Suprotno tvrdnji Pirsa Korbina klimatske promene ne uzrokuju solarne i lunarne aktivnosti već ljudi

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Uprkos naučnom konsenzusu o činjenici da je globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim delovanjem, a posebno potrošnjom fosilnih goriva, neki mediji daju glas ličnostima koje i dalje negiraju naučne zaključke i izveštaje. Tajav je slučaj ruskog kanala RT na engleskom na kojem je Britanac Pirs Korbin (Piers Corbyn) netačno tvrdio da globalno zagrevanje nema "nikakve veze" sa čovekom već je posledica "kombinacije sunčeve aktivnosti i lunarnih faza". To je netačno: varijacije povezane sa solarnom energijom su dobro poznate i suviše male da bi objasnile klimatske promene uočene poslednjih godina, već je AFP-u objasnilo nekoliko klimatologa. Štaviše, uzroci klimatskih promena se proučavaju nekoliko decenija i ogromna većina naučnika se slaže oko njihovog ljudskog porekla. Najnoviji izveštaji eksperata IPCC-ja podsećaju nas da je hitno potrebno smanjiti naše emisije CO2.

"Piers Corbyn – Utjecaj čovjeka na klimatske promjene je laž, klima se oduvijek mijenjala," glasi naslov članka objavljenog 13. septembra 2022. na sajtu Epoha, hrvatskog portala poznatog po čestom objavljivanju netačnih informacija. Članak je podeljen na Fejsbuku preko sto puta za nekoliko dana, pokazuje alat za merenje interakcija na internetu i društvenim mrežama Kroudtengl (Crowdtangle tool).

U članku se nalazi snimak intervjua Britanca Pirsa Korbina na ruskom kanalu RT koji emituje na engleskom jeziku, tokom kojeg je Korbin netačno izjavio da klimatske promene "nemaju veze sa čovekom", već je uzrok "kombinacija solarne aktivnosti i stanja mesečevih faza".

Korbin je ozloglašeni meteorolog skeptičan prema klimatskim promenama, protivnik vakcinacije protiv kovida-19 i zdravstvenih mera povezanih sa pandemijom, kao i sledbenik teorija zavere.

Njegov intervju je podeljen na društvenim mrežama i na platformama na drugim jezicima poput francuskog i engleskog.

Skrinšot obmanjujućeg članka Epohe napravljen 21. septembra 2022.

Ko je Pirs Korbin?

Britanski meterolog je proteklih godina postao poznat kao teoretičar zavere koji smatra da je pandemija kovida-19 "simulacija" organizovana od "veoma bogatih". Suprostavio se vakcinaciji protiv kovida-19, često uz netačne tvrdnje. Uhapšen je u februaru 2021. pod sumnjom za zlonamernu komunikaciju i uznemiravanje javnosti nakon distribucije letaka koji upoređuju napore vakcinacije protiv kovida-19 sa koncentracionim logorom u Aušvicu, izvestio je tada Gardjan.

On je takođe govorio na konferencijama koje su pozivale konspirativne ličnosti koje negiraju postojanje Holokausta ili tvrde da su napadi 11. septembra 2001. inscenirani.

Korbin redovno govori, barem od kraja devedesetih godina prošlog veka, na događajima koji dovode u pitanje naučni konsenzus, posebno o globalnom zagrevanju, podseća sajt za praćenje klimatskih pitanja DeSmog.

Osnivač je sajta za vremensku prognozu VezerEkšn (WeatherAction), koji svoje izveštaje i istraživanja zasniva na solarnoj aktivnosti, smatrajući da je Sunce glavni uzrok promene temperature i redovno ponavlja da globalno zagrevanje nije ljudskog porekla.

Ova teorija je u suprotnosti sa trenutnim saznanjima međunarodne naučne zajednice, koja se slaže oko odlučujuće uloge ljudske aktivnosti u globalnom zagrevanju poslednjih godina.

