Istraživanje na miševima nije dokaz da naučnici kriju iRNK vakcine u kravljem mleku

Trenutno ne postoji odobrena oralna vakcina za kovid-19 i nije još sasvim jasno kada bi ona mogla biti razvijena za ljudsku upotrebu, uprkos tvrdnjama na društvenim mrežama u Srbiji i Hrvatskoj u aprilu 2023. godine da naučnici već stavljaju iRNK vakcine u kravlje mleko kako bi tajno vakcinisali ljude koji to odbijaju. Čak i ako bi se razvila oralna vakcina na osnovu iRNK, jedna naučnica je za AFP rekla da bi bilo teško kombinovati ga sa mlekom jer su molekuli iRNK vrlo nestabilni i verovatno ne bi dugo opstali u takvom obliku.

Preprint istraživanje koje su kineski naučnici sproveli na laboratorijskim miševima predstavljena je na društvenim mrežama i nekoliko novinskih portala kao dokaz da naučnici stavljaju iRNK vakcine u kravlje mleko namenjeno ljudskom konzumiranju.

"Primićete vakcinu a nećete to ni znati!", navodi se u članku objavljenom 7. aprila 2023. i podeljenom na Fejsbuku i Telegramu, gde je post pregledan više od 8.000 puta. U članku se ističe da rezultat pomenute studije dovodi do bojazni "da će komercijalno mleko biti tiho napunjeno mRNK (sic!) kako bi se vakcinisala nevakcinisana populacija".

Slične tvrdnje pojavile su se i na hrvatskom, gde je jedan korisnik u objavi na Fejsbuku napisao da "stavljaju mRNA u mlijeko da nas 'cijepe'". Slični naslovi pojavili su se na dva hrvatska novinska portala koji su ranije objavljivali netačne ili obmanjujuće tvrdnje, a koje je AFP razobličio ovde i ovde na srpskom i ovde i ovde na hrvatskom. Neki od portala na srpskom i hrvatskom ovu tvrdnju su nedelju dana kasnije ponovili i u članku pod istim naslovom: "Bil Gejts zaista želi da prisili čovečanstvo da unese mRNK tehnologiju kroz hranu".

U svim objavama kao izvor se navodi istraživanje (arhivirani link ovde) u kome su kineski naučnici ispitivali da li bi bilo moguće stvoriti oralnu vakcinu protiv kovida-19 na osnovu iRNK tehnologije, pakovanjem krhkog i nestabilnog iRNK u egzosome (biološke strukture koje mogu da prenose molekule) pronađene u kravljem mleku, što bi teoretski omogućilo molekulu da preživi bez potrebe da se čuva na vrlo niskim temperaturama i u ljudskim organima za varenje, koji bi inače rastvorili molekule iRNK i učinili ih neaktivnim.

Image
Skrinšot netačne objave na Telegramu napravljen 10. maja 2023.

Prema studiji, iRNK vakcina protiv virusa SARS-CoV-2 zasnovana na egzosomima iz kravljeg mleka "može kod miševa podstaći stvaranje neutralizujućih antitela".

Molekularna biološkinja dr. Tamara Čačev, naučna saradnica na Institutu Ruđer Bošković u Zagrebu, rekla je za AFP da studija pokazuje da takva oralna vakcina može podstaći organizam na proizvodnju antitela, ali napominje da nema garancija za njegovo delovanje kod ljudi.

"Od miša do čovjeka je veliki evolucijski skok i mnoge stvari koje se pokažu kao dobre u in vitro (u laboratorijskim sudovima, prim. ur.) i in vivo (u živom organizmu, prim. ur.) pokusima padnu na pokusima na čovjeku," rekla je Čačev za AFP Provjera Činjenica putem Fejsbuk poruka 20. aprila 2023.

Evropska agencija za lekove (EMA) rekla je AFP-u u mejlu od 2. maja 2023. godine da kada kompanija podnese zahtev za odobrenje stavljanja vakcine protiv kovida-19 na tržište EU, kao i one razvijene pomoću nove tehnologije, mora i da zatraži pregled i procenu EMA-e za podatke koji podstiču upotrebu takve tehnologije, te da dokaže da nova vakcina zadovoljava zahteve EU-a u pogledu bezbednosti i efikasnosti.

"Želimo da naglasimo da EMA nije upoznata sa bilo kakvim zahtevom u ovom trenutku koji se tiče razvoja vakcine sa ovakvim pristupom za ljudsku upotrebu i da nije bilo kontakta s potencijalnim razvojnim partnerom koji namerava da sledi takvu strategiju," rekao je portparol EMA-e u mejlu za AFP.

Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, prati propise i procedure evropskog bloka u ovoj oblasti.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), koja proverava bezbednost i efikasnost vakcina koje se uvoze u Srbiju, te daje odobrenje za njihovu upotrebu, nije imala zahteve za registraciju ili odobrenje za puštanje u promet u Srbiji neke druge iRNK vakcine od one koju protiv kovida-19 već proizvode Moderna i Fajzer, rekao je za AFP Činjenice 9. maja 2023. Pavle Zelić, portparol ove institucije.

