Žena postavlja zastave u pomen ljudima koji su umrli od posledica Covid-a-19, 22. septembra 2020. u Vašingtonu (AFP / Alex Edelman)

Nije tačno da brojevi SZO-a pokazuju da COVID-19 nije opasniji od gripa

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

U objavama podeljenim na društvenim mrežama nekoliko stotina puta od 9. oktobra, 2020, tvrdi se da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) “slučajno potvrdila da korona nije opasnija od gripa.” Međutim, naučnici i SZO su potvrdili AFP-u da je to netačno. Kada se pogledaju precizne brojke, “stopa smrtnosti” COVID-a-19 viša je od stope mortaliteta običnog gripa. Osim toga, i drugi kriterijumi pokazuju da je COVID-19 opasniji.

“SZO (slučajno) potvrđuje da korona nije opasnija od gripa” tvrdi se u člancima objavljenim na srpskom i hrvatskom 10. i 11. oktobra 2020. godine i podeljenim na društvenim mrežama, na primer ovde, ovde i ovde.

“Svetska zdravstvena organizacija konačno je potvrdila ono što mi (i mnogi stručnjaci i studije) mesecima govorimo – koronavirus nije ništa smrtonosniji i opasniji od sezonskog gripa” navodi se u članku prevedenom sa engleskog. U tekstu se navodno citiraju izjave date 5. oktobra, 2020. na posebnoj sednici Izvršnog odbora SZO-a na kojoj je bilo reči o odgovoru na bolest koju izaziva korona virus (COVID-19).

Takvu teoriju podelio je i američki predsednik Donald Tramp, koji je bio zaražen virusom Sars-CoV2. “Sezona gripa je na pragu! (...) Da li ćemo zatvoriti našu Zemlju? Ne, moramo da učimo da živimo s tim, isto kao što smo naučili da živimo sa COVID-om-19 koji je u većini populacija daleko manje smrtonosan!!!” napisao je američki predsednik na Tviteru 6. oktobra 2020. godine.

Snimak sa sajta Hop napravljen 16. oktobra 2020.

Prevedeni tekst je ukupno podeljen preko hiljadu puta od 9. oktobra 2020. godine, kada je, koliko smo mi mogli da pronađemo, najranije objavljen. Takođe je podeljen na francuskom, nemačkom i poljskom jeziku.

Poređenje sezonskog gripa i COVID-a-19 postao je način da se minimizira pandemija tvrdnjom da grip, koji je u nekim slučajevima i sam smrtonosan, nikada nije doveo do zatvaranja ili nošenja maski. Ovo se koristi da bi se podstaklo protivljenje merama, poput nošenja maski, koje su vlade usvojile da zaustave širenje Sars-CoV2, virusa koji uzrokuje bolest COVID-19.

To je, međutim, netačno: COVID-19 je opasniji i smrtonosniji od sezonskog gripa, objasnilo je AFP-u nekoliko naučnika, kao i SZO, 12. oktobra, 2020.

Šta je rekla SZO?

Tekst je zasnovan na izjavi koju je 5. oktobra dao zvaničnik SZO-a Majkl Rajan (Michael Ryan), procenjujući da je u tom trenutku oko 10% svetske populacije moglo biti zaraženo Sars-CoV-2, dok je tada u svetu zabeleženo 35,5 miliona potvrđenih slučajeva.

Sedište SZO-a u Ženevi, Švajcarska (AFP / Fabris Kofrini)

“Letalitet” se odnosi na broj umrlih u poređenju sa brojem ljudi zaraženih nekom bolešću. Ne treba ga mešati sa “mortalitetom”, koji se odnosi na broj umrlih u poređenju sa celokupnom populacijom. Kao što je objašnjeno u ovom izveštaju “letalitet je pokazatelj težine same bolesti, a stopa mortaliteta je indikator narodno-zdravstvenog značaja određenog poremećaja zdravlja.”

Prema evidenciji AFP-a na osnovu zvaničnih izvora, pandemija novog korona virusa je do 6. oktobra, 2020, dana posle izjave Majkla Rajana, odnela najmanje 1.045.097 života širom sveta otkako je kancelarija SZO u Kini prijavila početak bolesti krajem decembra 2019. godine. 

U tekstu koji se deli po društvenim mrežama izračunato je da bi 10% svetske populacije bilo ekvivalentno približno 780 miliona potencijalno zaraženih stanovnika i da to daje “stopu smrtnosti” po infekciji (“Stopa smrtnosti od infekcije” ili IFR, eng Infection Fatality Rate) 1,04 miliona smrtnih slučajeva, što predstavlja približno 0,13% od 780 miliona zaraženih.

Ova stopa je matematički niža nego ako izračunamo procenat umrlih u odnosu na broj zvaničnih slučajeva (to bi onda bila “stopa smrtnosti slučajeva”, CFR - Case Fatality Rate na engleskom), oko 35 miliona.