Pirs Korbin, tokom protesta protiv vakcinacije ispred prostorija Fondacije Bila i Melinde Gejts u centru Londona 24. novembra 2020. ( AFP / Džastin Talis)

U svoja poslednja tri izveštaja, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) je stoga upozorio na potrebu smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte kako bi se ograničio porast temperatura.

Pirs je i stariji brat Džeremija Korbina, bivšeg lidera britanske Laburističke partije koji je isključen iz svoje poslaničke grupe zbog neadektvatne reakcije na antisemitizam u stranci.

Solarna aktivnost ne objašnjava sadašnje klimatske promene

Navodi koje iznosi u svom intervjuu o poreklu globalnog zagrevanja, koje je, kako kaže, uglavnom povezano sa varijacijama Sunca i Meseca, su obmanjujući, kao što je nekoliko istraživača i klimatologa već objasnilo AFP-u.

Klimatske varijacije su uvek bivale primećene tokom vremena, čak i pre milenijuma, pre nego što se čovek pojavio na Zemlji. Ali solarna aktivnost nije dovoljna da objasni temperaturne varijacije uočene u poslednjih sto godina.

"Očigledno, pošto u to vreme nije bilo ljudi, klima se nije promenila zbog ljudi: to je zbog prirodnog klimatskog ciklusa," objasnio je u junu 2022. istraživač Pjer Fridlingštajn (Pierre Friedlingstein), direktor istraživanja u ENS-u i stručnjak za ugljenik i klimu.

"Tokom miliona godina, klima je varirala uglavnom zbog pozicioniranja Zemlje u odnosu na Sunce, a samim tim i Zemljine orbite. Na još većim vremenskim skalama, to uključuje tektoniku, u to niko ne sumnja", dodao je on.

Dakle, godišnja doba su povezana sa nagibom Zemlje u odnosu na Sunce. "Tokom jednog dela godine južna hemisfera nudi svoj deo Suncu i obrnuto, što dovodi do godišnjih doba," objasnio je za AFP 4. avgusta 2022. Žan-Paskal van Ipersel (Jean-Pascal van Ypersele), klimatolog sa Katoličkog univerziteta u Luvenu i bivši potpredsednik IPCC-a.

Sunčevo zračenje takođe utiče na sve atmosferske slojeve zajedno: atmosferu, troposferu i stratosferu. "Sa druge strane, već 150 godina klimatske varijacije su posledica čoveka. Jedno ne sprečava drugo", objasnio je Pjer Fridlingštajn.

Grafički prikaz koji naglašava glavne tačke izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) o hitnim merama potrebnim da bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje ( AFP / Kenan Ožar, Sofi Rami)

Direktor laboratorije Glaciologije na Slobodnom univerzitetu u Briselu Frank Patin (Frank Pattyn) je već objasnio krajem marta 2022. godine da su "varijacije solarne energije posmatrane u poslednjim vekovima male i nisu dovoljne da objasne temperaturne varijacije koje vidimo danas". Štaviše, "poslednjih decenija došlo je do priličnog smanjenja solarne aktivnosti."

Zapravo "prirodno idemo ka hlađenju Zemlje. Ako pustimo stvari da idu bez ljudskog uticaja, išli bismo ka novom zaleđivanju za 100.000 godina," objasnio je 3. avgusta 2022. za AFP klimatski naučnik Ksavije Fetvejs (Xavier Fettweis). "Ali čovek sve poremeti: klima se zagreva i verovatno će se toliko zagrejati da nikada nećemo ući u glacijaciju."

Osim toga, NASA ukazuje na ovu stranicu posvećenu uticaju solarnih ciklusa na Zemljinu klimu na kojoj se navodi da su se "naučnici složili da solarni ciklusi i kratkoročne varijacije u promeni zračenja ne mogu biti glavni uzrok klimatskih promena na Zemlji". Podseća se i da se "Sunčeva energija menja samo za 0,15% tokom ciklusa, što je manje od onoga što bi bilo potrebno da prouzrokuje promenu klime koju vidimo."