"Samo su vakcine iz upita (Moderne i Fajzera, prim. ur) odnosno bivalentne varijante tih vakcina odobrene za upotrebu u RS. Nije bilo iRNK oralnih vakcina ni zahteva ni odobrenja," rekao je Zelić.

Miševi nisu hranjeni mlekom u kojem je vakcina

U objavama na portalima i društvenim mrežama navodi se da su istraživači "hranili miševe" mlekom u čije je egzosome prethodno stavljen "mali komad iRNK". Međutim, ništa od toga nije tačno: molekuli iRNK nisu bili stavljani u obično kravlje mleko, a vakcina nije data miševima u obliku mleka.

Prema istraživanju, egzosomi kravljeg mleka izvučeni su iz mleka, a zatim su korišćeni kao "pakovanje" za iRNK fragmente - prenosioce instrukcije o proizvodnji spajk proteina koji izazivaju imunološku reakciju na virus SARS-CoV-2.

Čačev je za AFP objasnila da su egzosomi mikroskopske strukture nalik mehurićima sa masnim spoljnim slojem koje biljke i životinje koriste za prenos molekula unutar organizma. "Mlijeko goveda je primjer ekskreta u kojem se također mogu identificirati egzosomi koji su lako dostupni za upotrebu i modifikacije - postoji više primjera kada se kravlje mlijeko koristilo u biotehnologiji," rekla je Čačev.

U studiji se ne spominje da je bilo koji drugi deo mleka osim egzosoma korišćen u pripremi oralne vakcine za upotrebu na miševima. EMA takođe napominje da su autori studije istraživali upotrebu egzosoma kravljeg mleka kao prenosnih vozila za pokretanje imunoloških odgovora kod miševa. "To nije isto što i 'stavljanje iRNK vakcine u kravlje mleko'", rekao je portparol EMA-e za AFP.

Osim toga, prema navodima autora istraživanja, miševi nisu bili hranjeni vakcinom. Rastvor koji sadrži modifikovane egzosome umetnut je u creva miševa putem injekcije u dvanaestopalačno crevo, koje zaobilazi usta, jednjak i želudac.

Vakcina u mleku bi bila nepraktična i kratkog roka trajanja

Svaki pokušaj tajnog stavljanja iRNK u kravlje mleko u svrhu vakcinacije naišao bi na brojne probleme. "Najveći problem je ovdje u tehničkoj neizvedivosti i skupoći ovog procesa," rekla je Čačev za AFP, govoreći o proizvodnji oralnih vakcina pomoću egzosoma mleka.

"Radi se o tehnološki zahtjevnom (...) postupku proizvodnje za kojeg je sposoban tek manji broj proizvođača u svijetu," rekla je Čačev.

"Tehnika za pročišćavanje egzosoma korišćena u ovom istraživanju nije kompatibilna sa proizvodnjom egzosoma u velikim razmerama, što je jedna od prepreka napretku ka industrijalizaciji," naveli su autori na 10. stranici kineske studije.

Čačev je izrazila i sumnje da bi takva vakcina mogla trajati duže vreme. "Sama mRNA upakirana u egzosom i onda u bocu mlijeka u dućanu ne bi bila dugog vijeka, a oni zabrinuti bi uvijek mogu to mlijeko i prokuhati. Jer i ovdje se radi o tome da su mRNA cjepiva, u štogod bila pakirana, ipak nestabilna."

Dodavanje iRNK u kravlje mleko za sada je ilegalno i u Srbiji i EU

Dodavanje veštačkih bioloških ili hemijskih jedinjenja u mleko u Srbiji ne bi bilo legalno moguće, rekao je za AFP profesor Farmaceutskog fakulteta Ivan Stanković, ekspert Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority - EFSA) i predsednik Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Stručni savet je dužan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne od strane EFSA.

"Prema važećim propisima o bezbednosti hrane (Zakon o bezbednosti hrane, Pravilnik o kvalitetu mleka i proizvoda od mleka), od hemijskih supstanci mleku i proizvodima od mleka mogu da se dodaju samo nutrijenti (npr. vitamini) i supstance koje se dodaju iz tehnoloških razloga (prehrambeni aditivi) čija čistoća i uslovi upotrebe (maksimalno dozvoljene količine i dr) su jasno propisani", napisao je Stanković u mejlu za AFP Činjenice 9. maja 2023.

"Svaki sastojak proizvoda mora da bude naveden u spisku sastojaka na deklaraciji proizvoda," dodao je on. Pravilnik o kvalitetu mleka i proizvoda od mleka može se pročitati ovde, a Zakon o bezbednosti hrane ovde.

Prema rečima članice Evropskog parlamenta i doktorke Biljane Borzan, i u EU postoji nekoliko pravnih mehanizama koji bi sprečili dodavanje veštačkih bioloških ili hemijskih supstanci u mleko.

