Prolaznici u Kijevu prolaze pored bilborda koji prikazuje fudbalsku reprezentaciju Ukrajine 11. juna 2021. ( AFP / Sergej Supinski)

Slika ukrajinskog predsednika koji drži dres sa kukastim krstom je montaža

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Fotografija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji drži ukrajinski dres sa kukastim krstom podeljena je na Fejsbuku više od hiljadu puta za pet dana zajedno sa drugim slikama na kojima se vide ukrajinski vojnici ili pripadnici paravojnih formacija sa nacističkim simbolima. Takav tip posta se uklapa u ruski narativ da invazija Ukrajine ima za cilj da je “denacifikuje”. Fotografija predsednika je, međutim, lažna, pokazala je istraga AFP-a. Iako u zemlji ima krajnje desnih elemenata, oni su “minorni” i na marginama politike, objasnili su stručnjaci AFP-u.

"Jel vam sad jasno protiv koga se Putin bori? I dalje ga izjednačavate s Hitlerom jer su vam mediji tako rekli?" piše u opisu posta objavljenog na Fejsbuku 16. marta 2022. i podeljenog preko 1.400 puta za pet dana. Objava sadrži sliku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji drži nešto što liči na fudbalski dres u bojama ukrajinske zastave i sa kukastim krstom, simbolom nacizma. Objava sadrži još dve fotografije koje pokazuju kako vojnici ili pripadnici paravojnih snaga mašu zastavama sa kukastim krstovima. Isti kolaž je deljen sa istom ili sličnom tvrdnjom u drugim objavama, kao ovde i ovde.

Slike i tvrdnja su podeljene i na drugim jezicima poput engleskog i francuskog.

Fotografija ukrajinskog predsednika je, međutim, izmanipulisana. Pravi dres nikada nije imao kukasti krst. Što se tiče druge dve fotografije, iako se čini da se radi o pravim fotografijama ukrajinskih boraca - a barem jedna je stara nekoliko godina - koji nose nacističke simbole, stručnjaci su za AFP objasnili da oni žive na marginama politike i ne mogu da predstavljaju zemlju. Sam Zelenski je Jevrejin.

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 21. marta 2022.

Manipulisana slika Zelenskog

Obrnuta pretraga slike Zelesnkog dovela je do medijskih izveštaja objavljenih 2021. o tome da je UEFA tražila od Ukrajine da modifikuje svoj dres za Evro 2020. Moskva je formalno protestvovala zbog ukrajinskog dresa na čijoj je mapi Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, i slogana "Slava Ukrajini" i "Slava herojima".

Nekoliko izveštaja takođe prikazuje fotografiju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kako predstavlja dres na svom zvaničnom Instagram nalogu. Na pravoj fotografiji nije kukasti krst, već broj 95. Fotografije predsednika sa dresom je medijima poslala i predsednička pres služba, uključujući i AFP-u, pokazala je pretraga u AFP-ovim arhivima.

Zelenski je objavio fotografiju 8. juna 2021. godine uz poruku: "Novi dres fudbalske reprezentacije Ukrajine je definitivno poseban. Može da bude šokantan. Na njemu se nalazi nekoliko važnih simbola koji ujedinjuju Ukrajince od Luganska do Užgoroda, od Černihiva do Sevastopolja. Naša zemlja je jedna i nedeljiva. Krim je Ukrajina."

Dres je kasnije uz manje modifikacije odobrila UEFA.

Analiza fotografije objavljene na društvenim mrežama putem alata Invid-WeVerify dalje pokazuje manipulaciju. Otkrili smo razlike u pikselima oko svastike, što ukazuje na manipulaciju.

Skrinšot slike analizirane pomoću alata InVid-WeVerify

Od početka ruske invazije, AFP je objavio mnoge članke u kojima se razotkrivaju netačne informacije, posebno putem slika i video zapisa izvučenih iz konteksta ili montiranih.