Žan-Paskal van Ipersel se slaže: "Od 1950. godine naučne studije su veoma jasno pokazale da ne možemo objasniti današnje globalno zagrevanje bez uzimanja u obzir ljudski faktor, uglavnom emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte."

"Globalno zagrevanje u 20. i 21. veku je 100% posledica ljudske aktivnosti," potvrdio je Pjer Fridlingštajn. "Ne možemo objasniti povećanje temperature bez uzimanja u obzir gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, jer znamo, zahvaljujući naučnim modelima, da je prirodna varijabilnost klime u prošlom veku jako doprinosila zagrevanju."

Nekoliko zapažanja, na primer sastav atoma ugljenika ili temperaturne razlike između gornje i donje atmosfere, omogućavaju naučnicima da utvrde da su ljudske aktivnosti odgovorne za trenutne klimatske promene.

Odeljak "Često postavljana pitanja" petog Izveštaja o proceni IPCC-a, objavljenog 2014. godine, sadrži nekoliko dijagrama koji upoređuju uočene promene temperature površine kopna od 1860. godine (uzimajući u obzir ljudski uticaj) sa projekcijama temperature, vodeći računa o prirodnim silama, tj. prirodnim pojavama koje remete klimu.

Primećuje se da su emisije gasova koje izazivaju efekat staklene bašte antropogenog porekla izazvale jasno povećanje temperature na Zemlji, koja bi bez ljudske intervencije prilično stagnirala.

Mape koje prikazuju projektovane temperaturne anomalije u poređenju sa predindustrijskom erom (1850-1900), prema tri različita scenarija ( AFP / Klea Pekulije, Lorens Sobadu)

Isto važi i za faze Meseca: iako nekoliko studija (poput ove koju je sprovela grupa naučnika NASA-e 2021. ili ovog još novijeg istraživanja o ulozi Meseca na povećanje Zemljine temperature) pokazuje uticaj Meseca na promene Zemljine klime, preko plime i oseke, ove promene same po sebi ne objašnjavaju klimatske promene uočene poslednjih godina, niti dovode u pitanje njihovo ljudsko poreklo.

Naučnici IPCC-ja su u svom najnovijem izveštaju upozorili i na "nedvosmislenu" odgovornost ljudskih aktivnosti za zagrevanje koje je primećeno poslednjih decenija.

Klimatske promene nisu 'prirodna' ciklična pojava

Prema ekspertima citiranim u ovom AFP-ovom članku, globalno povećanje temperatura u poslednjih 150 godina bilo je nenormalno visoko, izazvano emisijom ugljenika nakon industrijalizacije.

Ed Hokins (Ed Hawkins), profesor nauke o klimi na Reding univerzitetu, rekao je da se fluktuacije temperature koje su uporedive sa sadašnjim zagrevanjem nisu dogodile u vremenskom razdoblju tokom prethodnih deset hiljada godina.

"Globalne temperature su oscilirale u velikom rasponu u prošlosti ali te promene su se događale tokom desetina hiljada godina. Mi razumemo da postoje prirodni uzroci za te cikluse, zbog Zemljine orbite oko Sunca. Naučnici za klimatske promene su to izučavali vekovima," rekao je Hokins.

"Ono što vidimo tokom poslednjih dve hiljade godina je vrlo mali pad, onda odjednom na kraju vidite brz porast temperature, daleko iznad bilo čega što smo videli u poslednjih 2.000 godina," dodao je on.

"Tvrdnja da je to normalno jednostavno nije tačna -- vrlo je abnormalno kada pogledamo unazad globalne rekorde, daleko od bilo čega što smo videli tokom poslednjih 2.000 godina u smislu brzine i prostorne koherentnosti" porasta temperature.

Ovaj trend se može videti na grafikonima sadržanim u izveštaju IPCC-ja objavljenom u avgustu 2021. Tabela na levoj strani prikazuje temperature koje naglo rastu poslednjih 150 godina. Na desnoj strani grafikona, plava linija na dnu pokazuje koliko bi niže bile globalne temperature bez uticaja ljudi na emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte sagorevanjem fosilnih goriva:

Skrinšot grafika u izveštaju IPCC-ja objavljenog u avgustu 2021.

Naučni konsenzus o ljudskom poreklu globalnog zagrevanja

Danas takođe postoji široki i jaki konsenzus o ljudskom poreklu klimatskih promena.

Naomi Oreskes, profesorka istorije nauke na Harvardu, bila je prva koja je kvantifikovala naučni konsenzus o ljudskom poreklu globalnog zagrevanja. Godine 2004. sprovela je studiju od 928 recenziranih naučnih radova o klimatskim promenama objavljenih između 1993. i 2003. godine.

Ovaj proces selekcije je od suštinskog značaja da bi se zadržali samo stručnjaci za klimu, koji stoga imaju legitimitet i da bi se odbacilo mišljenje ljudi koji nisu radili u ovoj oblasti.

"Značajno je da nijedan od članaka nije izrazio neslaganje" sa stavom oko koga postoji konsenzus da je globalno zagrevanje u poslednjih pedeset godina prvenstveno antropogeno, napisala je ona.

Od tada su i mnoge druge studije podržale ove nalaze.

Grafikon koji pokazuje da se uočeno zagrevanje reprodukuje samo u simulacijama koje uzimaju u obzir ljudski uticaj. Polovina Nobelove nagrade za fiziku 2021. dodeljena je za istraživanje klimatskih modela ( AFP / Eleonor Ug, Lorens Sobadu)

Džon Kuk (John Cook), istraživač sa Univerziteta Monaš u Australiji, sproveo je 2016. godine meta-analizu o procentu naučnika koji prepoznaju ljudsko poreklo globalnog zagrevanja. On je uočio "konsenzus o konsenzusu", sa rezultatima u rasponu između 90 i 100%, u zavisnosti od tačnog pitanja, vremena i metode uzorkovanja.

Ti rezultati su, pišu autori, "dosledni" prethodnoj studiji objavljenoj 2013. godine, u kojoj je konsenzus procenjen na 97% na osnovu 11.944 članka o globalnom zagrevanju objavljenih između 1991. i 2011. godine, tako da se samo 3% naučnika koji su objavili studiju o globalnom zagrevanju ne slaže sa njegovim ljudskim poreklom.

U svom zaključku, autori pišu: "Nivo naučnog konsenzusa o antropogenom (ljudskog porekla, ur.) globalnom zagrevanju je izuzetno visok jer su dokazi u prilog izuzetno čvrsti."

Od tada se ova cifra od 97% najviše koristi kada se govori o naučnom konsenzusu o ljudskim uzrocima globalnog zagrevanja.

Novija studija, objavljena 19. oktobra 2021. u časopisu Invajronmental Risrč Leters (Environmental Research Letters), procenjuje ovaj naučni konsenzus na čak 99%. Od 88.125 klimatskih studija objavljenih od 2012. godine, autori su odabrali 3.000 “randomizacijom” (tj. izvučene su prema naučnoj metodi kako bi se garantovalo odsustvo bilo kakve pristrasnosti selekcije). Među njima, samo četiri su klasifikovane kao implicitno ili eksplicitno skeptične u pogledu ljudskog porekla globalnog zagrevanja.

“Sa visokom statističkom pouzdanošću zaključujemo da naučni konsenzus o ljudskom poreklu savremenih klimatskih promena, izražen kao ukupan udeo publikacija, premašuje 99% u recenziranoj naučnoj literaturi,” napisali su autori.

Sve članke AFP-a o klimatskim promenama na srpskom jeziku možete pronaći ovde, a na engleskom ovde.

Prevela i pripredila
KLIMA