Artem Bonov nije zamenik načelnika kijevske policije

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Hiljade korisnika Fejsbuka u Srbiji i Hrvatskoj podelilo je sliku čoveka sa nacističkim tetovažama po celom telu uz tvrdnju da je "zamenik načelnika kijevske policije". Ovo se uklapa u proruski narativ da ruska invazija na Ukrajinu ima za cilj da "denacifikuje" zemlju. Čovek na fotografiji, za kojeg je AFP otkrio da je poznat po imenu Artem Bonov, međutim, nije zamenik načelnika kijevske policije i nema traga da je ikada bio šef ili zamenik šefa kijevske policije. Ako su krajnje desničarski elementi postali vidljivi u Ukrajini od 2014. godine, oni su daleko od toga da predstavljaju zemlju ili njene političke strukture, rekli su stručnjaci za AFP.

"Zamjenik nacelnika policije u Kijevu. G**** nacisticko! To mediji sve zataskavaju. Srecom pa nas ima DA DELIMO ISTINU DA SE ZNA! STOP LAŽIMA MEDIAMA!!" piše u opisu slike postavljene na Fejsbuku 20. marta 2022. i podeljene preko 1.200 puta za pet dana. Post prikazuje fotografiju ćelavog čoveka prekrivenog tetovažama kukastih krstova i drugih nacističkih simbola.

Identična slika je podeljena u drugim objavama uz istu tvrdnju da se na njoj vidi zamenik načelnika kijevske policije, kao ovde, ovde i ovde.

Taj čovek se pojavio i u snimku koji je podeljen u Poljskoj uz lažnu tvrdnju da novi zakon zabranjuje proterivanje ukrajinskih izbeglica iz vašeg doma čak i ako počine zločine protiv vas. AFP je ovu netačnu tvrdnju razobličio na poljskom ovde.

Čovek je identifikovan kao Artem Bonov. On nije ni zamenik načelnika kijevske policije, ni šef policije kako se tvrdi na drugim jezicima, potvrdio je AFP.

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 25. marta 2022.

Druge organizacije za proveru činjenica, kao što su Elinika Hoaks u Grčkoj i Istinomer u Srbiji, došle su do istog zaključka da Bonov nije načelnik niti zamenik šefa policije u Kijevu.

Obrnuta pretraga slike iz Fejsbuk objave dovodi do drugih publikacija na društvenim mrežama koje identifikuju čoveka kao Artema Bonova. Tvitovi na poljskom i iz ruske ambasade u Francuskoj, sa video snimkom koji je pogledao AFP, takođe su identifikovali čoveka kao Artema Bonova. Slično izgledaju i nose potpuno isti nakit i tetovaže, pa možemo zaključiti da je reč o istoj osobi.

Kontaktirali smo Majkla Kolborna, novinara i istraživača Belingcat-a i autora knjige “Iz požara rata: ukrajinski Azovski pokret i globalna krajnja desnica”, za informacije o Artemu Bonovu (koji je takođe ponekad potpisan kao "Banov"). "Prepoznajem lice i tetovaže iz tvrdokornog neonacističke margine ukrajinskog Telegrama," rekao je on za AFP Činjenice u mejlu 25. marta 2022.

On je ukazao na snimak postavljen na Jutjub 15. aprila 2020. godine pod naslovom "Artem Bonov u zabranjenoj zoni". Izgleda da je fotografija podeljena na Fejsbuku skrinšot iz ovog videa.

Poređenje slike deljene na Fejsbuku (gore) i skrinšota sa snimka Bonova postavljenog na Jutjubu (dole)

Bonov nije ni načelnik kijevske policije niti njegov zamenik

AFP je kontaktirao ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova u vezi sa tvrdnjom da je Bonov načelnik ili zamenik načelnika kijevske policije, kako se navodi na društvenim mrežama. Portparol Ministarstva je 23. marta 2022. godine odgovorio da su ti podaci dostupni na sajtu kijevske policije.

Na sajtu policije Kijevske oblasti su navedeni aktuelni direktor (Nebitov Andrej Anatoljevič) i četiri zamenika šefa, od kojih nijedan nije Artem Bonov.

AFP je proverio i sačuvane arhive sajta, dostupne od 27. novembra 2019. do 10. oktobra 2021. (od kada je isti rukovodeći tim kao i 29. marta 2022. godine). Bonov se nikada ne pojavljuje ni kao načelnik, niti kao zamenik načelnika.