Druge dve fotografije su verovatno stvarne

Još jedna obrnuta pretraga slika pokazala je da je fotografija u donjem desnom uglu Fejsbuk posta objavljena 2014. godine na VKontakte nalogu čoveka koji se očigledno bori protiv ruskih snaga u Ukrajini od najmanje 2014. Fotografija objavljena 15. marta 2022. pokazuje čoveka koji bi mogao biti on, još naoružan i aktivan.

Analiza slike pomoću alata InVid-WeVerify ne pokazuje očigledne i sumnjive znake manipulacije na zastavici. Druge fotografije koje je postavio isti korisnik, koji izgleda na fotografiji drži ugao nacističke zastave, pokazuju ga sa nečim što bi moglo biti ista zastava, kao i sa tetovažom kukastog krsta na telu. Stoga se čini da je fotografija originalna, iako stara osam godina.

AFP Činjenice nije mogao da nađe izvor fotografije na kojoj dvojica boraca drže ukrajinsku zastavu sa kukastim krstom. Ne pokazuje jasne znake manipulacije na alatu InVid-WeVerify.

Pokazali smo fotografiju Majklu Kolbornu, novinaru i istraživaču Belingcat-a i autoru knjige “Iz požara rata: ukrajinski Azovski pokret i globalna krajnja desnica”. Gledajući istu fotografiju objavljenu u boljem kvalitetu u drugim objavama, kao ovde, primetio je da jedan od vojnika nosi flaster iz "divizije Galicija", vojne formacije Vafen-SS i SS tokom Drugog svetskog rata. Formirana 1943. od dobrovoljaca iz Galicije u zapadnoj Ukrajini, u velikoj meri je uništena u bici kod Brodija, reformisana i delovala u Slovačkoj, Jugoslaviji i Austriji pre nego što je preimenovana u Prvu diviziju ukrajinske Nacionalne armije i predala se zapadnim saveznicima 10. maja 1945. godine.

Takođe je primetio istu ukrajinsku zastavu prekrivenu kukastim krstom na drugim fotografijama, uključujući i one objavljene nedavno poput ovde na Telegramu. "Drugim rečima, ta zastava postoji, ali, iz očiglednih razloga, samo će jenajtvrdokorniji neonacistički marginalci javno objaviti," rekao je u mejlu 21. marta 2022. za AFP Činjenice.

Komemoracije za osnivanje 14. SS-dobrovoljačke divizije “Galicija” svake godine okupljaju nekoliko stotina ljudi u Ukrajini, uključujući učesnike iz Rusije, primetio je jedan fotograf AFP-a 2013. godine.

Skrinšot iz AFP-ove foto arhive napravljen 21. marta 2022.

Proruska propaganda predstavlja Ukrajinu kao "nacističku"

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je 24. februara 2022. "vojnu operaciju" u Ukrajini za odbranu separatista na istoku zemlje i "demilitarizaciju i denacifikaciju" ovog prozapadnog suseda. Da bi opravdala invaziju, Moskva je umnožavala reference na Drugi svetski rat kao sredstvo za diskreditaciju ukrajinskog rukovodstva. Ruski predsednik je, na primer, uporedio ukrajinske vojnike sa pomoćnicima koji su aktivno učestvovali u zločinima koje su počinili nacisti. Na Tviteru je ruska ambasada u Južnoj Africi tvrdila da se "Rusija, kao i pre 80 godina, bori protiv nacizma u Ukrajini".

"Marginalci ukrajinskog nacionalizma je sarađivao (tokom drugog svetskog rada, ur.) sa verovanjem da će Nemačka dati Ukrajini nezavisnost ako izađe kao pobednik iz rata," objašnjava stručnjak za evropske krajnje desnice Žan-Iv Kami (Jean-Yves Camus).

"Njihov cilj je bio da izgrade nezavisnu ukrajinsku državu koja bi mogla da postoji u Evropi pod dominacijom Nemačke, pošto je za Ukrajince SSSR zaista bio smrtni neprijatelj koji je Ukrajini oduzeo nezavisnost 1920. godine," objasnio je 11. marta AFP-u Adrijen Nonžon (Adrien Nonjon), istraživač u institutu Inalko, specijalista za Ukrajinu i postsovjetsku krajnju desnicu.

