se intervju ukrajinskog predsednika Vašington postu (The Washington Post) 15. maja 2023. (arhivirani link ovde).
U oba intervjua Zelenski je rekao da izbora ne može biti sve dok je zemlja u ratnom stanju.
"Ukoliko imamo ratno stanje, ne možemo imati izbore. Ustav zabranjuje bilo kakve izbore tokom ratnog stanja", rekao je on za Vašington post.
Slično tome, na pitanje Bi-Bi-Si-ja da li će biti izbora u Ukrajini iduće godine, on je odgovorio: "To je globalno pitanje. Ukoliko pobedimo, biće ih. To znači da neće biti ratnog stanja, nema rata. Po zakonu izbori i treba da se održe u mirnodopsko vreme, kad nema rata. Zaista želim da sledeće godine dođe mir i da život bude kakav je bio pre rata."
Zelenski, prema tome, nije "ukinuo" izbore kako bi ostao na vlasti, kao što se tvrdi u nekim obmanjujućim objavama, već je rekao da će biti odloženi ukoliko Ukrajina još bude u ratu u vreme kada bi trebalo da se održe. O tome su izvestili i ukrajinski mediji kao Novi glas Ukrajine (arhivirani link ovde), koji je objavio priču pod naslovom "Ukrajina će održati izbore nakon završetka rata, kaže Zelenski".
U nekim objavama na društvenim mrežama tvrdi se da je "diktator" ili da uvodi "diktaturu" implicirajući da objava Zelenskog krši ukrajinski zakon. Stručnjaci, međutim, ističu da ukrajinski zakon zabranjuje održavanje izbora u vreme rata.
Izbori u vreme rata su zabranjeni
Kad je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. odmah nakon toga proglašeno je ratno stanje.
Zakon o ratnom stanju zabranjuje muškarcima od 18 do 60 godina da napuštaju mesto stalnog boravka bez odobrenja lokalnih vojnih vlasti i nalaže uspostavljanje vojne administracije uz civilne vlasti u svim regionima.
Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu parlament je nekoliko puta glasao za produžavanje ratnog stanja. Poslednje produženje (arhivirani link ovde) predsednik je predložio, a ukrajinski parlament odobrio, 27. jula 2023. i traje do 15. novembra.
"Vrhovna Rada, ukrajinski parlament, glasa za ratno stanje... onda ga predsednik potpiše, onda zakon treba da bude objavljen u službenom listu i onda stupa na snagu. To je procedura", rekao je AFP-u 11. jula 2023. Mikola Davidiuk (Mykola Davydiuk), direktor Analitičkog centra Politika iz Kijeva.
"Sve političke stranke, čak i one koje su opozicija Zelenskom, podržale su primenu i obnavljanje" ratnog stanja, rekla je 27. juna 2023. Julija Šukan (Ioulia Shukan), istraživačica političke sociologije i predavačica na Slovenskim studijama na Univerzitetu Pariz Nanter.
U vreme ratnog stanja "demokratski izabrani parlament funkcioniše sa izabranim telima lokalne samouprave, uz izuzetak okupiranih teritorija i teritorija gde su aktivna neprijateljstva", rekao je AFP-u 29. juna 2023. Jurij Kliučkovski (Yurii Kliuchkovskyi), doktor prava i bivši poslanik ukrajinskog parlamenta.
Član 64 Ustava Ukrajine propisuje da u toku ratnog stanja na određeno vreme mogu biti nametnute određene restrikcije prava i sloboda. To se odnosi na izborna prava, koja mogu biti privremeno ograničena u vanrednom ili ratnom stanju.
Član 19 ukrajinskog posebnog ratnog zakonodavstva zvanog "O pravnom režimu ratnog stanja" izričito zabranjuje održavanje predsedničkih, parlamentarnih ili lokalnih izbora tokom rata.
U članu 19 dalje se navodi: "U uslovima ratnog stanja, zabranjuje se sledeće: izmena Ustava Ukrajine; izmena Ustava autonomne pokrajine Krim; organizovanje izbora za predsednika Ukrajine, kao i izbora za Vrhovnu Radu Ukrajine, Vrhovnu Radu autonomne pokrajine Krim i tela lokalne samouprave."
