Snimak iz filma “Hold-Up” na sajtu Logično napravljen 28. decembra 2020.

Francuski film ‘Hold-up’ je pun netačnih informacija

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

U filmu ‘Hold-up’ (pljačka) se osuđuju mere preduzete u Francuskoj i u celom svetu za zaustavljanje širenja Covid-a-19 i navodi da je pandemija ‘globalna manipulacija’. Od kada je postavljen na Internet 11. novembra 2020. viđen je nekoliko stotina hiljada puta a sa titlovima na hrvatskom od 11. decembra podeljen više od dve hiljade puta. Video, međutim, predstavlja argumente zasnovane na teorijama zavere i više od trideset netačnih informacija, proverio je AFP-ov servis na francuskom.

Film je finansiran posredstvom grupnog finansiranja na internetu i objavljen 11. novembra 2020. godine na francuskom. Okuplja goste i stručnjake svih vrsta koji osuđuju mere preduzete protiv širenja virusa Sars-Cov-2. Film takođe navodi da je virus napravljen u okviru  globalne zavere.

Video koji traje dva i po sata objavljen je 11. decembra na sajtovima protiv vakcinacije sa titlovima na hrvatskom. Prema alatu za praćenje društvenih mreža Kraudtengl (CrowdTangle), na Fejsbuku je za malo više od dve nedelje podeljen više od dve hiljade puta.

Snimak sa objave na Fejsbuku napravljen 28. decembra 2020.

Film imitira novinarsku istragu i kombinuje svedočenja tridesetak različitih sagovornika, od anonimnih taksista do kontroverznog francuskog specijaliste za zarazne bolesti Kristiana Perona (Christian Perronne).

Kratka biogafija glavnih gostiju u videu se nalazi na dnu ovog članka.

Producent filma Kristof Kos (Christophe Cosse) tvrdi u kolumni objavljenoj na sajtu Frans Soar da Covid-19 “nije opasniji od bilo kojeg drugog sezonskog kovida” i osuđuje “autoritarnu zdravstvenu ideologiju” koja želi “da forsira stvaranje društva nadzora i potčinjavanja”. Film ima za cilj da prikaže “globalnu manipulaciju” koja pokriva pandemiju Covid-a-19. AFP je već pisao da nije tačno da Covid-19 nije opasniji od gripa.

Mnogo francuskih političara je osudilo film kao “propagandu zaverenika”. Dan nakon što je film objavljen na Internetu, bivši francuski ministar zdravlja Filip Dust-Blazi, koji je dao intervju za film, rekao je na radiju RTL da je “skandalizovan gotovo svim onim što je u filmu rečeno” i da se “distancira” od njega.

Iako film pominje stvarne događaje, poput polemike oko studije objavljene u naučnom časopisu Lanset (The Lancet) o hidroksiklorokvinu koja je povučena i od koje su se ogradili i sami autori, AFP-ov servis za proveru činjenica na francuskom, AFP Factuel, je utvrdio da film uključuje najmanje trideset netačnih informacija.

Maske su beskorisne i “gnezda za mikrobe”

Sagovornici koji pričaju protiv nošenja maski se posebno oslanjaju na komentare francuske vlade koja je u početku epidemije smatrala da nije potrebno da je nosi široka javnost, a kasnije je promenila svoju doktrinu.

Prema Astrid Stukelberže (Astrid Stuckelberger), koja je u filmu predstavljena kao doktorka medicine, “Svetska zdravstvena organizacija ne kaže da bi svi trebalo da nose maske”. To nije istina: u dokumentu objavljenom u junu SZO se zalaže da i opšta populacija nosi maske.

Dermatolog Klod Veres (Claude Veres) netačno tvrdi da medicinske maske “nisu baš zaštitne” i da pamučne maske postaju “gnezda za mikrobe za samo nekoliko sati”, dve teorije koje su stručnjaci, čak i drugi dermatolozi, već opovrgli za AFP. AFP Činjenice je o tome pisao ovde, ovde i ovde.