“Zapravo, s obzirom na prekomerno prijavljivanje navodnih smrtnih slučajeva od Covida, IFR je verovatno čak niža od 0,14% i mogla bi pokazati da je Covid mnogo manje opasan od gripa”, navodi se u tekstu.

AFP-ovi servisi za proveru činjenica su već razobličili netačne tvrdnje da države prekomerno prijavljuju slučajeve, na primer ovde gde je reč o Floridi ili ovde na francuskom, u tekstu o osetljivosti PCR testova.

SZO tvrdi da je približna stopa smrtnosti 0,6%

Iako se, naizgled, matematički može doći do “stope smrtnosti slučajeva” po infekciji od 0,13 ili 0,14%, zapravo nije fer računati je na ovaj način.

Još je pogrešnije upoređivati ovaj rezultat sa sezonskim gripom, kao što je nekoliko stručnjaka za tu temu objasnilo za AFP.

Na pitanje AFP-a o ovim navodima tokom virtuelne konferencije za štampu 12. oktobra, odnosno nakon objavljivanja obmanjujućih publikacija, SZO je takođe bila vrlo jasna:

“Sa godinama se naglo povećava stopa smrtnosti slučajeva, ali sveukupno je oko 0,6%,” rekla je Marija Van Kerkove (Maria Van Kerkhove), odgovorna za upravljanje krizom COVID-a-19 u SZO-u.”Možda se ne čini mnogo, ali je mnogo veća nego kod gripa,” dodala je.

IFR i CFR

Objave pominju termin IFR, “stopa smrtnosti”, koji ne treba mešati, kao što smo videli gore, sa CFR-om, “stopom letaliteta”.

“Imamo dva načina za brojanje ljudi koji su pogođeni bolešću: slučajevi, odnosno ljudi kojima je dijagnostikovana bolest”, s jedne strane [zvanično potvrđeni slučajevi, napomena urednika] i “infekcije” s druge strane, objasnila je AFP-u epidemiolog Sibil Bernar-Stoklin (Sibylle Bernard-Stoecklin) iz francuske Nacionalne agencije za javno zdravlje 9. oktobra, 2020. 

IFR, je “stopa smrtnosti slučajeva kod svih ljudi koji su zaraženi bolešću”, ali deo njih “sistemi nadzora nisu otkrili”, jer, na primer, nisu “išli kod lekara ", nisu bili testirani itd, kaže Sibil Bernar-Stoklin.

Uzimanje uzorka za PCR test u Indiji (AFP / Prakaš Sing)

Naizgled, logično je računati stopu smrtnosti tako što uzimamo broj umrlih (oko jedan milion) i procenjeni broj zaraženih (oko 10% celokupne svetske populacije prema SZO-u).

Međutim, epidemiolozi to ne rade jer su ovi brojevi privremeni (pandemija još traje), neprecizni i previše se razlikuju u zavisnosti od zemlje i metode računanja.

SZO je to objasnila 12. oktobra, 2020. Broj 10% je procena napravljena na osnovu anketa o seroprevalenciji, odnosno procena broja ljudi koji su razvili antitela protiv Sars-Cov-2, rekao je Majkl Rajan objašnjavajući svoje reči od 5. oktobra.

“Ako pogledamo, u proseku (vidimo) 10%, u nekim studijama je to mnogo više, u drugim mnogo manje, “ rekao je on, ističući ograničenja ove i dalje neprecizne procene.

“Imaćemo mnogo detaljnije podatke kada budemo radili tačnije procene” u budućnosti, dodao je Majkl Rajan.

IFR nije toliko precizan i “znatno ga je teže proceniti,” objašnjava Sibil Bernar-Stoklin, dodajući da za to nije dovoljno podeliti procenu broja zaraženih ljudi brojem prijavljenih smrtnih ishoda.

“To nije dobar način da se računa letalitet. Mi više volimo praćenje kohorte zaraženih pacijenata, koji su postigli smrtnost od 0,5% -1%,” kaže i Gregoar Rej (Grégoire Rey), direktor Centra za epidemiologiju medicinskih uzroka smrti (CepiDc), specializovan za statistiku o medicinskim uzrocima smrti.

Isto je objasnila i SZO 12. oktobra, kada je procenila da je IFR oko 0,6%, procenat koji znatno smanjuje nepreciznosti povezane sa globalnim brojkama zaraženih ili smrtnih slučajeva koji se previše razlikuju.

U proračunu koji je došao do pretpostavljenog IFR-a od 0,13%, “ni prijavljene infekcije ni smrtni slučajevi” nisu dobro procenjeni, kaže Dominik Kostagliola (Dominique Costagliola), biomatematičarka i epidemiološkinja u francuskom nacionalnom Institutu za zdravstvo i medicinska istraživanja (Inserm). Ona podseća da je “ključno nedovoljno obaveštavanje u mnogim zemljama, kao na primer u SAD-u,” u pogledu prijavljivanja smrtnih slučajeva povezanih sa COVID-om-19.