Član 20 ukrajinskog izbornog zakona propisuje da u slučaju proglašenja ratnog stanja izborni proces "mora biti prekinut" od dana kada je predsednički dekret stupio na snagu. Izborni proces mora biti ponovo pokrenut "nakon prekida ili ukidanja ratnog stanja ili vanrednog stanja", navodi se.
U tom članu se dalje navodi da odluka o raspisivanju izbora, suspendovanih zbog uvođenja ratnog stanja, mora biti doneta "ne kasnije od mesec dana od datuma prekida ili ukidanja ratnog stanja ili vanrednog stanja".
"Nikakav 'prekid' ratnog stanja zbog održavanja izbora ili u bilo koju drugu svrhu nije moguć niti legalan", rekao je za AFP Jurij Kliučkovski.
"To je zaštita od okupacije ili bilo kog drugog razloga, na primer kad strana vojska zauzme vašu zemlju i kaže 'OK, hajde da organizujemo izbore' i izabere novog predsednika, novi parlament itd. Tako da je to alat za zaštitu vašeg Ustava i vaše Vlade", objasnio je Mikola Davidiuk iz Analitičkog centra Politika.
Ustav Ukrajine je usvojen 1996, a odgovarajući zakon o legalnom ustrojstvu ratnog stanja 2015. godine.
U to vreme "predsednik Zelenski nije bio politička figura tako da nije imao mogućnost da utiče na sadržaj tih zakonskih akata", istakao je Jurij Kliučkovski.
Zelenski je izabran 2019. godine i, prema rezultatima Izborne komisije, dobio je 73% glasova u drugoj rundi predsedničkih izbora, nasuprot 24.4% koliko je dobio njegov protivnik Petro Porošenko.
Legitimitet izbora u ratno vreme
U svakom slučaju, svi stručnjaci sa kojima je AFP razgovarao jednoglasno ističu da bi održavanje legitimnih izbora u ratno vreme bilo izuzetno komplikovano.
"Ne mogu se svaki izbori smatrati zaista demokratskim: legitimni izbori moraju biti slobodni i pošteni i moraju biti održani u skladu sa onim što je poznato kao 'Evropsko izborno nasleđe' koje je formulisala Venecijanska komisija Saveta Evrope", rekao je za AFP Jurij Kliučkovski.
Evo ključnih problema sa održavanjem izbora tokom rata:
1. Obezbeđivanje fizičke bezbednosti
Prvi razlog zašto izbori ne mogu biti održani u ratno vreme je poteškoća obezbeđivanja fizičke bezbednosti i birača i organizatora. Od početka ruske invazije, cela ukrajinska teritorija je gađana raketama, a često su na meti civili. Izborna mesta bi bila laka meta.
"Širom zemlje postoji fizička nesigurnost. Možemo da vidimo da se ključne instalacije bombarduju čak i u zapadnim oblastima, što takođe pogađa civile. U tom smislu nema bezbedne teritorije tako da pokušaj da se ljudi okupe za izbore znači izlagati ih opasnosti", posebno sa "pokretnom linijom fronta", rekla je AFP-u Julija Šukan.
Bezbednost političara je takođe problem: "Sa predsedničkim izborima je lakše jer možete sedeti u Kijevu i koristiti TV i Fejsbuk i druge medije, ali ako pričate o lokalnim izborima, to je zaista jako teško", rekao je Davidiuk.
"Trebalo bi da uzmemo u obzir i činjenicu da su oslobođene teritorije prilično minirane i da će biti potrebni meseci i godine da se razminiraju do nivoa da budu relativno bezbedne", istakao je Jurij Kliučkovski.
2. Vođenje kampanje
Vođenje političke kampanje bi takođe bilo komplikovano tokom rata, rekao je Kliučkovski, nazivajući to "preopasnim zadovoljstvom u uslovima rata, kada je opstanak same države doveden u pitanje".
Javna okupljanja i mitinzi su zabranjeni zakonom u vreme vanrednog stanja, tako da se ne može govoriti o kampanji, navodi Šukan koja je dodala da bi održavanje izbora pod takvim uslovima bilo "nemoguće zamisliti".