Medicinske maske pomažu u ograničavanju širenja virusa, posebno tako što ljudi štite druge od sopstvenih kapljica, prema rečima nekoliko stručnjaka intervjuisanih od marta. Mnogi drugi eksperti uveravaju da takozvane "nemedicinske" maske nisu štetne po zdravlje, ako se pravilno nose.

Opasnost, priroda i poreklo virusa

“Karakteristika virusa je da cirkuliše, ne možemo ga sprečiti da cirkuliše. Moramo da naučimo da živimo sa njim. Ne možemo ga istrebiti,” tvrdi u filmu antropolog zdravlja Žan-Dominik Mišel (Jean-Dominique Michel).

Ta tvrdnja je obmanjujuća. Moramo da “živimo sa” nekim virusima, kao onim koji uzrokuju grip, jer još uvek nismo uspeli da nađemo vakcinu koja bi delovala trajno protiv svih tih virusa gripa tako da zdravstvene vlasti moraju da obnavljaju kampanje vakcinacije kako bi zaštitile stanovništvo od infekcija. Svet je, međutim, uspeo da istrebi druge viruse, kao na primer velike boginje

Tu prenosivu zaraznu bolest izazvanu virusom variole i odgovornu za stotine miliona smrtnih slučajeva prema podacima SZO-a, ta međunarodna organizacija je zvanično proglasila iskorenjenom tokom ceremonije 8. maja 1980.

Prema Luku Montanjieu, kontroverznom virusologu i Nobelovcu, “virus se rešava stranih tela, postaje mnogo manje gadan” posle nekog vremena.

Virusolog i Nobelovac Luk Montanjie tokom konferencije o vakcinaciji u Parizu 7. novembra 2017. (AFP / Stefan De Sakutin)

Tačno je da se virus menja, jer mutira. Da li posle mutacije postaje manje opasan? Za to nema dokaza. Francuski Nacionalni institut za zdravstveno i medicinsko istraživanje (Institut national de la santé et de la recherche médicale - INSERM) je 12. oktobra 2020. objavio članak u kojem je podsetio da su “u svim epidemijskim kontekstima, na primer tokom epidemija gripa ili dečije paralize, mutacije odgovornih virusa uvek dovodile do smanjenja njihove virulencije” i da se “virusolozi nadaju da će se to dešavati i sa epidemijom virusa Sars-Cov-2.” 

U članku se takođe navodi da je “nekoliko desetina mutacija virusa Sars-Cov-2 već opisano, mada nisu pokazane nikakve posledice po epidemiju.”

Od objavljivanja filma, u Velikoj Britaniji je otkriven novi soj virusa za koji vlasti veruju da je zarazniji. Naučnici se slažu da se ova nova varijanta čini zaraznijom, ali takođe su rekli da do sada ništa ne pokazuje da je smrtonosnija. Zbog toga je mnogo zemalja neuspešno zabranilo putovanja iz Ujedinjenog Kraljevstva u pokušaju da izbegnu unos virusa. Novi soj predstavlja dodatni izazov jer su zaraze i smrtni slučajevi u porastu, što je mnoge vlade navelo da usvoje strože mere krajem godine, uprkos praznicima. Nove varijante virusa pronađene su i u Južnoj Africi i Nigeriji.

Bivši farmaceut Žan-Bernar Furtijan (Jean-Bernard Fourtillan) u “Hold-up”-u navodi da je patent za “testove za otkrivanje bolesti Covid-19” podnet već “13. oktobra 2015”, što je tvrdnja koju je AFP već razobličio na francuskom ovde.

Kao što može da se vidi na sajtu Evropskog zavoda za patente, taj patent je 2020. godine ažurirao njegov izumitelj kako bi prvobitno patentiranu tehnologiju (tehnike za analizu biometrijskih podataka) prilagodio otkrivanju novog koronavirusa.