"Ovi fenomeni su ostali veoma ograničeni," naglašava En de Tinguj (Anne de Tinguy), specijalista za odnose između Ukrajine i Rusije u CERI-Sciences Po i Inalku.

"Veliki deo ukrajinskih vojnika borio se protiv nacista uz Crvenu armiju, što se danas ne pominje," napominje Aleksandra Gužon (Alexandra Goujon), predavačica političkih nauka na Univerzitetu u Burgundiji i autorka knjige "Ukrajina: od nezavisnosti do rata."

U noći između 23. i 24. februara, Volodimir Zelenski se nekoliko sati pre prvih udara obratio Rusima na ruskom u videu: "Kažu vam da smo mi nacisti, ali kako narod koji je dao više od 8 miliona života da pobedi nacizam može podržavati nacizam? A kako ja mogu da budem nacista? Recite to mom dedi koji je ceo rat proveo u pešadiji sovjetske vojske i koji je poginuo kao pukovnik u nezavisnoj Ukrajini?"

Skrinšot Fejsbuk objave Volodimira Zelenskog

"U periodu od 2005. do 2007. godine Rusi će početi postepeno da grade svoj narativ govoreći da Ukrajina podržava neonacizam," kaže Adrijen Nonžon.

Posle "narandžaste revolucije" 2004. godine, pobune protiv ruskog tutorstva i zbog spornog izbora novog proruskog predsednika Viktora Janukoviča, na vlast je došao prozapadni Viktor Juščenko.

Tokom svog mandata, "Viktor Juščenko je povukao određeni broj poteza kako bi ukrajinskoj naciji dao referentne simbole. Dva će šokirati i Ruse i one koji govore ruski u Donbasu: dodelio je titulu heroja Ukrajine ličnostima koje su pripadale toj organizaciji ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA): Romanu Šuheviču i Stepanu Banderi," objašnjava Nonžon.

Tokom Drugog svetskog rata, UPA, naoružano krilo ukrajinskih nacionalista, sarađivala je sa nacističkom Nemačkom, pod vođstvom Romana Šuheviča i Stepana Bandere, pre nego što se suprotstavila nacistima. Zatim se borila protiv SSSR-a u zapadnoj Ukrajini, tada sovjetskoj republici, sve do pedesetih godina prošlog veka.

Stepan Bandera ostaje kontroverzna ličnost u Ukrajini: dok ga jedni smatraju nacionalnim herojem i simbolom borbe za nezavisnost, drugi ga optužuju da je sarađivao sa nacistima.

"Narativ Kremlja (o nacizmu u Ukrajini, ur.) se ubrzao tokom Majdana 2014. godine, kada je deo krajnje desnice intervenisao i odbranio demonstrante od represije predsednika Viktora Janukoviča, izabranog 2010. Zato što nacionalisti ne vole predsednikovu prorusku orijentaciju, ali i zato što su kroz svoju paravojnu tradiciju imali iskustvo nasilja," navodi dalje Nonžon.

Desetine hiljada demonstranata zahtevalo je opoziv predsednika, koji su dobili nakon krvoprolića na Trgu Majdan u Kijevu između 18. i 20. februara 2014, nakon čega je Viktor Janukovič pobegao u Rusiju. Vladimir Putin je tu političku promenu nazvao “pučem koji su organizovali nacisti i fašisti,” podseća En de Tingi.

Žena drži zastavu EU i Ukrajine tokom protesta 8. decembra 2013. čiji je cilj bio da primora predsednika Viktora Janukoviča da podnese ostavku nakon što je izazvao bes javnosti odbacivanjem pakta sa EU pod pritiskom Kremlja ( AFP / Sergej Supinski)

Ovu prozapadnu revoluciju u Kijevu pratilo je 2014. godine pripajanje Moskvi ukrajinskog poluostrva Krim, uglavnom ruskog govornog područja, koju međunarodna zajednica nije priznala.