"Demokratski izbori se naravno mogu održati samo nakon što dobijemo rat i vlasti se vrate na izgubljene teritorije. Međutim (to je moguće) tek nakon što na tim teritorijama dobijemo nazad slobodne medije, političke partije i aktiviste," rekao je Mikola Davidiuk.
3. Uzimanje u obzir izbeglica i raseljenih lica
Rat je raselio milione Ukrajinaca, kako unutar zemlje, tako i van nje. Stručnjaci su ukazali na činjenicu da bi u tim uslovima bilo izuzetno teško registrovati birače.
Kako bi se obezbedilo da izbori budu pošteni, "neophodno je imati pouzdan spisak ovih građana, što je problem širokih razmera koji zahteva značajne resurse, a to je u ratnim uslovima ograničeno", rekao je Jurij Kliučkovski.
Prema proceni Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija više od pet miliona ljudi raseljeno je unutar Ukrajine, a osam miliona je napustilo zemlju i izbeglo u druge evropske zemlje. "Kako sa fizičke tačke gledišta mogu biti organizovani izbori sa tako velikim brojem raseljenih ljudi", pita se Julija Šukan.
4. Okupirane teritorije
Na kraju, tu je i pitanje okupiranih teritorija, na kojima se primenjuju ruski zakoni i sa kojima je prekinuta komunikacija. Budući da je tamo trenutno nemoguće održati ukrajinske izbore, oni bi bili isključeni iz demokratskog procesa, rekao je Kliučkovski.
U periodu od 2014. do 2021. godine Ukrajina je već bila primorana da održi izbore ne uključujući okupiranu teritoriju Krima, kao i određene delove Donjecke i Luganske oblasti i na obližnjim teritorijama gde bezbednost nije mogla biti garantovana, objasnio je Kliučkovski.
"Društvo nije primilo ovu činjenicu kao pozitivan fenomen. Na kraju krajeva, i parlament i predsednik treba da budu izabrani voljom čitavog naroda, kako je ustanovljeno u Članu 3 Protokola broj 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima", rekao je ovaj stručnjak.
Član 3 predviđa slobodne izbore "pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela".
Privremena upotreba ratnog stanja
Iako se stručnjaci slažu da Ukrajina tokom rata nije u poziciji da održi demokratske izbore, oni upozoravaju da ratno stanje treba da se koristi samo tokom rata.
Vlada bivšeg predsednika Petra Porošenka proglasila je 26. novembra 2018. godine ratno stanje na 30 dana u 10 ukrajinskih oblasti, što je izazvalo oštru kritiku Porošenkovih motiva.
"U to vreme predsednik Ukrajine je bio Petro Porošenko i ovaj potez je bio zbog napada graničnih brodova Ruske federacije u Kerčkom moreuzu. Međutim, postoje mišljenja prema kojima su akcije Petra Porošenka bile politički motivisane, s obzirom da je u martu 2019. trebalo da se održe predsednički izbori," rekli su AFP-u 21. jula 2023. u Centru za političku i pravnu reformu, ukrajinskoj organizaciji specijalizovanoj za pitanja demokratije, vladavine prava i dobrog upravljanja.
Ipak, dodali su, ta situacija je "neuporediva sa 24. februarom 2022."
U nekim obmanjujućim objavama dodatno se tvrdi da su "neki od pristalica Ukrajine u Evropi i Severnoj Americi kritikovali moguće otkazivanje izbora", te citira predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) Tajni Koks (Tiny Kox) da je u intervjuu u maju rekao da Ukrajina treba da se pripremi za izbore što je pre moguće.
Koks to jeste rekao u intervjuu 17. maja 2023. (arhivirani link ovde) ali u drugačijem kontekstu:
"Ono što želim da kažem Vladi, Parlamentu i narodu Ukrajine - na vama je da odlučite da li i kada će se održati izbori. Dokle god je ratno stanje na snazi i vaš Ustav takav kakav je, neće biti izbora. U određenom trenutku će, međutim, izbora biti. Moj je savet da počnete da se pripremate za njih što je pre moguće", rekao je Koks.
U obmanjujućim objavama koje su prevod članka RT-a takođe se tvrdi da je "Zelenski doneo zakon koji mu je omogućio da zabrani sve političke partije koje su samo optužene da su 'proruske', bez ikakvog prava na žalbu. Od tada je stavio van zakona desetak partija, uključujući i nekadašnji najveći parlamentarni opozicioni blok".