Tako da prema njenim rečima, “nema potrebe za nepreciznim procenama smrtnosti, one su bezveze.”

Dominik Kostagliola u francuskom Senatu 15. septembra 2020. (AFP/ Kristof Aršambo)

COVID-19 je smrtonosniji od gripa, kažu naučnici

“COVID-19 ima stopu letaliteta mnogo veću od sezonskog gripa, to dokazuju svi podaci nadzora,” dodala je Sibil Bernar-Stoklin. Naučnica je objasnila AFP-u da je još manje relevantno upoređivati grip i COVID-19 zbog toga što su uvedene mere bez presedana za suzbijanje epidemije COVID-a-19 (izolacija, zatvarenje, nošenje maski, pranje ruku, fizička distanca), za razliku od onoga što se dešava sa sezonskim gripom.

U Francuskoj se “procenjuje (da je bilo) između 25 i 30.000 smrtnih slučajeva od COVID-a-19 u relativno kratkom vremenskom periodu, uprkos zatvaranju,” rekla je Bernar-Stoklin.

Štaviše “uprkos ovom izuzetnom zatvaranju, imali smo broj preminulih (od COVID-a-19) u Francuskoj koji premašuje najgoru epidemiju sezonskog gripa koju smo davno imali,” dodala je. U Francuskoj je grip usmrtio oko 12.000 ljudi tokom epidemije 2018-2019, a oko 13.000 tokom epidemije 2017-2018, prema podacima Grupe za ekspertizu i informacije o gripu.

“Navoditi da smo imali toliko smrtnih slučajeva od COVID-a-19 tokom prvog talasa, i povezivati ga sa sezonskom epidemijom gripa, to nema smisla,” dodala je.

U Srbiji je 2018. godine 128 osoba umrlo od akutnih zaraznih bolesti, uključujući i grip, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanić Batut”. To je mnogo manje od broja umrlih od COVID-a-19 koji je prema javnim podacima dostigao 776 do 18. oktobra, 2020.

U Hrvatskoj je 188 ljudi umrlo od zaraznih bolesti 2019. godine, dok je 374 umrlo od COVID-a-19 do 18. oktobra 2020.

Zaraznost, infekcije ... drugi kriterijumi pokazuju da je COVID-19 opasniji od gripa

Pored ovih problema statističke ispravnosti, teorija prema kojoj je COVID-19 manje ozbiljno oboljenje od gripa suprotstavlja se činjenici da postoje i drugi kriterijumi koji pokazuju da je ova bolest opasnija.

Vakcinacija protiv gripa u Parizu u oktobru 2020. (AFP / Ludovik Martin)

Američki Centri za kontrolu bolesti (Si-Di-Si, na engleskom CDC) su na primer javili ovde da se “čini da se COVID-19 širi lakše od gripa i izaziva ozbiljnije bolesti” sa težim i češćim komplikacijama.

Ozbiljni oblici uključuju, na primer, izazivanje nesrazmerne i opasne inflamatorne reakcije koja se naziva “citokinska oluja”. 

“Što se tiče komplikacija, daleko smo iznad gripa, čak i ako u nekim slučajevima postoje i akutne respiratorne infekcije,” objašnjava Frederik Altar iz Inserm-a.

“Dakle, bolest je mnogo ozbiljnija od gripa, to nije ‘grip’ kao što smo rekli na početku. To nije hipoteza, već iskustvo iz intenzivne nege,” dodao je ovaj stručnjak. 

Štaviše, “virus gripa je mnogo manje zarazan” i protiv njega postoji vakcina “koja ograničava štetu,” rekla je Sibil Bernar-Stoklin. 

Takođe je primećeno da COVID-19 ozbiljno pogađa ljude koji su u proseku mlađi nego oni koji oboljevaju od gripa, osim dece koja su populacija u riziku od gripa, a za sada su izgleda relativno bezbedni od COVID-a.

“COVID-19 uzrokuje prevremenu smrtnost mnogo više nego sezonski grip, udeo umrlih među mlađima od 75 godina daleko je od zanemarljivog, čak i među mlađima od 65 godina,” rekla je ona.

Osim toga, “potrebni su meseci da se oporave od boravka na intenzivnoj nezi, pogotovo kad je boravak trajao,” a “određeni broj ljudi koji su oboleli od COVID-a-19 imaju simptome ili posledice čak mesecima nakon akutne bolesti,” takođe primećuje Dominik Kostagliola, članica francuske Akademije nauka.

Na kraju, COVID-19 rizikuje preopterećenje zdravstvenih sistema zbog intenzivnog priliva ozbiljnih pacijenata u bolnicu.

Prevela i pripredila
Covid-19