Rusija je takođe podstakla pojavu proruskih separatističkih pokreta na istoku, u Donjecku i Lugansku, regionima Donbasa koji se graniče sa Rusijom. Od tada, ukrajinska vojska se bori protiv ovih samoproglašenih nezavisnih republika u ratu koji je odneo više od 13.000 života, uključujući civile i ukrajinske i proruske borce.

U proleće 2014. ultranacionalistička paravojna grupa Azov je omogućila oslobađanje Mariupolja, dok je ovaj strateški grad u Donbasu bio u rukama proruskih separatista. Ukrajinska nacionalistička krajnja desnica tada je stekla značajnu vidljivost.

"U septembru 2014. potpisani su prvi sporazumi iz Minska, koji predviđaju prekid neprijateljstava, ali i integraciju ovih paravojnih struktura u regularne snage, ukrajinske Ukrajini i separatističke Rusiji. To je garancija koje su dale države, da će oni elementi koji mogu predstavljati pretnju ili sprečavati deeskalaciju biti stavljeni pod komandu.Većina ovih grupa, kao što je bataljon Azov, pridružiće se ukrajinskoj nacionalnoj gardi i postaće puk, pod direktnom upravom ministra unutrašnjih poslova," objašnjava Nonžon.

Ovu vojnu jedinicu Moskva redovno izdvaja kao dokaz da je ukrajinska vojska opterećena neonacizmom.

Iako je poznato da među ukrajinskim stanovništvom i ljudima koji se bore protiv proruskih snaga postoje ekstremisti krajnje desnice, oni ne predstavljaju zemlju ili njenu vojsku. Aleksandra Gužon ističe da je bataljon Azov danas sastavljen od "nekoliko hiljada ljudi" u okviru "skoro 200.000 ljudi u ukrajinskoj vojsci."

Mnoge grupe i aktivisti pridružili su se ukrajinskim odbrambenim snagama od početka invazije na Rusiju, uključujući strane borce iz Hrvatske i Srbije, antiruske Čečene, grupe krajnje levice, ali i LGBT aktiviste.

Stranke krajnje desnice na marginama ukrajinske političke scene

Nacionalistička ekstremna desnica je ponovo postala vidljiva od svog učešća u vreme Majdana, ali ona nikada nije odnela značajnu pobedu na izborima, posebno na državnim nivou, ističu dalje stručnjaci, dekonstruišući ideju da postoji "dokazana veza između nacionalističke ekstremne desnice i ukrajinske države."

“Na predsedničkim izborima 2019. kandidat krajnje desnice osvojio je manje od 2%. Na narednim parlamentarnim izborima postojala je koalicija grupa krajnje desnice, uključujući i politički izdanak bataljona Azov, koji je osvojio 2,4 odsto, tj. manje od cenzusa od 5 odsto koji dozvoljava zastupljenost u ukrajinskom parlamentu,” ističe Aleksandra Gužon.

Sastav poslaničkih mesta u ukrajinskom parlamentu nakon izbora 2019. godine, prema izbornoj komisiji i lokalnim medijima ( AFP / Vinsent Lefaj, Paz Pizaro, Robin Bjalon)

Zelenski je bio prvi jevrejski građanin koji je postao predsednik Ukrajine, ali ne i prvi vodeći političar: Volodimir Grojsman je predvodio zemlju kao premijer od 14. aprila 2016. do 29. avgusta 2019.

"Iako je tačno da ekstremno desničarske grupe imaju vidljivost u javnom prostoru, pogotovo što organizuju demonstracije koje nisu zabranjene, postojanje ekstremne desnice politički u institucijama je izuzetno ograničeno sa nacionalnog stanovišta," kaže Gužon.

Nonžon takođe ističe da "je i u vreme Porošenka i Zelenskog, nacionalistička krajnja desnica bila u opoziciji. Uvek je stajala protiv onih vlada koje nisu otišle dovoljno daleko u borbi protiv proruskih separatista i Rusije."

23. mart 2022. Članak je ažuriran dodavanjem imena još jednog autora
Prevela i pripredila
Rat u Ukrajini