Proruske opozicione stranke zaista jesu zabranjene u vreme ratnog stanja. Tačno je da je među zabranjenim i najveća opoziciona stranka -- Opoziciona platforma za život Viktora Medvedčuka, koja ima 44 mesta u Ukrajinskom parlamentu od 450 poslanika. Većina zabranjenih stranaka, međutim, su male vanparlamente partije. Nijedna druga politička stranka od tada nije zabranjena.
U jednoj objavi na hrvatskom objavljen je i TikTok video u kome čovek obmanjujuće tvrdi da je "pre nego što je zaustavio sve izbore" Zelenski "prethodno uhapsio svoje lokalne protivnike, a pre toga je ugasio sve državne, sve medijske izvore i preostao je samo jedan državni medijski izvor". Ove tvrdnje su izvučene iz konteksta.
U aprilu 2022. Ukrajina je uhapsila proruskog političara i Putinovog bliskog saveznika (arhivirani link ovde) koji je pobegao iz kućnog pritvora na početku ruske invazije. O tome je izvestio i AFP. Viktor Medvedčuk, optužen za izdaju pre rata, u međuvremenu je u septembru 2022. oslobođen u razmeni zatvorenika sa Rusijom.
Bilo je hapšenja i otpuštanja zvaničnika bezbednosti na terenu zbog pomaganja Rusiji i Zelenski je otpustio zvaničnike zbog optužbe za korupciju, ali niko od njih se ne smatra političkim protivnikom.
Kad je reč o tvrdnji u vezi sa medijskom situacijom, tačno je da su sa početkom ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. glavni televizijski kanali u zemlji počeli da emituju isti sadržaj 24 sata dnevno u takozvanom Telemaratonu ujedinjenih vesti.
Manje od mesec dana kasnije, Veće za odbranu i bezbednost je odlučilo a Zelenski potpisao dekret prema kome za vreme ratnog stanja svi ukrajinski kanali koji emituju vesti treba da budu deo Ujedinjenih vesti. Ovaj potez su kritikovale vođe opozicije i pro-opozicioni mediji, koji su često isključeni iz telemaratona.
Međutim nisu ugašeni "svi medijski izvori" i u zemlji još ima različitih medija, kao što pokazuje izveštaj Bi-Bi-Si monitoringa ovde iz juna 2023. (arhivirani link ovde), uključujući popularnu Ukrajinsku pravdu.
Sam rat je pogodio ukrajinske medije i mnogi od njih se bore da prežive (arhivirani link ovde). Mnogi Ukrajinci, pogotovo na ratom-razorenom Istoku, za praćenje vesti su se okrenuli društvenim mrežama.
Nepoštena politička prednost za Zelenskog?
Produženo ratno stanje može Zelenskom dati prednost nad političkim protivnicima, upozorilo je nekoliko stručnjaka.
"On je jedini na izbornom polju, kao supervođa, on može da organizuje sastanke sa Bajdenom, kraljem Čarlsom, Makronom, Orbanom, bilo kim. U međuvremenu, drugi političari ne mogu čak ni da napuste zemlju", rekao je Davidiuk. "Takmičenje nije pošteno".
Drugi problem je što mediji u ratom zahvaćenoj Ukrajini nisu slobodni, kaže ovaj stručnjak. Jedini zvanični televizijski kanal je pod kontrolom Vlade, "tako da je predsednik za sada najjača figura", rekao je on.
Prema rečima Davidiuka, čak i kad se ukine ratno stanje, svi kandidati osim Zelenskog biće u velikom zaostatku ukoliko se izbori dogode previše brzo, zato što nisu imali isti pristup medijima, previše su zauzeti borbom u ratu i nemaju vremena da organizuju propisnu izbornu kampanju.
U ratno vreme "državi su potrebne brze odluke i akcije, što ne mogu uvek da pruže institucije", rekao je AFP-u 14. jula 2023. Anatolij Oktisiuk (Anatoliy Oktysiuk), politički analitičar analitičkog centra Democracy House u Kijevu. "To je dobro za vreme rata, ali nije dobro u miru."
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