Furtijan takođe neistinito trvdi da je virus “stvorio francuski Institut Paster (Insitut Pasteur)”. AFP je već o tome pisao na francuskom a i Institut je to demantovao. Ta netačna informacija zasnovana je na patentu koji je Institut podneo 2004. godine, a koji se odnosi na genetski kod virusa koji je blizak, ali različit od SARS-CoV-2. Jedan čovek širio je tu netačnu tvrdnju u viralnom videu i Institut Paster je podneo prijavu protiv njega zbog “klevete” i jer su mnogi zaposleni u Institutu zbog toga dobili pretnje i poruke mržnje. Osuđen je početkom novembra za “javnu klevetu”. Institut Paster je najavio da će i dalje prijavljivati takve netačne tvdrnje, uključujući i onu u videu “Hold-up”.

Antoan Komt (Antoine Comte), advokat Instituta, rekao je AFP-u 28. decembra da je krajem tog meseca podneo prijavu protiv N. N. lica zbog klevete nakon objavljivanja filma Hold-up koji osuđuje Institut Paster.

PCR testovi

Oko 9. minuta u filmu se tvrdi da se veliki broj pozitivnih slučajeva u Francuskoj objašnjava brojem “ciklusa pojačavanja” koji se koriste u RT-PCR testovima za otkrivanje Sars-Cov-2. Ova ideja se zasniva na obmanjujućoj interpretaciji pojma ciklusa i ignoriše naučna ograničenja ovog pokazatelja. 

Takođe se pretpostavlja da postoje poznati i utvrđeni nacionalni pragovi koji bi bili uporedivi od jedne zemlje do druge. Ovo je pogrešno.

RT-PCR test pojačava genetski materijal (RNK) virusa određeni broj puta, na različitim temperaturama, kako bi se mogle otkriti čak i male količine virusa: to su ciklusi amplifikacije ("CT" prema akronimu na engleskom).

Međutim, to je nepotpun i nesavršen indikator koji ne može biti univerzalan, jer postoje različite RT-PCR tehnike kojima nije potreban isti broj ciklusa da bi se otkrila ista količina virusa. Nije moguće smatrati da se vrednosti CT-a mogu interpretirati i uporediti jedna sa drugom, niti generalizovati maksimalne vrednosti CT-a koje se koriste u nekoj zemlji.

U filmu se takođe prenosi tvrdnja da ovaj sistem pojačanja otkriva “beskonačno male tragove bilo čega”, poput gripa ili prehlade. PCR testovi mogu naći male tragove virusa, što znači da je osoba zaražena, ali nisu namenjeni otkrivanju da li je osoba zarazna ili ne. Nije tačno, međutim, da PCR testovi nisu specifični za Sars-Cov-2. To je AFP Činjenice već razobličio ovde. Ove testove stručnjaci smatraju dovoljno specifičnim i ne mogu da otkriju druge viruse.

Žena daje bris za testiranje na Covid-19 u Zagrebu 12. novembra 2020. (Denis Lovrovic/AFP) (AFP / Denis Lovrovic)

Švedska pošteđena zatvaranja

Autori ovog video snimka upoređuju vrhunac svakodnevnih smrtnih slučajeva između Francuske i Švedske, koja je odlučila da ne uvede toliko stroge mere zaštite kao većina evropskih zemalja suočenih sa koronavirusom. To, prema autorima, dokazuje neefikasnost zatvaranja, jer je Švedska u jeku krize sredinom aprila imala 115 smrtnih slučajeva nasuprot 1.483 u Francuskoj.

Kada, međutim, ove brojke povežemo sa brojem stanovnika dveju zemalja, vidimo da su stope smrtnosti približne, uprkos manjoj gustini naseljenosti u Švedskoj, prema zvaničnim podacima koje je prikupio AFP. Portugalija, koja ima populaciju sličnu kao Švedska i koja je na proleće uvela meru strogog zatvaranja, ima stopu smrtnosti duplo manju od Švedske.

Švedska je takođe odlučila da usvoji oštrije mere u pokušaju da suzbije broj slučajeva zaraze, jer ranija strategija nije dala očekivane rezultate. Vlada je tokom jeseni uvela strože mere, poput zabrane javnog okupljanja više od osam ljudi i poziva ljudima da ozbiljno ograniče socijalne interakcije na jedno domaćinstvo i vrlo uzak krug prijatelja. Vlasti sada pokušavaju da donesu novi zakon koji bi im dao šira ovlašćenja i omogućio im da, između ostalog, zatvore preduzeća, tržne centre ili javni prevoz. "Nije moguće vratiti se u svakodnevni život. Pandemija je pitanje života i smrti", rekao je premijer Stefan Lofven na konferenciji za novinare 18. decembra.

Švedski premijer Stefan Lovfen na konferenciji za novinare 18. decembra 2020. (AFP / Džesika Gov)

“Ovaj virus ide toliko daleko da se u Kanadi grade logori za interniranje,” naglašava dalje narator filma oko 11. minuta. To je netačno i o tome je AFP pisao u oktobru ovde. U pitanju je program namenjen samo putnicima koji dolaze iz inostranstva, a koji nisu u mogućnosti da se izoluju. “To su generalno hoteli, tako da zapravo ne znam odakle potiče ideja logora za internaciju,” objasnio je Andre Gagnon, portparol Helt Kanada (Health Canada), javne agencije zadužene za borbu protiv pandemija.

Jedna žena u filmu tvrdi da je SZO “zabranila obdukcije”. To je netačno. O obdukcijama pacijenata koji su umrli od Covid-a-19 smo već pisali ovde i ovde.

Hidroksihlorokvin, Lanset i Rivotril

Nekoliko sagovornika tvrdi da je hidroksihlorokvin tretman protiv Covid-a-19, tvrdeći da je ovaj lek koji je promovisao francuski doktor Didije Raul dokazao svoju efikasnost. To je netačno. Od početka epidemije, profesor Raul je zaista objavio nekoliko studija, ali su strogo kritikovane zbog značajnih metodoloških problema.

Od tada su druge studije - poput velikog britanskog ispitivanja Rikaveri, francuskog Hikovida ili Solidarnosti, koje je SZO sprovela širom sveta - došle do zaključka da hidroksihlorokvin nije efikasan protiv Covid-a-19.

Objavljujući grafikon preliminarnih rezultata francuskog ispitivanja Diskaveri, narrator “Hold-up”-a tvrdi da su ta ispitivanja otkazana “kako bi se blokirao hidroksihlorokvin, koji je imao najbolje prolazne rezultate.”

AFP je već razobličio tu tvrdnju. Prvi rezultati su zapravo pokazali da lečenja hidroksihlorokvinom nema “nikakav efekt” na bolest, prema epidemiologu Dominiku Kostaglioli (Dominique Costagliola), članu Diskaverijevog odbora za odlučivanje.

Efikasnost leka je i dalje pod znakom pitanja. Krajem maja, medicinski časopis Lanset (The Lancet) objavio je studiju koja je zaključila da je lečenje hidroksihlorokvinom neefikasno, pa čak i opasno. Neki od njenih autora povukli su ovu studiju naredne nedelje zbog sumnje u pouzdanost i poreklo medicinskih podataka pacijenata korišćenih u studiji, što se izuzetno retko dešava u naučnim krugovima.

U filmu profesor Kristian Peron (Christian Perronne) navodi da se zbog “Lansetovog efekta, kada su ljudi prestali da prepisuju” hidroksihlorokvin u “Švajcarskoj, Aziji i Americi” u “dve, tri nedelje” dogodio “vrhunac smrtnosti.”. Takva tvrdnja je neosnovana: zvanične brojke mortaliteta za ove zemlje i regione, koje AFP svakodnevno beleži, ne pokazuju trend porasta mortaliteta tokom ovog perioda.

Kasnije u filmu, farmaceut Serž Rade (Serge Rader) kaže da stariji pacijenti sa Covid-om-19 dobijaju “špric Rivotrila da ih potpuno dokrajči dok su u respiratornom distresu.” Ta tvrdnja nije nova a nije ni tačna. Zasniva se na ukazu od 28. marta o načinima isporuke leka Rivotril u Francuskoj.

“Davanje Rivotrila pacijentu ne znači prekid lečenja,” insistira Olivije Gerin (Olivier Guerin), profesor gerijatrije u univerzitetnoj bolnici u Nici, citiran u saopštenju za štampu Francuskog društva za gerijatriju i gerontologiju.

“Suprotno tome, kada se situacija pogorša i u određenim okolnostima u pitanju je podrška za ublažavanje patnje sediranjem pacijenta kada respiratorni poremećaj postane nepodnošljiv, ali sigurno nije, još jednom, lek namenjen eutanaziji. Gušenje na kraju života je neprihvatljivo,” dodao je profesor Gerin.

Globalna zavera

“Nije slučajno što nismo imali epidemiju gripa ove godine,” tvrdi Violen Gerin (Violaine Guérin) koja je u filmu predstavljena kao endokrinolog i ginekolog.

To nije tačno. Prema podacima za sezonu 2019-2020 koje je Francuska agencija za javno zdravlje objavila 12. oktobra 2020., 3.680 smrtnih slučajeva se mogu pripisati gripu između oktobra 2019. i marta 2020. Agencija, koja priznaje da je “praćenje indikatora sezonskog gripa poremećeno zbog epidemije Covid-a-19,” takođe beleži barem “1,25 miliona lekarskih pregleda za sindrom gripa tokom epidemije.”

U filmu je pomenuta uloga medija u praćenju epidemije i narator osuđuje AFP i tvrdi da je njegov izvršni direktor Fabris Fris (Fabrice Fries) bio “drug iz razdreda” predsednika Francuske Emanuela Makrona u Nacionalnoj školi za administraciju (ENA). To nije tačno: njih dvojica su diplomirali u razmaku od 18 godina, Fabrice Fries 1986. godine, a sadašnji predsednik 2004. godine.

Na kraju snimka narator takođe opisuje neki “globalni plan” pod nazivom “Great Reset” (“Veliko resetovanje” na srpskom), koji je kreirala “svetska elita (...) koja želi da potčini čovečanstvo”. Taj plan bi vodili ljudi koji finansiraju Svetski ekonomski forum u Davosu.

Svetski ekonomski forum zaista je pokrenuo projekat pod nazivom “Veliko resetovanje”. Međutim, ovo nije tajni projekat, već naziv inicijative o kojoj se informacije lako mogu pronaći na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.

“Ovo je posvećenost zajedničkoj izgradnji pravednije i održivije ekonomije nakon zdravstvene krize,” rekao je za AFP 13. novembra Jan Zopf iz Svetskog ekomonskog foruma. “Ali ni u kom slučaju ovo ne treba shvatiti kao „resetovanje“ čovečanstva ili naroda kako se tumači u ovoj produkciji i u mnogim drugim teorijama zavere,” dodao je.

Glavni sagovornici u filmu

Gzavije Azalber (Xavier Azalbert): Vlasnik sajta francesoir.fr. Frans Soar, jedan od najvećih francuskih dnevnih listova 1950-ih godina, sada obećava "zajedničku opkladu na moderno, zajedničko i kvalitetno novinarstvo", ali u svoj tim nije uključio nijednog novinara. Od početka pandemije, sajt je zapažen zbog izuzetno kritičnih članaka o upravljanju pandemijom od strane vlasti i protiv svih istraživača koji dovode u pitanje efikasnost hidroksihorokvina.

Pjer Barneria (Pierre Barnérias): Reditelj filma "Hold-up", vlasnik je Jutjub kanala Thana TV. Taj kanal, prvobitno posvećen “zagrobnom životu”, od ovog proleća je gotovo u potpunosti posvećen Covid-19. Svi video snimci objavljeni na ovu temu podržavaju argumente razvijene u njegovom filmu.

Luiđi Kavana (Luigi Cavanna): Šef službe za onkologiju i hematologiju u bolnici u Piacenzi, Italija. Podržava lečenje pacijenata sa Covid-om-19 hidroksihlorokinom. Časopis Tajm mu je prošlog aprila posvetio portret

Žan-Bernar Furtijan (Jean-Bernard Fourtillan): Farmaceut i vanredni profesor terapijske hemije. U penziji je od 2008. godine i više nije na spisku Komore lekara. Blizak je sa profesorom Enrijem Žuajeom (Henry Joyeux), poznatim aktivistom protiv vakcina, i lično je davao izjave u znak podrške tim stavovima. Početkom 2020. godine je rekao za časopis Kapital da je “cilj ove lažne pandemije (SARS-CoV-2, napomena urednika) vakcinisanje svetske populacije izuzetno opasnom vakcinom protiv Covid-a-19, koja je rezultat genetske manipulacije Sars-CoV-2.” Sa Žuajeom je osnovao “fond Žozefa” koji obećava lečenje neuroloških bolesti - poput Alchajmerove ili Parkinsonove - “valentoninom”, predstavljenim kao “hormon” za koji tvrdi da ga je “otkrio”. Nezakonito je sa još sedam lekara sproveo kliničko ispitivanje na najmanje 350 pacijenata koji boluju od Parkinsonove bolesti ili Alchajmera u opatiji blizu Poatjea 2019. godine, što je Nacionalna agencija za lekove (ANSM) osudila kao “ozbiljno kršenje zakona o javnom zdravstvu i krivičnog zakona.” Optužen je, ali je odbio da se pojavi pred sudijom 4. decembra. Francuski mediji su preneli vest da je uhapšen 7. decembra. Prvo je zadržan u pritvorskom centru u Nimu, ali je nekoliko dana kasnije prebačen u psihijatrijsku bolnicu na lekarski uput i uz odobrenje prefekture. Pušten je 18. decembra, ali je i dalje pod istragom. 

Violen Gerin (Violaine Guérin): Endokrinolog i suosnivačica kolektiva lekara “pustite lekare da prepisuju (lekove)”, koji se zalaže za slobodu prepisivanja hidroksihlorokvinina. Ovaj kolektiv izazvao je skandal u septembru kada je pohvalio navodni istraživački rad lekara iz Aušvica Žozefa Mengelea.

Aleksandra Enrion-Kod (Alexandra Henrion-Caude): poznata genetičarka, bivša direktorka istraživanja u Nacionalnom institutu za zdravstvena i medicinska istraživanja (Inserm) - instituciji koja se od nje distancirala -, posebno se istakla u viralnom videu koji emituje Jutjub kanal Planetes360, gde uverava da bi PCR testovi omogućili da se dođe do “mesta koje bi omogućilo da prođu nanočestice, novi načini terapije direktno na nivou mozga.”

Žan-Dominik Mišel (Jean-Dominique Michel): Na svom blogu se predstavlja kao “antropolog zdravlja”. Na LinkedIn profilu navodi da je diplomirao na Univerzitetu u Montrealu, na Esklarmond treningu (koji promoviše naturopatiju), na “psihofizičkoj” akademiji u Londonu, na trenerskim institutima i na jednom američkom univerzitetu. Dao je brojne intervjue u kojima kritikuje činjenice koje su izneli naučnici i umanjuje pandemiju. Njegova stručnost u oblasti antropologije zdravlja dovedena je u pitanje.

Luk Montanije (Luc Montagnier): Vodio je jedinicu za virusnu onkologiju na Institutu Paster od 1972. do 2000. Njegov rad na otkrivanju virusa AIDS-a iz 1983. godine dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 2008. godine koju deli sa profesorkom Fransoaz Bar-Sinusi (Françoise Barre-Sinoussi). Naučna zajednica mu se, međutim, izrugivala što je branio teorije poput emisije elektromagnetnih talasa DNK-om ili papaje kao leka za određene bolesti. Nekoliko medija je poslednjih godina, pre pandemije, posvetilo članke njegovoj karijeri, koje je Le Figaro 2017. godine opisao kao “polagani naučni brodolom”, dok je Le Monde u ovom portretu 2018. godine detaljno opisao njegove “radikalne” pozicije zbog kojih je postao “parija” naučne zajednice.

Kristijan Peron (Christian Perronne): Infektolog, vodio je odeljenje za zarazne i tropske bolesti bolnice Remon-Poinkare u Garšu (Garches), koja je deo sistema pariskih bolnica (AP-HP). AP-HP je saopštio 17. decembra da ga je razrešio funkcije, jer je tvrdio da pacijenti sa Covidom predstavljaju finansijsku blagodet za lekare, “komentari koji se smatraju nedostojnim funkcije koju obavlja.” Nacionalno veće Lekarske komore takođe je 10. decembra podnelo žalbu protiv njega i još pet lekara, uključujući profesora Žuajea i doktora Didijea Raulta. Peron je najpoznatiji po svom radu na Lajmskoj bolesti (koju prenose krpelji). Kontroverzan je u medicinskoj zajednici jer je među manjinom lekara koji veruju u postojanje hroničnog oblika ove bolesti, što nije naučno utvrđeno. Od početka pandemije, redovno je gostovao na radiju televizijama, gde je ponovio lažne ili obmanjujuće izjave.

Serž Rade (Serge Rader): Bivši farmaceut poznat po antivakcinalnim stavovima, tvrdio je u aprilu da su stariji ljudi "dokrajčeni" zbog nedostatka mesta u bolnicama. 

Astrid Stukelberger (Astrid Stuckelberger): Naučnik i istraživač pri Medicinskom univerzitetu u Ženevi. Na svom sajtu sebe opisuje kao “međunarodno prepoznatog stručnjaka” specijalizovanog za “tehnologije starenja i starenje, inovacije i blagostanje”. Navedena je kao trener na sajtu Eskarlmond, organizacije koja pruža obuku iz naturopatije. Na svom nalogu na Tviteru ona pozdravlja “uspeh” lečenja zasnovanog na hidroksihlorokvinu protiv Covid-a-19.

Paskal Trota (Pascal Trotta): Bivši pripravnik u pariskim bolnicama, na svom sajtu predstavlja se kao radiolog, homeopat, nutricionista i aurikularni akupunkturista. Nacionalna unija udruženja za odbranu porodica i pojedinaca žrtava kultova (Unadfi) posebno ga je osudila zato što je na početku pandemije emitovao video na Jutjubu koji bez naučnih dokaza veliča lekovite vrline belog i crnog luka u lečenju od Covid-a-19.

Klod Veres (Claude Veres): Dermatolog i venereolog u Parizu. Potpisnica je, zajedno sa kontroverznim ličnostima poput Lorenta Tubiane ili Kristijana Perona, kolumne koja kritikuje “zastranjivanje zdravstvene politike francuske vlade.” Autori kažu da je nekoliko medija “cenzurisalo” kolumnu ali ju je objavio sajt Frans-Soar. Ovaj tekst iz septembra 2020. posebno navodi da je mogućnost “drugog talasa” pandemije “katastrofalna teorija” i “epidemiološka aberacija”. Francuski Institut za javno zdravlje (Santé Publique France) je procenio 20. novembra da indikatori “sugerišu da je epidemijski vrh drugog talasa pređen”. Institut je, međutim, saopštio 24. decembra da se “cirkulacija SARS-CoV-2 nastavlja na visokom nivou. Situacija, uoči praznika, ostaje zabrinjavajuća, što izaziva strah od nastavka epidemije u narednim nedeljama.” Prema javnim podacima, više ljudi je umrlo od Covid-a-19 u Francuskoj u prethodnih pet meseca nego između februara i jula. Krajem decembra je Nemačka zabeležila više od 1.000 umrlih od korona virusa u toku 24 časa, prvi put od početka pandemije.

Martin Voner (Martine Wonner): psihijatar, poslanica u Donjoj Rajni, izabrana pod oznakom predsedničke stranke LREM. Ona je isključena iz predsedničke većinske grupe nakon što je glasala protiv strategije dekonfinisanja. U Narodnoj skupštini se pokazalo da je nekoliko njenih tvrdnji o pandemiji pogrešno.

Tim servisa AFP-a za proveru činjenica na francuskom je proverio detaljno sve tvrdnje u filmu Hold-up. Ovde možete čitati sve o nošenji maski; ovde o netačnim tvrdnjama o opasnosti, poreklu i prirodi virusa; ovde o PCR testovima; ovde o merama vlade za sprećavanje širenja virusa; ovde o netačnim tvrdnjama o lečenje i vakcinama protiv Covid-a-19 i ovde o navodnoj globalnoj zaveri oko pandemije.

Prevela i pripredila
KORONA VIRUS VAKCINE