Borzan je u mejlu za AFP 25. aprila 2023. rekla da bi svaki pokušaj legalizacije takvih praksi zahtevao odobrenje širokog spektra tela, poput EFSA-e, Evropske komisije, Evropskog parlamenta i institucija država članica. Od početka postupka do početka implementacije prošlo bi nekoliko godina. "Međutim, ne vidim zašto bi to itko radio, a zatim zašto bi itko to odobrio", rekla je Borzan.

iRNK u mleku mogao bi se otkriti ako se traži

Prema rečima profesora Stankovića, u Srbiji se "bezbednost proizvoda kontroliše interno od strane proizvođača hrane i eksterno od strane ovlašćenih laboratorija za kontrolu hrane".

U Hrvatskoj, šefica Referentnog laboratorija za mlijeko, dr. Nataša Mikulec, rekla je u telefonskom razgovoru za AFP 3. maja 2023. da su hrvatske laboratorije dobro opremljene za otkrivanje svih vrsta mikroorganizama, bakterija ili virusa u hrani ili u slučaju da je hrana bila kontaminirana. Naglasila je da je važno da laboratorija unapred zna šta traži, ako sastojak nije na redovnom spisku za testiranje.

"Upravo zato je i osnovan Centar za sigurnost i kvalitetu hrane koji je zajednički EU projekt NSJZ Andrije Štampar i Agronomskog fakulteta", rekla je Mikulec. "U Centru imamo znanstvenu opremu kojom možemo dokazati porijeklo hrane ali i utvrditi patvorenje hrane. Svi građani mogu u Centar donijeti neki uzorak mlijeka ili bilo koje hrane koju žele ispitati."

Mikulec je za AFP rekla da se metode RL-a koriste kao merilo za druge mlečne laboratorije u Hrvatskoj i regionu. "Testiranje mlijeka provodi se u Hrvatskoj od 2005. godine i nikada nismo pronašli ništa što bi bilo opasno za ljude", rekla je.

Mikulec savetuje svima koji sumnjaju da je njihovo mleko kontaminirano da to prijave Veterinarskoj inspekciji. Borzan je predložila i kontaktiranje policije, jer bi se tu radilo o kršenju zakona.

Nema iRNK vakcina u drugoj hrani

Neki od obmanjujućih članaka povezuju kinesku studiju sa širim narativom da navodno postoji plan pripadnika svetske elite, poput Bila Gejtsa, prema kome naučnici pokušavaju da prisile ljude da prime vakcinu protiv kovida-19 ubrizgavajući ih u hranu. Članci ne pružaju nikakve dokaze za te tvrdnje.

Džesika Gordon, veterinarka za goveda i vanredna profesorka državnog Univerziteta Mičigen, napisala je u mejlu za AFP 25. januara 2023. da se u Sjedinjenim Američkim Državama ne koriste iRNK vakcine za goveda. To je potvrdio i Centar za veterinarsku biologiju pri Upravi za inspekciju zdravlja životinja i biljaka Ministarstva poljoprivrede SAD-a.

AFP je ranije razobličio tvrdnje da se iRNK vakcine ubrizgavaju govedima i drugim životinjama, kao i tvrdnje da su australijski poljoprivrednici prisiljeni da to rade. AFP je pisao i o obmanjujućim tvrdnjama da je Bil Gejts hteo da smanji svetsku populaciju vakcinom, da je pozvao na smanjenje populacije kroz prisilnu vakcinaciju, odbio da vakciniše svoju decu ili pozvao da se vakcine stavljaju u hranu. Gejts je česta meta pristalica teorija zavere. Članke u kojima je AFP razobličio neke od njih možete pročitati ovde.

Sigurnost vakcina protiv kovida-a 19 se kontinuirano procenjuje i prati

Obmanjujući članci citiraju objavu na blogu američkog kardiologa Pitera Mekala, koji tvrdi da kineska studija predstavlja "zapanjujući" naučni uspeh, ali da pokreće etička pitanja zbog štete koju su navodno prouzrokovale iRNK vakcine. AFP je ranije razobličio nekoliko tvrdnji o vakcinama koje je iznio Mekal kao na primer ovde na srpskom i ovde, ovde, ovde, ovde i ovde na engleskom.

U Srbiji je do 5. marta 2023. dato više od 6,7 miliona doza vakcina protiv kovida-19. Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" preporučuje imunizaciju vakcinama protiv kovida-19 osobama starijim od 12 godina.

"ALIMS sertifikuje analize svake serije vakcina koja je u prometu, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet. I nakon početka vakcinacije nastavlja se nadzor kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni događaji/reakcije i kako bi se pratio učinak vakcina u rutinskoj upotrebi," navodi Institut za javno zdravlje Vovjvodine (arhivirani link ovde).

"Većina neželjenih reakcija posle vakcinacije protiv COVID-19 su blage, očekivane i prolaze unutar par dana, bez terapije. Retko ili veoma retko dešavaju se i ozbiljne neželjene reakcije posle vakcinacije nekom od gore navedenih vakcina."

Osim toga, "svaka uvezena serija se kontroliše u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji prema zakonu o lekovima i odgovarajućim podzakonskim aktima", rekao je za AFP portparol ALIMS-a Pavle Zelić 9. maja 2023.

AFP je ranije razobličio brojne netačne i obmanjujuće tvrdnje o bezbednosti vakcina protiv kovida-19 koji se mogu videti ovde.

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas