Ukrajinske izbeglice u Hrvatskoj ne dobijaju više novca od penzionera i veterana

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Od više od sedam miliona izbeglica iz Ukrajine širom Evrope, više od 20.000 pronašlo je utočište u Hrvatskoj, gde su dobili smeštaj, hranu, odeću i drugu neophodnu pomoć. Svaka osoba izbegla iz Ukrajine ima pravo i na jednokratnu novčanu pomoć od 2.500 kuna, dok porodice dobijaju 3.500 kuna. Uprkos tome, u objavi koja se deli na društvenim mrežama tvrdi se da "Ukrajinske izbjeglice u Hr primaju 4.000 kuna, hrvatski umirovljenici sa 40 godina staža 2.600, a zaboravljeni branitelji nula kuna". Vladina dokumenta i podaci, međutim, pokazuju da je prosečna mesečna penzija za one koji su radili 40 godina između 3.780 i 4.170 kuna, dok ratni veterani imaju pravo barem na minimalnu penziju od 2.558 kuna mesečno i razne druge pogodnosti.

Prema procenama UNHCR-a, od početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022. do 30. avgusta 2022. više od sedam miliona izbeglica potražilo je zaštitu u raznim evropskim zemljama. Nakon početnog saosećanja i podrške, u nekim zemljama počela je kampanja dezinformacija protiv njih, mahom u zemljama koje su primile najviše izbeglica kao što su Poljska, Slovačka i Češka.

Taj narativ uključuje i tvrdnje da ljudi koji su pobegli od rata u Ukrajini "žive bolje" ili "imaju više novca" od nekih kategorija domaćeg stanovništva. AFP u Češkoj već je razobličio tvrdnju da četvoročlana izbeglička porodica može dobiti 90.000 čeških kruna mesečno, što je daleko više od sume koju zarađuju prosečni Česi.

Sada se u Fejsbuk objavama na hrvatskom, kao na primer ovde, podeljenim više od 540 puta od 26. avgusta 2022, tvrdi da "ukrajinske izbjeglice u Hrvatskoj primaju 4.000 kuna, hrvatski umirovljenici sa 40 godina staža 2.600, a zaboravljeni branitelji nula kuna".

Tvrdnja, međutim nije tačna, utvrdio je AFP uvidom u zvanične podatke vlade, penzionog fonda i Ministarstva za socijalna pitanja.

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 1. septembra 2022.

Desetine komentara ispod objave pokazuju da korisnici zaista veruju da izbeglice u Hrvatskoj imaju tako velike pogodnosti i žale se na to. "I ne moraju ni stan platiti," napisao je jedan korisnik. "Pogledajte koje aute voze. Kako će to održavat s manje novca? Zapravo je i 4000 premalo!", komentarisala je sarkastično jedna korisnica.

Na šta ukrajinske izbeglice u Hrvatskoj imaju pravo?

Prema internet stranici hrvatske vlade Hrvatska za Ukrajinu, od 25. februara 2022. do 2. septembra u 7 sati ujutru u zemlju je ušlo 21.655 izbeglica iz Ukrajine, od čega su gotovo polovina žene, 33,5 % deca, a 16,6% muškarci.

Više od 20.000 izbeglica smešteno je individualno, ili kod prijatelja i rođaka ili u smeštaju koji su ponudili hrvatski građani, dok su ostali u kolektivnim centrima.

Hrvatska vlada je 23. marta 2022. saopštila da je odlučila da plati do 3.600 kuna mesečno onima koji omoguće smeštaj izbeglicama iz Ukrajine.

"Vlasnicima nekretnina koji su svoje nekretnine ustupili, jednom mjesečno će se isplatiti troškovi upotrebe stambene jedinice," rekao je tada potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović.

Prema njegovim rečima, "trošak korištenja obuhvatit će najam i režije... Najviše će iznositi 3600 kuna mjesečno".

Izbeglice iz Ukrajine uoči početka prijateljske utakmice Dinamo Zagreb - Dinamo Kijev na stadionu Maksimir u Zagrebu, 28. aprila 2022. ( AFP / Denis Lovrović)

Osim toga, preko hrvatskog Crvenog krsta, koji je prikupio više od 4,4 miliona kuna od donacija, izbeglice dobijaju hranu, odeću, psihosocijalnu podršku i druge neophodne stvari, navodi se u poslednjem izveštaju, koji je AFP Činjenice dobio od portparolke Katarine Zorić 1. septembra 2022.

"Sustav pomoći koji je uspostavljen prvih dana krize putem društava Hrvatskog Crvenog križa koja su cijelo vrijeme u direktnom kontaktu s raseljenim osobama iz Ukrajine pratio je potrebe raseljenih osoba i koristio prikupljena novčana sredstva za zadovoljenje tih potreba," navodi Crveni krst u izveštaju i dodaje:

"Ovakvim sustavom pomoći brzo i efikasno su se zadovoljavale potrebe raseljenih osoba za prehrambenim namirnicama, potrepštinama za osobnu higijenu, tekstilnim potrepštinama (posteljina, ručnici i slično), odjećom, obućom i drugim artiklima. Dosad je za pružanje direktne pomoći utrošeno 3.433.216,38 kuna."

Osim toga, u skladištu Nacionalnog logističkog centra hrvatskog Crvenog krsta za pomoć osobama raseljenim iz Ukrajine primljena je roba u vrednosti od 6.350.589 kuna, dodaje se u izveštaju.

Izbeglice takođe imaju pravo na jednokratnu finansijsku pomoć koja iznosi 2.500 kuna za pojedinca i 3.500 kuna za porodicu, kao i pristup tržištu rada, hitnoj medicinskoj nezi i obrazovanju, navodi Ministarstvo rada, mirovinskoga sustava, obitelji i socijalne politike. Ovu informaciju je pres služba Ministarstva potvrdila i u mejlu za AFP Činjenice 6. septembra 2022.

"Nadalje, u osobito opravdanim slučajevima, kada to zahtijevaju životne okolnosti u kojima se korisnik našao, centar za socijalnu skrb može jednom godišnje priznati uvećanu jednokratnu naknadu u iznosu do 10 tisuća kuna. Za isto je potrebno priložiti odgovarajuću dokaznu dokumentaciju," navodi se u odgovoru Ministarstva i dodaje da se, prilikom odlučivanja ko će dobiti ovu pomoć, "centri za socijalnu skrb vode načelima socijalne skrbi - naročito načelima socijalne pravičnosti, supsidijarnosti, dostupnosti i pravodobnosti".

Teško je izračunati tačan iznos pomoći koju primaju ukrajinske izbeglice u Hrvatskoj, ali ne primaju mesečnu finansijsku pomoć, a čak i jednokratna pomoć koju dobijaju je manja od 4.000 kuna, koliko se navodi u obmanjujućim objavama.

Koliko novca primaju penzioneri i ratni veterani u Hrvatskoj?

U obmanjujućim objavama nije jasno naznačeno da li se pomenuti iznos odnosi na mesečnu ili jednokratnu pomoć ukrajinskim izbeglicama, ali je upoređen sa mesečnom penzijom ljudi koji su radili 40 godina, tvrdeći da je to iznos od 2.600 kuna.

To, prema zvaničnim podacima, takođe nije tačno. U avgustu 2022. prosečna penzija osobe koja je radila 40 godina ili više iznosila je od 3.780 to 4.170 kuna, u zavisnosti od godina starosti, navodi hrvatski Fond za penzijsko osiguranje. Najniža penzija bila je 1.836 kuna, ali prosečan radni staž onih koji je primaju je 27 godina, ne 40.

Skrinšot tabele koja prikazuje prosečne penzije u Hrvatskoj u avgustu 2022, napravljena 5. septembra 2022. AFP je crvenim zaokružio relevantne podatke

Kad je reč o veteranima, oni imaju pravo na penziju na osnovu starosti i radnog staža, invalidsku, porodičnu i najnižu penziju, kao i pravo na staž osiguranja ili poseban staž, navodi Penzioni fond, citirajući penzioni i zakon o pravima branitelja.

Veterani čiji su prihodi mali ili koji ne ispunjavaju uslove za redovnu penziju imaju pravo na najnižu penziju, koja se obračunava na 45% prosečne neto plate u Hrvatskoj, koja od januara 2022. iznosi 2.558 kuna mesečno, prema odluci Fonda i uvećana je za 0,5 kuna za svaki dan učestvovanja u ratu.

Prema hrvatskim zakonima, veterani takođe imaju pravo na različite beneficije - od smeštaja do zdravstvene zaštite i obrazovanja, kao i druge olakšice.

AFP Činjenice je već razobličio tvrdnju iz Srbije da su dvojica muškaraca prekriveni nacističkim tetovažama na fotografiji sa plaže u Hrvatskoj ukrajinske izbeglice.

Rat u Ukrajini