U galeriji ispod ovog pasusa prikazani su aktuelni šef i zamenici načelnika policije Kijevske oblasti:

Skrinšotovi sa sajta nacionalne policije kijevskog regiona, napravljeni 29. marta 2022.

Takođe smo konsultovali Jutjub kanal i Fejsbuk stranicu regionalne policije, ali nismo pronašli nijednu pojavu Bonova.

Bonov se takođe ne pojavljuje ni na jednoj rukovodećoj poziciji na sajtu policije grada Kijeva ni u jednom trenutku između 2019. i 28. oktobra 2021. (od kada je rukovodeći tim isti kao i sadašnji). Takođe se ne pojavljuje na video snimcima postavljenim na Jutjub kanalu policije ili na njihovoj Fejsbuk stranici.

Na fotografijama ispod prikazano je rukovodstvo kijevske policije kako je predstavljeno na sajtu 29. marta 2022.

Skrinšot sa sajta nacionalne policije grada Kijeva, snimljen 29. marta 2022.

Sajt nacionalne policije takođe ne prikazuje Bonova ni na jednoj rukovodećoj poziciji.

"On nikada nije bio zamenik načelnika kijevske policije, niti na bilo kojoj sličnoj funkciji, koliko je meni poznato," rekao je Kolborn za AFP Činjenice.

Jedna objava na hrvatskom prikazuje druge fotografije Bonova, jednu u odelu koje liči na policijsku uniformu. Obrnuta pretraga ove fotografije pomoću pretraživača Tinaj (TinEye) pokazuje da je fotografija počela da kruži 2015. godine. Međutim, nije bilo moguće pristupiti aktivnim verzijama objava.

Skrinšot pretrage Bonove slike na sajtu Tinaj, napravljen 22. marta 2022.

Uniforma je stara. To se vidi po tome što se na leđima još vidi natpis "milicija". Takve uniforme su bile na snazi do novembra 2015. godine, kada su zamenjene novim pošto je uspostavljena ukrajinska policija kao zamena milicije nasleđene iz vremena SSSR-a.

Okolnosti u kojima je fotografija nastala ostaju nejasne, zbog čega se na osnovu fotografije ne može utvrditi da li je Bonov u to vreme bio pripadnik policije.

O Bonovu se priča još 2014. godine. Istraživač ekstremne desnice u Ukrajini, Anton Šehovcov (Anton Shekhovtsov), objavio je na svom Fejsbuk nalogu fotografiju Bonova kako pozdravlja nacističkim pozdravom sa drugim mladićima. Na zidu je natpis kijevske policije. U natpisu je navedeno da je fotografija nastala u jednoj od policijskih prostorija u Kijevu.

"S obzirom na to da je neonacista Vadim Trojan imenovan za šefa kijevske regionalne policije, ne bih se iznenadio da su ovi momci novozaposleni policajci," navodi se u objavi, uz ažuriranje da je fotografija "najverovatnije snimljena jula 2014. odnosno pre Trojanovog imenovanja."

Fotografija je izazvala polemiku. Pronašli smo medijske izveštaje, poput ovog objavljenog 1. decembra 2014. godine, u kojim se navodi da "Područno odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova saopštava da osobe na skandaloznim fotografijama i video snimcima nisu policajci."

"Policija je spekulisala da je skandalozni snimak snimljen u vreme kada su mnogi građani želeli da rade u policiji pa su intervjuisani i ispitani. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na snimku se vidi grupa mladih ljudi koja je pratila one koji su želeli da postanu policajci i samo došli u zgradu kijevske regionalne policije da se zabave," navodi se u članku.

Pretraga pominjanja Bonova na ukrajinskom jeziku pokazuje da je za njega rečeno da je imenovan za "zamenika načelnika kijevske policije" na sajtovima i blogovima još 2015. uz sliku ćelavog tetoviranog čoveka. Pretraga na ukrajinskom jeziku članaka i postova o "imenovanju zamenika načelnika kijevske policije" objavljenih pre kraja 2014. pokazuje da je ista fotografija korišćena da se netačno tvrdi da je taj čovek "Vadim Trojan".

Na fotografiji se ne nalazi Bonov, koji ima različite tetovaže.

Ukrajinski sajt za proveru činjenica Stop Fejk istražio je fotografiju 2020. godine i otkrio da je čovek stanovnik Sankt Peterburga, Aleksej Maksimov. U ruskim medijima koji izveštavaju o pretresu njegovog stana 2015. godine (ovde i ovde) opisan je kao "Aleksej Maksimov, zvani Muha, vođa takozvanog ’Fonda za pomoć desničarskim političkim zatvorenicima’."

Postovi na društvenim mrežama iz 2014. i 2015. u kojima se raspravlja o fotografiji i tvrdnji, poput ovog koji je pronašao sajt Elinika Hoaks, ukazuju na to da je tvrdnja možda bila šala među korisnicima interneta i satirična kritika (pravog) imenovanja bivšeg lidera Azova Vadima Trojana za načelnika Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova (policije) u Kijevskoj oblasti 2014. Kako su preneli ukrajinski mediji, on je nakon reforme policije postavljen za načelnika Glavne uprave Nacionalne policije Kijevske oblasti i za zamenika načelnika Nacionalne policije 2019.

U objavi koju je pronašla Elinika Hoaks pominje se Vkontakte profil za Bonova. Nalog je trenutno suspendovan, ali arhive pokazuju da je izgleda pripadao Bonovu i da je on bio svestan "šale" ili da je poznavao samog Maksimova s obzirom da je objavio istu fotografiju ćelavog čoveka bez košulje u novembru 2014, sa opisom: "legendarni Muha".

Prema malo dostupnim informacijama, nema potvrde teze da je Bonov ikada bio zamenik direktora kijevske policije. Takođe nismo pronašli nikakve indicije da je uopšte radio u ukrajinskom MUP-u, osim ove stare fotografije u uniformi koja se ne koristi od novembra 2015. godine.

Bonov, Azov i ruski nacisti

Iako se u neproverenim izvorima navodi da je Bonov bio deo bataljona Azov 2014. godine, postoji vrlo malo informacija o njegovoj umešanosti. Stari arhiv njegove stranice Vkontakte pominje i Azov i Mizantropsku diviziju, neonacističku grupu koja se pojavila u Ukrajini 2014. godine kada su se razni aktivisti krajnje desnice pridružili pro-EU demonstrantima na Majdanu u Kijevu protiv represije tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.

Ovu prozapadnu revoluciju u Kijevu pratilo je pripajanje Moskvi ukrajinskog poluostrva Krim, uglavnom ruskog govornog područja, 2014. godine, koju međunarodna zajednica nije priznala.

Rusija je takođe podstakla pojavu proruskih separatističkih pokreta na istoku, u Donjecku i Lugansku, regionima Donbasa koji se graniče sa Rusijom. Od tada, ukrajinska vojska se bori protiv ovih samoproglašenih nezavisnih republika u ratu koji je odneo više od 14.000 života, uključujući civile i ukrajinske i proruske borce.

U proleće 2014. ultranacionalistička paravojna grupa Azov je omogućila oslobađanje Mariupolja, dok je ovaj strateški grad u Donbasu bio u rukama proruskih separatista. Ukrajinska nacionalistička krajnja desnica tada je stekla značajnu vidljivost.

"U septembru 2014. potpisani su prvi sporazumi iz Minska, koji predviđaju prekid neprijateljstava, ali i integraciju ovih paravojnih struktura u regularne snage, ukrajinske Ukrajini i separatističke Rusiji. To je garancija koju su dale države, da će oni elementi koji mogu predstavljati pretnju ili sprečavati deeskalaciju biti stavljeni pod komandu. Većina ovih grupa, kao što je bataljon Azov, pridružiće se ukrajinskoj nacionalnoj gardi i postaće puk, pod direktnom upravom ministra unutrašnjih poslova," objasnio je 11. marta 2022. AFP-u Adrijen Nonžon (Adrien Nonjon), istraživač u institutu Inalko, specijalista za Ukrajinu i postsovjetsku krajnju desnicu.

Bonova biografija je nejasna. "Za njega se kaže da je Ukrajinac, ali ima tendenciju da komunicira onlajn isključivo na ruskom – što nije nužno neobično za ukrajinsku ekstremno desničarsku ličnost – ali činjenica da se na mreži tvrdi da je iz Lavova to čini čudnim, jer malo ljudi iz Lavova, posebno nacionalistički orijentisanih, bi komunicirali gotovo isključivo na ruskom," primetio je Majkl Kolborn.

Prema izvorima istraživača, njegov naglasak na video snimku objavljenom na Jutjubu i pomenutom ranije u ovom članku ne zvuči kao naglasak iz Lavova, već "kao da ga je izgovorio ruski govornik koji ga je naučio". Neki članci koji ga pominju kažu da je rođen u Rusiji.

Bonov nije stran ruskoj krajnjoj desnici. U video snimku objavljenom na njegovom Jutjub kanalu 5. marta 2022. godine, nalazi se sa ljudima koje je Kolborn identifikovao kao pripadnike i Azovskih i ruskih neonacističkih plaćenika.

"Prvi čovek koji govori u snimku je Nikita Makejev, koji je dobio ukrajinsko državljanstvo 2019. godine i služio je u Azovu. Čovek koji leži na krevetu je Artem Krasnolucki, ruski neonacista za koga se tvrdi da je služio u Vagneru. A na vratima, naravno, to je Bonov", opisao je Majkl Kolborn.

Vagner je opskurna ruska privatna organizacija za najamničke vojnike za koju se veruje da je predvodi bliski saveznik Putina.

Ruska propaganda protiv "fašizma" u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je 24. februara 2022. "vojnu operaciju" u Ukrajini za odbranu separatista na istoku zemlje i "demilitarizaciju i denacifikaciju" ove prozapadne susedne zemlje. Da bi opravdala invaziju, Moskva je umnožavala tvrdnje da su Ukrajinu preplavili neonacisti.

Proruska propaganda meša stvarne i lažne slike, poput ove manipulisane fotografije ukrajinskog predsednika Zelenskog koji drži fudbalski dres sa kukastim krstom, preterivanja i preteranog pojednostavljivanja istorijskih događaja.

U tom kontekstu, "ja vidim [Bonova] skoro kao karikaturu neonaciste, a samim tim i nekog, nažalost, ’savršenog’ za rusku propagandu u ovom trenutku," rekao je Majkl Kolborn.

Kako je AFP objasnio ovde na francuskom, kao podršku svom narativu o porastu nacizma u Ukrajini, Moskva koristi delove ukrajinske istorije, kao što je saradnja između delova ukrajinskih nacionalista sa Hitlerovim režimom tokom Drugog svetskog rata. Na Tviteru, ruska ambasada u Južnoj Africi je tvrdila da se "Rusija, kao i pre 80 godina, bori protiv nacizma u Ukrajini."

"Veliki deo ukrajinskih vojnika borio se protiv nacista uz Crvenu armiju, što se danas ne pominje," napominje Aleksandra Gužon (Alexandra Goujon), predavačica političkih nauka na Univerzitetu u Burgundiji i autorka knjige "Ukrajina: od nezavisnosti do rata."

Izraelski ambasador u Ukrajini je 2017. potvrdio da je preko 2.500 Ukrajinaca proglašeno za Pravednike među narodima, što je titula koja se dodeljuje nejevrejima koji su spasili Jevreje od istrebljenja tokom Drugog svetskog rata.

Narativ "nacifikovane Ukrajine" intenzivirao se nakon Narandžaste revolucije 2004. i revolucije Evromajdana koja je svrgnula proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Nakon oba događaja su proevropski lideri preuzeli dužnost umesto saveznika Moskve.

Proruski propagandni kanali takođe ignorišu očigledne veze između ukrajinske i ruske krajnje desnice, kao što se vidi u slučaju Bonova, kao i prisustvo neonacističkih elemenata među ruskim trupama koje se bore protiv ukrajinske države u Donbasu od 2014. godine, poput Ruskog imperijalnog pokreta koji pripada rasističkim grupama koji veruju u superiornosti bele rase, kako je dokumentovao AFP.

Dobrovoljci samoproglašene Donjecke Narodne Republike i pripadnici "Ruskog carskog pokreta", nacionalističke grupe u Rusiji, Dmitrij Gajdun zvani "Donskoj" (desno) i Sergej Zinčenko zvani "Štrafbat" u Sankt Peterburgu 28. februara 2015. ( AFP / )

Iako je nacionalistička ekstremna desnica postala vidljivija od svog učešća u vreme Majdana i kroz svoje učešće u borbama u Donbasu i protiv ruske invazije, ova vidljivost nije uspela da se pretoči u nacionalno političko predstavljanje.

Posle dobrih izbornih rezultata 2012, krajnje desničarska stranka Svoboda sada ima samo jedno mesto u nacionalnom parlamentu. Takođe nije uspela da prikupi preko 2% glasova na predsedničkim izborima poslednja tri puta. Nacionalni korpus, politička grana bataljona Azov, učestvovao je sa Svobodom na parlamentarnim izborima 2019. i nije uspeo da obezbedi nijedno mesto.

"Iako je tačno da ekstremno desničarske grupe imaju vidljivost u javnom prostoru, pogotovo što organizuju demonstracije koje nisu zabranjene, postojanje ekstremne desnice politički u institucijama je izuzetno ograničeno sa nacionalnog stanovišta," kaže Gužon.

Rat u Ukrajini